Transcript Kognitivni_stil

КОГНИТИВНИ СТИЛ
Дефиниције:
(1) „Когнитивни или сазнајни стил је склоп индивидуалних
разлика у начинима опажања, памћења, мишљења и решавања
проблема.“
(2) Когнитивни стил описује на који начин особа опажа и
организује информације из света око себе (не говори о
томе како добро она то чини)
(3) Индивидуално преферирани начини опажања, мишљења,
учења и решавања проблема.
(4) Когнитивни стил се односи на начин на који појединац
појмовно организује своју околину. Процес трансформисања
информација је основа когнитивних стилова.
Когнитивни стил јесте средишњи члан у формули С – О - Р.
Когнитивни стилови
• Условљени су неурофизиолошким факторима,
зато се теже мењању, док су стилови учења
формирани искуством.
• Стабилни су и имају релативно широк утицај на
различита подручја понашања.
• Утичу на то:
- како ученици уче,
- како наставници подучавају,
- у каквој су интеракцији ученици и наставници.
Најпознатији и експериментално највише истраживан когнитивни стил јесте
Зависност-независност од поља
• Особе зависне од поља су мање одвојене од околине (зависе од
околине), тј. више од других се ослањају на информације изван
себе.
Процена под утицајем накривљеног оквира
Унутрашња процена ‘’вертикалног’’
Зависност-независност од поља у социјалним ситуацијама
" ЗАВИСНИ ОД ПОЉА“
Веће конформирање
 Уважавају мишљење других,
 Осетљивији на социјалне знакове,
 Интерперсонално оријентисани, интересују се за друге,
 Емоционално су отворенији,
 Имају боље развијене социјалне вјештине од "независних”.
•Зависност-независност није добра или лоша, већ се сагледава у
оквиру њене адаптибилности на одређене животне услове или
контекст.
На пример: “Зависни“ су бољи у тимском раду, “независни“ у
индивидуалном.
Зависност-независност од поља
Разлике у:
•ПОЛНЕ РАЗЛИКЕ. Популарније су "зависне" девојчице и "независни“
дечаци. У одраслом добу популарније “зависне“ жене, а код
мушкараца нема разлике.
•ПРОФЕСИОНАЛНИ
ИНТЕРЕСИ.
“Зависни“
преферирају
интерперсоналне и неаналитичке студије, а "независни“ обратно.
•УЧЕЊЕ. “Зависни“ су чешће посматрачи, а "независни“ чешће
учесници у процесу учења због своје веће способности структурирања
информација на нов начин.
- При ненамерном учењу “зависни“ памте више социјалних
информација, (осим кад је такав задатак задан при чему нема разлике
између "независних“ и “зависних“ .
Зависност-независност од поља
Разлике у:
• МОТИВАЦИЈА.
- Уз спољашње награде, у ефикасности су једнаки и "зависни" и
"независни“.
- Када се учење одвија уз присутност интринзичне мотивације,
"независни“ су упорнији и науче више (јер су им важнији
унутрашњи оквири него спољашње референце).
- Негативни спољашњи социјални утицаји више утичу на "зависне".
На пример,
- када се њихов рад критикује постижу слабији успех,
- код оперантног условљавања брже развијају реакције избегавања
коа добијау прекор
• УСПЕХ У СТУДИРАЊУ. Нема разлике.
Зависност-независност од поља
Разлике у:
•УЗРАСТ. Незвисност се снажно развија између 10 и 13
године, нешто спорије до 17 кад више нема разлике у односу
на
одрасле.
На старијим узрастима се смањује.
• ВАСПИТАЊЕ. Део варијација независности од поља се
може приписати васпитању којим се потстицало
експлораторно и независно понашање, док ригидна контрола
детета води развоју зависности.
• Нпр:
-зависни су чешће били кажњавани за непоштовање или
агресију према родитељима и ауторитету,
- родитељи независних су кажњавали детињасто и пасивно
понашање.
- мајке зависних су се чешће мешале у дечје свађе.
- када је отац више укључен у васпитање већа је независност,
Зависност-независност од поља
• "Зависни" наставници
фаворизирају наставу која
дозвољава интеракцију с ученицима, а "независни"
преферирају имперсоналне ситуације с нагласком на
когнитивне аспекте подучавања.
• "Зависни" ученици се више залажу и боље усвајају
садржаје када је и наставник "зависан". И обратно.
• Боље оцене добијају они ученици који по својим
стиловима личе на учитеље.
Рефлексивност-импулсивност
-Односи се на брзину доношења одлуке у условима неодређености.
- Најчешће се мери тестовима где треба наћи за сваку од задатих слика ону
која је идентична међу више понуђених.
Испитаници који су изнад медијана по тачности, а испод медијана по брзини
категоришу се као рефлексивни, а у обрнутом случају као импулсивни.
Број грешака има значајне релације с димензијама личности.
1. Испитаници с мање грешака описани су као:
- здрави такмичари,
- спретни,
- домишљати,
-емпатични,
-приступачни и
-разумни.
2. Испитаници с много грешака су:
-преосетљиви,
- рањиви,
-стално нешто траже од своје околине,
- мањка им самопоуздање,
- ригидни су,
- осећају се занемарени и
- нису срећни.
Рефлексивност-импулсивност
Овај стил је независан од интелектуалног функционисања. Број грешака
више корелира с мерама интелигенције него вријеме рјешавања.
У задацима социјалног резоновања:
Импулсивни - брже одговарају, чешће бирају одговоре који се позивају на
ауторитет, а
Рефлексивни - бирају агресивне такмичарске одговоре, што је директнији
начин приступу проблему.
Деце са тешкоћама у учењу и без њих се не разликују у импулсивностирефлексивности; деца са тешкоћама у учењу имају слабије стратегије
при обрадиу информација.
Различити параметри
Тип когнитивних задатака,
Начин евалуације,