Transcript Stres na radu kao uzrok oštećenja mentalnog zdravlja

Stres na radu kao uzrok
oštećenja mentalnog
zdravlja
Mr sc.med. dr Marjana Trkulja
spec.psihijatrije
Institut za medicinu rada Srbije
“Dr Dragomir Karajović”
"Da li je stres na radu etiološki faktor oboljenja,
povrede ili nesposobnosti?".
Mentalno zdravlje

Odsustvo bolesti tj. nepostojanje znakova psihičkog poremećaja

Sposobnost da se funkcioniše punim intelektualnim, fizičkim i emocionalnim
kapacitetom ličnosti

Osećanje zadovoljstva svojim životom

Biti mentalno zdrav u suštini znači biti “dobro prilagođen” (dobar odnos sa fizičkom i
socijalnom sredinom)
S. Frojd je na pitanje da jednostavno formuliše mentalno normalnu osobu odgovorio
“ psihički normalna ličnost je ona koja ume da voli i radi ”
Psihički poremećaj
nasleđe
psihička i
fizička trauma
sredina
Psihosocijalne karakteristike posla koji obavljamo
pretstavljaju:

faktor sredine,

psihičku tj. emocionalnu traumu
Stres na radu može pretstavljati psihičku-emocionalnu
traumu (degradacija, strah od gubitka posla i osnovne
materijalne potpore, nepravedno postupanje okoline,
konfliktni međuljudski odnosi, neadekvatna i neredovna
zarada.......) a potom usloviti razvoj psihičkog poremećaja.
Simplifikovana i sistematična podela
stresa na:
1.fiziološki ili sistemski
2.psihološki
3.socijalni
H.Kaplan - “psihosocijalni stres”.
Stres na radu je psihosocijalni stres.
Individualne razlike u reagovanju na stresore, od ravnodušnosti do
posledica koje zahtevaju medicinsku tretman čine svaki stres
psihološkim.
Stres na radu
predstavlja disproporciju između:
1. zahteva na radu (opterećenosti) I
2. mogućnosti uticaja na rad u smislu samostalnog odlučivanja, te
3. socijalne podrške poslodavca i kolega sa kojima radimo.

Socijalna podrška se pokazala kao vrlo značajan faktor koji ublažava stres i
povećava produktivnost radnika čak i bez povećanja zarade.

S druge strane stres na radu je disproporcija između zalaganja i nagrade koju
dobijamo za to (plata, sigurnost zaposlenja, ugled tj. status). Siegristov
model
3 tipa posledica po zdravlje koje su u
uzročno-posledičnoj vezi sa stresom na radu :

1) fizičko-psihičke, gde fizičko stanje (povreda)dovodi
do psihičkog poremećaja (PTSP, akutna reakcija na stres,
poremećaj prilagođavanja..)

2) psihičko-fizičke, gde stres uzrokuje povredu ili
somatsko oboljenje

3) psihičko-psihičke, gde stres dovodi do psihičkog
poremećaja (poremećaj prilagođavanja, anksiozni, depresivni
poremećaji, poremećaj spavanja, ponašanja….)

Najmanje priznata i najteže dokaziva je
uzročno posledična veza između stresa na
radu i psihičkih poremećaja.
Gotovo je nemoguće determinisati jedan faktor kao isključivi uzrok oštećenja mentalnog
zdravlja, te se pri veštačenju pribegava označavanju dominantnog ili vodećeg
uzroka.
Psihička posledica stresa na radu je nevidljiva, unutrašnja,
najčešće udružena sa različitim faktorima, zato i najteže
dokaziva
Korak 1.Proceniti stres na radu
Korak 2.Dijagnostikovati psihički poremećaj
Korak 3.Dokazati da je stres na radu dominantni
tj. vodeći uzrok psihičkog poremećaja
Korak 1.
Procena stresa na radnom mestu
3 opšteprihvaćena modela:



1) prilagođavanje individue okruženju: neusaglašenost
između sposobnosti (znanja, stručnosti) i zahteva posla ili između
očekivanog napredovanja u karijeri i aktuelnih mogućnosti.
2) zahtevi-kontrola (Karasekov model): neusaglašenost
zahteva na radu sa mogućnošću odlučivanja i kontrole radnog
procesa.
3) zalaganje-nagrada (Siegristov model) : neusaglašenost
između zalaganja i nagrade izražene u visini primanja, socijalnom
ugledu, poštovanju i pogodnostima napredovanja.
Metode korišćene za procenu stresa na radu



1) subjektivne- pitanja, upitnici, samoprocena- radnici ocenjuju nivo
sopstvenih tegoba, zahteve i težinu svog posla, međuljudske
odnose….Karasekov upitnik je najčešće korišćeni i najvalidniji upitnik,
najminimalniji uticaj crta ličnosti na procenjeni nivo stresa!
2) objektivne -određivanje nivoa kortizola i kateholamina u urinu
3) intermedijarne - delimično subjektivne, razgovor sa drugim
radnicima, analiza bolovanja, analiza radnih mesta sa povećanim rizikom, analiza
produktivnosti, povređivanja na radu, najčešćih bolesti među grupom zaposlenih,
razgovor sa pretpostavljenima, menadžmentom firme……
Korak 2.


Dijagnostikovanje mentalnog
poremećaja
Objektivni psihijatrijski pregled
Skale za procenu stresa i psihičkih poremećaja
CIDI- Mešoviti Internacionalni Dijagnostički Intervju
Kessler
K6
za procenu opšteg distresa
Kessler K12
za teže mentalne poremećaje
K6 skala

6 pitanja:
1)nervoza (napetost, značajno opadanje interesa ili zadovoljstva za skoro sve vrste
aktivnosti)
2)očaj, bezperspektivnost (insomnija ili hipersomnija)
3)uznemirenost, nestrpljenje (psihomotorna agitacija ili retardacija primećena od
okoline)
4)tolika depresivnost da vas ništa ne može obradovati i oraspoložiti (česta razmišljanja
o smrti,rekurentna suicidalna ideacija)
5) sve predstavlja veliki napor (teškoće koncentracije, usmeravanja misaonog toka,
zaključivanja)
6)osećaj bezvrednosti i niskog samopoštovanja, nepouzdanost
Rezultat 0-24
Rezultat ≥ 13 → ozbiljan psihološki distres
svakodnevni životni događaji
i personalne karakteristike radnika su faktori koji
takođe uslovljavaju
stres na radu
stresori na radu
porodica
personalne
karakteristike
Oprez u proceni

Svi upitnici su samoprocena!!!!!!(“self reported”)

Uzeti u obzir negativne crte ličnosti i karakter osobe

Hronični stres na radu može doprineti nastanku negativnog personality:
ljutnja, bes, agresivnost, depresivnost, anksioznost. Paterniti et al, 2002.

Individualna predispozicija za stres: konstitucija, stil života i stil rada,
mehanizmi za borbu protiv stresa, emocionalna stabilnost, prethodna stresna
iskustva, očekivanja, samopouzdanje…
(perfekcionističke crte, paranoidne-nepoverljivost i podozrivost, rigidno i
nefleksibilno mišljenje, hostilnost, egocentričnost, pesimizam, viđenje sebe u
mnogo boljem svetlu nego što to vidi okolina....) Brief et al, 1988., Stansfeld
et al 1999.
2 osnovna tipa ličnosti po kardiolozima
Friedmanu i Rosenmanu
Tip A - potpuno predan poslu, uvek strahovito
žuri, agresivan je, nestrpljiv, sklon depresiji, širi
nervozu oko sebe, u najkraćem vremenu želi da
obavi što više posla.
Tip B
- manje je takmičarski raspoložen,
manje posvećen poslu i manje užurban. Ređe
se sukobljava sa saradnicima, ima
uravnoteženiji i opušteniji pristup životu.
Stres na radu je nezavisni- samostalni uzrok velike depresivne
epizode (Wang i sar. 2007)
Stres na radu može biti direktni uzrok depresije i anksioznosti
kod prethodno zdravih radnika, tvrdi Dr Maria Melchior
(Kraljevski koledž u Londonu, Institut za psihijatriju, 2000).
Rizik obolevanja od psihijatrijskih poremećaja
2,8 X veći među radnicima
sa niskim primanjima i
niskom soc. podrškom
2 X veći među radnicama sa niskim
primanjima
Naročita osetljivost na nedostatak
soc.podrške i kvalitet međuljudskih
odnosa
Među fizičkim radnicima, radnicima u fabrikama i to naročito ženskog pola je
veća prevalenca mentalnih oboljenja u odnosu na radnike koji rade u
kancelarijama i ne bave se fizičkim poslom.
Odšteta za stresom na radu uzrokovane fizičke
i psihičke povrede


Šema kompenzacije koja se isplaćuje radnicima podrazumeva načelo "bez krivice
radnika“
dokazati da je poslodavac uzrok

Razumne i logične odluke poslodavca isključuju krivicu- premeštanje sa jednog na drugo
radno mesto, smanjenje broja zaposlenih, zahtev za većom disciplinom... a sve u skladu
sa realnim razlozima i poslovnom politikom

Postojanje prethodnog psihijatrijskog poremećaja isključuje pravo na
kompenzaciju (USA)

Odštete radnicima uglavnom isplaćivane za psihička stanja koja su posledica
fizičke povrede glave, tela ili izloženosti toksičnim noksama, lekovima na
radnom mestu.

Ignorisana su psihijatrijska oboljenja i poremećaji koji su
uzrokovani stresom na radu.
Najčešće psihijatrijske dijagnoze u vezi sa stresom na radu
za koje je tražena kompenzacija:
►poremećaj prilagođavanja (59%),
►poremećaji vezani za traumu (PTSP, akutna reakcija na
stres) 6%,
►poremećaji raspoloženja (major depresija, distimija),
►anksiozni poremećaji (panični, generalizovani anksiozni)
►poremećaji ličnosti (opsesivno-kompulzivni, histrionični,
paranoidni, borderline)
Poremećaj prilagođavanja F 43.2


Simptomi moraju započeti u roku od mesec dana (retko do 3
meseca) od izloženosti psihosocijalnom stresoru na radu koji nije
neobičnog i katastrofičnog tipa i trajati do 6 meseci po prestanku
delovanja stresora.
Dominantne karakteristike simptoma mogu se odrediti petim
znakom šifre (depresivni, anksiozni, mešoviti, poremećaj ponašanja,
produžena depresivna reakcija-do 2 godine traje)

Sa psihijatrijskog aspekta ova dijagnoza se čini
najprimerenijom za stres na radu.
Osećaj ogorčenosti


Potreba za uvođenjem nove Dg u sklopu poremećaja
prilagođavanja
Osećaj nepravednog tretmana
Michael Linden, Max Rotter opisuju ovu Dg
podkategoriju kao osećaj ljutnje, nepravde,
bespomoćnosti i tuge !
Dominantna emocija je ogorčenost izazvana najčešće konfliktom
na radnom mestu ili nezaposlenošću i pretećim gubitkom posla!
Osećaj ogorčenosti u situacijama kada treba da se
bore sa nepravdom, poniženjem i frustracijom.
Vrlo česte emocije među našim radnicima!
“najosetljiviji sam na nepravdu koje svuda ima a najviše
na poslu “
"radio sam tolike godine a sada me izbacuju iz fabrike
koju sam gradio"
"druge primaju a nas starije radnike otpuštaju".
Druga strana problema

Iznenađujući je veliki broj radnika u svetu koji ne potražuju
odštetu za mentalni poremećaj uzrokovan stresom na radu (USA
50%)
Razlog
stigma
Stigma mentalnog
oboljenja
Stigma zloupotrebe
socijalnog
sistema(simuliranje bolesti
i dobijanje nadokande)
U Oregonu(USA) mentalne bolesti u vezi sa radom su potpuno
pokrivene osiguranjem radnika.
Nesigurnost zaposlenja

smanjenje broja zaposlenih - radnici koji zadrže zaposlenje posle

Strah od gubitka posla i greške na poslu, gubitak posla –


otpuštanja većeg broja radnika su pod dva puta većim rizikom od smrti
uzrokovane kardiovaskularnom bolešću.
važni uzroci stresa
U našoj zemlji strah od otkaza predstvalja stresor broj 2 na skali stresnih
životnih događaja odmah iza smrti deteta. Istraživanje Medium Galup 2009. u
46 zemalja sveta svrstava Srbiju na 4. mesto po strahu od otkaza iza
Češke, Perua i Kameruna.
Po ovome, sigurnost zaposlenja pripada
prošlosti.
Stres na radu nije oboljenje ali je zato
signifikantan faktor koji izaziva oboljenja i
povrede radnika, povećava absentizam i
smanjuje produktivnost !