Transcript Примена Речника САНУ у настави српског језика и књижевности

Примена Речника САНУ у настави
српског језика и књижевности
Слободан Новокмет, Маријана
Богдановић
Институт за српски језик САНУ, Београд
56. РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР ЗА
НАСТАВНИКЕ И ПРОФЕСОРЕ СРПСКОГ
ЈЕЗИКА
16. jануар 2015.
Речник српскохрватског књижевног и
народног језика (Речник САНУ)
незаменљиво је приручно средство у
активној и функционалној настави
српског језика и књижевности.
ЦИЉЕВИ РАДИОНИЦЕ
 Тематско и садржајно презентовање Речника
САНУ свим учесницима у наставно-образовном
процесу;
 Представљање начина инкорпорирања
речничких података у обраду конкретних
наставних јединица из матерњег језика и
књижевности, из програмских садржаја за
средњошколски ниво образовања.
 На часовима обраде
нових садржаја;
Примат радионице
биће на издвајању
примера (одредница)
из Речника који могу
послужити за
егземплификацију
различитих
граматичких појава:
 На часовима
утврђивања и
систематизације
пређеног градива;
 На часовима
проверавања и
оцењивања стечених
знања.
Речник српскохрватског књижевног и
народног језика (Речник САНУ)
 19 објављених томова (последња реч у 19. тому је
петогласник);
 Рад на Речнику иницирао је Стојан Новаковић
крајем 19. века, а први том објављен је 1959.
године;
 Тезаурусни речник;
 Када буде завршен, имаће 30 томова и око пола
милиона одредница;
Грађа Речника САНУ
 У Речник улази грађа књижевног и народног језика на целовитом
простору штокавског наречја;
 Уметничка и народна књижевност (50% грађе);
 Дела етнографије, историје, религије, педагогије, географије,
медицине, привреде...
 32 часописа и 350 различитих писаца;
 Збирке речи (Јована Јовановића Змаја, Андрије Јовићевића,
Владана Арсенијевића и др.).
 Разноврстан материјал примењив у свим фазама наставног рада.
Речник САНУ у настави
књижевности
 Много је лексичких подручја и семантичких








кругова који су сасвим удаљени од језичког
искуства данашњих ученика (Николић 1999: 302):
Архаизми;
Дијалектизми;
Провинцијализми;
Неологизми;
Историзми;
Термини;
Жаргонизми;
Варваризми итд.
Типови непознате лексике
 Реч је непозната и по облику и по значењу;
 Позната је реч, али је непознат појам који је њоме
означен;
 Познати су и облик и основно значење речи, али је
непознат њен смисао у контексту (Николић 1999:
302).
 У наставном плану и програму за ученике средњих
школа налази се читав низ дела која су
карактеристична по лексици посебног
територијално-временског или функционалностилског статуса.
 У питању су дела која припадају посебним
књижевноуметничким епохама у којима је српски
језик још увек био у фази стандардизације
(романтизам, реализам) или у којима је књижевни
језик био рускословенски или српскословенски.
 Речи страног порекла (турцизми, германизми,
романизми и сл.)
Књижевна дела у наставном
програму за средње школе
Први разред
Други разред
 Лаза Лазаревић, Први
 Доситеј Обрадовић,
пут с оцем на јутрење

 Средњовековна
књижевност



Писмо Харалампију;
Стерија Поповић,
Тврдица;
Вук Стефановић
Караџић;
Јаков Игњатовић;
Милован Глишић.
Лаза Лазаревић, Први пут с оцем
на јутрење
 Више од 40 непознатих
речи;
 семантички
непрозирне (ћурча,
веђа, крошто, ајлук
итд.);
 Фонетски лик
другачији од
стандардног (алекција,
босиок, алилуј).
 Турцизми: кадифа,




абонос-чибук, ахат,
ћилибар, ћурча;
Русизми: казначеј;
Покрајнизми: јали;
Застареле речи: јего,
легрштер;
Лексика разговорног
стила: крошто
Одреднице у Речнику САНУ
Лексика која се реализује у
секундарном значењу:
 Кат – део куће између две таванице, спрат (али у
делу: слој, ред).
Џемадан од црвене кадифе са неколико катова златна
гајтана.
 Буквар – књига из које се учи читање и писање (али
у делу: заст. војничка исправа, радна или каква
слична књижица).
Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар.
Доситеј Обрадовић, Писмо
Харалампију
 Лексика карактеристична за период друге половине 18.
века;
 Ова епоха заступљена је у наставној обради књижевних
дела Гаврила Ст. Венцловића, Захарија Орфелина и
Јована Стерије Поповића;
 Рускословенска, славеносрпска и архаична лексика.
 У Речнику САНУ од 11. тома лексика старе
књижевности означава се квалификативом: сткњ.
Писмо Харалампију
 Рускословенске
лексеме: кромје, весма,
граждански;
 Црквенословенске:
полезан, дрзновеније,
либо, всегда;
 Застареле:
јестетство;
 Старокњижевне:
надежда,
општеполазен;
 Русизми: вражба;
 Турцизми: вилајет.
У настави књижевности Речник САНУ може
нам помоћи у:
 Припреми дела за наставну обраду;
 Језичко-стилском тумачењу дела;
 Стварању јасније слике о језику и култури у којима
је дело настало и језика на коме је аутор стварао;
 Прецизном
„осликавању” литерарних јунака
(њиховог
порекла,
статуса,
образовања,
мотивације).
Речник САНУ у настави акцената
 У првом разреду средњих школа предвиђена је
наставна јединица Акценатски систем српског
језика (служење речником за утврђивање правилног
акцента).
Речник САНУ уз сваку акцентовану одредницу, региструје
и:
 Промену акцента у парадигмама променљивих
речи
 Појаву стандардних акценатских дублета
Промена акцента основне речи:
 Акценатска
разноврсност у морфолошкој промени
именичке лексеме:
 Акценатска
разноврсност у морфолошкој промени
глаголске лексеме:

У обради ове лексеме коришћен је квалиф. дијал., којим се показује нормативни статус
одређених морфолошких облика.
 Акценатска разноврсност у морфолошкој промени
придевске лексеме:
Примери из Речника САНУ који
илуструју акценатску дублетност
Речник САНУ у настави историје
српског језика
Наставним програмом предвиђено је више наставних
јединица:
 Почеци словенске писмености; значај рада Ћирила
и Методија;
 Старословенски језик и рецензије старословенског
језика;
 Књижевни језици на српском језичком подручју од
19. века;
 Почетак стандардизације књижевног језика и
правописа код Срба и код Хрвата;
 Развој српског књижевног језика у другој половини
19. века и у 20. веку.
 У Речнику САНУ могу се пронаћи примери који
репрезентују еволуцију књижевног језика (старији
слој лексике), који се обележава квалификативима:
 Цсл.
 Рсл.
 Ссл.
 Стсл.
Од 11. тома користи се квалификатив сткњ., којим је
обједињена сва лексика старословенске,
рускословенске, српскословенске и славеносрпске
епохе.
Примери:
 гласоудареније м грам. рсл. в. акценат
 Васкрсеније с цсл. в. Васкрс
 мученије с сткњ. в мучење
 одсуствије с сткњ. в. одсуство
 неполезан, -а, -о сткњ. који није од користи,
бескористан, некористан
 непогрешим сткњ. в. непогрешив
 наважденије сткњ. сугестија која има за циљ што
рђаво, зао наговор
Овакви примери се ученицима могу предочавати на часовима обраде
тема у вези са развојем српског књижевног језика.
Речник САНУ у настави
лексикологије
Наставне јединице:
 Стилска вредност лексема: лексика и
функционални стилови;
 Поетска лексика, варијантска лексика,
дијалектизми и регионализми;
 Архаизми и историзми;
 Неологизми;
 Жаргонизми;
 Вулгаризми (повезати са употребом речника).
 Стилске информације о речима у Речнику САНУ
представљају се бројним и разноврсним
квалификаторима.
 Њима се лексика квалификује према сфери употребе
(ознаке: терминолошки, административно-правни,
математички, хемијски, биолошки, религијски,
митолошки итд.);
 Према временској и територијалној припадности, а
самим тим и нормативном статусу (варваризам,
покрајински, архаично, застарело, историјски,
народно, разговорно, некњижевно итд.),
 Као и према емоционално-експресивним компонентама
значења (деминутиви, аугментативи, пејоративи,
хипокористици, шаљиво, иронично, фамилијарно и сл).
Изрази у Речнику САНУ
У Речнику САНУ после сваке лексеме наведени су
изрази са том лексемом:
 предлошко-падежне конструкције (без главе ‒
непромишљено, непаметно, из главе – по сећању,
напамет);
 синтагматски спојеви изрази (апсолутна нула,
алајбегова слама, ахилова пета, водени бик) и
 реченичне конструкције (ко о чему, баба о
уштипцима – каже се кад неко говори о нечему
што му се свиђа или прижељкује; што је баби
мило, то јој се и снило – шта ко прижељкује, о томе
и прича).
 Лексема глава има преко 160 израза:
 празна глава, усијана глава, шупља глава, бежати
као без главе, бестрага му глава, доћи некоме главе,
главом без обзира, лупити главом о зид, сакрити
главу у песак, глава у торби, немати даску у глави,
ни за живу главу, као мува без главе, мућнути
главом, дубити на глави, немати главе ни репа, од
главе до пете, пепелом посути главу, увртети у
главу, ко нема у глави, има у ногама, с главе риба
смрди.
Речник САНУ у настави
морфологије








Граматичке наставне јединице:
Гласовне алтернације;
Врсте речи;
Род и број именица;
Деклинација именица;
Глаголи и глаголске граматичке категорије;
Глаголска времена и начини;
Придеви и придевске граматичке категорије;
Прилози, предлози, узвици и речце итд.
 Речник САНУ, поред исцрпних описних
дефиниција лексема српског језика, у оквиру
речничког чланка пружа и низ основних
граматичких информација о одредницама.
 На тај начин Речник САНУ може да послужи као
нормативни и граматички приручник који пописује
највећи број нормативних парадигматских облика
лексема.
Код именица Речник САНУ пружа
информације о:
 Врсти речи: млада
(им.), добро (им.) итд.
 Роду и броју именице:
леђа (мн), врата (мн),
владика (м. род) итд.
 Генитиву једнине:
назадак (назатка);
какао (какаа, какаоа);
 Инструменталу и
локативу: мисао
(инстр. мисли и
мишљу, лок. мисли);
коцка (дат. коцки);
нога (дат. нози);
 Облику множине:
држак – дршци; дугме
– дугмета;
 И генитиву множине:
кост – кости и
костију
 Речник даје и
информације о
нерегуларним
лексемама, упућујући
на некњижевне облике:
одсуство (некњ.
осуство); мисао (некњ.
мисал)
Глаголи:
 Инфинитив и прво
лице једнине презента:
клизати, клизам и
клизати, клижем;
обрести, обретем
(некњ. обретнем);
 Глаголски вид (свр. и
несвр.)
 Рефлексивни облик
глагола: љубити /
љубити се;
 Глаголска времена и
начини: аорист,
имперфекат,
императив, радни гл.
придев, трпни гл.
придев: имати, имам и
имаднем (имп. имај;
ређе имадни; импф.
имах,имађах и
имадијах; аор. има и
имаде; р. пр. имао, тр.
ретко иман).
 Трпни гл. придев:
довести – довезен
 Глаголски прилог
садашњи: држати –
држећи
 Глаголски прилог
прошли: отићи –
отишавши
 Императив: отићи –
отиди и отиђи
Придеви:
 Сва три рода (леп,
лепа, лепо);
 Компаратив: гладак
(глађи); мрзак (мржи и
мрскији); жидак
(жиђи и житкији);
близак (ближи), бесан
(бешњи), бео (бељи);
 Именичка функција
придева: гнусан
(одвратна жена),
будући (онај који ће
тек постати муж), крив
(кривац) итд.
 На часовима морфологије Речник САНУ може да
послужи као једна комплетна база најразличитијих
граматичких података и граматичких анализа,
имајући тако предност над граматикама и
приручницима који су ограничени бројем примера,
или често само окренути типским примерима.
 Наставницима и професорима за састављање
предавања, вежбања и задатака;
 Ученицима и наставницима као нормативни,
референтни приручник стандардног српског језика.
Закључак
 Један од најважнијих задатака који имају
наставници српског језика јесте да ученицима
пробуде потребу да се служе књигама, да знају где
могу да се обавесте о неком питању и да желе да се
обавесте (Драгићевић 2006: 125).
 Због тога је врло важно стално упућивати ученике
на језичке приручнике, пре свега на Правопис и
речнике.
Образовни и васпитни циљеви
 Образовни циљеви који се остварују укључивањем
српског тезауруса у наставу матерњег језика односе
се на стицање најпотпунијих знања о семантичком
пољу лексема српског језика;
 Васпитно се може деловати на ученике кроз
развијање љубави према матерњем језику,
књижевности и народу и ширење интересовања за
богат културолошки садржај који презентује
Речник САНУ, као монументално дело српског
народа и његове културе.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
[email protected]
[email protected]