Грађевински материјали
Download
Report
Transcript Грађевински материјали
ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ
Садржај
Увод
Дрво
Камен
Бетон
Керамечки материјали
Остали грађевински материјали
Везивни материјали
Материјал за облагање и изолацију
Објекти
се
граде
од
различитог
материјала.При пројектовању грађевинских
објеката веома је значајно познавање
грађевинског материјала.Он мора одговарати
намени и по конструктивним својствима и по
естетским захватима.
Сваки матријал има:
- физичка,
- механичка,
- технолошка и
- хемијска својства
Физичка
својства материјала су
стална, непроменљива све док не дође до неких
хемијских промена у њему.У физичка својства
убрајамо:боју,сјај,спољашњи изглед,чистоћу и
др.
Механичка својства се огледају у
способности материјала да се одупре
деловању спољашњих сила које га настоје
поломити или деформисати.Механичка
својства су:тврдоћа,чврстоћа и еластичност
Технолошка својства долазе до изражаја
при преради материјала а односе се на
обрадивост
материјала
на
различите
начине:тесање,сечење,ковање и др.
Хемијска својства подразумевају особине
које су подложне променама под утицајем
различитих хемијских утицаја.
Грађевиниски материјали се могу
уграђивати у објекте без прераде
нпр.камен,дрво,песак,шљунак...
Неки материјали се у природи не
могу наћи већ их човек посебним
технолошким поступцима
прави,нпр.цемент,гипс,опека,бетон..
Према пореклу грађевински
материјали могу бити природни
или вештачки.
Према намени грађевински
материјали се деле на:
-конструктивне,
-везивне,
-изолационе и
-инсталационе
Конструктивни материјали се користе за
израду носећих делова конструкције објеката у
нискоградњи и високоградњи.
Ови материјали имају и добра физичка и
механичка својства. Пример таквих материјала
су: бетон,армирани бетон,челик,камен,цигла
дрво...
Везивни материјали помешани са водом
стварају кашасте или тестасте масе,које због
хемијских реакција или физичких промена
очврсну,нпр.глина,креч,гипс,цемент и др.
Материјали за облагање и изолацију
имају задатак да заштите и изолују објекат или
његов део од штетних утицаја,нпр.стаклена
вуна,битумен,стакло,боје,тапете...
Инсталациони материјали служе за
уграђивање разних инсталација у објектима
као што су: водовод,каналиција, централно
грејање, електричне инсталације...
Дрво
Дрво је природни
материјал који се у
грађевинарству користи
од
најранијег
доба
постојања људског рода.
Основна његова својства која му дају
предност у односу на друге материјале су:
-велика механичка чвртоћа у поређењу са
малом тежином
-добра термичка изолација;
-лака обрадивост;
-велики избор боје ,шара и густине.
Према начину обраде дрвета разликују
се:обла,тесана и резана грађа.
Дебло очишћено од грања и коре чини облу
грађу.Обла грађа се употребљава за стубове
ограде, скеле и др.
Резана грађа се користи за израду кровне
конструкције,скела,стубова и др.
КАМЕН
Камен
је
природни
грађевински
материјал који се одликује великом
тврдоћом и чврстоћом.Камен се вади из
отворених подземних каменолома, и то
ручно и машински.
У грађевинарству се може употребити као
необрађен камен за насипе,темеље, подлоге
за путеве, а обрађени камен се употребљава
за израду фасада, степеништа, споменика,
ограда и сл.
Постоји више врста камена као што су на
пример: - гранит,
- кречњак,
- пешчар,
- мермер...
Према обради грађевински камен се дели
на: - ломљен,
- дробљен,
- обрађен,
- млевен.
БЕТОН
Бетон је сложен грађевински материјал,
састављен од везивног средства (цемента),
агрегата (песак, шљунак, дробљени камен) и
воде.Одликује се великом чврстоћом на
притисак, али малом на истезање и савијање.
Агрегат мора имати одговарајућу
чистоћу и крупноћу.Шљунак даје бетону
јачину, песак испуњава простор између
шљунка, а цемент покрива површину
свих честица агрегата и целу масу везује у
једну целину.
За различте радове на објекту користе се
различите марке бетона,зависно од тога
какво ће оптерећење деловати на тај део
објекта.Под марком бетона подразумева се
чврстоћа на притисак одређена двадесет
осам дана после справљања.
Бетони
могу
бити:обични,армирани,
преднапрегнути и лаки.
Обичан бетон се користи за израду
темеља и стаза.
Армирани бетон је комбинација бетона и
челика.
Лаки бетон се користи
на оним
деловима објекта од којих се не тражи велика
чврстоћа већ им се постављају други захтеви
нпр. да буду лаки, постојани и добри
топлотни и звучни изолатори.
КЕРАМИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ
У групу керамичких материјала спадају разне врсте
опека и црепа.
Опека се добија млевењем,мешањем,
уобличавањем, сушењем и печењем глине.
Пуна нормална опека(цигла) се користи за
велика оптерећења,односно за градњу носећих
зидова.Мора имати паралерне стране.
Фасада опека се користи за израду
фасада.Ивице су јој оштрије и равне, а
површине глатке и тамније од обичне опеке,
нормалног формата
Шупље опеке се од пуне опеке
разликују по томе што
по читавој
дужини имају шупљине правилног
облика, што их чини лакшим и добрим
топлотним и звучним изолатором.
Опеке које имају веће димензије
називају се блокови.Шупљи блокови су
бољи топлотни и звучни изолатори.
Силикатне беле опеке служе као и
обичне, а најчешће за фасаде зграда,
вртова и немалтерисане зидове.Израђују
се од кварцног песка, креча и воде у пари
под притиском у калупима.
Бетонски блокови се израђују у
различитим облицима од бетонске масе.
Тешки су,а и лошији су
изолатори
топлоте и звука.
Лаки блокови су врста бетонских
блокова са додатком лакших материјала
(вулканског
порекла,
глинених
пахуљица,куглица стиропора,..)
За
израду
међуспратних
конструкција користе се посебни
блокови(монте), који се пре уградње
формирају у гредице.
Гредице су сачињене од заварене
решеткасте арматуре која је цементним
малтером заливена у керамичке елементе.
Гредице се постављају на зидове једна до
друге, тако да кад се бетон улије образује
плочу међуспрата.
Овако формирана површина се затим
залива бетоном и тиме је међуспратна
конструкција завршена.
Цреп је грађевински матријал који служи
за покривање кровних површина. Производи
се од квалитетније глине сличним поступком
као и опека.Припремљена глина се пече и
пресује или извлачи, а зати пече у пећима.
ВЕЗИВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Везивне материје се добијају печењем
одређених стена, при чему настају хемијске
промене у структури материјала.У контакту
са водом или на ваздуху очвршћују везујући
при томе основне материје: песак, шљунак,
опеку и др.
Креч је најстарији и најраспрострањенији
везивни материјал. Добија се печењем камена
кречњака на температури 1000-1200 0 C у
кречним пећима.Овако добијени креч назива се
“живи креч.”
Да би креч био погодан као везивно средство,
мора се ,,гасити” додавањем воде.Тако се добија
кашаста бела маса, која се назива гашени креч.
Кречни малтери се спремају на месту
употребе, и то мешањем гашеног или
дехидрираног креча,песка и воде, у односу
који најбоље одговара намени.
Гипс се добија из гипсаног камена-садре
печењем
на температури 170-1800C.После
печења се меље у фини прах и пакује у
амбалажу која онемогућава додир са водом
зато што у додиру са њом брзо очвршћава.
Цемент је везивно средство у
савременом грађевинарству. Одликује се
лаком
обрадом,
постојаношћу
и
једноставном применом.Цемент се везује
помоћу воде, при чему гради пластичан
материјал. При стајању очврсне у
камениту масу.
За
производњу
цемента користе се две
компоненте: глина и
кречњак(лопорац),који
се пеку у ротационим
пећима на температури
од око 14000C.После
печења се млевењем
тврде масе у фини прах
добија цемент.
МАТЕРИЈАЛ ЗА
ОБЛАГАЊЕ И ИЗОЛАЦИЈУ
Подне облоге се
користе за покривање
подова, степеништа и
подеста.Могу бити
израђене од камена,
дрвета, вештачког
камена,...
Дрвене подне подлоге могу бити изведене
као:дашчани под, бродски под и паркет.
У материјале за облагање убрајају се и боје и
бојене мешавине.
Боје и бојене мешавине састоје се углавном
из:везива, разређивача и пигментих боја.
Према материјалу од кога су добијене боје
се деле на:водене, уљане и боје на бази
пластичних маса.
Водене боје се користе за бојење малтерисаних
површина.
Уљане боје се користе за бојење радијатора и
разних металних и дрвених делова, а могу се
користити и за малтерисане површине.
Боје на бази вештачких смола могу се
употребљавати за бојење унутрашњих и
спољашњих малтерисаних површина, као и за
бојење неомалтерисаних зидова од опеке,
блокова или од бетона.
Тапете се деле у три основне групе: лаке, средње
и тешке, тј. папирне, пластичне, текстилне,
плутане,...
Основни слој тапета је папир, осим код
самолепљивих пластичних које нису предвиђене за
директно лепљење на зид.
Тапете се по правилу лепе на суве и
припремљене, изравнане зидове.
Изолациони материјал у грађевинарству се
употребљава за изолацију од воде-хидролизација,
топлотну изолацију-термолизација и звучну
изолацију-акустична изолација.
Хидролизација штити цео објекат или само неке
његове делове од штетног утицаја воде која може
да потиче од подземних вода или падавина.
Термолизација се поставља у објекте ради
спречавања односно смањивања провођења
топлоте крпз зидове у околину.
Као добри топлотни изолатори
користе
се
материјали
од
вештачких неминералних влакана,
тврде пластичне пене, стаклене
вуне,стакла итд.
Стакло
се
у
грађевинарству
углавном корити за застакљивање
прозора и врата као и других
провидних преграда.Стаклом се могу
облагати и зидови, степеништа,
подови и кровови, па се у ту сврху
изграђују стаклене плоче или цреп
одговарајућег стакла.
Основне сировине за израду стакла су:
кварцни песак, кречњак, сода и други
додаци помоћу којих се регулишу
квалитет и боја стакла.Припљељена
сировина се топи на температури од 130015000C. Када је процес завршен, стакло се
обликује дувањем, пресовањем, ваљањем
или извлачењем.
Стаклена и минерална вуна се такође
користе
као
звучни
и
топлотни
изолатори.Производе се под различитим
називима.Састоје се од танких влакана, од
којих се формирају плоче или тканине.
Звучне
изолација је неопходна у
грађевинарству ради смањења непожељне
буке у просторијама, без обзира да ли се та
бука ствара у објекту или ван њега.