Transcript Државне институције у Кнежевини Србији 1830-1878

Државне институције у
Кнежевини Србији 1830-1878.
године
Кнeз
• Кнeз је владарска титула у Србији од 1815. до
1882. године. Да би се владар разликовао од
локалних кнезова, кнез Милош је 1827.,а коначно
1830. године укинуо звање кнеза у
администарцији. У историографији је одомаћен
назив кнез, али званично српски владари су
носили титулу књаз. Сви српски кнежеви били су
миропомазани, изузев кнеза Милана Обреновића
II, који је рано умро, па није било времена да се
обави овај '' државотворно-верски чин ''. Сви
српски кнежеви су формално постављани
турским бератима.
Наследност кнежевског достојанства
• Кнез Милош је добио у
Хатишерифу из 1830. године
наследно кнежевско
достојанство. Питање
наследства кнежевског
достојанства разрађено је у
Берату из 1830. године где је
кнез Милош добио право да га
наследи прворођени син. По
овом Берату кнеза Милоша је
наследио кнез Милан (1839),
који је убрзо умро без
наследника, па је то Порта
искористила да Берат који је
издала кнезу Михаилу ( 1840 ),
буде као изабраном, а не
наследном кнезу.
Наследност кнежевског достојанства
• Такође и Берати издати кнезовима
Александру Карађорђевићу (1842 ), Милошу (
1859 ) и Михаилу ( 1860 ) били су издати као
изабраним кнезовима. Кнез Милош
незадовољан Бератом, који му није потврдио
већ добијено наследно право из 1830. године,
донео је Закон о наследству књажескосрбског престола ( 1859 ), по коме су право
наследства имали и мушки и женски чланови
владалачке породице. Последњи Берат
Порта је упутила кнезу Милану Обреновићу
IV ( 1868 ) и он ће бити с правом
наслеђивања престола.
У овом периоду Кнежевином Србијом су
управљали следећи кнежеви :
• Милош Обреновић 1830-39 и 1859-1860
• Милан Обреновић II 1839
• Михаило Обреновић III 1839-1842 и 18601868
• Александар Карађорђевић 1842-1858
• Милан Обреновић IV 1868/1872-1878
Положај кнежевске власти
• Кнежевска власт је била формално ограничена у
Хатишерифу из 1830. године једним саветом који није
био формиран све до Сретењске скупштине. И по
Сретењском уставу власт кнеза је била незнатно
ограничена, да би се тек увођењем Турског устава
1838. и Закона о Савету 1839. године, Савет постао
доминантно политичко тело, због чега је кнез Милош
абдицирао и напустио Србију. Сличан однос између
кнеза и Савета задржан је за све време владе
Уставобранитеља. Положај кнеза битније је поправио
тек кнез Михаило својим уставним законима 1861. и
1862. године, када кнез поновно стиче доминантан
положај у односу на све друге органе власти. Положај
кнеза само је још више учвршћен Намесничким
уставом из 1869. године.
Савет
• Савет је после кнеза било најважнија политичка
уставова вазалне кнежевине Србије. Совјет сербски
основао је кнез Милош још 1826. године присиљен
Ђаковом буном, али је радио свега пар месеци.
Хатишерифом из 1830. године био је предвиђен и
Савет са којим би кнез делио власт. Овакав Државни
савет успостављен је тек после Милетине буне и
доношења Сретењског устава 1835. године.
Суспензијом устава није укинут и Савет али га је кнез
Милош на Петровској скупштини 1835. године
попунио својим присталицама. Кнез Милош му је
затим променио име у Управителни совјет, а зати и у
Књажески совјет.
Положај Савета
• Уставом из 1838. и Законом о
савету 1839. године
успостављен је непокретни
савет, а неке одредбе из
Закона су биле у супротности
са Уставом, јер су додатно
проширивале права Савета
на штету кнеза. Сви министри
су морали били бирани из
редова саветника, а по
смењивању поновно су се
враћали у састав Савета. На
овај начин је савет постао
најдоминатнији орган власти
у Кнежевини Србији
Положај Совјета
• Савет ће остати најдоминантнији
државни орган све док његов утицај није
умањио кнез Михаило својим уставним
законима 1861-62. године. Тада су
саветници сврстани у ранг осталих
чиновника, а додатно умањивање
утицаја уследило је после доношења
Намесничког устава 1869. и Закона о
Државном савету 1870. године, када је
Савет претворен у саветодавни орган
кнеза и владе.
Народна скупштина
• Народна скупштина се састајала неродовно после
Хатишерифа из 1830. године. Портина јавно-правна акта
ову установу не помињу, иако је амадманом из 1839.
године њен рад био допуштен у скалду са обичајима
земље.
• Скупштине су се састајале на црквеним празницима по
којима су обично и добијале имена и радиле су неколико
дана. Нередовно сазивање скупштина уследило је у току
прве владавине кнеза Михаила и владавине Александра
Карађорђевића.[1]. Обично на почетку владавине
сазивање скупштина је било нешто чешће, а када би се
нови режим стабилизовао престале су потребе и за
сазивањем скупштина.
•
[1] У периоду владвине кнеза Александра Карађорђевића Народна
скупштина се састала три пута у току 1943. године и на Петровдан
1848. и Светоандрејска скупштина 1858. године, која је једина добила
име не по датуму заседање већ по датуму сазивања.
Народна скупштина
• Све скупштине до
Светоандрејске скупштине
1858. године одржаве су под
ведрим небом у присуству
наоружаних посланика, који
су више клицали него што су
дискутовали. Оне су више
подсећале на сеоске вашаре
или устаничку војску него на
представничко тело једне
државе.
• Уставним законом кнеза Михаила о Народној
скупштини из 1861. године њена права нису била
оснажена, јер је она и даље биа саветодавни
орган кнезу и Савету. Скупштина се састаје сваке
треће године ради изјашњавања о промени
устава, територијалним променама и променама
у пореском систему. Овим законом предвиђена је
и Велика народна скупштина која је имала више
посланика од обичне и решавала питања о
избору кнеза и намесништва, усвајању
престолонаследника, промени устава, објави
рата и склапању мира. Према овом закону
састале су се три скупштине у време владавине
кнеза Михаила, и то : Преобрађенска ( 1861 ),
Великогоспојинска ( 1863) и Михољска ( 1867 ).
• Намеснички устав дао је дотада највећа права
Народној скупштини, пре свега у законодавству.
Према Законима који су уследили 1870. године
Скупштина је бирана на три године, а састајала се
сваке године, имала је ограничено буџетско право тј.
уколико не би дала одобрење на буџет, стари буџет
би се примењивао и на следећу годину. Народну
скупштину су чинили изабрани народни посланици и
посланици које је постављао кнез.
• После Уставотворне скупштине 1869. године
Скупштине су редовно сазиване и то у затвореним
просторима, са уредно штампаним протоколима и
стенографским белешкама.
Влада
• Врховни орган извршне власти променио је
више назива – Министарства, Министарски
савет, Влада и Кабинет. Прву владу
образовао је кнез Милош 1834. године и
чинила су је 4 министарства ( спољних дела,
унутрашњих дела, правде и просвете и
финансија ). Од Устројенија Централног
правленија ( 1839 ), дужност Председника
владе вршио је попечитељ иностраних дела,
који је у исто време био на челу Кнежевске
канцеларије. Он је у случају спречености
замењивао кнеза и премапотписивао акта.
Положај владе
• Више новина донео је Закон о устројсту централне
државне управе ( 1862 ). Министри су били дужни да
руководе пословима из своје надлежности и да
унапређују своју струку, да брину о извршењу закона
и уредаба, да спремају неопходне нацрте закона и
уредаба, да спремају буџете по стукама, да
контролишу рад својих чиновника. Министри више не
морају бити из реда саветника и више су везани за
кнеза. Поред већ постојећа 4 министарства сада је
просвета издвојена у засебно министарство, а
придодати су два нова министарства војске и
грађевине.
Положај владе
• Устав из 1869. године донео је прописе о јакој
влади, чији су министри били политички
везани за кнеза који их је постављао и
разрешавао. Сада су министри били
одговорни Народно скупштини само кривично
и то за дела : повреде устава, велеиздају,
примање мита и оштећење државе из
користољубља, што је разрађено у Закону о
министарској одговорности ( 1870).
Хатишериф
1830
Сретењски устав
и Закон о
државном
Савету 1835
Турски устав и Закон о
Савету 1838-9
Уставни закони
кнеза Михаила
1861-2
Намеснички устав и
Закон о Држ. савету и
Мин.одговорности 186970
Кнез
Наследни
владар
Србије –
дели
извршну
власт са
Саветом
Апсолутно право
вета, поставља
судије и
саветнике.
Доноси законе са
Саветом
Има извршну власт
преко министара ) и
дели законодавну
власт са Саветом
Кнез носилац
извршне и
законодавне
власти
Кнез носилац извршне и
законодавне власти –
аутократски облик
владавине
Савет
Предвиђен
да дели
власт са
кнезом
Успостављен
доноси законе са
кнезом и има
судску функцију
Непокретан и броји 17
чланова, које је
именовао кнез.
Припада му буџетско
право. Надзирао је
рад министара и
администрације
Саветници
изгубили
непокретност и
сведени на ран
осталих
чиновника.
Административни суд,
спорови који би изазвали
министарски укази.
Саветодавно тело
Минис
тарств
а
По уставу у
саставу Савета.
По Закону
издвојени и мају
законодавну
иницијативу
У саставу савета.
Министри из редова
Савета
Министри не
морају из реда
саветника.
Поставља и разрешава
кнез, а пред скупштином
само кривично. Има
заједно са кнезом
законодавну иницијатуву
Народ
на
скупшт
ина
Састаје се само
о Ђурђевдану и
расправља само
о порезима.
Сазива и
распушта кнез
Не спомиње се, али је
рад дозвољен у
складу са обичајима
земље.
Састаје се сваке
три године.
Саветодавни
орган кнезу и
Савету. Постоји
Велика Народна
скупштина
Састаје се сваке године,
бирана на 3 године. Има
ограничено буџетско
право. Поред кнеза
носилац је законодавна
власти. Чине је народни
посланици и посланици
које поставља кнез