Transcript Глобализација

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И
ГЛОБАЛНИ ПРОЦЕСИ
ПРОФ. МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ
О појму глобализације
 У последњој деценији 20. века – глобализација
(од енглеске речи globe – /Земљина/ лопта,
глобус).
 Глобализација подразумева светске размере
процеса убрзане модернизације, свеобухватног
повезивања и успостављања међузависности на
политичком, привредном, саобраћајном,
културном, медијском и другом плану.
Тумачења процеса глобализације
 Напредак у еволуцији човечанства
 Последица друштвеног и научно-технолошког развоја
 Савремене електронске комуникације
 „Скраћивање времена“ и „сажимање простора“
 Свет постаје „глобално село“
Тумачења процеса глобализације
 Успостављање „новог светског поретка“
 Империјализам САД
 Стара средства принуде (војна сила, политички притисци,
економска условљавања)
 Модерна медијска електронска средства за пропаганду и
масовно (пре)обликовање јавног мишљења.
Два сценарија о улози државе у процесу
глобализације
Државе опстају:
Државе губе суверенитет:
• улогу субјеката имати
најмоћније силе;
• улогу објеката сиромашне
земље.
• САД суперсила; Кина, Русија,
ЕУ регионалне силе.
• Државе – извршиоци
интереса мултинационалних
компанија, финансијских
институција, војних савеза,
економско-политичких
интеграција
Наднационални
центри управљаће у
будућности мрежама
међузависности у свим
доменима (природна
богатства,
становништво,
економија, храна,
култура,
образовање...).
Наднационална глобализација (према
М. Печујлићу)
Појавни облици глобализације
Саобраћајна глобал.
Научнотехнолошка
револуција
Економска
глобал.
Глобализација
Еколошка
глобал.
Геополитичка глобал.
Цивилизацијска
глобал.
Саобраћајна глобализација
 Иницијална улога у процесу
целовите глобализације.
 Убрзавање класичних видова
саобраћаја (надзвучни
путнички авиони, возови
великих брзина).
 Лансирање сателита у
Земљину орбиту –
успостављање глобалних
комуникацијских мрежа.
Медији – „седма сила“
Економска глобализација
 Мултинационалне
компаније превазилазе
моћ многих држава.
Седиште већине њих је у
САД и ЕУ (постепено их
стижу источноазијске
државе).
 Најснажније државе
формирају глобално
тржиште и остварују утицај
на њему посредством разних
институција у којима
доминирају: Међународног
монетарног фонда, Светске
банке, Светске трговинске
организације...
Геополитичка глобализација
 Формирање глобалног (тзв.




отвореног) друштва и глобалног
(униполарног) поретка, којима ће
се управљати из једног центра.
Неприкосновена војна, политичка и
економска доминација САД
Бројне наддржавне, макрорегионалне
и трансконтиненталне интеграције
(НАТО, ЕУ).
Класичне државе сметња за
остваривање интереса, проток робе и
капитала, експлоатацију природних
богатстава и остваривање профита.
Јачање обласних идентитета,
сепаратизам, промена граница, смена
режима, а некада и агресивни ратови.
Цивилизацијска глобализација
 Уместо десетак великих
цивилизација и бројних
националних култура – једна,
светска цивилизација, која би
следила америчку варијанту
Западне цивилизације.
 Симболи американизације
(вестернизације): глобални
језик (енглески), начин
облачења, брза храна
(Мекдоналдс, Кока-Кола),
вредносни систем
(материјализам, профит,
потрошачки менталитет),
културни модел (субкултура,
забава, утицај масовних медија),
идеологија (неолиберални
демократизам)...
Еколошка глобализација
 Глобалне еколошке
последице убразног
развоја светске привреде.
 Загађење животне
средине превазишло
раније локалне и
регионалне оквире;
почело је не само да
„кажњава кривце“, већ и
да „угрожава невине“
широм планете.
Нова научно-технолошка револуција
 Скоковит преокрет у
развоју производње
материјалних и
нематеријалних добара
заснован на примени
научних открића која
су омогућила
модернизацију
привреде, саобраћаја,
трговине, образовања,
свакодневног живота...
Информатичка револуција
 Креирање, располагање и управљање
информацијама сматра се стратегијски
важним чиниоцем моћи, развојним ресурсом
и мерљивом (наплативом) вредношћу.
 Интеграцијом телекомуникационих и
рачунарских мрежа добијено је ефикасно
средство за пренос информација на глобалном
нивоу.
Телекомуникациони системи
Базне
сателитске
станице
Геостационарни
сателити
Рачунарски
системи
Телефонски
системи
Радиодифузни
системи
Оптички
каблови
Индустрије високих технологија
 Будући да њен развој зависи од примене науке и
високообразованих кадрова, она се обично
географски лоцира у близини великих универзитета и
института. Поред њих се граде технолошки
паркови, технополиси, градови науке или
силицијумски пејзажи.
 Највише их има у високоразвијеним државама – у
САД („Силицијумска долина“ код Сан Франциска,
„Силицијумска прерија“ код Даласа, „Силицијумска
шума“ код Портленда, „Пут бр. 128“ код Бостона...), у
Јапану („Цукуба“ код Токија...) и Великој Британији...,
али све више се појављују у Кини, Индији, Јужној
Кореји.
Радна атмосфера у Гуглу
http://www.youtube.com/watch?v=5g_YsLR1wZo
Крај предавања
Хвала на пажњи!