Transcript Романтизам - WordPress.com

РОМАНТИЗАМ
Романтизам означава уметничку епоху која је обележила крај 18.
и прву половину 19. века. Настаје као супротност класицизму.
Ово доба је испуњено разочарањем, безнађем, очајем, светском
тугом.
Романтичарски јунак изражава песничку тугу за идеалима
отаџбине, вољене драге, славне прошлости, узвишеног уметничког
стварања.
Субјективизам и емоционалност романтичара омогућили су
процват лирике, али и уплив лирике у друге књижевне жанрове.
Нови књижевни облици су: поема, уметничка бајка, историјски
роман.
Главне теме романтичара су: слобода, народ, љубав, идеална
драга, лутање, стваралаштво, култ маште, осећајности...
Романтичаре привлаче просторне и временске даљине,
необично, фантастика, народна предања, егзотична природа.
Значајно место у стваралаштву романтичара имају гротеска и
иронија који су погодни да изразе противуречну природу
романтичарског осећања света.
Представници у књижевности су: Гете, Хајне, Шилер, Иго,
Ламартин, Пушкин, Љермонтов, Бајрон, Китс, Шели... Бајрон је
извршио снажан утицај на романтичаре и за његово име се
везује појам бајронизма (дух времена који је донео разочарење
у идеале и светски бол).
Програмским текстовима романтизма сматрају се предговори
драмама Кромвел (1827) и Ернани (1830) француског писца
Виктора Игоа. У њима је наглашен сукоб између начела
класицизма и романтизма. Иго напада правило о три драмска
јединства, објашњава појам гротескног и истиче оригиналност у
стварању, односно да само природу треба подражавати.
У Предговору драми Кромвел постоји историјски и критички
део. Он истиче да се поезија развија према друштвеним
периодима и разликује: преисторијски период (лирика; ода,
химна), стари век – антика (епика) и ново доба (драма). Наводи
њихова три извора: Библија, Илијада и Шекспирове драме (у
којима је постигнут врхунац гротескног као наличја узвишеног).
Романтизам уводи превласт лирике над осталим родовима.
У лирској поезији доминира љубавна поезија са изразитом
субјективношћу и индивидуализмом.
Родољубива поезија наглашава слободољубивост, национална
осећања.
У социјалној поезији изражена је побуна против социјалне
неправде.
Елегије су одјек субјективних доживљаја и осећања;
изражавају тугу због судара човека са светом и животом.
У мисаоној поезији доминирају рефлексије о човеку, животу,
свету, љубави, смрти, домовини, добру и злу, правди и неправди...
У прози романтизма
превладава историјска тематика.
Негује се историјски роман,
друштвени роман, приповетке
различите тематике. Утемељивач
историјског романа је Валтер Скот.
У драми романтичари негују
трагедију и историјску драму. До
изражаја долазе емоционалност и
узвишеност.
Значајни романтичари на пољу музике су: Вебер, Шуберт,
Шуман, Шопен, Менделсон, Лист, Вагнер, Брамс, Малер,
Берлиоз, Пучини, Верди, Чајковски, Мусоргски, Дворжак,
Сметана.
Познати сликари романтизма су: Жерико, Делакроа, Ајез,
Фридрих, Мије, Доре, Домије...
ЛОРД ЏОРЏ ГОРДОН БАЈРОН (1788–1824)
Највећи енглески романтичар: поема
Манфред, еп Дон Жуан, песничка
збирка Часови доколице, поема
Путовање Чајлда Харолда, која се
састоји из четири певања
Чајлд је преосетљиви јунак, витез-луталица презасићен животом. Он је
усамљени ходочасник који, посвећен себи, својим мислима и
осећањима, тражи у далеким земљама лека својој души. Незадовољан
је средином пуној бројних стега и забрана. Жељан слободе он се
предаје пустоловинама. Тако је Чајлд двојник самог Бајрона.
ШАНДОР ПЕТЕФИ (1823–1849)
Мађарски је песник српског порекла.
Огледао се у лирској и епској поезији,
путопису и роману. Јако је осећао
свестки бол и сивило свакидашњице.
У песми Слобода света наглашен је
романтичарски идеал слободе. Слобода
је изнад свега, вредност за коју се
вреди жртвовати. Слобода целог
човечанства!
ХАЈНРИХ ХАЈНЕ (1797–1856)
Велики је немачки лиричар и есејиста:
Књига песама, Слике с путовања, Ата
Трол...
У песми Лорелај садржано је германско
предање о воденој вили Лорелај која је
живела на стрмој стени на реци Рајни.
Омамљивала је морнаре божанском
лепотом и песмом, те тако узроковала
њихову несрећу, јер су, заслепљени и
непажљиви, ударали о хриди и
страдали.
АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН (1799–1837)
Највећи је руски романтичар. Позната дела су, поред лирских
песама: роман у стиху Евгеније Оњегин, поема Цигани, роман
Капетанова кћи, Бајка о рибару и рибици, трагедија Борис
Годунов, спев Руслан и Људмила и др.