Transcript globalni mediji i perpektive medijske globalizacije

ГЛОБАЛНИ МЕДИЈИ И
ПЕРСПЕКТИВЕ МЕДИЈСКЕ
ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
- од 2000. до ....
ТРЕНДОВИ
•
Издаци на медије и са њима повезану забаву
свуда у свету расту брже од пораста БДП.
• Тинејџери – основа групе будућих потрошача
у просеку гледају ТВ 6 сати дневно.
• То повећава запосленост у индустрији забаве,
креативним индустријама. ( У Лос Анђелосу
број запослених у овој грани за деценију расте
са 55 на 112 хиљада.)
• Сматра се да ће за 20 година, сваки трећи
запослени на Западу радити у медијима.
• Тренд глобализације медија појачава то
што расте улагање и (су)власништво
неамеричких конгломерата у водећим
медијским фирмама у САД.
• - SONI (Јапан)
- SIGRAM (Канада)
- FILIPS (Холандија)
- NEWS CORPORATION (Аустралија)
• Домаћи медијски садржаји (филмови, тв
серије) су најгледаније у свим европским
земљама, али америчка медијска роба
осваја кванититетом. Она попуњава све
више временских блокова, све
комерцијалнијих (дерегулисаних)
европских медија.
• У трговинској размени медијских
садржаја са Западном Европом, САД
остварује суфицит, увећан троструко
сваких 10 година.
• Глобални медијске корпорације се
прилагођавају локалном тржишту и то
тако што:
• 1. Усвајају домаћи језик ( МТВ,
Дизни...) који није енглески.
•
2. Прихватају локалне културне
стандарде (културни MC Country)
• 3. Инвестирају у локалне медијске
индустрије, доприносећи њиховој
американизацији.
• Најконцентрисаније глобално медијско
тржиште припада музичкој индустрији
која у потпуности прелази на дигитални
формат.
• Шест водећих компанија (Polygram, Time
Warner, Sony, EMI, Bertelsmann и
Unиversal ) остварују близу 90% прихода
на светском музичком тржишту.
• Обим послова у земљама Трећег света
расте много брже него на матичном
тржишту САД, Европе и Јапана.
• Глобалном филмском индустријом
доминирају : Disney, Time Warner,
Viacom, Universal (у власништву
Seagram-a), Sony, Polygram (власништво
Philips-a), MGM и News Corporatиon.
• Америчка филмска индустрија остварује
више од 5о% прихода на иностраном
тржишту, уз даљу тенденцију пораста на
60 и чак 70% .
• Улагање у мрежу синеплекс и
мултиплекс биоскопа широм света.
ЦИКЛУС ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ФИЛМА
•
•
•
•
•
•
Приказивање у мрежи премијерних биоскопа
Репризе у систему сине-мултиплекс сала
Приказивање на кабловској ТВ
Приказивање на земаљској ТВ мрежи
ДВД издање филма за видеотеке
ДВД издање филма за новинску продајну
мрежу
• ЦД са музиком из филма
• Комјпутерска игрица заснована на радњи и
јунацима филма
• Производи инспирисани филмом (одећа, храна
и сл.)
НАЈБОЉЕ ЈЕ НАЈСКУПЉЕ
•
•
•
•
Два златна правила медијске
продукције:
Највећу зараду доносе најскупљи
садржаји.
Најмање ризикују програми на тему
насиља (Who bleeds, leads!)
Формула успеха: скупо + насилно
КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА ГЛОБАЛНЕ
ТЕЛЕВИЗИЈЕ
• Кабловска и сателитска дистрибуција ТВ
програма, као и дигитализација сигнала
драматично повећава број доступних
канала (до 1000).
• Комерцијални, профитно оријентисани
ТВ системи потискују јавне телевизијске
мреже: број гледалаца на првима расте
док на другима опада
КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА BBC
BBC настоји да комерцијализује свој
бренд ( најпознатији после Coca cola)
покретањем BBC WORLD SERVICE.
• Тиме настоји да смањи своју зависност
од политичке подршке британских
власти систему опште обавезне
претплате на јавни сервис BBC.
• Јавни сервиси у свим земљама Европе
бележе губитке и пад наплате претплате.
ГЛОБАЛНА ИНДУСТРИЈА ВЕСТИ
• Глобалне новинске агенције – велика
четворка: AP, UPI, Reuters, AFP.
• CNN – много вести и мало реклама
(намењених ниши коју чини виша
средња класа).
• Овакви news канали осигуравају својим
власницима знатну политичку моћ јер
обликују најутицајније делове јавности –
оне богате и оне образоване (елиту).
ГРАНИЦЕ ДИГИТАЛНЕ ТВ
• Дигитализација повећава број расположивих
ТВ фреквенција десетак пута што не значи да
број канала расте истим темпом.
• Постоје две границе тог (технолошки) могућег
раста:
• 1. Већина гледалаца прати не више од 7-10 ТВ
канала.
• 2. Ограничен је број комерцијално исплативих
ТВ садржаја (изражен у броју гледалаца
испоручених рекламним агенцијама)
ГЛОБАЛНИ ТРЕНД ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ
• Смањени су или укинути регулаторни
стандарди који су до половине 90-тих
постојали.
• Европска унија се преусмерава од промотера
јавних националних сервиса ка комерцијалном
европском медијском тржишту.
• Како медији добијају на значају у светској
економији тако се нагласак премешта са
њихове културне и образовне димензије на
економску. Уместо УНЕСКО њима се сада баве
ММФ и СТО.
• Култура постаје изузетак, а економија правило .
ПРИМЕРИ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
• СТО забрањује Канади да уведе квоте
или царинску заштиту на америчке
магазине који угрожавају њено
национално тржиште.
• ЕУ укида забрану реклама производа за
децу која је дотле постојала у
скандинавским земљама.
КОНСОЛИДАЦИЈА ГЛОБАЛНИХ
МЕДИЈА
• Компаније са седиштем у САД
доминирају глобалним тржиштем зато
што користе предност домаћег тржишта
које осигурава две повезане предности
економије обима – много потрошача
велике куповне моћи.
• Ту је још и предност енглеског језика
који постаје lingua franca средње и више
класе у многим земљама.
ТОП 10 ГЛОБАЛНИХ МЕДИЈА
• Прву лигу глобалних медија чини десетак
вертикално и хоризонтално интегрисаних
медијских конгломерата настали низом спајања
и припајања (merger and acquisition).
• То су: NEWS CORPORATION
TCI
TIME WARNER
POLYGRAM
DISNEY
NBC
BARTELSMAN
UNIVERSAL
VIACOM
SONY
• Годишњи промет сваке од њих 10-25 милијарди
долара
ДРУГА ЛИГА (РЕГИОНАЛНИ МЕДИЈИ)
• Другу лигу медија чини тридесетак
великих медијских фирми које
попуњавају регионалне нише у оквиру
глобалног система.
• Стратешки су усмерени на сарадњу са
медијима из прве лиге. Глобалне медиске
коропрације преко њих освајају мање
делове медијског тржишта.
ТРЕЋА ЛИГА – ЛОКАЛНИ МЕДИЈИ
• Трећу лигу чине на хиљаде средњих и
малих медијских фирми који опстају
захваљујући сарадњи са играчима из
прве и друге лиге.
I liga
I liga
II liga
II liga
III liga
III liga
бројност
капитал
ПРЕДНОСТИ ГЛОБАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
МЕДИЈА
• Уштеда трошкова – коришћење расположивих
каровских и технолошких ресурса за нове
пројекте.
• Шира могућност узајамне продаје и узајамне
промоције унутар конгломерата.
• Резултат - синергија : укупан профит
интегрисаног конгломерата је знатно виши од
профита његових појединачно узетих делова
(пример –Дизни)
JOINT VENTURE ГЛОБАЛНИХ МЕДИЈА
• Стратегија заједничких улагања конгломерата
из прве лиге је честа појава.
• Они међусобно конкуришу, али чувају
освојени простор од аутсајдера који би
покушали да се “учлане у ексклузивни клуб”
• Пример: у последњих 60 година нико није
успео да доведе у питање примат шест
америчких дивова.
• Реч је не само о олигополу већ и о картелу
глобалних медија који деле тржиште, а
економију обима користе пре свега за повећање
властитих профита.
И... ИНТЕРНЕТ
• Дуплирајући своје капацитете сваке године,
Интернет је као бомба експлодирао на сцени
популарне културе. Масовни медији нису
имали тако пролонгирану и интензивну
фасцинацију новим технологијама откако се
појавио први персонални компјутер. Ово је
прва технологија која је постигла глобалну
покривеност.
• Интернет је технологија, култура и алатка.
Сваки од ових аспеката треба разумети како би
се правилно схватио Интернет и улога коју он
има у развоју сајберспејса.
ТЕХНОЛОГИЈА ИНТЕРНЕТА
• Интернет је дистрибутивни (distributed) и
отворен технолошки систем. Дистрибутивни
подразумева да нема централне локације а
отворен да оперативни кодови нису у
појединачном власништву и нису тајни.
• Једна од највећих историјских иронија је
чињеница да је систем створен како би
обезбедио опстанак и комуникацију војноиндустријских елита у случају нуклеарног
холокауста мутирао у субверзивну неодемократску (понекад анархистичну) сајбер
културу (cyberculture). Уникатни технолошки
карактер Интернета постао је оруђе
фундаментално субверзивне природе.
ГЕНЕТИКА ИНТЕРНЕТ
КУЛТУРЕ
• Генетичке везе постоје између Интернет
технологије и његових културних
карактеристика.
• Сваки улазак нове технологије у друштво носи
са собом латентни системски impact који је,
суштински, сличан начину на који гени
предетерминишу наше особине.
• Свака радикално другачија технологија, као
што је Интернет, има исто тако радикалне
ефекте на друштво, економске и политичке
структуре окружујућих култура. Културе
интегришу Интернет у своје социјалне
структуре које онда постепено усвајају
системске карактеристике Интернета.
НОВЕ ПАРАДИГМЕ ПРОДУКЦИЈЕ И
ДИСТРИБУЦИЈЕ
• Како се свет приближавао трећем миленијуму,
доминантна економска парадигма мрежне,
дигиалне ере почела је да подрива структуралне
релације на производњи заснованог капитализма.
• Као резултат информационе ере, економије су се
преорјентисале од зависности од централизоване
производње до дистрибуције креиране,
процесуиране и дисеминиране информације.
• У ранијим економским и, уопште, друштвеним
односима информација је била paper- based,
централизована и изолована. У новим односима,
информација је дигитално базирана, мрежна и
децентрализоана у дистрибуцији.
НОВЕ ФОРМЕ СИСТЕМА МАСОВНЕ
КОМУНИКАЦИЈЕ (ДРУГА ГУТЕНБЕРГОВА
РЕВОЛУЦИЈА)
• Отворена дистрибутивна технологија
Интернета створила је, сасвим случајно,
потпуно нову форму људске комуникације –
масовно учешће у би-смерној (bi-directional),
нецензурисаној масовној комуникацији.
• Често се говори о новој култури Интернета.
Нова култура се развила јер је комуникација
темељ на који се култура надограђује. Уведите
нову форму комникације и створили сте нову
културну парадигму.
• Интернет је нова форма масовне комуникације.
Масовна комникација, и сама релативно нови
феномен, увек је укључивала контролисано
емитовање према пасивној публици.
• Мас-публика никада није имала некакав значајан
инпут у садржај масовне комуникације. Са
Интернетом, ова карактеристика масовне
комуникације је заувек промењена. Мрежа је
омогућила великом броју људи да одашиљу
информације још већем броју прималаца.
• Док је увођење Гутенбергове штампарске машине
омогућило комуникацију неколицини ималаца
исте, Интернет је претворио сваког власника
компјутера, модема и телефонског прикључка у
штампара, радио, па чак и ТВ емитера. То је нова
Гутенбергова револуција, нова економија
информација.
ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА
КОМУНИКАЦИЈЕ
• Главни социјални и еономски процес коме
присуствујемо у сајберспејсу је
демократизација масовних комуникација. Не
само да је комуникација вишесмерна, са
публиком и мултикастерима (content providermulticaster) који делују као један, већ је и
нецензурисана.
• На Интернету свако има слободу да каже шта
год жели, у оквиру само-цензуре и либерлних
норми комуникације. Једино
ограничењеслободе говора у сајберспејсу је да
се конверзација мора задржати у оквирима
теме и места на коме се води (designated forum
for the subject).
КОНВЕРГЕНЦИЈА
• Овај израз је често у употреби у смислу да многе до сада одвојене
технологије постају уједињене на све већем броју дигиталних
справа.
• Мобилни телефони сада служе за гледање телевизије, излазак на
веб, примање електронске поште, видео конференције, слушање
музике и плаћање (и, наравно, телефонирање); телевизија има
интерактивне способности које се користе не само употребом
„даљинца”, него и употребом СМС-а (а и посебне тастатуре, тако
да је искуство врло слично употреби компјутера); веб је добио
праву мултимедијалну подршку доласком интернета високог
капацитета (broadband).
• Интеграција различитих функција је данас скоро потпуно
независна од типа справе која се користи, тако да је све више
функција које више нису везане само за један простор (кућа,
посао итд.), већ се могу обављати било где.
• Свети грал дигиталне технологије је скоро достигнут и зове се
„Мартини принцип” (по старој серији огласа за Мартини, чији је
слоган био „Било где, било када”). Други израз за ову ситуацију је
ubicomp (од ubiquitous computing – свеприсутно коришћење
компјутера).
ВИРТУЕЛНО ДРУШТВО
• Виртуелни свет је на много начина сасвим супротан
физичком. То је медијализовано окружење: све
интеракције пролазе кроз њега и бивају
трансформисане комуникационим каналима. У
потпуности је људско дело: експлицитно одлукама
систем дизајнера који ултимативно одлучују шта може
бити виђено, слушано и шта се може урадити с тим.
• Потпуно је иматеријалан: он-лајн свет и његови
становници егзистирају без физичког присуства.
Овакво окружење доноси веома различите слободе – и
лимитирања – он-лајн социјалном/друштвеном свету.
• Ипак, два света деле многе есенцијалне квалитете.
Реални свет и виртуелне комуне су, ипак, насељене
истим људима чији су основни интереси, потребе и
мотивације заједнички обама окружењима
ДИЛЕМЕ
• Да ли ће Интернет потиснути остале облике медија
и преузети водећу улогу над изношењем вести,
стручних информација, над пружањем услуга забаве,
образовања и трговине?
• Постојање и степен штетног утицаја различитих
облика медија на социјалне односе, на чврстину
друштвених структура и социјално понашање у
целини?
• Разлике у карактеристикама (не садржају)
активности корисника, када користе традиционалне,
односно нове облике медија, нарочито Интернет.
• Валидност и објективност медијски презентованих
информација, као директне последице питања
контроле медија, степена управљања Интернетом од
стране појединаца, група и организација.
• Успостављена је и својеврсна типологија зависности
од Интернета:
• Компулзивни претраживачи информација
(information overload) – претерана потреба корисника
за поседовањем информација којој подлежу особе
које претражују базе података или сурфују по
Интернету;
• Опседнутост сајберсексом (cybersexsual addiction)
• Зависност од виртуеалних веза и пријатељстава
(cyber-realtionship addiction) – претерано изражена
потреба за склапањем пријатељстава преко
Интернета;
• Играчи на мрежи (net-gaming) – коцкање на мрежи,
играње игрица, е-куповина
• Патолошки корисници електронске поште
(mailholism)