Transcript Samoprocena problema nezaposlenosti korisnika NSP

САМОПРОЦЕНА ПРОБЛЕМА
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ КОРИСНИКА НСП
(На примеру ГЦСР у Београду)
Приказ истраживањa
ул. Руска бр. 4
Децембар, 2013. године
Циљ и проблеми истраживања
Утврдити како корисници НСП сагледавају проблем
незапослености;
Да ли проблем незапослености перципирају као
основни узрок сопствене материјалне, социјалне и
психолошке депривације;
Установити да ли је основана претпоставка да
континуирана социјална помоћ генерише
трансгенерацијски пренос различитих видова
депривације и сиромаштва, чиме се оснажује “култура
сиромаших” а њени припадници остају на друштвеној
маргини
www.gcsrbg.com
Методолошки оквир истраживања
(учесници, инструменти‚, технике
истраживања)
Основни методолошки приступ – комбинација
квалитативног и квантитативног
Узорак испитаника – прост случајан /
пробабилистички / рандом тип узорка који чини 240
породица корисника НСП из 6 одељења ГЦСР
(урбана, мешовита, приградска);
Специфичност узорка – радно способне
особе/корисници НСП
www.gcsrbg.com
Инструменти и технике
Упитник, конструисан од три целине:
1. Социодемографска обележја испитаника:
2. Ставови према незапослености, тренутној
животној ситуацији и перцепција
будућности
3. Колико је испитаник и/или припадник
његове породице на евиденцији као
корисник социјалне помоћи и ставови
(очекивања) према Центру за социјални
рад
www.gcsrbg.com
Инструменти и
технике
Разговор (интервју) и посматрање
•Према степену структуираности интервјуи су
били отворени – недирективни; трајали су у
просеку 40 минута и обављани су у срединама
у којима испитаници и њихове породице живе
•Посматрање је омогућило директан и
непосредан увид у природно окружење и
начин “преживљавања” испитаника
www.gcsrbg.com
Појмовно-теоријски оквир истраживања
Контекст - вишезначност/вишедимензијоналност
основних појмова: незапосленост, сиромаштво,
социјална искљученост
Ослонац - социлошке теорије друштвене
стратификације и културалистичке теорије
Релевантна документа: Устав РС, Закон о
социјалној заштити, Европска социјална повеља
(1996.), Лисабонска стратегија (2000.), Нова
социјална агенда ЕУ (2005.)
www.gcsrbg.com
НСП – од пасивног ка активном
“Грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ
ради савладавања социјланих и животних тешкоћа...имају
право на социјалну заштиту,чије се пружање заснива на
начелима социјлане правде, хунамнизма и поштовања
људског достојанства ( чл. 69. Устава РС)
“Свако је одговоран за задовољење сопствених животних
потреба и потреба своје породице” ( чл.80. Закона о
социјалној заштити,2011.)
Социолошки аспекти Закона / процес креирања закона у
директној је вези са политичким и професионалним
мрежама појединаца који у појединим секторима имају моћ
и углед, те могу да утичу на конкретне одлуке у вези са
јавним политикама, прерасподелом ресурса или законских
решења...(Данило Вуковић, “Интереси, мреже и институције –
Социолошко-правна анализа новог социјалног законодавства у Србији”, Правни
факултет, Београд, 2012.)
www.gcsrbg.com
Резултати
истраживања
Пол
Frequency
Percent
Мушки
79
33.0
Женски
161
67,0
Старост
Frequency
Percent
18-25
19
7,9
26-35
49
20,3
36-45
70
29,2
46-55
59
24,8
43
17,8
55 i više
www.gcsrbg.com
Резултати
истраживања
Образовање
Frequency
Percent
Непотпуна ОШ
98
41,0
Основnа шкoлa
53
22,0
Средња/зaнaт
63
26,2
26
10,8
240
100,0
Виша/Viсокa
Тотал
www.gcsrbg.com
Резултати
истраживања
Брачни статус
Frequency
Percent
Неожењен / неудата
41
17,1
Ожењен / удата
76
31,7
Ванбрачна заједница
20
8,3
Удовац / удовица
33
13,7
Разведен / разведена
70
29,2
Родитељство
Frequency
Percent
Има децу
203
84,6
Нема децу
37
15,4
240
100,0
Тотал
www.gcsrbg.com
Da li je neko iz vaše uže ili šire porodice (roditelji, rodbina ) u
ranijem periodu koristio pravo na NSP?
100.0%
90.0%
75.1%
77.5%
80.0%
70.0%
60.0%
50.0%
40.0%
30.0%
24.9%
22.5%
20.0%
10.0%
0.0%
Bio zaposlen
Nikad zaposlen
Jeste
Nije
Добијени подаци указују да постоји јасна каузална
веза између запослености/незапослености
испитаника и чињенице да ли је неко из породице
раније користио право на НСП;
У узорку испитаника знатно је мањи проценат
оних који су некада били запослени, а у чијим
породицама је неко користио право на НСП
(22,4%);
Међу испитаницима који немају формално радно
искуство, чак у 77,6% неко из породице је
користио ово право www.gcsrbg.com
Табела 1.
Frequency
Percent
Трајaње нeзaпослenosтi
од 2 до 5 год
43
18.1
од 6 до 10 год.
30
12.6
11 и више год.
68
28.5
никад нисам био/ла запослен/а
98
40.8
240
100.0
Тотал
www.gcsrbg.com
Табела 2.
Испитаник је на евидeнцијi Центра као корисник новчане
социјалне помоћи:
7
Percent
3.0
Cumulative
Percent
3.0
од 2 до 5 година
72
29.9
32.9
од 6 до 10 год.
79
32.8
65.7
11 и више
82
34.3
100.0
240
100.0
Frequency
до 1
Тотал
Интензитет тражења посла и пол
испитаника
Grafikon 2.
80
70
60
50
40
svakodnevno
30
vise puta mesecno
20
ne trazim posao
10
0
musko
zensko
ukupno
Интензитет тражења посла и старост испитаника
300
250
200
svakodnevno
150
vise puta mesecno
ne trazim posao
100
ukupno
50
0
18-35
36-45
46+
www.gcsrbg.com
ukupno
Grafikon 3
Intenzitet traženja posla i obrazovanje
ispitanika
300
250
200
svakodnevno
150
vise puta mesecno
100
ne trazim posao
50
ukupno
0
nep. O.S.
osnovna skola
s.s.s.
visa/visoka
www.gcsrbg.com
ukupno
Intenzitet traženja posla i dužina na
evidenciji Centra
300
250
200
svakodnevno
150
vise puta mesecno
100
ne trazim posao
50
ukupno
0
1 --5
6--10
11+
ukupno
www.gcsrbg.com
Intenzitet traženja posla i trajanje
nezaposlenosti
300
250
200
svakodnevno
150
vise puta mesecno
100
ne trazim posao
50
ukupno
0
1 --5
6--10
11+
ukupno
www.gcsrbg.com
Добијени резултати показали су да пол, старост, ниво образовања, трајање
незапослености испитаника,као и дужина евиденције као корисника
Центра за социјални рад директно утичу на интензитет тражења посла;
Жене су пасивније у односу на мушкарце, што је добрим делом последица
још увек присутног обрасца понашања који дефинише женску улогу унутар
породице / домаћинства;
Чак две трећине испитаника уопште не траже посао;
У узорку су најзаступљеније дуготрајно незапослене особе и показало се
управо да дуготрајна незапосленост утиче на интензитет тражења посла,
односно, што су дуже незапослени, мање су и ангажовани у тражењу
запослења
Дужина евидентирања у Центру за социјални рад утиче на овај интензитет,
те испитаници са најдужим „стажом“, најмање и траже посао;
www.gcsrbg.com
Можете ли навести која Вас
осећања и стања прате током
периода незапослености?
www.gcsrbg.com
На посредан нацин можемо закључити да узорак
испитаника карактерише вишеструка депривација, јер
испитаници подједнако живе у изузетно неповољним
животним условима, сиромаштва и „беде“. Учесници
истраживања имали су могућност да одговоре на
питање да ли сматрају да живе у сиромаштву, као и да
процене (веома, осредње, мање) степен сиромаштва.
У том смислу, 93% сматра да живи у сиромаштву; 70%
оцењује да је веома сиромашано, а на питање „колико
временски траје сиромаштво (од детињства или се са
сиромаштвом сусрећу у одраслој доби) 54% је
одговорило да живе у сиромаштву од детињства, да
потичу из сиромашних породица.
www.gcsrbg.com
•
•
•
•
Однос испитаника према
Центру за социјални рад
Резултати истраживања показали су да 85% испитаника
долази у Центар због проблема материјалне оскудице, а
да свега 15% тражи и неку другу врсту подршке, као што
су саветодавне услуге;
На питање:”Колико вас често посећује ваш социјални
радник”, више од половине је одговорило, “ретко” и
“веома ретко”
30% испитаника није задовољно односом који запослени
имају према њима и њиховим породицама
Можемо закључити да у раду са корисницима социјалне
помоћи изостају неке димензије савременог социјалног
рада, које подразумевају подстицање личне иницијативе,
оснаживање личних и социјалних капацитета, већи
ангажман у укључивању корисника на тржиште рада,
педагошки рад са њиховим породицама...
Закључак
• Овм истраживањем покусали смо да добијемо увид у нека
структурна обележја незапослених корисника НСП
• Изложени подаци упућују на закључак да комбинација више
неповољних фактора као што су просечна старост
испитаника, низак степен образовања, нарушено здравље,
готово екстремно сиромашво јесу показатељи њихове
латентне и манифестне социјалне искључености.
• Са наслеђеним или стеченим људским и социо-културним
капиталом тешко да можемо очекивати да се постојећим
друштвено-економским условима они укључе у свет рада.
Ову чињеницу поткрепљује податак да свега 1/4 испитаника
сматра да уколико би изгубили право на социјалну помоћ
може личним снагама, способностима и ангажовањем
превазићи материјалну и друге врсте депривације.
Анализом резултата истраживања утврђено је да корисници
НСП “негују” својеврсну стратегију преживљавања, где је једно
од суштинских места пренос социјалне помоћи са генерације на
генерацију;
Међугерацијска трансмисија НСП повлачи и продукује
међугенерацијску трансмисију живота у сиромаштву;
Корисници и њихове породице постају хронично зависни од
државних давања, трајно усмерени и делимично
самомаргинализовани,
На тај начин позиционирани, у социопсихолошком смислу,
бивају најчешће на ивици (и изван) свих друштвених система,
пре свега, система образовања и тржишта рада;
Питања социјалног укључивања и међусекторске
иницијативе, односно, повезивања услуга социјалног рада са
системом образовања, здравства и Националне службе за
запошљавање, чини се као једини правац који би системски и
глобално помогао ублажавању проблема сиромаштва у
www.gcsrbg.com
заједници.
Хвала на пажњи!
www.gcsrbg.com
[email protected]