Transcript Индустријализација

Проф. Мирослав Маркићевић
• Industrius, лат. – марљивост, вредноћа
• Industry, енг. – рад, свака производна делатност,
производња уопште
• Музичка индустрија, спортска индсутрија, Холивуд – индустрија
забаве
• За машинску, фабричку производњу, у енглеском језику
користи се термин manufacturing.
• Данас појам индустрија постаје универзалан и углавном
има ужи смисао – односи се на фабричко добијања нових
производа.
Индустрија је...
привредна делатност
секундарног сектора
у којој се сировине
машински
у фабричким условима
уз диверсификовану
поделу радне снаге
прерађују до стадијума
готовог производа
•Genus proximum – делатности секундарног сектора привреде, сем
индустрије, су и грађевинарство и производно занатство
•Увођење машина – прелазак са мануфактуре на индсутрију
•Разлика у односу на делатности примарног сектора и грађевинарство
•Диверсификовану = разуђену, развијену
•Разлика у односу на производно занатство
• специјализација и кооперација
•Суштина индустрије је добијање употребљивог коначног производа (не
полупроизвода)
• Индустријализација – развој индустрије мерено прастом броја
индустријских предузећа, растом запослености у индустрији и растом
удела индустрије у БДП-у.
• Индустријализација – скуп политичких, економских, правних,
технолошких мера које предузима држава у циљу стимулисања развоја
индустрије.
• Индустријализација → скоковит процес → индустријске револуције
• Индустријализација у ширем смислу јесте свеобухватан процес, који
подразумева не само развој индустрије као привредне гране и њено
ширење у простору, већ и размере, својства и последице промена које
индустрија проузрокује у осталим производним и непроизводним
делатностима, становништву, насељима, култури и другим
друштвеним појавама и процесима у географском простору.
1. Од проналаска парне машине шкотског инжењера Џејмса Вата
до Бечког конгреса/мира (1765-1815) – индустрија се зачела и
распрострла прво у Великој Британији, која је због своје
тадашње индустријске доминације називана „фабрика света”.
2. Од Бечког до Берлинског конгреса/мира (1815-1878) –
индустријализација захватила је Француску и Немачку, а потом
Аустрију, Русију, Шведску; као и у Великој Британији, фабрике
се лоцирају углавном у басенима угља и гвоздене руде;
напредује развој црне металургије и машиноградња
Ватова парна машина
Џемс Ват
1. Од Берлинског конгреса до Првог светског рата (1878-1914) –
индустријализација се проширила на читаву Европу и
развијеније делове Новог света; велики значај имали су изуми
бензинског (Дајмлер, Бенц) и дизел мотора (Дизел) у Немачкој
1885/1886. године, пнеуматске гуме 1890. године (Американац
Данлоп, усавршили Французи браћа Мишлен), производња
прва четири аутомобила 1895. у САД и покретање Фордове
фабрике аутомобила 1908. године у Детроиту;
2. Од Првог до краја Другог светског рата (1914-1945) –
форсирана је тешка индустрија у Европи и САД , а
индустријализација се захуктава и у колонијама; експанзија
електроенергетике, тешке и текстилне индустрије,
машиноградње, индустрије наоружања.
Бенцов Motorwagen
Форд Т
Томас Едисон
Челичана у Питсбургу, САД (детаљ)
• Од Другог светског рата до краја Хладног рата (1945-1989) – војноиндустријска конкуренција САД и СССР (укључујући и њихове
савезнике), а индустријализација се убрзава у земљама источне и
југоисточне Азије, „малим змајевима“ (Јужна Кореја, тајвански део
Кине, Хонг Конг, Сингапур) и „петрол-државама“ (Ирак, Кувајт,
Саудијска Арабија, Катар, Либија, Венецуела); пораст значаја
нуклеарне енергетике, нафте, петрохемијске индустрије, индустрије
пластичних маса, вештачких влакана и електронике;
• Савремено, постхладноратовско раздобље (после 1989) – покушај да
се изврши глобализација индустрије, уз развој индустрија високих
технологија; убрзано се индустријски развијају Кина, Индија, Бразил...;
неке земље Запада су у постиндустријској епохи → научнотехнолошка револуција.
Експлоатација нафте у Саудијској
Арабији – на лежишту Гавар
Фармацеутска индустрија, САД
Пољопривреда
Индустрија
Услуге
Без података
Потискивање
пољопривреде
Загађење
животне средине
Привредни и
друштвени
развој
Развој услужних
делатности
Миграције
село-град,
урбанизација и
деаграризација
Развој
саобраћаја
Макролокациони фактори
Микролокациони фактори
Физичко-географски услови
Површина индустријске парцеле
Сировине и ресурси
Носивост терена
Радна снага
Сигурност од поплава, земљотреса
Инфраструктура
Постојање инфраст. Прикључака
Тржиште
Еколошки стандарди
Капитал
Просторни планови
Историјско наслеђе
Безбедносни услови
Моноцентрични
• један индустријски центар
Просторнодисперзивни
Полицентрични
•Индустрија распоређена у
више градова-центара и
међусобно је повезана
•Дисперзивнија (расутија) је
прехрамбена, дрвна, текстилна
и друге гране лаке индустрије
•Концентрисаније су црна и
обојена металургија, металска
индустрија
• подразумева индустријска
предузећа на једној
територији, међусобно
условљена и повезана у
јединствен производнотехнолошки систем –
индустријски комплекс.