Transcript MFVaspitanja 1

MЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ
ВАСПИТАЊА 1
Доц. др Предраг Лазаревић
ФИЗИЧКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ФИЗИЧКА
ОСПОСОБЉЕНОСТ
ТЕХНИКА КРЕТАЊА
ОСНОВИ ПРЕДШКОЛСКОГ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
ФИЗИЧКЕ
СПОСОБНОСТИ
ЧОВЕКА
УРОЂЕНЕ

СТЕЧЕНЕ
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ
ТРЕНАЖНЕ
То су природни физички облици
кретања: ходање, трчање, скакање,
ношење, дизање, пењање, бацање
и ударање
Сви
облици
кретања
створени
планским
и
систематским
физичким
вежбањем -тренирањем
СТРУКТУРНЕ КОМПОНЕНТЕ
СТРУКТУРНЕ КОМПОНЕНТЕ
СТРУКТУРНЕ КОМПОНЕНТЕ
Издржљивост
брзина
снага
витост
окретност
спретност
прецизност
Издржљивост
брзина
снага
витост
окретност
спретност
прецизност
Издржљивост
брзина
снага
витост
окретност
спретност
прецизност
ГЕНЕТСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ
ПОТЕНЦИЈАЛ
СТВОРЕНО СТАЊЕ
Структурна подела физичких способности човека
је систематски процес телесног
вежбања,
којим
се
побољшавају
физичке
способности од постојећег до пожељног стања.
Оспособљавање
Пожељно
стање је уствари сваки напредак и сваки
развој физичких способности који је уследио под
утицајем физичког вежбања.
Једна
од особина морфофункционалног развоја
деце у савременим условима је акцелерација
раста у односу на раније генерације (пре 20-30
година).
Периоде
интензивног физичког развоја не прати
и довољан развој физичких способности.



Степен физичких способности који омогућава да
се задана кретања могу извести када је то
потребно у присутним спољним условима
називамо физичком оспособљеношћу.
У развоју физичких способности постоје одређене
законитости:
 Неравномерност развоја,
 Етапност,
 Фазност и
 Пренос у развоју способности.
Познавањем законитости се омогућава правилан
приступ процесу физичког васпитања одређеног
узраста деце у процесу физичког оспособљавања.




Етапе развоја у којима се дешавају значајне
промене у физичком развоју и способностима се
зову критични периоди развоја.
Фазе нарочитог појачавања динамике разовја
дате особине Гужаловски је назвао “критичним
фазама”.
Треба разликовати кризичне периоде развоја
физичких способности и сензитивне фазе развоја
физичких способности.
По неким ауторима критичне фазе су фазе неког
застоја у развоју деце и омладине, а по неким су
то фазе изузетно повољне за развој појединих
способности.
Физичко васитање изискује потребу овладавања и
усвајања као и стабилизацију одређених телесних
кретања-вежбања која су ван основних кретања
која су им развојем наметнута.
 На основу овог сазнања постоји техника кретања
у коју спада и спортска техника као вишезначни
појам.
 Под спортском техником се може подразумевати
извођење једног облика кретања као што су скок,
смеч, склопка, шут,.... док се може спортска
техника сагледавати и кроз низ облика кретања
коју можемо назвати “владање техником игре.”



Наравно да спортску технику кретања можемо да
тумачимо и у ширем смислу кроз добру-општу
координацију покрета при извођењу неког
сложенијег покрета.
Технику као одређени вид извођења кретања
видимо у спортским активностима, док за
технику у физичкој култури кажемо да је
разионалан начин извођења кретања усклађен са
захтевима и условима.






Техника кретања има и посебна обележја у
зависности ко је изводи (стил).
Моторички стил је индивидуални израз умења
одређеног телесног кретања вежбања (Матић
1978.)
Научене технике се сагледавају кроз научене
кретне навике.
Значајно је разликовати кретну навику као
научену моторичку форму од психолошке навике.
Моторичка навика је наученост да се начин
кретања примењује у вежбању, такмичењу...
Психолошка навика је склоност или тенденција да
се нека активност или понашање увек изводи на
исти начин.

Моторна навика је нешто што долази као продукт
обуке код које постоји редослед ствари:

Прво следи моторички задатак,

Након тога следи моторички покушај,

Кроз више покушаја уз одређене предуслове
долази се до степена моторичког умења.

Кретање је сложена радња која представља
моторичко умење моторичке форме.
1. Према Фарфељу 1972. године:
2. Фаза ирадијације-процеса надражаја,
3. Фаза финије кретне координације под утицајем
добре
контроле
деловања
агониста
и
антагониста.
 Фазе
по свим ауторима се могу груписати и
објаснити на следећи начин:
1. Прва фаза је генерализација–вежбач има
мноштво сувишних, непрецизних покрета, уз
неадекватно мишићно напрезање у захтеваној
моторичкој форми.
2. Другу и основну фазу чини деференцијацијаа то је да се у кори великог мозга попуњавају
делови “динамичког-моторног стереотипа”.
3. Трећа је фаза стабилизације-аутоматизације
покрета и одликује се великом подударношћу
између извођења кретања наставника и
вежбача. Овом се фазом завршава учење новог
кретања.
 Аналитички
метод захтева расчлањавање вежбе на
делове (што мањи број).
 Сваки део треба да буде целина за себе.
 Након спајања вежбе могући су проблеми.
 Није препоручљиво да се делови дуго обучавају
због могућег формирања моторичке навике.
 За извођење овог метода се користе два приступа:
1. Користимо низ вежби које у својој стуктури имају
детаље-делове задате вежбе.
2. Избор разних припремних вежби чија структура
обухвата читаву серију детаља, али свака вежба
треба да је лакша од задате.


Синтетички метод који захтева учење целине
моторичке форме и има две могуће примене, а
то су учење вежбе у завршном облику и учење
вежби у олакшаној/отежаној форми али без
ремећења моторичке форме.
Комплексна метода је комбинација аналитичког
и синтетичког метода.




Час телесног вежбања је уствари однос
наставник-ученици.
Радни међуоднос на часу се зове методски
поступак и односи се на релацију
наставник-ученик када се обучава нова
моторичка форма (обука).
Метод је планско и смишљено поступање
при раду, ради постигнућа одређеног
успеха.
Методски поступак је низ специфичних
наизменичних
дејстава
наставника
и
ученика.

Један од нацрта методског поступка вежбања
сматра се Мејовшеков 1962. у седам тачака:
1. Психофизичка припрема,
2. Најављивање и постављање новог задатка са
3.
4.
5.
6.
7.
могивационим импулсима,
Показивање и објашњавање задатка,
Практичан покушај ученика (вежбање),
Уочавање грешака или одступање од задатка уз
корекције
Учвршћивање знања и побољшавање резултата и
Проверавање, констатација изврпеног рада и
утврђивање достигнутог нивоа психофизичких
способности.

Принцип свесности
Рад је успешнији што су деца свеснија о значају
физичког вежбања. Мора се водити рачуна о
активацији интелектуалних способности ученика
јер то представља облик мотивације ученика.

Принцип очигледности
Правило очигледности се поштује ако се наставник
труди да постигне исправну представу о структури
покрета кроз демонстрацију покрета и ако
примењује различита средства ради очигледног
предочавања.

Принцип доступности
У тесној је вези са принципим поступности и
систематичности. Принцип захтева и индивидуални
рад са децом. Тешкоће у обучавању координационе
сложености мора се прилагодити ученику тако што
се примењују дидактичка правила од простог ка
сложеном, од лаког ка тешком, од познатог ка
непознатом.

Принцип трајности
Овај принцип захтева да вештине и искуство
ученика постану стабилни. У методичком смислу
битно је редовно понављање неких кретања и
њихова контрола.