Transcript Политичко-географска карта света после II светског рата

Проф. Мирослав Маркићевић
Промене политичко-географске карте света
после Великих географских открића
 Колонијална освајања европских поморских сила и
сукоба међу њима ради поделе поседа;
 Сукоби поморских и континенталних сила ради
контроле ободног појаса највеће копнене масе на
Земљи – Евроазије – без кога нема глобалне
доминације;
 Савремена супарништва, која, упоредо са војним и
политичким, све више имају економски,
демографски и цивилизацијски карактер.
Промене политичко-географске карте
света после Другог светског рата
 Немачка подељена на четири окупационе зоне




(британску, француску, америчку и совјетску).
Пољска, која је почетком рата била подељена између
Немачке и СССР поново је формирана, губећи области
на истоку, али проширујући се на западу.
Остале земље у централној и југоисточној Европи,
наставиле су да постоје са мањим територијалним
променама.
Знатно се проширио СССР и на истоку и на западу.
Ривалство планетарних размера између САД и СССР.
Промене политичко-географске карте
света после Другог светског рата
Западна Европа
– интересна
сфера САД
Источна Европа
– интересна
сфера СССР
Обнова Европе
– Маршалов
план (1947-51)
Варшавски
уговор (1955)
НАТО (1949)
СЕВ – Савет за
узајамну
економску
помоћ
Промене у Немачкој
Биполарни светски поредак
 Поредак „равнотеже страха“
 Хладни рат
 Гвоздена завеса
Гвоздена завеса над Европом
Распад колонијалног система
 Велика Британија, која је после Првог светског рата
имала империју површине 33 милиона км2 (460
милиона становника) и која је у Другом светском рату,
заједно са САД и СССР била главна сила-победница,
убрзо је почела да губи своје најважније поседе.
 У време највеће моћи, Британска Империја имала је
поседе од пацифичких архипелага и Далеког Истока, до
јужне Африке, Кариба и Канаде. Она се простирала и
на северној и на јужној, и на источној и на западној
полулопти. Стога су је често називали „империја у којој
Сунце никада не залази“.
Британска империја после Првог
светског рата
Промене у Јужној и ЈИ Азији
 Британска Индија се према верском принципу и уз
вишемилионске миграције 1947. године поделила
на самосталне хиндуистичку Индију и
муслимански Пакистан (Источни и Западни).
 Од Источног Пакистана касније је настао
Бангладеш.
 У југоисточној Азији, Бурма (данашњи Мијанмар)
је прогласила независност од Велике Британије
1948. године, а од Британске Малаје и Северног
Борнеа настала је Малезија.
Промене у ЈИ Азији
 Од француских поседа у Индокини створени су
Лаос, Камбоџа и подељени Вијетнам, кога су 1965.
напале САД и тамо ратовале 10 година.
 Од Малајског архипелага, који је био колонија
Холандије, настала је Индонезија.
 Острво-град Сингапур прво је стекао независност
од Велике Британије, потом се придружио
Малезијској федерацији, из које је иступио и
поново постао самостална држава 1965. године.
Промене у ЈЗ Азији
 У ЈЗ Азији, од дела Палестине, коју је Велика Британија
после Првог светског рата добила на привремену управу,
1946. независна држава Јордан, а други део УН су поделиле
на државу палестинских Арапа (одбацили поделу) и Јевреја
(прихватили поделу и прогласили независност државе
Израел 1948. године). Од тада не престају арапско-изралески
сукоби.
 Независност – земље југозападне Азије – Сирија, Либан,
Катар, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт.
 Јемен – подела 1967. године на прозападни Северни и
просовјетски Јужни Јемен, 1990. поново уједињење.
 Кипар
 независност од Велике Британије – 1959. године,
 1974. године турска војска извршила инвазију - подела на
северни (кипарски Турци) и јужни део (већина Грци)
Промене у Источној Азији
 Јапан капитулирао 1945 –
колоније ослобођене
 НР Кина проглашена 1949.
године
 Тајван – Република Кина
 Окупиран Тибет
 Кореја -1945. подељена дуж
38. паралеле
 Северна Кореја и Јужна
Кореја
 Корејски рат (1950-1953)
Деколонизација
Африке
 Пре Другог светског рата
– независне само четири
земље: Египат, Етиопија,
Либерија и ЈАР.
 Година Африке – 1960.
ослобођено 17 држава
 Покрет несвестаних –
1961. Београд
Деколонизација Африке
Процес деколонизације у
Латинској Америци
 Процес деколонизације захватио
је после Другог светског рата и
већину неослобођених
јужноамеричких и карипских
поседа (Гвајана, Суринам, Јамајка,
Тринидад и Тобаго...).
 И даље у поседу Француске
(Гваделуп, Мартиник, Француска
Гујана), Холандије (Холандски
Антили), Велике Британије
(Бермуди, Кајманска и Британска
Девичанска острва...) и САД
(Порторико, Америчка
Девичанска острва).
Неоколонијализам
 Некадашње колонијалне
силе без непосредне
окупације продужавале су
политичку, економску и
технолошку доминацију,
настављале експлоатацију
природних богатстава и
задржавале тржишта тих
многољудних земаља. Такав
однос назива се
неоколонијализам.
Хвала на пажњи!