ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА

- VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ -

Припремио: проф. Радосав Седларевић

ПОЛОЖАЈ ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• • •

Јужни обод Панонске Србије простире се између Саве и Дунава на северу, Дрине на западу, Западне Мораве на југу и западног обода Карпатско – Балканских планина на истоку.

У највећем делу то је бреговито – бртски и ниско планинси простор, површине око 22 200 км² ( 25% територије Србије).

Може се поделити на 5 мањих целина: северозападни део ( Мачва, Поцерина, Посавина, Тамнава, Колубара); западни ( Подгорина, Подриње); централни ( Шумадија); јужни ( Западно Поморавље); источни ( Велико Поморавље, Стиг и Браничево).

СЕВЕРОЗАПАДНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• • • •

МАЧВА

Србије.

наносна низија између Дрине, Саве и Поцерине, надморске висине од 75 – 95 м. ( део дна Панонског басена). Убраја се у најплодније делове

ПОЦЕРИНА

низијски и ниско планински терен, добио име по острвској планини Цер ( 687 м). Простире се од Цера до Мачве и Посавине.

ПОСАВИНА

– ниска равница, испресецана мањим речним токовима, јужно од Саве, а између Мачве, Поцерине и Колубаре.

ТАМНАВА

– низија и брдско земљиште у сливу Тамнаве, између Влашића и Посавине.

СЕВЕРОЗАПАДНА СРБИЈА

•

КОЛУБАРА

– предео у сливу Колубаре. Дели се на доњу Колубару или ниску и вишу, горњу Колубару. У средишњем делу налазе се велике наслаге лигнита ( око 600 км² - 30 м дубине).

Колубарски басен – копови угља

ЗАПАДНИ ДЕО ПАРАПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• • • •

ПОДРИЊЕ део поред Дрине између Лешнице, Лознице и Бајине Баште. Чине га ниске планине ( 700 – 900 м)- Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине.

У Подрињу се налазе и 3 мање регије: Азбуковица ( долина Љубовађе), Јадар ( долина Јадра) и Рађевина (између Беле Цркве, Крупња и Пецке).

ВАЉЕВСКА ПОДГОРИНА

– обухвата Ваљевску котлину и венац планина ( Јабланик, Медведник, Повлен – 1347 м, Маљен, Сувобор).

У овом делу рељефа има свих крашких облика ( сем крашких поља). Познат је Лелићки и Бачевачки крас ( Петничка, Рибничка печина ...).

Подрињске планине Рађевина Ваљевске планине Дрина- Бајина Башта

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• • •

ШУМАДИЈА

– обухвата простор измеђуСаве и Дунава, Велике Мораве, Западне мораве, Дичине, Љига и Колубаре. Преставља благо заталасану површ која се дели на ниску и високу Шумадију.

Граница између ниске и високе Шумадије је река Турија ( притока Колубаре) и Луг ( притока Јасенице).

– –

У рељефу високе Шумадије истичу се Гледићке планине, Котленик, Јухор, Црни врх, Рудник (Цвијићев врх 1 132м), Венчац и Букуља.

Ниској Шумадији припадају планине Космај и Авала.

Шумадија се дели на више мањих целина: Београдска посавина, Београдско-смедеревско подунавље, Раља и Космај, Јасеница, Качер, Гружа, Лепеница, Темнић и Левач.

Авала Левач Котленик Гледићке планине Рудник

ЈУЖНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

• • •

ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ

– обухвата композитну долину Западне Мораве од Пожеге до Сталаћа (170 км), са проширеним долинама доњих токова река Скрапежа, Ђетиње, Моравице и Расине.

Основу рељефа чине котлине Пожешка, Чачанско краљевачка, Врњачка и Крушевачка. Између њих налазе се већа и мања сужења од који је најпознатија Овчарско-кабларска клисура.

Поред саме долине Западне Мораве у ширем смислу ова регија обухвата и косјерићки, ужички и александровачки крај.

З. Морава код Трстеника З. Морава код Чачка Косјерићки крај Каблар Овчар

• • • •

ИСТОЧНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ

ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ

– обухвата широку долину Велике Мораве од Сталаћа до ушћа у Дунав ( 120 км дуга и око 20 км широка), оивичена Шумадинским, Родопским и Карпатско –балканским планинама.

То је наносна алувијална раван испресецана меандрима, мртвајама и често плављена ( Горњовеликоморавска и Доњовеликоморавска котлина – Багрданска клисура).

СТИГ

равничарски и благо заталасани крај слива доње Млаве. У Стигу се налази Костолачки басен лигнита ( резерве око 1,5 милијарди тона).

БРАНИЧЕВО

– чини алувијалну раван и побрђа око доњег Пека. Поред Дунава смештена је Рамско – голубачка пешчара ( дине 500м дуге, 60м високе).

Браничево - Пек Стиг- Млава В. Морава – доњи ток В. Морава – горњи ток

Црквица Светог Саве Пећина Кађеница

МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ

Д Е С Н А С Т Р А Н А

Манастир Сретење Манастир Свете Троице Манастир Преображење Манастир Вазнесење Манастир Ваведење

Л Е В А С Т Р А Н А

Манастир Успење Манстир Никоље Манастир Јовање Манастир Илиње Манастир Благовештење