Transcript СРБИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА

Београдски пашалук
 Реформе Селима III
(побољшање положаја хришћана)
 Противници реформи – јаничари (Аганлија,
Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед - ага
Фочић
 Осман Пазван - оглу –
огорчен противник реформи

 1793. – Порта је јаничарима забранила
повратак у Пашалук
 1794. - I ферман – призната самоуправа са
оборкнезовима у нахијама и сеоским кнезовима,
слобода вере, утврђен износ дажбина, забрањено
насиље и омогућена трговина
1796. – II ферман – добијена судска и управна власт
1797. - установљена је српска народна војска
 1793 – 1801. – Хаџи Мустафа – паша ‘’српска мајка’’
 развој сточарства и трговине
 насељавање градова
1799. - јаничарима дозвољен повратак у
Београдски пашалук
 1801. – јаничари убили Хаџи Мустафа-пашу
и завели страховладу (увели кулук и
намете, контрола трговине, убирали
приходе...)
 јануар 1804. – ‘’СЕЧА КНЕЗОВА’’

ПОВОД ЗА ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК ЈЕ БИЛА
‘’СЕЧА КНЕЗОВА’’
НА ОВОМ МЕСТУ 15. ФЕБРУАРА 1804.
ЈЕ ПОЧЕО ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК
14. фебруара 1804. – скуп у Орашцу
Вођа устанка – Ђорђе Петровић Карађорђе
У западној Србији – Прота Матеја
Ненадовић, Јаков Ненадовић и
поп Лука Лазаревић
 У источној Србији – Миленко Стојковић и
Петар Добрњац
ЗБОР
У ОРАШЦУ
1804. – Везир Бећир-паша преговара
са устаницима
1805. – Срби од Порте траже аутономију
и право да бирају кнеза



1805. – битка код ИВАНКОВЦА
(код Параћина)
Август 1806. – Битке код МИШАРА
(код Шабца)
битка на ДЕЛИГРАДУ
(код Алексинца)
1807. – Ичков мир (Петар Ичко)
1807. – ослобођен Београд, Ужице...
Јун 1807. – битке на ШТУБИКУ и
МАЛАЈНИЦИ
Лето 1807. – руско – турско примирје
1809. - Битка на ЧЕГРУ (код Ниша)
 војску предводио СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ
 споменик ЋЕЛЕ-КУЛА (252 главе)
1810. – битке код ВАРВАРИНА и ЛОЗНИЦЕ
1812. – БУКУРЕШКИ МИР
Јула 1813. – Турци из правца Босне,Видина
и Ниша напали Србију
Октобар 1813. – Карађорђе са члановима
Совјета одлази у Аустрију
Прекинуто плаћање данка, укинути
спахилуци, сељак постао власник земље...
 Карађорђе – ВОЖД, врховни командант
војске и ‘’наследни предводитељ Србије’’
 Скупштина – одлучивала о судству,
финансијама и снабдевању војске
 Од 1805. - ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ
СЕРБСКИ

1811. – Установљена извршна власт са
ПЕТ ПОПЕЧИТЕЉА (министара)
 уведена поштанска служба, тополивница
1808. – у Београду основана Велика школа
Доситеј Обрадовић – први министар
просвете

Сулејман-паша Скопљак, нови београдски
везир, безобзирни тиранин

1814. – Хаџи Праданова буна

Убијен Станоје Главаш



23. априла 1815.- у Такову је донета
одлука о почетку устанка на челу са
Милошем Обреновићем (1815-1839)
Битке – код Палежа, на Љубићу код Чачка,
Дубљу код Шабца и Пожаревца
После битака почињу преговори за
добијање аутономије
БИТКА НА ЉУБИЋУ
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ (1815 – 1839)
‘’ ЕВО МЕНЕ, А ЕТО ВАМА РАТА С ТУРЦИМА’’



1815. београдски везир постаје Марашли
али- паша (Срби добијају аутонимију коју
су имали пре 1801.- Србима суди Србин,
сами сакупљају порезе, Турци не залазе у
српска села..)
1817. – Карађорђево убиство
1825. – Ђакова буна (Милоје Поповић-Ђак)
1830. – Први хатишериф –
Србија је проглашена за аутономну
кнежевину у оквиру Турског царства
1833. – Други хатишерифТериторији Србије прикључено 6
спорних нахија
Порта је бератом потврдила Милоша за
наследног кнеза
Завршена прва фаза борбе за независност
1835. – Кнез Милетина буна
15. фебруара 1835. донет Сретењски
устав у Крагујевцу
1838. – донет Турски устав (3. хатишериф)
Државни савет од 17 чланова
Абдикација Милоша Обреновића
 1.-26. 06.1839. – Милан Обреновић
1839. – 1842. – Прва владавина
Михаила Обреновића
1842. – Вучићева буна (Тома ВучићПеричић и уставобранитељи)

1842.–1858.– АЛЕКСАНДАР
КАРАЂОРЂЕВИЋ
1844. Начертаније
Илије Гарашанина(први
спољнополитички програм)
 развитак градова, капитализма,
робноновчана привреда...
 30.11.1858. на Светоандрејскојскупштини
Милош Обреновић поново доведен за кнеза



Милош Обреновић : Сретењски устав,
Гимназија у Крагујевцу, Прва позоришна
представа у Крагујевцу, Војна академја и
тополивница...
Народна библиотека, Народни музеј,
Државна штампарија, Богословија...

Уставобранитељи: основне и средње школе,
оснивање Друштва српске словесности
(будућа Академија наука), објављен Српски
рјечник Вука Караџића...