Transcript 57. Састав лексике српског језика

Завод за унапређивање
образовања и васпитања
Аутор рада:
Наставни предмет:
Тема:
Узраст:
Потребна технологија:
Жељко Милановић, Машинско-трговинска школа
“Никола Тесла“, Баточина
Српски језик и књижевност
Састав лескике српског језика
Трећи разред
Рачунар са ТВ излазом и ТВ или рачунар и видео
пројектор
Кликните овде
за унос приказа
часа у Word
документу!
Састав лексике српског језика
Сиже рада:
У овом раду покушали смо да проверу усвојених знања из области
лексикологије изведемо на модеран начин.
Корекција ученичких одговора и могућност редефинисања
лексиколошких појмова је битан допринос часовима утврђивања и
сумирања знања.
Предности оваквог начина рада огледају се првенствено у могућности
да ученици не прате искључиво текст већ и различите илустарције. Спој
текста и слике усвојена знања чини трајнијим.
Ученици су мотивисани за проверу знања интересантношћу
илустрација, док се изменама модела задатака избегава монотоност
провере знања.
У уводном делу часа дефинишу се циљеви часа и ученицима се
објашњава начин рада током часа.
У главном делу часа, кроз низ питања и задатака, ученици утврђују
своја знања.
У закључном делу часа сумирају се укупна знања из области
лексикологије.
ЦИЉЕВИ ЧАСА
-Обновити стечена знања о саставу лексике српског језика.
-На низу примера препознати одређену лексичку групу у односу на
сферу употребе.
-Уочити стилски потенцијал различитих лексичких група.
УПУТСТВА
-Пратите измену слајдова.
-Дефиниције које сами будете давали, запишите у својим свескама.
Корекције тих дефиниција извршите упоређивањем са онима на платну.
-Трудите се да записујете примере.
Шта је лексикологија?
Како је настао назив лексикологија?
Лексикологија је део науке о језику
који проучава речи.
Назив је добила од грчких речи
lexikon-речник и logia-наука.
Објасните разлику између мотивисаних и немотивисаних
речи!
Наведите примере за обе групе речи!
Мотивисане речи су оне речи које се
могу довести у директни везу са
предметом или појавом коју
означавају (бућкати, пљусак, куцкати
цврчак, фијук).
Немотивисане речи су састављене
од гласова који су независни од
онога што означавају (брдо, она,
плав, рећи, два, у).
Наведите примере полисемије!
Објасните шта је то полисемија!
Примери за полисемију су следеће
речи: глава, ланац, корито, носач,
кола...
Полисемија је могућност речи да
имају више значења.
Следећи задатак препишите.
На линији поред примера, упишите да ли је реч
моносемична или полисемична.
црница
Полисемична реч
сир
Моносемична реч
три
Моносемична реч
зимски
Моносемична реч
казаљка
Моносемична реч
грмети
Полисемична реч
Напишите по пет примера за синониме, хомониме и
антониме.
Објасните сваку од ових лексичких категорија.
Синоними
Хомоними
Антоними
Гар – чађ
Бар
Чврст – мек
Благ – питом
Пол
Велик – невелик
Васиона – свемир
Трупа
Север – југ
Брзо – хитро
Част
Радост – жалост
Гас - плин
Вила
У - изван
Синоними су
речи
различитог
звучења а
истог
значења.
Хомоними су
рели
различитог
значења а
истог
звучења.
Антоними су
речи које су у
међусобној
вези по
супротности
значења.
У овом задатку, слику коју видите именујте позајмљеницом и
реците из ког је језика та реч позајмљена.
- Чамац
- Турски
језик
- Молер
-немачки
језик
- Кундак
- турски
језик
- Диск
- енглески
језик
Како се називају речи преузете из
турског језика
турцизми
немачког језика
германизми
енглеског језика
англицизми
француског језика
галицизми
чешког језика
бохемизми
мађарског језика
хунгаризми
Именуј следеће предмете речима које се најчешће користе.
Реци из које групе позајмљеница потичу.
-Формула.
-Романизам.
-Ашов.
-Топ.
-Хунгаризам.
-Турцизам.
-Пегла.
-Хиљада.
-Германизам.
-Грцизам.
-Џемпер.
-Англицизам.
-Компјутер.
-Англицизам.
Да ли позајмљенице треба избегавати?
Да, позајмљенице треба избегавати кад год
је то могуће.
Речи страног порекла треба заменити кад
год је то могуће.
Наравно, понекад не постоји адекватна реч
из српског језика.
У овом задатку, слику коју видите именујте архаизмом.
- Ћесар
(цар)
Терзија
(кројач)
Објасните шта су архаизми!
Наведите примере.
Архаизми су речи
које се не
употребљавају у
савременом језику
јер су их замениле
нове речи. На
пример, аласрибар, крчмаругоститељ.
Покушај да својим жаргоном допуниш следеће илустрације!
Објасни шта је жаргон!
Синуло ми је!
На време сам
ухватио
маглу!
Пушим
као смук!
Мораћу да
престанем.
Сви мисле да
сам штребер...
Од вас ми је пукао
филм!
Објасни шта су то термини.
Термини су речи које са највећом могућом
тачношћу означавају појмове у науци,
техници, уметности...
Покушај да наведеш по пет термина из следећих наука:
Хемија
Физика
Граматика
Информатика
База
Инерција
Вокатив
Инпут
Киселина
Вектор
Предикат
Принт
Хлор
Енергија
Синтакса
Даунлоад
Електролит
Ротација
Плурал
ЦД читач
Калијум
Статика
Придев
Бајт
Следећи предмети су именовани посебном лексичком
врстом. Којом?
ПАРОБРОД
БЕЛОЛИЦА
Речи пароброд, минисукња и белолица
су неологизми.
Неологизми су новонастале речи које
замењују позајмљенице.
МИНИСУКЊА
Објасни значења следећих израза.
Мачији кашаљ
Забрањено воће
Како називамо те изразе?
Далеко му лепа кућа
Омастити брк
Пао му је мрак на очи
Пљунути под прозор
Овакву врсту израза
називамо фразеологизмима
или идиомима.
Фразеологизми су устаљени
изрази састављени од
најмање двеју речи. Овакви
изрази имају устаљено
значење.
Фразеологизмом означи следеће слике.
Објасни значење тих фразеологизма.
Он је бела врана...
За њу кажу да је
лепа као слика...
На линији поред,напиши којој лексичкој врсти припада реч.
Кмет
Историзам
Пјаца
Регионализам
Ура
Дијалектизам
Шор
Дијалектизам
Ђенерал
Архаизам
Нахија
Историзам
Објасни шта су историзми! Наведи примере!
Историзми су речи које су се престале
употребљавати са нестанком предмета који
су означавале. На пример, абаџија, алас,
симиџија....
Објасни шта су дијалектизми а шта регионализми!
Дијалектизми су речи које се користе само
на подручју на коме се распростире
одређени дијалекат.
Регионализми се користе на подручју
ширем од простора дијалекта (покрајина,
регион).
Да ли лексичка разноликост има стилску улогу?
Код којих писаца смо наишли на посебно лексичко
богатство?
Који писац је посебно фрекфентно употребљавао историзме
и архаизме?
Један од наших великих писаца је посебно често користио
дијалектизме. О ком писцу је реч?
Какве речи су употребљавали писци –изама између два
рата?