Transcript Презентација

ЗАШТИТА ОД ЕЛЕMEНТАРНИХ
НЕПОГОДА
2010/2011
2011/2012
Професор др Бранко Бабић
[email protected]
2012/2013
Систем одбране Р.Србије
СТРУКТУРА
СИСТЕМА
ОДБРАНЕ
Органи
законод. и извршне
ВОЈСКА
ЦИВИЛНА
власти
СРБИЈЕ
ОДБРАНА
Р.Србије
Р.Србија
Аутономне
покрајине
Други субјекти
значајни за
одбрану
Јединице
локалне
самоуправе
МИСИЈЕ ЦИВИЛНЕ ОДБРАНЕ
МИСИЈЕ
ЦИВИЛНЕ
ОДБРАНЕ
Учешће у
Обезбеђење
за функционисање
обавештавање
операцијама
СПАСАВАЊЕ
система одбране
Осматрање и
међународним
ЗАШТИТА И
претпоставки
заштите и
спасавања
Заштита и
Заштита и
Очување
спасавање
склањање
животне
људи
МД
средине
Природне опасностиелементарне непогоде
Доцент др Бранко Бабић
[email protected]
Литосферске-сеизмолошке
опасности (земљотреси,
вулкани, ерупције,
клизишта)
Доцент др Бранко Бабић
[email protected]
ABCNews VideoSource/NBC News Archives
Earthquake
Microsoft ® Encarta ® Encyclopedia 2002. © 1993-2001 Microsoft Corporation. All rights reserved.
ВРСТЕ ЗЕМЉОТРЕСА
 ЗЕМЉОТРЕСИ СУ РАЗЛИЧИТА КОЛЕБАЊА, ДРХТАЊА,
ТАЛАСАЊА, УОПШТЕ СВА КРЕТАЊА И ПОМЕРАЊА
ПОВРШИНЕ ЗЕМЉИНЕ КОРЕ ИЛИ ЊЕНИХ
УНУТРАШЊИХ ДЕЛОВА, КОЈА СУ ИЗАЗВАНА
ПОКРЕТИМА У ДУБОКИМ ПОТКОРНИМ ДЕЛОВИМА
ЗЕМЉЕ И САМОЈ КОРИ ИЛИ НА САМОЈ ЊЕНОЈ
ПОВРШИНИ, КАО ПОСЛЕДИЦА НАРУШЕНЕ РАВНОТЕЖЕ
СИЛА КОЈЕ У ТИМ ПРОСТОРИМА ДЕЛУЈУ.
ПРЕМА УЗРОЧНИЦИМА МОГУ СЕ ПОДЕЛИТИ:
1. ТЕКТОНСКЕ
2. ВУЛКАНСКЕ
3. УРВИНСКЕ
4. ВЕШТАЧКЕ
Макросеизмички интензитет
 Сеизмичке скале
 Меркалијева M
 Меркали-Канкани-
Зибергова MCS
 Модификована
Меркалијева MM
 Медведев-СпонхауерКарникова MSK
 Европска
Макросеизмичка
Скала EMS
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ЗЕМЉОТРЕСИ У СВЕТУ И КОД НАС
 У Шенсију је 1556. године погинуло 830.000 људи, а 1976.
године у Тангшану 240.000 људи. У трећем по броју жртава
земљотреса у Калкути /Индија/ је 1737. године погинуло око
300.000 људи.
 Највећа разарања задесила су Лисабон и Токио.
Град Лисабон захватио је земљотрес 01.11.1755.
године, епицентар потреса налазио се у Атланском океану
100 км. од Лисабона. У граду је од 20.000 зграда остало
свега 3.000 полуразрушених кућа углавном на вишим и
удаљеним местима од обале мора. Погинуло је више од
50.000 становника.
-Велике последице изазвао је и земљотрес интензитета
7,9 степени Рихтерове скале у заливу Сагали код Токија
01.09.1923. године. У овом је земљотресу срушено
1.290.000 кућа, 45.000 је изгорело а број погинулих
достигао је цифру од 150.000 од чега је 50.000 страдало
од пожара.
- На Сицилији је 1908. године потрес разорио град
Месину узрокујући смрт 100.000 људи. Овај земљотрес
је покренуо огромне таласе у Месинском мореузу
висине до 14 метара, разарајући сва насеља на обали,
таласи су однели још 80.000 живота.
- У последњој деценији највећи број жртава имали су
земљотреси у Ирану са 25.000 жртава, Мексику 1985.
године са 10.000 жртава и Јерменији 1988. године са
25.000 жртава.
 Дана 26.07.1963. године катастрофалан земљотрес
задесио је Скопље. У земљотресу је погинуло 1070 људи,
од 36.578 станова срушено је или оштећено 15.302.
 Дана 26. и 27.10.1969. године разоран земљотрес
погодио је подручје Бањалуке. Погинуло је 13.000 људи
а око 40.000 је остало без стана.
 Дана 15.04.1979. године Црну Гору задесио је један од
најјачих земљотреса у Европи у овом веку. Јачина
потреса у жаришту на дубини од 20 км. била је 6,8
Рихтерове скале, односно 9 Меркалијеве у епицентру. У
земљотресу је погинуло 102 особе а 2.000 је повређено.
 Дана 18.05.1980. године подручје Копаоника задесио је
потрес чија је магнитуда износила 6 Рихтерове скале а
интензитет 8,5 Меркалијеве. Земљотрес је нанео
разорне штете.
ХАИТИ 2010
Земљотрес на Хаитију 2010. године био је земљотрес
магнитуде 7,0 који се догодио на око 25 километара
југозападно од Порт о Пренса, главног града Хаитија, 12.
јануара 2010. године, у 16:53:09 часова по локалном
времену (21:53:09 UTC). Хипоцентар земљотреса био је на
око 13 километара дубине.Након њега, забележено је још 30ак мањих земљотреса, од чега десетак — магнитуде веће од
5 степени.
ЧИЛЕ 2010
Најјачи земљотреси






Земљотрес 2010., јачине 8,8 који је погодио централни Чиле био је међу најјачима
који су икада забележени.
9,5 Чиле, 1960: око 1.900 погинулих и 3.000 повређених у области Валдивија Пуерто Монте
9,2 Аљаска, 1964: земљотрес и цунами однели су 128 живота око Залива принца
Вилијама
9,1 Индонезија, 2004: Цунами у Индијском океану висине до 30 м однео је 230.000
жртава - више него ма која друга природна катастрофа забележена у историји
9,0 Русија, 1954: земљотрес на полуострву Камчатка, цунами који сеже све до Хаваја
9,0 Арика, Перу (сада Чиле), 1868.
9,0 САД, Канада, 1700. година: највећи земљотрес који је погодио Северну Америку
8,8 -9,2 Индонезија, 1833: Суматра
8,8 Мауле, Чиле, 2010: преко 700 људи погинуло, преко два милиона погођено
земљотресом
Катастрофални земљотреси:
- Хаити, 12. јануар 2010: 230.000 мртвих
-Суматра, Индонезија, 26. децембар 2004: Цунами убија
250.000 људи
-Скопље, 1963: 1.070 мртвих, 80 посто града уништено
- Бања Лука, 1969: 15 погинулих
ОСТАЛИ












Филипини и Киргистан
западна Херцеговина
Индонезија
Јапан
Кина
Мексико
Никарагва
Суматра
Тајван
Турска
Сечуан
Кајманска острва
Ваљево 1998
ЈАПАН
 13. 03. 2011

Од разорног земљотреса и цунамија
збрисани су читави градови и села
на североистоку Јапана
 10.000 људи се сматра
несталим
 Становницима у кругу од 30
километара од Фукушиме
препоручено је да напусте
угрожено подручје

1
8
Ниво радијације је повећан и ветар
би радиоактивне материје могао да
однесе до Токија за неколико часова
СТАТИСТИКА
 * 12.000 људи је погинуло,
* 4.277 је број лица чија смрт је потврђена
* 8.194 лица воде се као нестале
* 2.228 лица је повређено
* 556.132 лица су евакуисане
* 2.700 центара за привремени смештај је отворено
* 621.439 зграда или кућа нема струју
* 1.600.000 зграда или кућа нема воду
* 80.422 зграде или куће су оштећене
* 4.798 зграда или кућа је потпуно уништено
* 80.000 војника и полицајаца ангажовано је на спасавању
* 112 земаља понудило је помоћ Јапану
* 100 милијарди долара је штета, по досадашњим проценама
* 34,6 милијарди долара исплатиће компаније за осигурање
грађанима
1
9
СТАТИСТИКА 2010
 Од последица земљотреса, поплава,
пожара и вулкана најмање 295.000 људи изгубило је
животе. Материјална штета процењује се на 130
милијарди долара.
 Забележен је највећи број природних
катастрофа још од 1980. године, укупно 950.
Највећи број, скоро 90 % било је повезано са
временским приликама, олујама и поплавама.
 Догодило се пет великих несрећа "великих природних
катастрофа
- земљотреси на Хаитију, у Чилеу и централној Кини,
- талас врућине у Русији и
- поплаве у Пакистану“
У њима је погинуло 295.000 људи, што је забрињавајући број,
нарочито ако се има у виду да је у протекле три деценије у
несрећама годишње гинуло просечно 66.000 људи.
 На врху листе по броју погинулих, свакако је разорни
земљотрес у коме је на Хаитију погинуло 220.000 људи.
Више жртава однео је само земљотрес у Таншану у
Кини 1976. године, када је погинуло 242.000 људи.
 После Хаитија, катастрофа која је узроковала највећи број
људских живота је топлотни удар и шумски пожари у
Русији: однео је преко 56.000 живота и узроковала огромну
материјалну штету,
 Поред ових највећих, годину су обележиле и поплаве у
Пакистану и ерупција вулкана на Исланду која је
паралисала авио-саобраћај у Европи.
 Пред крај године рекордно ниске температуре и снежне
мећаве погодиле су Северну Америку и Европу.
Краљево 03.11.2010.
Земљотрес је показао две Србије:
1. малобројна-спремна да прискочи ВТШ СС НС
(10.11.2010.године)
2.
волонтери 10.11.2010.
Већинска-туђа патња их не дотиче
Нова солидарност ’’СВАКО
ГЛЕДА СВОЈА ПОСЛА’’
Систем није успостављен
Република Србија
Министарство унутрашњих послова
Сектор за ванредне ситуације
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ
ПОСЛОВА
МИНИСТАР
ОДЕЉЕЊЕ ЗА
ОПШТЕ ПРАВНЕ
ПОСЛОВЕ
УПРАВА ЗА
ПРЕВЕНТИВНУ
ЗАШТИТУ
2
4
БИРО
НАЧЕЛНИКА
СЕКТОРА
УПРАВА ЗА
ВАТРОГАСНОСПАСИЛАЧКЕ
ЈЕДИНИЦЕ
СЕКТОР ЗА
ВАНРЕДНЕ
СИТУАЦИЈЕ
УПРАВА ЗА
УПРАВЉАЊЕ
РИЗИКОМ
САВЕТ ЗА НАЦИОНАЛНУ
БЕЗБЕДНОСТ
- МИНИСТАРСТВО ЗА НАУКУ И
ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ
- МИНИСТАРСТВО ЗА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ
- МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
- МИНИСТАРСТВО ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ
- МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
- МИНИСТРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
- МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И
ЕНЕРГЕТИКЕ
- МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
- ХИДРО-МЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД
- РЕПУБЛИЧКИ СЕИЗМОЛОШКИ ЗАВОД
- КОМУНАЛНЕ СЛУЖБЕ
- ВАТРОГАСНИ САВЕЗ И ДВД-а
- ЦРВЕНИ КРСТ
- ПРВА ПОМОЋ
- СПАСИЛАЧКЕ СЛУЖБЕ
- АЛПИНИСТИ
- РОНИОЦИ
- ГОРСКА СЛУЖБА СПАСАВАЊА
УПРАВА ЗА ЦИВИЛНУ
ЗАШТИТУ
НАЦИОНАЛНИ
ТРЕНИНГ ЦЕНТАР ЗА
ВАНРЕДНЕ
СИТУАЦИЈЕ
ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ НА НИВОУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ 1-27 - УПРАВЕ,
ОДЕЉЕЊА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ (ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА, ВАТРОГАСНОСПАСИЛАЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ, УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ И ЦИВИЛНА ЗАШТИТА)
Војводини се не може
догодити Хаити
Према пројекцијама сеизмолога, на војвођанским
просторима се могу догодити земљотреси до највише 5
степени Рихтера, и то на подручју Фрушке горе и у
југоисточном Банату, с тим да је њихова вероватноћа на
нивоу „једном у 500 година”.
По теорији, сеизмички је нешто угроженији и појас који се
налази уз сам Дунав - нарочито онај у близини бунара, јер
је ту порозност тла већа због исцрпљивања подземних
вода.
Али, укупно узев, Војводина не спада у посебно трусна
подручја.
Последњи озбиљнији земљотрес забележен је средином 18.
века у реону Лединаца и домашио је, ако је судити по
остављеним записима, негде до 8 степени Меркалија
СЕИЗМИЧНОСТ СРБИЈЕ
 У току XX века на простору Србије догодила су
се 25 земљотреса од којих 14 преко магнитуде
M 5. Активност је започела 1901. године
земљотресом код Аде-Бечеја да би се последњи
снажан земљотрес догодио код Трстеника 1999.
године.
 Јаке земљотресе су пратиле серије накнадних
удара, а у појединим деловима зоне догађали су
се независни слабији земљотреси.
датум
географска
1456
1662
1739
1739
1740
1755
1879
1893
1893
месец/
дан
16.06
11.02
04.02
20.12
24.01
26.02
11.10
08.04
08.09
42.2
42.7
44.0
45.2
45.1
42.5
44.7
44.3
43.8
20.7
20.3
21.3
19.8
19.8
21.9
21.6
21.3
21.3
1901
02.04
45.5
20.7
1904
1905
1911
1921
1922
1922
1924
1924
1927
1927
1947
1972
1977
1978
1978
1980
1980
1980
1983
1985
1987
1998
1999
20.04
06.01
05.03
10.08
24.03
03.09
24.04
16.05
15.05
15.05
05.02
01.10
03.11
13.04
18.05
18.05
18.05
18.05
10.09
09.05
19.04
29.09
30.04
42.5
44.4
42.5
42.3
44.4
42.4
42.2
42.4
44.1
44.2
42.6
43.6
42.5
43.3
43.3
43.3
43.3
43.3
43.2
43.3
43.7
44.2
44.2
22.3
19.3
22.5
21.4
20.4
20.4
21.4
21.2
20.5
20.5
20.7
21.3
20.7
20.9
21.0
20.9
20.9
20.9
20.8
20.9
20.5
20.2
20.1
година
ширина
интензитет
MCS0
магнитуда
дубина
[км]
дужина
епицентрална
област
IX
VIII
IX
VIII
VIII
IX
VIII
IX
VIII
Призрен
Пећ
Светозарево
Лединци
Лединци
Врање
Вел. Градиште
Свилајнац
Јухор
18
5.0
Бечеј-Ада
20
6
30
12
4
18
16
7
5
9
11
10
10
7
9
6
10
7
10
3
16
16
19
5.0
5.2
5.0
5.7
6.0
5.0
5.0
5.0
5.9
5.2
5.0
5.1
5.2
5.2
5.0
5.7
5.3
5.0
5.1
5.0
4.9
5.6
5.1
Врање
Крупањ
Босиљград
Витина
Рудовци
Раковица
Витина
Липљан
Рудник
Драгољ
Сјеница
Крушевац
Сјеница
Копаоник
Копаоник
Копаоник
Копаоник
Копаоник
Копаоник
Копаоник
Краљево
Мионица
Струганик
Вулкани
Вулкани
 Вулканизам представља појаве које се односе на
стварање магме, односно лаве.
 Вулкани су купаста узвишења из којих непрекидно или
повремено избијају врели гасови – лава, пепео,
вулкански песак, вулканске бомбе и други материјали.
 Вулканска ерупција је избијање лаве праћено
експлозијама и избацивање чврстих и гасовитих маса.
До њих долази због високих температура и притиска
гасова у огњишту вулкана
Planina Arat u Turskoj
Etna u Italiji
Клизишта
ПОЈАМ КЛИЗИШТА
 Под клизиштем подразумевамо стеновиту или
растреситу масу која одвојена од подлоге, под
утицајем гравитације, клизи по клизној
површини. Клизишта представљају један од
видова ерозије.
 На клизишту можемо издвојити више делова:
1. Ожиљци
2. Клизна површина
3. Тело
4. Увала
5. Трбух
6. Ножица клизишта
Атмосферске-метеоролошке
опасности
ВЕТАР
ВЕТАР
УСЛЕД РАЗЛИКЕ У ТЕМПЕРАТУРИ ВАЗДУХА
ДОЛАЗИ ДО СТРУЈАЊА И ЈАВЉА СЕ ВЕТАР.
ВЕТАР НАНОСИ ШТЕТЕ /РУШЕЊЕ/
НЕПОСРЕДНО ЊЕГОВОМ СНАГОМ И
ПОСРЕДНИМ ПУТЕМ.
ОБИЧНО СУ ШТЕТЕ ИЗАЗВАНЕ ПОСРЕДНИМ
ПУТЕМ ВЕЋЕ.
МОЖЕ СЕ ДЕСИТИ ДА СЕ УСРЕД РУШЕЊА ЈАВИ
ПОЖАР КОГА ВЕТАР ШИРИ, МОГУ СЕ
ПРЕКИНУТИ ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИЈЕ, СТВАРА
СМЕТОВЕ СНЕГА.
 ОЛУЈНИ ИЛИ ОРКАНСКИ ВЕТАР
 Снажна струјања ваздуха која настају услед разлика у
атмосферском притиску и температури ваздуха могу
имати брзину и снагу таквих размера да проузрокују
материјалну штету и људска страдања. Јако струјање
ваздуха често је праћено и падавинама, кишом или
снегом, што додатно повећава размере штета, а поступке
заштите и спасавања чини сложенијим.
 Јак ветар се не јавља изненада и тренутно.
Метеоролошка служба ту појаву прогнозира с врло
великом вероватноћом.
 Поступак у случају јаког ветра:
 Већ при пројектовању и градњи објекта водити рачуна о
могућем учинку најјачих забележених ветрова на
подручју живљења и градити у складу с грађевинским
захтевима за такве услове.
Бофорова скала
 Бофорова скала је скала за одређивање јачине
ветра коју је направио енглески контраадмирал
и хидрограф Франсис Бофор (енгл. Francis Beaufort)
1805. године. Скала је подељена на 12 степени.
Међународно је прихваћена 1874. године.
 (страна 101 Уџбеника)
0.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Без ветра
Поветарац
Слаб ветар
Умерен ветар
Доста свеж
Свеж ветар
Јак ветар
Жесток ветар
Олујни ветар
Олуја
Јака олуја
Тешка олуја
Оркан
0-0,5 м/с
0,6-1,7
1,8-3,3
3,4-5,2
5,3-7,4
7,5-9,8
9,9-12.4
12,5-15,2
15,3-18,2
18,3-21,5
21,6-25,1
25,2-29
>29
0-2 км/х
3-6
7-12
13-22
23-27
28-35
36-44
45-54
55-65
66-77
78-90
91-104
>104
Торнадо Соса погодио Сомбор?!
13.05.2010.
12:30 ч
село Градина
Приликом невремена оштећено је двадесетак електричних
уличних светиљки, једна је кућа остала без крова док је
торнадо подигао и помакао за педесетак метара камп-кућицу
ГРАД
ГРАД
 Град настаје смрзавањем капљица које на свом путу ка
земљи пролазе кроз појас хладног ваздуха.
 Пречник зрна града креће се од 6-8 цм, мада су познати
случајеви падања зрна града пречника и преко 10 цм.
Често падање града прате олујни ветрови па је брзина
падања града 30-40 м/с.
 Површине захваћене градом најчешће имају облик трага
чија дужина може износити до 400 км., мада су најчешће
дужине 10-30 км., док ширина износи 2-4 км.
 Град највеће штете наноси пољопривреди и сточарству.
Посебно су на удару и виногорја и пролећни усеви али и
повртњаци и воћњаци. У случају већих пречника град
може причинити знатне штете на материјалним
добрима људи.
ГРАД
 Сузбијање града се врши од 15. априла до 15. октобра на
укупној површини од 7.749.800 хектара од чега је
пољопривредно земљиште 5.052.957 хектара
 13 радарских центара, око 1.650 активних противградних
лансирних станица, телекомуникациони системи
ЛАВИНЕ
Снежна лавина је назив за рушење великих маса снега низ стрме
планинске падине, најчешће зими и у рано пролеће.
Често изазива велике штете и губитак људских живота, иако су с
обзиром на релативно слабу насељеност планинских подручја,
својим размерима обично ограничене у поређењу са другим
природним катастрофама.
Овако почиње
Глечер после лавине
Роса,
Слана,
МРАЗ
Иње,
ПОЛЕДИЦЕ
Слана,
Киша,
МЕЋАВА
Ледена
киша,
ВЕЈАВИЦА
Росуља,
ПЉУСАК
Љутина,
РОСА
Крупа,
СУСНЕЖИЦА
Суградица
СУШЕ
Електрична
пражњења
ГРОМ
ГРОМОВИ
БИОЛОШКЕ
ОПАСНОСТИ
ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ
ЕПИДЕМИЈЕ
ПАНДЕМИЈЕ
ЗООНЕЗЕ
ЕПИЗООНЕЗЕ
ЕПИФИТОЗЕ
ЕПИЗООТИЈЕ
ПОНЗООТИЈЕ
ПОПЛАВЕ
Појам поплава

Поплавом се сматра стихијско плављење терена
услед изливања спољних вода из природних
и вештачких водотока, као последица високих
водостаја, пробијањем или рушењем насипа,
брана и других заштитних објеката, као и услед
плављења терена унутрашњим водама у
условима ненормалне хидролошке ситуације и услед
издизања подземних вода и великих
падавина, подизањем нивоа језера и мора, услед
таласа необичне јачине (цунами), као и услед јаких
ветрова.

Смањује или спречава изградњом насипа, брана,
канала или великих акумулацијских басена који прихватају највећи део плавне воде.

Представљају велику опасност за људске животе, али
могу нанети (и наносе) велике материјалне штете.
Удео елементарних непогода (поплава) у свету
и у нашој земљи.
Узроци поплава
Природни
Антропогени
Комбиновани
Према настанку
Бујичне
Врсте
поплава
Вештачке
поплаве
Природне
поплаве
Мирне (у равници)
Штете од поплава









Уништавање усева,
Спирање површинског слој земље, пољопривредно земљиште
се претвара у неплодно,
Продирање у хале и уништавање опреме, материјала,
производа,
Загађење воде за пиће,
Нарушава се ихтиофауна због спирања вештачког ђубрива и
пестицида са пољопривредног земљишта
Социјалне и економске последице
Еколошке последице
Финансијке и материјалне штете,
Последице по становништво и материјална и културна добра.
Водни ресурси АПВ
Мање реке: Босут, Бегеј, Тамиш,
Караш, Брзава, Златица, Нера,
Криваја, Мостонга, Чик, Плазовић...
Угроженост АПВ од вода
1.
Угроженост од спољних вода
1.000.000 ха (45% укупне површине),
 260 насеља,
 1.200.000 становника,
 3.840 км путева и 15 км пруге и
 800 индустријских објеката
2.
Угроженост од унутрашњих вода
Преко 80% Војводине, директно 1.630.648 ха, а делимично угрожено 209.423 ха.
Изграђени су системи за одводњавање, од којих су:
број система – 303,
канали – 20.094 км,
густина канала – 12,5 м/ха,
цевна дренажа – 45.146 ха и
црпне станице – 159 са 437 м3/с
Заштита и спасавање
на води и под водом
У заштити и спасавању од поплава учествују:
1. органи и организације надлежни за водопривреду,
2. надлежна служба и друге организационе јединице Министарства унутрашњих
послова,
3. јединице цивилне заштите, посебно специјализоване за спасавање на води и под
водом,
4. овлашћена и оспособљена правна лица, и
5. друге оспособљене организације, грађани и други субјекти чија је имовина
угрожена поплавом, и Војска Србије у III мисији .
Одбрана од поплава
ЈВП ''Воде Војводине'',
надлежна Водопривредних предузећа,
у складу с Општим и Оперативним планом одбране од поплава.
1.
Радови, мере и активности које ЈВП ''Воде Војводине'' предузима на заштити од
поплава :

организује и спроводи одбрану од поплава и загушења ледом са надлежнм
водопривредним предузећима у складу са Законом о водама, важећим Општим и
Оперативним планом и правилницима за одбрану од поплава,
прати све појаве које утичу на стање и функционисање система заштите од штетног
дејства вода,
организује спровођење мера за елиминисање неповољних утицаја на објекте за
одбрану од поплава и
гради и реконструише одбрамбене системе, обавља санационе радове, хитне
интервенције и редовно одржавање заштитних објеката преме важећим стандардима,
критеријумима и нормативима, учествује у изради студија и пројеката.



2. Слаба места на одрамбеним линијама
Карта слабих места на одбрамбеним линијама
УМЕСТО
ЗАКЉУЧКА
9 од 10 природних катастрофа односи се
на време, климу и воде
 Урагани, потреси, топлотни удари, суше и поплаве обележили су последњих
неколико година.
 Ураган »Катрина« био је најсмртоноснији од 1928. у САД-у - погинуло је око 1300
људи.
 У потресу у Пакистану страдало је три милиона становника.
 Топлотни удари у Индији, Пакистану, Бангладешу и Алжиру донели су
максималне температуре - између 45 и 50 сепени Целзија. У Индији су усмртили
неколико стотина људи, а захватили су и САД, Канаду те већи део Еуропе и
Африке.
 Велике падавине и поплаве у Индији су убиле око 2000 људи, а утицале су на
живот 20 милиона.
 Велике олујне падавине у јужној Кини убиле су најмање 170, а утицале су на
живот 21 милион људи. Поплаве су захватиле и Еуропу, највише Румунију, где је
било 66 мртвих.
 Број тропских циклона уз источну обалу Америке, које доносе високе и јаке
таласе, орканске ветрове и много падавина, био је 2005. међу највећим oд када
пoстoје мерења.
 Ни један део света није имун на природне непогоде и катастрофе.
Зато је задатак светеске и националних метеоролошких и
хидролошких служби што боље проучавање, предвиђање и заштита
од временских и климатских катастрофа.
Животи и имовина угрожени су и након катастрофа, кад прете бујице (одраслу
особу, на пример, може срушити бујица висока само 15 цм), електрични удари,
ватра и експлозије, токсичне хемикалије и на крају заразе.
Да би се унаприједило предвиђање и ублажиле последице природних катастрофа,
16. фебруара 2005. основан је Систем свих система мерења на планети Земљи
(GEOSС). Систем контролише сва мерења у атмосфери, хидросфери и литосфери и
омогућава дистрибуцију података свим корисницима.
9 од 10 природних катастрофа односи се на време, климу и воде.
У свету су међу природним непогодама најзаступљеније
поплаве-37%,
олујни и оркански ветрови (28%),
суше (9%),
земљотреси (8%),
лавине и клизање земљишта (6%),
екстремно ниске и високе температуре и шумски пожари (5%), те
вулканске ерупције (2%).
ЛИТЕРАТУРА:
ОБАВЕЗНА:
a)

1.
Устав Републике Србије, (''Службени гласник Републике Србије'' број 98 од
01.10.2006. године).

2.
Стратегија националне безбедности Републике Србије, (''Службени гласник
Републике Србије'' број 88 од 28.10.2009. године).

3.
Стратегија одбране Републие Србије, (''Службени гласник Републике Србије'' број
88 од 28.10.2009. године).

4.
Закон о одбрани, (''Службени гласник Републике Србије'' број 116 од 11.12.2007.
године).

5.
Закон о ванредним ситуацијама, (''Службени гласник Републике Србије'' број 111
од 29.12.2009. године).

6.
Стојановић Р., ''Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним
ситуацијама'', ВИЗ, Београд, 1984.

7.
Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, бр. 101/2005.

8.
Национална стратегија за заштиту и спасавање, Службени гласник РС, бр. 51/11.

9.
Етиологија угрожавања у ВрСи, Ристо Прентовић,
b) КОЈА СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ: