Transcript овдје
За који дидактички модел кажемо да је инклузиван? Који обухвата сваког ученика без обзира на препреке у учењу и учешћу, образовна постигнућа, даровитост, етичку припадност или било коју различитост; Који карактерише ненасилна комуникација, угодно окружење, пријатна емоционална атмосфера за све ученике у наставном процесу, те његовање пријатељства између њих; Равноправно, партнерско учешће свих ученика и наставника у одлучивању о битним питањима припремања, реализовања и вредновања наставе; Који индивидуализује процес учења, вјежбањем стваралаштва ученика према њиховим нивоима и структурама знања, способностима и осталим потенцијалима који се стимулишу до личних максимума; Који омогућава додатну помоћ ученицима са препрекама у учењу и учешћу, даровитим и осталим ученицима у усвајању знања, усавршавању вјештина, његовању навика, развоју способности, социјализацији... Класификација модела инклузивне наставе Два основна дидактичко-методичка модела инклузивне наставе су : Дидактичкометодички модели инклузивне традиционалне наставе Дидактичкометодички модели инклузивне иновативне наставе „Aко деца не могу да уче онако како их ми подучавамо, онда је наша одговорност да их поучавамо на начин на који могу да уче!„ Дидактичко-методички модели инклузивне иновативне наставе 1. Дидактичко-методички индивидуализоване модели наставе инклузивне 2. Дидактичко-методички интерактивне наставе модели инклузивне 3. Остали иновативни иновативне наставе (инклузивна индивидуализована настава примјеном наставних листића, инклузивна настава различитих нивоа сложености, инклузивна компјутеризована настава, инклузивна микронастава, инклузивна програмирана настава... .) модели "Нека се са дјецом не покушава ништа друго до оно што њихове године не само допуштају већ и траже“! (Коменски) инклузивне Терминолошка разграничења Инклузија (лат. INCLUZIO)- укључивање, састојак, заокруженост, садржавање... Инклузивна настава је савремен дидактички модел организованог поучавања и учења који подразумијева равноправну партиципацију дјеце са препрекама у учењу и учешћу и оне која то нису у складу са индивидуалним способностима, интересовањима и очекиваним исходима, развијајући њихове максималне могућности. Индивидуализација наставе је прилагођавање дидактичких активности ученицима, усклађивање и варирање метода и поступка педагошког дјеловања према ученицима, водећи рачуна о њиховим индивидуалним разликама и пружању адекватне помоћи ученицима да напредују према властитом темпу и могућностима. Прилагођени програм укључује прилагођавање садржаја дјететовим могућностима – и начинима рада и оцјењивању, што је идентично и за индивидуализирани приступ. 1. Дидактичар, 2. Васпитач, 3. Научно-наставна улога, 4. Дијагностичар, 4. Инструктор активне наставе, 5. Координатор, 7. Креатор нових интерперсоналних односа, 8. Градитељ емоционалне климе у одјељењу, 8. Наставник у активном циљном учењу. Улоге наставника у инидивидализованој настави су да: доноси одлуке (о слободнијој и креативнијој организацији НПП-а, дневног распореда активности, динамике радног дана, организацији учионице; одабиру наставних метода, припреми материјала за рад ученика...); усмерава рад ученика (води рачуна како да активира све ученике у одјељењу, како постављањем питања да подстакне код ученика жељу да сазнају одређено градиво, како одговарањем на питања ученика да подстиче њихово даље учење, како да омогући ученицима да сагледају сопствени процес учења и резултате до којих су дошли и како да код ученика развије способност самопроцјене); •посматра ученички рад и понашања (треба да зна којим техникама да посматра ученике, које елементе њиховог знања или понашања жели да посматра, као и када и у којим околностима посматрање треба обављати); процјењује ученичко постигнуће (треба остати контролор квалитета процеса учења, али да се цио овај процес не своди на пуко бројчано оцењивање, већ да за процјену ученичког постигнућа користи различите технике, да континуирано прати њихов рад, да ученицима да квалитетну повратну информацију, као и да ученике подстакне на критичан однос према сопственом раду и на уочавање грешака); Специфичности у планирању и програмирању инклузивног наставног процеса Наставни план и програм треба поставити оквирно, а тај би оквир служио за знање и активност ученика, на основу којег би наставник радио диференциране програме (групне и индивидуалне) на више нивоа − минимални и максимални у зависности од индивидуалних потереба и потенцијала сваког дјетета. Прилагођавања глобалних а тиме и оперативних планова појединим ученицима и њиховим способностима уз самосталност, слободу и пуну стручну одговорност наставника, и то у два смисла: 1. смањивања или повећавања захтјева и 2. у избору метода и средстава и начина реализације наставних садржаја. Ови захтјеви представљају елементарне предуслове за успјешно провођење васпитно-образовних циљева! Специфичности у планирању и програмирању инклузивног наставног процеса 1. Програм мора бити еластичан како би задовољио потребе ученика који чине карактеристичну већину, тако и маргиналних случајева који су на горњој или доњој граници. Емементи планирања и програмирања: Општи орјентациони програм представља разрађенији глобални програм рада, а обухвата наставне садржаје планиране Наставним планом и програмом који би могли одговарати образовним потребама и потенцијалима одређеног ученика, али и фонд часова, прецизиране садржаје и вријеме предвиђене за њихову реализацију, уџбенике, наставна средства и дидактички материјал. 2. Интегративни програм има оперативну − мјесечну намјену, флесибилан је и омогућава ревизију и прилагођавање глобалног програма. Обавезно подразумијева континуирано утврђивање иницијалне едукативне основе и стално прилагођавање и надградњу за сваког ученика који значајније одступа од предвиђеног општег програма. Прије израде програма веома је важно прецизно утврдити садржаје у којима ученик заостаје или напредује, одабрати примјерене облике и средства рада и обезбједити услове за индивидуализован рад. „Није је дидактичка организација васпитно-образовног рада у којој се наставни захтијеви усклађују са индивидуалним способностима и карактеристикама у развоју и раду ученика, развија активности, самосталности и креативност, поступак који, насупрот формалној настави, дозвољава сваком ученику да у одређеном временском периоду различите дужине, индивидуално обавља рад који је сам одабрао, или му га је одредио наставник, а који одговара његовим могућностима, тежњама и интересовањима. посао нас − одраслих − да поучавамо него да помажемо дјечијем уму да изврши свој задатак: да се развије! “ Марија Монтесори ПАРАМЕТРИ ДИНАМИЧКЕ РАЗВИЈЕНОСТИ МОДЕЛА ИНДИВИДУАЛИЗОВАНЕ НАСТАВЕ 1) Индивидуализација наставних садржаја: а) ученик бира одређене теме међу понуђеним из наставних садржаја појединих наставних предмета, сагласно својим интересовањима, б) ученик понавља и вјежба у складу са својим способностима (број понављања и вежбања може варирати у квалитету, по тежини и (или) у квантитету, по броју); 2) Индивидуализација времена (брзина и темпо рада); 3) Индивидуализација наставних секвенци (могућност избора и реорганизације наставних секвенци према претходном индивидуаном искуству ученика, његовом укупном когнитивном, емотивном, конативном и мотивационом стрктуром); 4) Индивидуализација персоналне пажње (различита комуникација између наставника и појединог ученика, специфичне, индивидуално обојене и диференциране повратне информације и охрабрења за сваког ученика); 5) Индивидуализација ученичких и наставничких активности у процесу наставе: могућност избора и коришћења различитих активности учења од стране ученика и активности поучавања од стране наставника како би се што квалитетније и ефикасније досегли заједнички постављени циљеви и задаци (Ђукић, 2003). ЕТАПЕ ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ОБЛИЦИ ИНДИВИДУАЛИЗЦИЈЕ - Опште и специјалне способности ученика - склоности и интересовања - различите потребе - различита индивидуална искуства - ниво претходних знања - темпо индивидуалног напредовања - особености памћења - начин реаговања - стилови учења Разлике између ученика истих општих способности Разлике у физичким својствима Разлике у менталним способностима Разлике у знањима ученика Гледајте на различитости међу ученицима, као на ресурсе за подршку учењу, а не као на проблеме којих се морате рјешити! ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА У НАСТАВИ подразумијева класификовање ученика по неким сличним или идентичним обиљежјимакао што су: способности, претходна знања, искуства и интересовања, темпо учења, ставови према учењу и спремност ученика за учење. Спољашња диференцијација Унутрашња диференцијација разврставање ученика према унутар одјељења; структуришу се одређеним карактеристикама, садржаји, захтјеви и задаци у складу нивоу способности, знања и са способностима, претходним др. обиљежјима у специјално знањима и др. својствима ученика. диференциране хомогене Овом диференцијацијом задржава се групе за учење гдје је за сваку уобичајени хетерогени састав групу предвиђена самостална одјељења. Овом диференцијацијом настава.Ученици једне остварују се циљеви и захтјеви разредне заједнице индивидуализоване наставе, разврставају се на основу одређених својстава чија је основна одлика достизање у нове наставне групе. личног максимума Идентификација индивидуалних разлика Ситуационо упознавање Систематско праћење Индивидуализација се не односи само на израду диференцираних задатака учења, већ се односи и на индивидуализацију поступака мотивисања, каналисања, стварања потребних услова рада у школи како би се надомјестили неповољни чиниоци који отежавају рад ученика у породици. Упознавање индивидуалних особина ученика и њихових објективних могућности могуће је само уз израду одређене документације и инструментарија за континуирано праћење и вредновање рада и развоја ученика. Идентификација индивидуалних разлика се постиже на више начина: Разговором наставник - ученик, наставникродитељ, наставник – стручни сарадник и помоћу инструмената објективног вредновања (тестови, скале ставова, упитници, интервјуи, инвентари радних навика…) идентификују се: - подаци о социо-економским и породичним приликама и др, - опште и специфичне способности, потребе, ставове, истрајност у раду, радне навике и др. На основу писмених и усмених облика изражавања ученика (на почетку школске године; текуће провјеравање знања- тематско; поновно-трансфер староново; периодично-ширих тематских цјелина; сумарнотромјесечно, полугодишње; комплексно-повезивање и примјена знања из различитих предмета) континуирано се прати рад и напредовање ученика у наставном процесу. На основу систематског и континуираног посматрања и праћења развоја и напредовања ученика, наставник води одређену документацију (ученички досије, биљешке, протоколе) и на основу тога дозира обим помоћи ученицима, стимулише међусобну помоћ и сарадњу, постепено уводи појединце у самосталан рад и др. “РАЗЛИЧИТИ МОЗГОВИ, РАЗЛИЧИТИ УЧЕНИЦИ” ERICA JENSENA ЕТАПЕ ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ ПРИПРЕМНА ФАЗА избор облика индивидуализације планирање и припрема артикулације часа селекција и израда нових дидактичких материјала за рад и евалуацију успјеха ученика избор извора знања евалуацију исхода учења ОПЕРАТИВНА ЕТАПА Остварује се планирана артикулација часа прикупљање података о ВЕРИФИКАТИВНА оствареним резултатима рада ЕТАПА и вођење документације вредновање рада ученика •Индивидуално планирање наставе; •Задаци на више нивоа сложености; •Индивидуализација примјеном програмиране наставе - Индивидуализација наставе примјеном групног и тандемског облика рада -Самостални рад и учење примјеном дидактичких материјала -Индивидуализација учења помоћу допунске и додатне наставе; •Индивидуализација рачунарским образовним софтвером; •Индивидуализација применом експертских система и вјештачке интелигенције. ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНА НАСТАВА је облик индивидуализације наставног процеса који се заснива на изради програма учења за сваког ученика према његовим претходно утврђеним потребама. Одреднице за израду индивидуализованог програма: знање ученика; радне навике интересовање и потребе способности ученика околности и услови у којима ученици раде. ОБИЉЕЖЈА ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНЕ НАСТАВЕ Јасно дефинисани циљеви и задаци наставе; Прецизирани задаци сваком ученику: -јасно су прецизирани задаци – тачно се зна шта ученик треба да научи да би стекао одређени ниво знања; − задаци су груписани по степену напредовања (корак по корак); - Самосталан рад ученика: ученик самостално ради – он планира рад, истражује, упоређује, открива, закључује; Наставник само упућује. НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ У ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНОЈ НАСТАВИ 1. Наставни листићи са задацима који су исти за све ученике; 2. Наставни листићи са задацима чија је тежина прилагођена способностима појединих категорија ученика-само дјелимична индивидуализација наставног рада, односно садржаја рада; 3. Наставни листићи са задацима који су различити за све ученике, прилагођене нивоу усвојених знања, способностима, те одређеним својствима личности потпуна индивидуализација. ПРАВИЛА У ИЗРАДИ НАСТАВНИХ ЛИСТИЋА У ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНОЈ НАСТАВИ читав посао не треба почети превише амбициозно; водити рачуна да се при изради наставних листића не жури; листићи морају одговарати стварним потребама ученика и наставника; листићи требају бити што актуелнији; придржавати се правила:“један листић-једно питање, један листић-једно вјежбање“(Дотран.) КРИТЕРИЈИ ИЗРАДЕ ИНДИВИДУАЛИЗИРАНИХ ЗАДАТАКА а) својом тежином мора бити прилагођен ученику коме је намијењен, б) припремљен за сваког појединца, в) прилагођен специфичним способностима одређеног ученика, г) састављен тако да га сваки ученик за кога је рађен може самостално или уз дискретну инструкцију наставника са успјехом урадити, д) формулација мора бити јасна и прецизна и увијек се односити на један податак, ђ) ако у упитној форми садржи само једно питање, (или више питања, али у вези са једним проблемом), е) неопходно је да га саставља и припрема наставник који добро познаје индивидуалне карактеристике сваког ученика, ж) наставни листић којим се саопштава информација или индивидуализирани задатак треба да формом и садржајем удовољава устаљеним нормама (картона или лист папира). ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНИТИ НАСАТАВНИХ ЛИСТИЋА 1. увод у задатак (мотивише ученике), 2. информацију о потребним материјалима и изворима, 3. рад на изворима, анализа чињеница, 4. резимирање стечених знања и провјера, 5. допунска вјежбања (Ф. Мориу). ВРСТЕ НАСТАВНИХ ЛИСТИЋА У ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНОЈ НАСТАВИ 1. Листићи за надокнађивање; 2. Листићи за развој; 3. Листићи за вјежбање; 4. Листићи за самостално учење. ЛИСТИЋ ЗА НАДОКНАЂИВАЊЕ Намјењени су да попуњавању празнина у знању и исправе пропусте до којих се дошло у настави; Наставник када изврши провјеру знања ученика из одређеног градива и утврди да постоје слабости код појединаца или код групе ученика, или код већине ученика у одјељењу приступа изради различитих серија листића за надокнаду; Задатак ових листића је да се обнови оно што су ученици заборавили, да се исправи ако је нешто погрешно схваћено и увјежба оно у чему се гријеши. ЛИСТИЋ ЗА РАЗВОЈ Намјењени су: - успјешнијим- даровитим ученицима који брже уче и своје редовне школске обавезе завршавају знатно брже од осталих ученика у разреду; -ученицима који савлађују садржаје по максималном програму; -овим листићима ученици продубљују и проширују градиво; -ова врста листића утиче на развој самосталности и креативности ученика и више интелектуално ангажује ученике. ЛИСТИЋ ЗА ВЈЕЖБАЊЕ - намјењени су за утврђивање и повезивање знања; - задаци на овим наставним листићима надовезују се на претходно рјешаване задатке; - ови листићи обезбјеђују трајност и практичну примену знања. ЛИСТИЋ ЗА САМОСТАЛНО УЧЕЊЕ -имју важну улогу, да увјежбавањем подстичу ученике на самостално учење и размишљање. ДИДАКТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ИНДИВИДУАЛНО ПЛАНИРАНЕ НАСТАВА Развија способност самосталног рада, критичко сагледавање личних радних способности; Примјењује сложеније облике интелектуалног рада и учења; Стимулише ученике да раде својим темпом, да планирају оперативне задатке ради постизања утврђеног циља учења; Подстиче независност ученика; Омогуђава разноврсне прилазе у наставном процесу, различит избор наставног материјала који највише одговара ученицима; Даје правовремену повратну информацију о току напредовања и нивоу стечених знања ученика, што стимулише њихов даљи рад и напредовање; Подстиче ученике на самостални, истраживачки и креативни рад. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ПРИМЈЕНОМ ЗАДАТАКА НА ТРИ И ВИШЕ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ заснива се на нормалној дистрибуцији способности у одјељењу гдје је 25% надпросјечних, 25% испод просјечних и 50% просјечних ученика. ОБИЉЕЖЈА НАСТАВЕ НА ТРИ И ВИШЕ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ Дефинисање циља (увјежбавање знања). Наставник треба да предвиди који су задаци и захјтеви обавезни за све ученике. Њих би требало успјешно да рјеше сви ученици (уз евентуалну помоћ наставника и сарадњу са друговима). Остале захтјеве у материјалу ученици прихватају и рјешавају по слободном избору, настојећи да их рјеше у што већем броју. Сваки задатак(лист) има три варијанте:лакшу, тежу и најтежу. Унутар сваке групе задаци су распоређени поступно и систематски (од лакших, ка тежим, по логичкој структури). Групе нису хомогене и унутар њих постоји диференцијација по нивоу знања. Праве се у виду збирки задатака на 3 нивоа, а могу се правити и у виду серије задатака на посебним картоним који су обојени према нивоу сложености. Наставници ученицима омогућавају бирање картона према нивоу сложености и прелазак на други ниво ако су успјешно рјешили први ниво. Потребно је ученике мотивисати да развијају своје способности, да буду активни цио час, односно да након рјешених задатака првог нивоа прелазе на следећи ниво сложености. У процесу стицања повратне информације, користе се:-контрола у паровима, контрола на основу датих рјешења примјеном видео пројектора и др. НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ НАСТАВИ НА 3 НИВОА СЛОЖЕНОСТИ - Примјеном наставних листића за сваког ученика у одјељењу (листићи прилагођени конкретном ученику), -Примјеном наставних листића на два или више нивоа тежине захтјева, -Индивидуализацију у оквиру групног рада, -Индивидуализацију у оквиру писмених провјера знања, домаћег задатка и слично. ДИДАКТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ИНДИВИДУАЛИЗОВАНЕ НАСТАВЕ НА ТРИ И ВИШЕ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ Методика индивидуализованог рада усмјерена је на то да ученици: -науче самостално да мисле и уче, -раде појединачно у мањим или већим групама, -упоређују своје резултате са резултатима других ученика, -максимално развијају и самосталност у непрекидном прихватању нових задатака. Сваки индивидуализовани рад је самосталан рад и ученицима омогућава изградњу навика за живот, рад и учење, како појединачног тако и колективног. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ПРИМЕНОМ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ Има све елементе организације наставе као цјеловитог сазнајног система. Специфичном дидактичко-логичком расподјелом градива у мање цјелине или дијелове, путем линеарног и разгранатог програма, омогуђује оптималну индивидуализацију рада. ЕЛЕМЕНТИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ 1. Програм :- износи све битне чињенице које требају ученици савладати, -савладавају се прво мање сложени дијелови касније сложенији, -садржаји се не могу прескакати - континуитет усвајања ; 2. Тема: - садржајна логичка цјелина из наставног програма, нпр: реченица или бројеви; 3. Програмирана секвенца: логички дио теме, нпр: независне реченице; 4. Повезани чланци: корак, порција, доза је најмања јединица програмиране наставе, њих више у сквенци, су најмањи елемент програмираног градива који се састоји: 1.Упуства, 2.Информација, 3.Задатка, 4. Простора за рад, 5. Повратне информације - тачно рјешење; 5. Алгоритам -упутство: са утврђеним редосљедом операција које треба обавити да би се проблем ријешио. ОБИЉЕЖЈА ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ 1.Линерани програм: »Корак по корак»→ праволинијски Ту се не уважавају разлике у способностима ученика→слабост 1 → 2 → 3 → 4 → Линеарни програм 2.Разгранати програм: Омогућава ученику који зна неке чланке да их прескочи, а који не зна упућује на додатну информцију у бочном чланку Ученици који имају више знања иду праволинијски, а са мањим знањем « цик-цак» линијом мања мисаона активност ученика Разгранати програм омогућује да 7 3 ученици поједине дијелове градива ↑ ↑ 1 → 4 → 6 → дубље проуче и да рјешавају задатке ↓ ↓ примерене својим могућностима. 2 5 3.Комбиновани програм: 1 → ↓ → ↓ 2 → 3 ↓ → → ↑ → ↓ ↑ 4 ДИДАКТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ Повратна информација долази после сваког урађеног задатка и ученици имају стални увид у сопствене резултате, стално су мотивисани за рад. Добија се повратна информацију да ли је добро савладано градиво, ако није враћа се на претходни чланак, а ако јесте иде на наредни; сви ученици стижу до циља само у разлицито вријеме. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ПРИМЈЕНОМ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАД Организовање самосталног рада ученика у рјешавању диференцираних и истоврсних задатака. Одвија се у малој групи од 3 до 5 ученика. Индивидуализација наставе, остварује се рјешавањем диференцираних задатака који су одмјерени по индивидуалним разликама ученика унутар групе (ниво знања, темпо, истрајност, интересовања за поједине делове градива). Ученици самостално рјешавају задатке овладавајући појединим дијеловима градива и задовољавајући своја интересовања и потребе. Уколико су групе хомогене онда су и истоврсни задаци прилагоћени субјективним могоћностима ученика, њиховим способностима, интересовањима и нивоу претходних знања. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ПРИМЈЕНОМ РАЧУНАРСКИХ ОБРАЗОВНИХ ПРОГРАМА Компјутерски образовни програми омогућују потпуну индивидуализацију. Ученици рјешавају задатке према својим могућностима, одговарајући на поједина питања могу да консултују разлиците образовне базе и да добију информације из свих наставних предмета. Рјешавају задатке оним темпом и на оном нивоу који одговара њиховим могућностима. Континуирано добијају повратну информацију и одмах исправљају грешке; увијек знају шта су научили, а шта нису. Познавање резултата сопственог рада стимулише његове даље активности. ,,Најбољи је онај учитељ који, подучавајући мало ствара у ученику велику вољу да учи." А.Граф ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ВЈЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ И ЕКСПЕРТСКИМ СИСТЕМОМ Ученици веома брзо и економично долазе до свјежих знања, користиће их у рјешавању проблема и стално ће знати шта су добро усвојили, а шта треба још да вјежбају. Сваку активност ученика прати повратна информација. Ученик ће напредовати према својим интелектуалним способностима и другим могућностима. Експертски системи служе брзом добијању, разумијевању и употреби специјализованих знања у појединим областима наставних предмета. Ученик ће моћи да контактира са моћним системима из свих позиција:из стана, школе и других мјеста. Вјештачки експерти и експертски системи постају незаобилазан извор знања. Њихова предност у односу на природне експерте јесте што се стално надограђују новим свјежим знањима. МОДЕЛИ ИНДИВИДУАЛИЗОВАНЕ НАСТАВЕ Томас Едисон је у основној школи често био деконцентрисан и замишљен. Због тога је његов учитељ мислио да је Томас заостао.После само три месеца формалног школовања био је избачен из школе, али је његова мама наставила да га подучава код куће. Она је веровала да је његово "чудно" понашање било знак његове невероватне интелигенције. Колико ли смо генија пропустили због образовног система? Инклузија у пракси 3 НС КН ИПП Albert Einstein је био избачен из школе јер је његово понашање имало негативан учинак на озбиљне ученике; није прошао на пријемном испиту и морао је похађати трговачку школу годину дана прије него се напокон уписао; и био је једини у својој класи који није добио мјесто предавача јер га ниједан професор није хтио предложити. Један од професора је чак рекао да је Einstein “најљенији пас” којег је факултет икад видио. ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА У ИНКЛУЗИВНОМ НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ Уважавање индивидуалних разлика мора бити видљиво у свим етапама наставног рада, па тако и у оцјењивању ученикових активности и постигнућа. У току процеса оцјењивања, наставник треба: Не само да оцјењује него да евидентира фазу развој; Оцјени побољшање ученика у поређењу са његовим ранијим постигнућима; Истакне до које мјере је ученик искористио своје способности. Аспекти оцјењивања су комплексни и фокусирају се на развој личности ученика а не само на предмет. Ти аспекти укључују оцјењивање: Фактора који утичу на процес учења; Нивое различитих техника учења; Способности комуникације и читања; Способности рачунања и математичке способности; Умјетничке и кинетичке способности. И најважније карактеристике учениковог: емоционалног живота и друштвених односа. Типови и сврха процјене Тип процјене Предевалуација Формативна Дијагностичка Сумативна Сврха Открити знање и способности дјетета прије почетка процеса поучавања и учења. Оцијенити прогрес и развој знања и способности током процеса учења. Лоцирати партикуларне тешкоће у стицању и апликацији знања и развијању способности Измјерити исходе учења. Оцјена је искључиво у функцији повратне информације ученику, његовом родитељу, одјељењу и наставнику о томе колико је ученик напредовао у зони наредног развоја у свим сегментима способности (интелектуалном, социјалном, емоционалном...). ЗАПАЖАЊА СА ИЗВРШЕНИХ УВИДА У РАД НАСТАВНИКА И ПРЕПОРУКЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА Ти си ме учио Ти си ме учио Ти имена градова у свијету, си ме учио ал ја неТизнам нау улицама мога си мекако учио преживити имена градова свијету, града. ал ја не знам како преживити на улицама мога града. Ти си ме учио о минералима на земљи, Ти си ме учио о минералима на земљи, ал ја не знам шта да учиним да спријечим ал ја не знам шта да учиним да спријечим уништење уништењемога мога свијета. свијета. Ти меучио учио како говорити и писати три Ти си си ме како говорити и писати на три на језика, ал ја ал не знам казати осјећам срцу.у језика, ја некако знам какошта казати штау свом осјећам Ти си ме учио о размножавању пацова, свом срцу. ал ја не знам како спријечити трудноћу. сиучио ме учио о размножавању пацова, Ти Ти си ме како ријешити математичке проблеме, неувијек знамне како спријечити трудноћу. алал ја ја још знам ријешити своје проблеме. Да, ме учио научио многим чињеницама, и хвала ти, Титисисиме како ријешити математичке Ја сам прилично паметан сада, али проблеме, Зшто се осјећам као да ништа не знам? ал ја још увијек не знам ријешити своје проблеме. Зашто осјећам да морам напустити школу, Да, ти да сибих ме научио научиокако многим чињеницама, и хвала се “носити” са животом? ти, Ја сам прилично паметан сада, али Зшто се осјећам као да ништа не знам? Зашто осјећам да морам напустити школу,