Transcript Priprema za I kolokvijum

Појам безбедности
Безбедност представља посебну
друштвену вредност од индивидуалног,
националног, регионлног и глобалног
значаја у којој безбедност једног нивоа
(индивидуална безбедност) представља
услов за безбедност на свим осталим
нивоима (на нивоу друштва, државе,
региона и међународне заједнице) и
обрнуто
• У најширем смислу речи, безбедност је
тежња ка животу и односима у којима
девијантна (ненормална) понашања
других неће их доводити у ненормалне
и не свакодневне опасности по њихове
животе, здравље, својину и интересе.
Појам сигурности
• Сигурност је друштвена ситуација
неког субјекта, индивидуалног, групног
или колективног (одређених својстава и
карактеристика) у којој су сви битни
аспекти његовог друштвеног положаја и
личног интегритета у нужној мери
заштићени од повреда и угрожавања.
Однос безбедности и сигурности
• Сигурност се првенствено односи на
личну сигурност, коју чине правна,
политичка, соци-јална, економска и
културна сигурност, док је
• Безбедност појам који обухвата
најшири дијапазон значења, од личне,
преко државне и националне до
међународне и глобалне безбедности.
Појам индивидуалне безбедности
• Индивидуалну безбедност можемо
дефинисати као такво стање друштва у
којем његови чланови могу да
задовољавају и штите своје основне
потребе, вредности и интересе и
остварују грађанска права и слободе
које су услов за развој савременог
демократског друштва.
Појам националне безбедности
• Под националном безбедношћу можемо
подразумевати способност државе да
заштити виталне вредности и интересе
друштва од спољних и унутрашњих извора
угрожавања и угрожености и да тиме
обезбеди опште услове за несметани
политички, економски, социјални и
културни развој друштва и благостање
својих грађана.
Појам међународне безбедности
Међународну безбедност можемо
дефинисати као стање међународних
односа у којима се чланови међународне
заједнице осећају безбедним и сигурним
и у којима постоје изграђени ефикасни
механизми заштите националних држава
од свих облика угрожавања и угрожености
њихове безбедности.
Разлика између колективне
безбедности и колективне одбране
• Колективна безбедност је термин који
означава стање система безбедности унутар
групе суверених држава.
• У овом систему, државе чланице система
колективне безбедности слажу се у одрицању
од употребе силе и у помагању било којој
чланици система у случају да друга чланица
прибегне употреби силе.
• То је систем за насилан одговор међународне
заједнице на кршење међународног мира,
уперен против народа једне или групе
суверених држа-ава унутар система колективне
безбедности
• Колективна одбрана је термин који означава
уговорни однос између држава, у којем се две или
више држава обавезују на узајамну помоћ у случају
спољашњег напада. Најбољи примери таквих
уговорних безбедносних аранжмана су:
Североатлански савез (НАТО); Европска Унија (ЕУ)
и Организација америчких држава (ОАД).
• Први пример колективне одбране садржан је у
НАТО-овом члану 5, који гласи: "...Оружани напади
на једну или више земаља алијансе ће се сматрати
као напад на све њих”.
• Сходно томе, оне прихватају да свака од њих
делује онако како сматра да је неопходно,
укључујући и употребу оружане силе, да би се
поновно успоставила и одржала безбедност
Североатланске области.
Структура националног система безбедности
• Структуру националног система безбедности чини низ потсистема: војска, цивилна
одбрана, полиција, обавештајнобезбедносне службе, цивилне службе
сигурности и приватне агенције за
безбедност.
Дефиниција угрожавања
• Под појмом угрожавање подразумевају се
друштвене појаве или понашање настало
деловањем човека (појединачно или групно)
природе или техничких система у дужем
периоду које су значајног обима, при чему
настају или могу настати, штетне последице
по интегритет човека, његову слободу и
имовину, као и по интегритет и суверенитет
државе и њених институција.
• Угрожавање је свака врста друштвене, природне и техничке
опасности којом се угрожаавају интегритет, слобода, имовина
или здравље људи, територијални интегритет, суверенитет и
уставни поредак државе, као и права народа, нација или
друштвених група и појединаца.
• Предмет угрожавања представља широк спектар објеката
(имовина, територија, живот, здравље и сл.), при чему свако
друштво издваја само оне вредности које за њега чине витални
интерес (интерес читаве заједнице).
• Објекти заштите су: живот човека, његова права и слободе,
материјална добра друштва, односно друштвене институције,
друштвено и државно уређење, територија и друге виталне
вредности друштва.
ВРСТЕ ИЗВОРА УГРОЖАВАЊА И УГРОЖЕНОСТИ
• У теорији се разликују три врсте извора
угрожавања и угрожености:
1. друштвени извори;
2. природни извори и
3. техничко-технолошки извори.
Природни извори угрожавања
• У савременом периоду развоја људског
друштва, као природни извори
угрожавања безбедности јављају:
• (1) клима,
• (2) територија и
• (3) географски положај земље.
ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ
Према месту одакле долазе или где
настају, облици угрожавања деле се на:
а) спољне и
б) унутрашње
Угрожавање безбедности споља манифестује кроз
следеће облике:
1) Оружану агресију (у локалном, регионалном или
светском сукобу);
2) Војну интервенцију (под окриљем УН или изван УН)
и
3) Тероризам.
Војна интервенција
• Војна интервенција је акт насилног, самовољног и
најгрубљег мешања једне или више држава у
унутрашње послове друге државе употребом
оружаних снага или субверзивном делатно-шћу, ради
остваривања политичких циљева, мењањем постојећег политичког, територијалног стања или
међународних односа.
• Војна интервенција најчешће представља упад
оружаних снага једне државе на територију друге
државе ради остваривања одређеног политичког
циља.
• Војна интервенција претходи агресији и као таква је
повељом ОУН забрањена.
УНУТРАШЊИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ
а) оружане




оружану побуну,
грађански рат,
масовне облике тероризма и
оружане диверзије.
б) неоружане облике угрожавања.
 етничке напетости,
 национални и верски екстремизам,
 организовани криминал,
 природне и индустријске катастрофе и епидемије већих размера
и
 илегалне миграције становништва.
Грађански рат
• Грађански рат представља оружану борбу
између одређених друштвених слојева,
групација, класа и антагонистичких снага
унутар једне државе у којем свака од њих
покушава остварити одређене политичке,
економске и друге циљеве
• Грађански рат настаје као последица
нагомиланих и нерешених социјалних,
економских, политичких верских и других
противре-чности између држава, а његови
иницијатори могу бити различите
прогресивне и реакционарне снаге.
ОСНОВНА УЛОГА СИСТЕМА ДРЖАВНЕ
БЕЗБЕДНОСТИ
• је да штити независност, суверенитет,
територијални интегритет државе,
друштвено уређење (уставни поредак),
и слободе и права грађана
Шта је основна функција система безбедности у
једној држави
• Основна функција система безбедности је
правовремено откривање и спречавање
свих облика анти друштвене делатности
којима се угрожавају основне вредности
друштва и међународне заједнице
Посебне функције државне безбедности
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
прикупљање, обрада и пласирање информација у
свим сферама унутрашње и спољне безбедности за
потребе владе;
одбрана државе од свих облика спољног и унутрашњег
оружаног и неоружаног угрожавања и угрожености;
обезбеђење јавног реда и мира и безбедности
друмског, ваздушног и речног (поморског) саобраћаја;
осигурање безбедности и пуне контроле граница;
обезбеђење безбедности и сигурности људи, имовине
и пословања;
заштита људских права и слобода, укључујући и
мањинска права и
учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету.
Основне групе делатности система безбедности
1. обавештајно безбедносне делатности (прикупљају,
анализирају и дистрибуирају обавештајнобезбедносни подаци);
2. делатности унутрашњих послова (делатност на
очувању јавне безбедности уз поштовање
појединачних слобода и људских права);
3. делатности одбране од спољних облика оружаног
угрожавања;
4. делатности контроле државне границе, укључујући
и нелегалну контролу промета добара и људи и
5. делатности физичко-техничке заштите лица,
имовине и пословања
Мисије и задаци које оружане снаге претежно
извршавају у последњих 20 година
1. Заштита независности, суверености и
територијалне целовитости земље;
2. Пружање помоћи цивилном становништву у
несрећама;
3. Помоћ цивилним органима власти у
извршавању унутрашњих безбедносних
задатака у изузетним случајевима;
4. Учешће у изградњи друштва (друштвена
функција).
5. Учешће у међународним мисијама очувања
или наметања мира
Дужности носиоца делатности очувања
јавне безбедности
да имају оперативну независност,
да су непристрасни,
да се стриктно придржавају закона,
да делују професионално.
да су свесни професионалног етичког
кодекса и да га се придржавају.
да поштују право на живот и
да употребљавају силу само кад је то
неопходно да би се обезбедио легитимни
циљ.