Istorija srpskog književnog jezika

Download Report

Transcript Istorija srpskog književnog jezika

ИСТОРИЈА СРПСКОГ
КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
Српски језик 1
Александар Милановић
Кратка историја српског књижевног
језика
• Праиндоевропски (хипотетички)
словенски, романски, германски, келтски, балтички,
индијски, ирански, јерменски, грчки, албански
ПРАСЛОВЕНСКИ
Источнословенски (руски, белоруски, украјински)
Западнословенски (пољски, чешки, словачки,
горњолужичкосрпски, доњолужичкосрпски)
Јужнословенски језици (српски, хрватски, словеначки,
бугарски, македонски)
• долазак Словена на Балкан у 5–6. век
• Када се српски језик формирао као засебан
језик? – током периода од 7. до 9. века (?)
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
• Словени су сачували своју културу, језик и
многобожачку религију из прапостојбине и
након распада прасловенске заједнице у 4.
веку. Све до 9. века Словени нису
познавали писменост.
• Тадашњи Словени свој први књижевни
језик назвали су СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, а у
данашњој лингвистици он се назива
СТАРОСЛОВЕНСКИ
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
• Великоморавски кнез Растислав послао је византијском
цару Михаилу III поруку да жели у својој земљи ширење
хришћанске вере на словенском језику. Тиме је желео да
своју кнежевину, на простору данашње југоисточне Чешке,
заштити од културног, језичког и црквеног утицаја
Франачке државе, немачког свештенства и латинског
језика.
• Цар Михаило прихвата молбу да би, између осталог,
заштитио државне интересе (немачке земље биле су
непријатељски расположене према Византији)
• За мисију проповедања хришћанства на
словенском језику одредио је браћу Константина
(у монаштву назван Ћирило) и Методија, искусне
мисионаре, учене Грке родом из Солуна
• Град Солун и његова околина били су насељени,
поред Грка, и Словенима, од којих су Ћирило и
Методије научили словенски језик. Припремајући
се за Моравску мисију, Константин је у сарадњи
са Методијем и другим сарадницима учинио
ДВА КЉУЧНА КОРАКА
• Саставио је ПРВУ СЛОВЕНСКУ АЗБУКУ
• Превео је на словенски језик богослужбене
књиге.
• То је, после грчког и латинског, ТРЕЋИ
КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК НА КОЈИ ЈЕ ПРЕВЕДЕНО
СВЕТО ПИСМО
Српскословенски језик 11–12. век
• Српска редакција старословенског језика
• Писари – преписивачи или дијаци
• Иако је старословенски језик био канонизовани језик
култа који се није смео мењати због своје литургијске
функције, јер би то практично представљало јерес,
ипак су временом у њега почеле да продиру особине
локалних словенских језика. То се тумачи несвесним
утицајем тзв. унутрашњег диктата писара, односно
“изговарања” речи “у себи” приликом преписивања
рукописа.
• Све
редакције
старословенског
језика
=
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
СРПСКА ЋИРИЛИЦА
• Истискивала глагољицу
• До 12. века постала је доминантно писмо
• Историја српске ћирилице може се пратити
од 12. века, од појаве првог специфично
српског слова у њој
Рускословенски језик у употреби код
Срба
• Велики бечки рат (1683–1699) између Аустрије и
Османског царства умногоме је утицао на судбину
српског народа и српског језика у 18. веку. После
неуспешне турске опсаде беча, Аустријанци су
кренули у снажан и дуг противнапад, који је Србе
охрабрио да се укључе у борбу против Турака,
верујући да ће на ослобођеним територијама
створити своју државу.
• Међутим, ратна срећа се окренула и 1690.
реорганизовани Турци почињу наново освајати
српске територије
Велика сеоба Срба
• Зато је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић,
оправдано страхујући од одмазде, повео око
60-70 000 Срба у Велику сеобу. Стигли су (уз
Дунав) до Будима, Сентандреје и Коморана.
• Права Срба гушена су у новој, католичкој
царевини
• Зато се Срби окрећу Русији и моле за помоћ
цара Петра Великог, тражећи руске учитеље и
књиге, и немајући капацитета за образовање у
својој средини.
• Максим Суворов стиже у Војводину
(Карловце) 1726. године и отвара
СЛАВЈАНСКУ ШКОЛУ
• Утицај руског језика
• Рускословенски се и данас одржао у
Српској православној цркви
Славеносрпски језик – 18. век
• Мешање црта рускословенског и српског
народног језика
• Настао из жеље да се књижевни језик
учини разумљивијим
• Реформе правописа (Сава Мркаљ)
• Доситеј Обрадовић (1783. Живот и
прикљученија, 1788. Басне) Приближавање
народном језику