Transcript овдје
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД ЈЕДНОДНЕВНО САВЈЕТОВАЊЕ ЗА НАСТАВНИКЕ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ РЕГИЈА ДОБОЈ
ПРАЋЕЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ, ПРОВЈЕРАВАЊЕ И ОЦЈЕЊИВАЊЕ ЗНАЊА И ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА
ПРАВО И ОБАВЕЗА НАСТАВНИКА Презентацију припремила: Август, 2012. године Инспектор-просвјетни савјетник, Гордана Попадић
Праћење Вредновање
Континуирано уочавање и биљежење запажања о:
1.
2.
развоју интереса, мотивације и способности, знањима и постигнућима у усвајању садржаја наставног предмета, 3.
4.
односу према раду, постављеним задацима и васпитним вриједностима и постигнутом нивоу компетенција и исхода дефинисаних наставним планом и програмом.
Систематско прикупљање података у процесу учења и постигнутом нивоу компетенција ученика из:
1.
знања, 2.
3.
вјештина, способности, 4.
5.
6.
самосталности и одговорности према раду, постављених задатака и васпитних вриједности.
Провјеравање
Процјена нивоа знања и постигнућа у наставном предмету или подручју, као и у свим облицима рада у школи током школске године.
Оцјењивање
Континуиран поступак којим наставник, на основу ширег и комплексног познавања ученика,оцјењује квалитативну и квантитативну страну његовог рада и залагања,према утврђеним прописима,односно прати васпитно-образовни рад и развој ученика и процјењује васпитно-образовни ниво и напредовање ученика.
Оцјењивање
Придавање бројчане или описне вриједности
резултатима континуираног праћења и провјеравања знања и учениковог рада у току савладавања наставног програма.
Обезбјеђује се
стално праћење остварења
постављених циљева,
исхода учења
током савладавања наставних програма.
Педагошка активност којом се
подстиче мотивација
вриједности.
за учење и ученик оспособљавa за објективну процјену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем
Традиционално оцјењивање
Претежно или искључиво усмјерено на
закључну, глобалну процјену постигнућа.
Своди се на испитивање ученика и процјењивање њиховог успјеха у ситуацијама испитивања. При закључивању, „давању“ оцјена наставници узимају у обзир своја запажања о раду и понашању ученика, а ти неисказани и нерегистровани утисци наставника чак су некад и пресудни за оцјену, што некад доводи у питање значење оцјена. Исте оцјене из истог предмета имају различито значење код различитих наставника. Може се десити да ни оцјене које даје исти наставник немају устаљено прецизно значење. Приступ оцјењивању варира нпр. током године, од ситуације до ситуације, од ученика до ученика.
Оцјењивање се мора демистификовати, те повећати видљивост оцјењивања.
Недостаци оцјењивања:
Нејасни и нестални критеријуми
ријетки су наставници који настоје да јасно упознају ученике са критеријумима; постоје разлике у критеријумима оцјењивања истог предмета од стране различитих наставника; за високу оцјену тражи се фактографски одговори; неуједначен приступ испитивања-детаљно или само једно питање; поред знања, оцјењује се способности, заинтересованост, дисциплина, статус родитеља...; субјективност оцјене- значај утиска који ученик оставља, оцјена израз става наставника према ученику, утицај личног расположења наставника на оцјену...
Неправилан и непрофесионалан приступ оцјењивању
–кампањско оцјењивање (послије низа часова предавања долази неколико часова оцјењивања); оцјењивање ученика на препад (у старијим разредима); давање негативних оцјена без осјећања одговорности за квалитет наставе ( не увиђа се веза између наставниковог рада и резултата које постижу ученици); изостајање образложења зашто је ученик добио одређену оцјену, а ако дају образложење онда су то најчешће уопштени коментари; не саопштавање оцјена одмах; оцјена се користи као средство за одржавање дисциплине, као „васпитна мјера“; повећање броја одличних оцјена на крају школске године у већини школа; притисци на наставнике да „поправе“ оцјене...
Принципи- оцјењивањe ...
... je дио планирања наставе и учења ... обухвата све аспекте и прожима све активности у настави ... је кључ професионалне вјештине наставника ... треба да се фокусира на питање: како ученици уче?
... треба да буде подршка напредовању ученика ... је важан фактор мотивације ученика за учење и образовање уопште ... је покретач емоција и самоштовања ученика ... је фактор упознавања циљева учења и критеријума за оцјењивање исхода учења ... је чинилац развоја способности ученика за самооцјењивање ... је активност која треба да обухвати цио распон ученичких постигнућа
Компоненте процеса оцјењивања
Наставници треба оптимално да развију процес оцјењивања и да га ставе у
функцију напредовања ученика у учењу.
Компоненте процеса оцјењивања обухватају сљедеће фазе: Планирање оцјењивања, Праћење наставе као склопа различитих индивидуалних , групних и заједничких активности ученика, Регистровање запажања или података о напредовању и постигнућима ученика, Извјештавање ученика и родитеља о постигнућима и сљедећим корацима у учењу, Вредновање наставе са намјером да се она унаприједи, да постане ефикаснија.
Процес оцјењивања-двије групе основних функција:
У односу на ученике и њихово учење Информативна
(како напредује, који су и какви исходи његовог учења, подршка да се оспособи да и сам може да уочи у чему је успио...)
Инструктивна
или развојна (оно што наставник предлаже ученику или заједно са њим дефинише као сљедећи корак у учењу, план даљег рада, подршка учениковим потенцијалима за учење...)
Мотивациона
(Огледа се у поступцима и коментарима наставника којим подиже самопоуздање и заинтересованост ученика. То се постиже кроз повезивање информативне и инструктивне функције.Информације које дајемо ученицима требају бити првенствено усмјерене на добре и јаче стране њиховог рада и њиховог постигнућа, а инструкције требају бити усаглашене са нивоом знања и способности ученика.
Уколико су
информације усмјерене на постигнућа,
а
инструкције на напредовање
у сљедећој фази, то је одличан подстицај да ученик подигне своје аспирације.
У односу на наставнике и наставу
-
Информативна
(подаци о успјеху који су постигли ученици, у ствари, су и
најреалинији подаци о успјеху наставника
, о ваљаности његовог планирања, организовања и вођења наставе.
-
Аналитичко-евалуативна
(начин на који наставник повезује активности усредсређене на конкретне наставне садржаје са критеријумима за процјењивање успјешности тих активности и квалитета њихових исхода.
Корективно-иновативна функција(
израда акционог плана који укључује измјене и допуне у планирању и извођењу наставе, те одговор на питања-како да одржи остварене домете и како да унаприједи квалитет наставе.
Професионално оцјењивање (употребљиво и корисно) мора да буде:
Изводљиво
Благовремено
Разноврсно Доступно Максимално објективно Оцјена треба да буде објективна и да представља поуздану мјеру напредовања и развоја ученика, те ефикасности у остварењу циљева, исхода, као и да буде подстицај за развој ученика.
Формативно оцјењивање
Одвија се континуирано током школске године.
Усмјеравајуће или подстицајно (усмјера ученика на одређене циљеве, садржаје исходе, планирање наредних корака Процесно или развојно (одвија се у процесу наставе), Има превентивну улогу, Манифестује се у различитим облицима ненаметљиве комуникације (посматрање рада ученика; распитивање како раде; зашто раде на начин који су одабрали; подржавање, сугерисање алтернативних приступа, промјена у начинима рада,процјена момента за резимирање запажања и података о раду ученика, како виде напредовање, подржавање ученика да сами препознају своје успјехе и потребе за даљим учењем,) „Формативна“ или „описна“ оцјена- низ информација о напредовању у учењу и планирању даљег учења
(сагледавање обима, темпа и квалитета напредовања, уочавање остварених исхода учења, те постављање циљева за наредни период).
Сумативно оцјењивање Одвија се на крају одређених наставних или образовних периода нпр.
полугодиште, крај школске године.
Критеријумско оцјењивање У основи оцјењивања се налазе критеријуми или стандарди за сваку оцјену.
Критеријуми треба да описују релативно конкретно и прецизно шта ученик треба да зна и какво треба да буде његово знање или које вјештине треба да посједује да би добио неку оцјену.
Придржавање одређених критеријума подразумијева
стабилно значење оцјене.
Поступци оцјењивања
ПОСМАТРАЊЕ-
свакодневно и у различитим ситуацијама; (исход учења-„умије да тражи ријеч, с пажњом слуша саговорника, учествује у разговору држећи се теме...“ може да се прати најбоље посматрањем); пригодно-слободно и систематско посматрање; опште (прати појаве у цјелини) и усмјерено или селективно посматрање; Вођење биљешки уз или без унапријед припремљених инструмената (чек листе, протоколи посматрања...).
ИСПИТИВАЊЕ-усмено (
питања и одговора) веома распрострањен облик- разговор, усмено излагање ученика на задате теме, ученичким објашњавањем појава, процеса и појмова, јавне презентације самосталног или групног рада, дискусије, расправе, летеће усмено испитивање у форми кратких
и писмено (
неформални тестови) диктати, краће писмено одговарање, писмени тематски радови-задаће, контролни задаци-пригодни,
ТЕСТИРАЊЕ-
утврђују се знања, вјештине, ставови, способности и резултати наставног рада; тестови знања и тестови способности или тестови постигнућа; стандардизовани и нестандардизовани
У НПП-у су углавном предложене сљедеће технике и поступци оцјењивања:
Српски језик, Природа и друштво, Математика (2. и 3. разред
) самооцјењивање ученика; објективни испитни поступци; критеријски задаци за сваку наставну јединицу;
Ликовна култура (3. разред)-
током времена/; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега-ученика; коментари осталих; опсервација наставника; групни задаци; микро задаци /мањи дијелови оцијењени посебно и урађени
Музичка култура (3. разред)-
наставника; презентација; питања и одговори; питања са могућношћу избора само једног тачног одговора; питања тачно/нетачно; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега-ученика; табеларни приказ способности ученика за одређене вјештине; опсервација
Домаћи писмени задаци или писани тестови, контролни задаци и слично не задају се за овај предмет ни у једном разреду.
Српски језик (4. и 5. разред)-
самооцјењивање; оцјењивање од стране колега-ученика; групни задаци; презентација; критеријски задаци за сваку наставну јединицу; објективни испитни поступци;
Ликовна култура (4. и 5. разред)-
питања тачно-нетачно; питања и одговори; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега-ученика;коментари осталих; опсервација наставника; групни задаци; микро задаци/мањи дијелови оцијењени посебно и урађени током времена/;
Музичка култура(4. и 5. разред)-
питања и одговори; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега ученика;опсервација наставника; презентација; обрасци за праћење напретка; табеларни приказ способности ученика за одређене вјештине;
Природа и друштво (4.разред)-
питања и одговори; практични рад ученика; самооцјењивање; групни задаци; презентација ученичких радова,опсервација наставника;
Математика(4. и 5.разред)-
напретка; листа провјере; питања и одговори;самооцјењивање; оцјењивање од стране колега/ученика; опсервација наставника; групни задаци; презентација, тестови уз могућност кориштења књига; микро задаци (мањи дијелови оцијењени посебно и урађени током времена); обрасци за праћење
У 5. разреду у сваком полугодишту обавезне су по двије једночасовне школске писмене задаће са једночасовним исправком и анализом резултата.
Физичко васпитање (4. и 5.разред)-
врши се на основу сљедећих елемената: развој моторичких способности, спортско-техничко образовање, повезивање (однос) физичког васпитања са животом и радом;
Познавање природе (5.разред)-
испитни поступци; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега/ученика; групни задаци; презентација; опсервација наставника; објективни
Познавање друштва (5.разред)-
питања и одговори; самооцјењивање; оцјењивање од стране колега/ученика; групни задаци; презентација; опсервација наставника; објективни испитни поступци;
Правилник о оцјењивању ученика у основној школи (Сл.гласник РС, бр.45/12)
У складу са НПП-ом наставног предмета оцјењује се на основу:
усмене провјере знања и постигнућа (може на сваком наставном часу, али не дуже од 10 минута), писмене провјере знања и постигнућа (најава најкасније 5 дана прије провјере-оцјена у року од 8 дана од дана провјере), практичних радова, те на основу активности и резултата рада, а нарочито из: излагања и представљања, изложбе радова, резултата истраживања, модела, цртежа, постера, учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада и рада на пројектима у складу са програмом наставног предмета...
Оцјењивање на основу исхода учења и прописаних критеријума.
Физичко васпитање, музичка и ликовна култура имати у виду ученикове способности, степен спретности и умјешности (у обзир се узима индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна знања, постигнућа, могућности и ангажовање у наставном процесу.
ДсПП (сметње у психофизичком развоју) уважавати активно учешће у настави и ваннаставним активностима Ученик са изузетним способностима(по прилагођеном ИПП)-на основу праћења и остварења индивидуалних циљева и исхода учења
Описне оцјене Бројчане оцјене
ИЗУЗЕТНО УСПЈЕШАН, УСПЈЕШАН; УЧЕСТВУЈЕ ОДЛИЧАН (5),ВРЛО ДОБАР(4), ДОБАР (3), ДОВОЉАН (2),
оствареност циљева, исхода учења ангажовање ученика у настави напредовање у односу на претходни период препорука за даље напредовање ученика ангажовање ученика у настави владање ученика НЕДОВОЉАН (1) степен остварености циљева, исхода учења у току савладавања садржаја наставног плана и програма владање ученика
Оцјењивање степена остварености циљева и исхода учења у току савладавања садржаја наставног плана и програма Процјењује се: Вјештина изражавања и саопштавања, Разумијевање, Примјена и вредновање научених поступака и процедура, Рад са подацима и различитим врстама текста, Умјетничко изражавање, вјештине, руковање прибором и извођење радних задатака и Друго у складу са очекиваним исходима
Ангажовање ученика подразумијева:
Одговорност у раду, Одговорност према постављеним задацима, Активно учествовање у настави, Сарадњу са другима и Исказано интересовање и мотивацију.
Први разред-
”завршио” на крају 1. и 2. полугодишта
Од 2. до 5. разреда-закључна оцјена
се изводи на основу аритметичке средине свих добијених оцјена у првом полугодишти, те на основу свих добијених оцјена у 2. полугодиштиу и закључне оцјене на крају 1.полугодишта.
Владање ученика оцјењује се описном оцјеном: ПРИМЈЕРНО, ВРЛО ДОБРО, ДОБРО, ЗАДОВОЉАВА и НЕ ЗАДОВОЉАВА Улога наставника и родитеља-најмање 4 пута у току школске године обавјештење за родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење, владању...Термин за индивидуалне разговоре са родитељима планирати седмично...Писмено обавјештење за родитеље уколико не долазе на родитељске састанке и индивидуалне разговоре.
Ученику са израженим сметњама у гласовно-говорној или писаној комуникацији може се омогућити провјеравање знања писаним путем, односно у усменом облику. Распоред писаних провјера (дужих од 15 минута) распоред у одјељењској књизи и на огласној табли школе за свако одјељење.Планирати-највише 1 провјера у дану, а ТРИ у наставној седмици.
Убрзано напредовање ученика-два разреда у току једне школске године, прописана процедура.
Поправни испити-само за ученике од 4. и 5. разреда, обавезне петодневне припреме-10 часова Критеријуми за бројчано и описно оцјењивање ученика.
Задатак за рад у групи
Вјежба бр.1:
Образложите оцјену нпр.УСПЈЕШАН / ВРЛО ДОБАР(4) из предметног подручја- наставног предмета МОЈА ОКОЛИНА / ПРИРОДЕ И ДРУШТВА за 1 / 3 разред. Водите рачуна да се ради о закључној оцјени.
Исказати степен остварености планираних исхода учења датих у НПП-у, као и критеријума датих у Правилнику о оцјењивању ученика у основној школи, те степен ангажованости ученика.
Вјежба бр.2:
На основу исхода учења, дефинисаних наставним планом и програмом, формулишите критеријуме за оцјену нпр.
успјешан
из предметног подручја
Моја околина.
Водите рачуна о критеријумима датим у Правилнику за оцјењивање ученика у основној школи, те да критеријуми треба да описују релативно конкретно и прецизно шта ученик треба да зна и какво треба да буде његово знање или које вјештине треба да посједује да би добио оцјену успјешан.