Transcript Уметност раног средњег века

Уметност раног средњег
века
И С И Д О РА М И Ц И Ћ И Т И Ј А Н А Т Е О Д О С И Ћ
 Под уметношћу раног средњег века
подразумевамо уметничке правце који се
јављају у средњовековној уметности од 5.
до 11. века и ту углавном имамо појаву
меровејске уметности, каролиншке
уметности у Француској коју је наследила
уметност када се тежиште збивања сели у
Немачку познату као отонска уметност.
 Рани средњи век представља синтезу
античке уметности и новог схватања и
својим садржајем она се везује за сакралне
теме и схватања, традиције и тематике јер
у то доба доминира црква.
 Сликарство се усредсређује на
илуминирање рукописа.
 Заједничке ликовне карактеристике уметности у доба сеобе
народа су изразита орнаментика и декоративност. У
архитектури сви обично користе део ранохришћанске и
касноантичке архитектуре.
 Архитектура је због номадског начина живота углавном
дрвена и практична, а не и монументална.
 За време владавине барбарских народа европска
архитектура не добија ништа ново, нити у Европи постоји
јединствени повезани стил.
 Све грађевине су врло различите без неке ближе средње
везе. Развија се углавном централна грађевина која је
настала еволуцијом хришћанске гробне цркве – тзв.
Мартријуми (франц. Martirium), капелице за погреб
мученика који су бранили хришћанство.
 Најзначајнији пример остроготске
архитектуре је Теодориков
маузолеј у Равени из 6. века.
Грађевина је у облику крста са
крстатим сводом. Са спољашње
стране има десетоугаоне зидове, а са
сваке стране има једну правоугаону
нишу. Горњи спрат је ужи од
приземља. Цели маузолеј је
подигнут од прецизно обрађеног
камена (тесаника) у малтеру, што је
у то време било изузетно ретко.
Занимљиво је да је монументална
купола исклесана из једног блока
камена, тешка неколико тона, и дан
данас се не зна како су успели да је
поставе на маузолеј.
 Архитектура је предложила
скулптуру и одредила места на
којима ће она моћи да се прихвати и
изрази, она одређује које ће се
површине скулптурално обрадити.
Ово је време непостојања скулптуре.
Користи се једино врло плитки
рељеф за саркофаге, гробне плоче,
олтарске преграде … Украси су у
комбинацији розета и крижева, све у
строгој геометрији.
 Предмети од злата који карактеришу
ово доба рађени су такође у славу
божју и владара. Најчешће су то
реликвије (моћи - телесни остаци
мученика) украшавани златом и
драгим камењем.
Келтски калеж из 8. века
од сребра и позлаћене
бронзе са емајлом. Ардаг,
Ирска
Меровинска уметност
 Подразумева раздобље од 7.
века до почетка 8. века и на
љу је утицала барбарска
уметност.
 Меровиншка уметност је
развојна фаза пред
уметности раног средњег
века, предроманске
уметности на теиторији
Франачке државе која се
развијала у 7. веку и
почетком 8. века и названа је
по владајућем роду
Меровинга
Меровиншки накит
Каролиншка уметност





Каролиншка уметност подразумева раздобље од 8. до 10.
века а свој процват доживљава у уметности Карла Великог.
Он је покушао да сачува све што је остало од Римске
цивилизације, посебно римску књижевност кроз
сакупљање и преписивање старих римских рукописа. На
тај начин је покушао усадити део славне прошлости Европе
у барбарске душе свога народа. Данас познајемо римске
писце, углавном захваљујући бројним и изузетно
квалитетним каролиншким рукописима.
Карло Велики је лично проучавао архитектуру царског
Рима, те је у своју престоницу у Ахену, у данашњој
Немачкој, пренео дух некадашње римске градње.
Тако се његова Дворска капела састоји од широког
нартекса, који је са сваке стране имао по две куле са
степеништем. Конструкциска схема “улаза с две куле” биће
основа за архитектуру средњег века.
Преписивачке школе које је основао Карло Велики биле су
искључиво манастирске, а преписивачи – свештеници.
Данас средњовековне рукописе опремљене цртежима и
сликама сматрамо манастирским уметничким целинама,
али су све оне у време свог настанка биле део црквене
целине и као свете књиге спадале су у опрему божјег храма
као што су биле зидне слике и црквени намјештај и биле су
потребне за богослужење.
Пресек и основа Дворске
капеле Карла Великог у
Ахену, рани 9. век
Отонска уметност
 После цветања за време
каролинга у Француској
настаје мртви период који је
трајао око 100 година а
тежиште збивања се
пресељава у Немачку и
уметност се обнавља за време
отонске уметности за време
Отона (936. - 973.) и
напредак и процват не
преживљава време смрти
Хенриа III године 1056. када
немачка пада у сенку
 Сликарство
обухвата
осликавање књига
Цар Отон II око
и минијатуре.
983.
 У време Отона врло
је живахна
делатност школа у
којима се одсликава
утицај западних и
источних средишта
културе.
 Појављују се школе
од којих неке његују
и зидно сликарство
и неке и сликарство
на стаклу.
 Отонска уметност спада у фазу касне




предроманике, и то у подручју данашње
Њемачке гдје је владала Отонска
династија у 10. веку.
Отонска као и Каролиншка династија
негује тзв. аристократско-дворски
карактер, што значи да је сва уметничка
продукција везана само за двор и
самостан.
Отонска династија је такође
спонзорисовала бројне и врло важне
школе рукописног сликарства.
Карактеристика Отонске уметности је
љубав према слоновачи, што се види у
бројним рељефима.
Келнскa катедралa
Једини пример пуне пластике из овог
раздобља је тзв. Геронов крст који се
данас чува у Келнској катедрали. На њему
је необично реалистичан призор Христа
за то време
Романика
 Романика је уметнички правац који се развио у
средњовековној уметности у 11. и 13. веку и раширио се
у архитектури и сликарству. На истоку се развија
Византијска уметност.
 Назив овог појма је од речи Рим- Рома јер је правац
инспирисан уметношћу старог Рима. Настаје у
Италији, пробија се у Европу и класичан је пример
контемплативног приступа ка вери у првој половини
Средњег века. Овај правац носи и шири црква.
 У романици јављају се школе које су имале своје
особености и своје карактеристичне боје и развијале
су се у оквиру свештеничких редова по манастирима
па ако постоји у уметности и профана компонента она
је у односу на сакралну незнатна. У свом општем
концепту уметност је интернационална и има
свеобухватни карактер а настала је и развијала се из
античке традиције чији су елементи прерађени и
трансформисани и упијени. Традиција варварских,
гераманских и словенских племена утицала је на
уметност. Германи су били традиционални мајстори и
уметници у обради метала
Aрхитектура
 Романска архитектура је инспирисана античком










уметношћу. У инат модерним представама о
животу у ово време, не само властеле и витезови
већ и купци, занатлије, свештенство, мисионари,
путују Европом и разносе знања потребна за
конструкцију зграда.
Карактеристични знаци
кружни лук.
Грађевински материјал, камен, опека и спољашњи
зидови се не малтеришу.
Карактеристике романске архитектуре
Тешки сводови,
чврсти и широки зидови у малтеру
подупирачи- велики, моћни пиластери и стубови
мали отвори за врата и прозоре
велика маса и мала разчлањеност
кружни лук (за разлику од изломљеног лука који
се појављује у Готици
Сликарство







Романско сликарство се инспирише у римској архитектури као
и каролиншкој и отонској ренесанси. У сликарству се гаји
зидно сликарство, јавља се мотив Христа у мандорли.
Прозори се украшавају витражима а у Италији се развија
сликарство на плочи. У књижном сликарству употребљава се
гваш боја и златна боја- материјал је од пергамента или
магареће коже.
Средњовековни уметник полази од идеје и тражи у природи
оно што би му помогло и послужило не интересујући се за
законе у природи, већ га интересује логика слике и законе у
природи јој подређује.
Људска фигура нема улогу да фасцинира посматрача већ је дата
сведено и у оној мери доречено да би слика била разумљива.
Пропорцијски су већи и по хиерархији важности дати су
ликови, па и прст који показује јесте већи и пажња треба да
буде увучена у језгро догађања.
Сликарство се развијало као зидно сликарство или као фреска
а ређе као мозаик, а присутно је и књижно осликавање и икона
као и таписерије. Не постоје велики културни центри.