Transcript овдје - Републички педагошки завод Републике Српске

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ЧАСА
У КОМБИНОВАНОМ ОДЈЕЉЕЊУ
Марко Гајић,
инспектор-просвјетни савјетник
Републички педагошки завод Републике Српске
ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ЧАСА У
КОМБИНОВАНОМ ОДЈЕЉЕЊУ
 Структура и организација извођења часа
 Смјењивање директог и индиректог рада
 Услови успјешног извођења часа
 Самосталан рад ученика и рационализација часа
 Врста часова у комбинованом одјељењу
 Дидактички захтјеви (принципи) и основе правилног
организовања часа
 Заблуде о раду у комбинованом одјељењу
 Предности и слабости рада у комбинованом одјељењу.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
 Структуру наставног процеса /часа/ у комбинованом одјељењу
чини више часова који се истовремено одвијају један поред другог.
 Сваки од тих часова има своје посебне циљеве и задатке
/очекиване исходе учења/, своје садржаје, етапе, методику и сл.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Сл. 1
II
III
IV
 Неки дидактичари користе термине ''ВЕЛИКИ'' час како би
означили час у комбинованом одјељењу у цјелини и ''МАЛИ'' час
да би означили час у сваком разреду појединачно.
 Велики наставни час у комбинованом одјељењу од три разреда
састоји се од три мала часа и то представља основни проблем
рада у комбинованом одјељењу.
 Како рјешавате овај проблем?
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Могуће га је рјешавати на три начина:
 Први називамо неподијељеним начином рада када наставник
изводи исти наставни час са сва три разреда који се у пракси
најчешће јавља у музичкој и ликовној култури, физичком
васпитању и ВРОЗ-е.
 Ако се наставник неодговорно односи, недовољно припрема,
може доћи до занемаривања разлика међу ученицима појединих
разреда и до неостваривања задатака НПП.
 Или директно ради с једним разредом цијели час, а други раде
тихо, да не сметају (почетници).
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
 Други називамо подијељеним начином рада, када наставник
својим радом покрива само дио великог часа-један мали час а на
остала два часа организује самосталан рад,тихи рад, индиректну
насатву.
 Наставник на сваком малом часу у одређеним временским
интервалима организује директну и индиректну наставу.
 Овај начин се препоручује јер обезбјеђује реализацију НПП у свим
разредима.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Сл. 2
II
III
IV
 Тешкоће се јављају у органузацији почетка и завршетка сваког
малог часа.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
 Трећи називамо заједнички начин рада, а најчешће заједнички
увод и заједнички завршетак часа, саслушају причу, сгледају филм
или дијафилм, слику или ТВ-емисију, а затим раде по разредима
на одговарајућим задацима.
 При глобалном и оперативном планирању треба водити рачуна о
елементима заједничког рада у различитим наставним
предметима.
Примјер:
 Сви ученици слушају извјештај групе која је посјетила пошту.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
 Ученици другог разреда читају текст ''Телефон'' и упознају писано
слово Ф.
 Ученици трећег разреда усвајају одређана знања о пошти
(природа и друштво).
 Ученици четвртог разреда понављају писмено сабирање и
одузимање до хиљаду служећи се бројчаним подацима
прикупљеним у пошти (број телеф. претплатника, број писама које
поштар разнесе у седмици итд.)
 Ученици петог разреда ће вјежбати писање писма и телеграма.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Сл. 3
II
III
IV
V
 На крају часа сви ће радо саслушати бројчане податке које су
израчунали ученици четвртог разреда, послушати примјер писма и
телеграма које су написали ученици петог разреда, те погледати
исписане ријечи ''телефон'' писаним словима.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
 У правилу већи дио часа у комбинованом одјељењу заузима
индиректан рад.
Најчешће слабости у организацији индиректног рада су:
 Индиректан рад се не организује, па ученици дио часа сједе
незапослени.
 То се најчешће догађа на почетку и на крају часа и то код
наставника почетника, па се у неком разреду изгуби већи дио
часа.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
Сл.4
Min.
II.
III.
IV.
V.
23
32
49
6
10
45
55
-
6
11
23
10
5
+
-
 ''Велики'' час је трајао 55 минута, наставник је био максимално
ангажован у директном раду који је био правилно распоређен по
појединим разредима и дуже трајао у млађим разредима, али ако
погледамо појединачно сваки мали час, видимо да је само у петом
разреду рад био организован током цијелог часа 55 минута, четвртом
10 (- 45) минута, трећем 49 (-6) минута, другом 23 (-32) минута.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
 Проблем се рјешава тако што ће наставник најприје организовати
индиректан рад, па послије те фазе директан рад, а послије
директног рада осигурати вријеме за провјеру самосталног рада у
разредима.
 Индиректан рад мора бити функционалан дио часа, а не да се
ученици нечим запосле да би били мирни.
 Индиректна настава мора бити везана за остваривање васпитнообразовних задатака часа (очекиваних исхода учења), а не
запошљавање ученика да би наставник могао несметано радити с
другим разредом, те да се неадекватно и назива ''тихи рад''.
 Индиректна настава је увијек повезана са директном, или је увод
и припрема за обраду новог садржаја у директној или је
понављање, вјежбање или провјеравање послије обраде
садржаја у директној настави.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
 Нису временски усклађене етапе директног и индиректног рада у
појединим разредима.
 Ако наставник жели радити 5 минута с другим разредом, затим 5
минута с трећим разредом, а послије с четвртим, на почетку часа
мора организовати самосталан рад који ће у трећем разреду
трајати 5 минута, а у четвртом 10 минута.
 У припремању часа наставник мора предвидјети трајање етапа
директне и индиректне наставе у сваком разреду и тога се
придржавати, те ученицима давати задатке које ће моћи
ријешити у предвиђеном времену (уз употребу зидног сата и
додатних задатака за успјешније ученике).
 Пожељно је да сваки ''МАЛИ'' час има што више фаза и да су
ученици што више ангажовани у свакој фази рада.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
 На почетку часа, око двије минуте, наставник директно ради са




свим разредима и одмах неке разреде упућује у самосталан или
индивидуални рад. У тој фази подсјећа ученике шта су претходни
час радили и задаје им краће или дуже задатке за самосталан
рад.
Старији разреди имају мање фаза и оне трају дуже
Они дуже раде самостално.
У комбинованом одјељењу од два разреда могућа је смјена више
фаза, што зависи од природе градива и задатка који се желе
остварити на часу.
Према општем мишљењу прва фаза може трајати 10-15 минута.
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
Примјер:
 Један разред самостално ради на рјешавању задатака из
математике, на читању и подвлачењу непознатих или неких
других ријечи у српском језику, на читању текста и састављању
питања, те одговарaњу на њих.
 Овај самостални рад се може организовати индивидуално, по
паровима и по групама.
 С другим разредом учитељ ради директно.
 У следећој (другој) фази долази до ротације дирктног и
индиректног рада (разред који је у првој фази радио директно,
сада ради индиректно и обратно) Ова фаза траје 15-20 минута
СМЈЕЊИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ И ИНДИРЕКТНОГ
РАДА
 У задњој (трећој) фази опет долази до ротирања директног и
индиректног рада.
 Ова фаза такође траје 15-20 минута. Број смјена и дужина фаза је
промјенљива, али требало би да их буде најмање три.
 У фази директног рада наставник провјерава резултате
самосталног рада, исправља грешке, објашњава нејасно и
непознато, похваљује и оцјењује ученике.
 Дужина директног рада зависи од узрасне доби ученика, склопа
наставних јединица, метода, облика и средстава наставног рада,
типа часа, сложености наставне грађе, материјала који је
наставник припремио за сваки разред за конкретан час итд.
УСЛОВИ УСПЈЕШНОГ ИЗВОЂЕЊА ЧАСА
 Основни услов за успјешну организацију сваког часа, па и часа у




комбинованом одјељењу је јасно формулисње циља, задатака,
очекиваних исхода учења који се саопштавају ученицима, како би
се заинтересовали за самостални или директни рад и повећала
радна ангажованост.
Да доживе рјешавње одређених задатака као практичну важност
за њихово напредовање у дљем учењу и раду.
Као прва, тако је и последња фаза часа значајна за његову
ефикасност.
Час не би требало завршити без провјере ефикасности
самосталног рада и без задавања домаће задаће, однсно без
повратне информације ученицима о ефикасности њиховог рада.
У супротном уеници се неће довољно ангажовати у раду и
смосталан рад губи своју сврху и корист.
САМОСТАЛАН РАД УЧЕНИКА И
РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА РАДА
 Наставник у комбинованом одјељењу је у ситуацији да
прилагођава опште дидактичке принципе и поступке (избор
сдржаја, наставних форми и облика рада, методичких поступака и
извора знања-уџбеника, приручника, наставних листћа, наставних
или радних листова, снимци на касетофону, аудио-касети или
(CD), полупрограмираних и програмираних материјала, рјечника и
енциклопедија, природе као извора знања, друштвеног живота,
лабораторијски и експериментални рад, дијафилмови, филмови,
аудио и видео записи, слике, цртежи, схеме, графикони, модели,
макете,) специфичним условима наставног рада. За кориштење
различитих извора знања ученицима се дају кратка и јасна
писмена или усмена упутства за рад са јасним и прецизним
задацима.
САМОСТАЛАН РАД УЧЕНИКА И
РАЦИНАЛИЗАЦИЈА РАДА
 Посебну пажњу мора посветити оспособљавању ученика за
самосталан рад и припремању задатака за тај рад, како већи дио
часа не би био ''изгубљен''.
 Врло рано ученике оспособљава да праве прве кораке у
самосталном раду и изграђује им те навике и вјештине.
 Самосталан рад је природни наставак непосредног рада или
природни увод у тај рад.
САМОСТАЛАН РАД УЧЕНИКА И
РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА РАДА
 Наставник врши његову контролу, увид у којој мјери су ученици
завршили постављене задатке, докле су дошли и одакле треба
даље наставити, да ли су достигли степен извршења који би
остварили под непосредним руковођењем наставника.
 Изостајањем контроле сваке фазе рада, ефикасност часа опада.
 Самостални рад је нужно усавршавати, усклађивати са
специфичностима одјељења, дозирати задатке, њихову
сложеност и тежину, да произилазе из претходно обрађеног
садржаја, фазе непосредног рада, односно да представљају увод
у наредну фазу, у директан рад наставника.
САМОСТАЛАН РАД УЧЕНИКА И
РАЦИНАЛИЗАЦИЈА РАДА
 Усљед малог броја ученика у одјељењу, проводити
индивидуализовани облик рада на диференцираном садржају
(задаци различитог нивоа сложености), уз примјену самоконтроле,
ако су ученици оспосбљени за то.
 Цијели час у сваком разреду мора бити покривен ученичком
активношћу, јер се само тако обезбјеђује реализовање васпитнообразовних циљева и задатака.
ВРСТА ЧАСОВА У КОМБИНОВАНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 У комбинованом одјељењу најчешће се примјењује МЈЕШОВИТИ
час на коме се и обрађује ново градиво, врши провјера и
утврђивање пређеног градива.
 У зависности која од ових активности преовлађује у
комбинованом одјељењу се говори о три типа часа: ЧАС
ОБРАЂИВАЊА НОВОГ ГАДИВА, ЧАС ОБРАДЕ НОВОГ И
ПОНАВЉАЊЕ ПРЕЂЕНОГ ГРАДИВА и ЧАС УТВРЂИВАЊА
ГРАДИВА.
ВРСТА ЧАСОВА У КОМБИНОВАНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Чињеница је да у условима истовременог рада са два и више
разреда ријетко када час у свим разредима има исти циљ и
задатке, те је тешко говорити о онаквој врсти ''ЧИСТИХ'' часова
обраде, провјеравања и утврђивања као што је случај у раду с
једним разредом.
 Организација часа у комбинованом одјељењу је веома сложен
задатак за сваког наставника, а сложеност се повећава с
порастом броја разреда у комбинованом одјељењу.
 Добру организацију и извођење часа је немогуће и замислити без
стваралачког приступа наставника и радне ангажованости
ученика, односно примјене облика и метода активног учења и
наставе.
ДИДАКТИЧКИ ЗАХТЈЕВИ (ПРИНЦИПИ) И
ОСНОВЕ ПРАВИЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА ЧАСА
У КОМБИНОВАНОМ ОДЈЕЉЕЊУ
 Поред општих принципа и правила којих се треба придржавати у
наставном раду, у раду у комбинованом одјељењу постоје и
посебни принципи и захтјеви који произилазе из специфичности
самих одјељења, којих се сваки наставник треба придржавати.
ДИДАКТИЧКИ ЗАХТЈЕВИ (ПРИНЦИПИ) И
ОСНОВЕ ПРАВИЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА ЧАСА
У КОМБИНОВАНОМ ОДЈЕЉЕЊУ
То су сљедећи принципи:
 Један час једна нова наставна јединица.
 Функционална повезаност директне и индиректне наставе.
 Индиректни (тихи) рад обавезно треба провјерити.
 Дужи директни рад са млађим ученицима и са разредом у којем
се обрађује ново градиво.
 Што су ученици млађи то су етапе њиховог самосталног рада
краће и чешће се смјењује директни и индиректни рад.
 Редовно и унапријед припремити основне и допунске задатке за
самостални/индиректни рад.
ЗАБЛУДЕ О РАДУ У КОМБИНОВНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Свако ново градиво наставник тумачи у директном раду са
ученицима.
/Та заблуда тјера наставника на што чешћи директан рад за који
нема времена, иако сви ученици, свих разреда, могу истовремено
радити самостално на унапријед припремљеним писменим
инструкцијама и задацима, а наставник се више бави ученицима
појединцима, у супротном директно радимо с ученицима који могу
завршити задатак самостално, односно самостално раде ученици
који у томе неће имати успјеха./
ЗАБЛУДЕ О РАДУ У КОМБИНОВНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Наставник мора интерпретативно прочитати литерарни текст.
/Ученици могу сами читати текст с циљем да схвате фабулу, уоче
ликове, њихове карактеристке, структуру текста, да потцртавају,
графички представљају, самостално препричавају итд./
 Наставник је најважнији и једини ивор знања.
/Наставник користи разноврсне изворе знања./
ЗАБЛУДЕ О РАДУ У КОМБИНОВНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Бољи ученици помажу слабијима, старији млађима
/То може да иде на штету старијих и бољих ученика. Њима треба
нудити задатке који ће обезбиједити њихов оптималан развој./
 Повратне информације ученицима може дати само наставник.
/Повратне информације се могу дати путем наставних листића,
радних листова, уџбеника, приучника, самосталне писмене
провјере, програмираних секвенци, записа на графофолијама и
сл./
 Наставник при непосредном раду са ученицима једног разреда не
може контролисати рад ученика другог резреда који ради
самостално.
/Наставник сваког тренутка треба да има у виду ученике свих
разреда и да усмјерава и контролише њихов рад./
ЗАБЛУДЕ О РАДУ У КОМБИНОВНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Уобичајено је да наставник примјерима и упутствима из уџбеника
ученицима објашњава наставно градиво.
/Интелектуални напор ученика је већи ако самостално примјењују
упутства из уџбеника и по њима рјешавају задатке.(Слику могу
самостално посматрати и тумачити)/
 Само гласно читање је добро читање.
/Најважније је оспособити ученике у успјешној техници читања у
себи, брзо читање у себи са рзумијевањем прочитаног./
 Усмено излагање ученика може бити само пред наставником
/Оно може бити у тандему и групи ученика./
 Сви математички задаци се морају записивати на табли.
/Записивање задатака на табли треба да буде изузтак, а не
правило (као и исправак писменх вјежби)/.
ПРЕДНОСТИ РАДА У КОМБИНОВАНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ




Поред недостатака, рад у комбинованом одјељењу има и
предности у односу на рад с једним разредом:
Наставник ради са малим бројем ученика, те су бољи услови за
уважавање индивидуалних разлика међу ученицима и
индивидуализацију наставе.
Бољи услови за развијање самосталности и креативности.
Брже оспособљавање ученика за самообразовање.
Обезбијеђено чешће понављање и чвршће повезивање наставних
садржаја у једну цјелину, млађи чују појмове које уче старији,
старији обнављају садржаје које су обрађивали ранијих година.
ПРЕДНОСТИ РАДА У КОМБИНОВАНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Због малог броја ученика ефикаснија је контрола њиховог




самосталног рада.
Успјешно се мијења положај ученика и наставника у васпитнообразовном процесу, гдје је наставник више организатор рада,
савјетник и сарадник него предавач.
Перманентна смјена директне и индиректне наставе и
комбинација различитих облика рада чини наставу динамичнијом,
разноврснијом и интересантнијом.
Рад у комбинованом одјељењу захтијева брже прелажење на
мултимедијски систем наставе и њено модернизовање.
Процес модернизације је бржи и природнији процес.
СЛАБОСТИ РАДА У КОМБИНОВАНОМ
ОДЈЕЉЕЊУ
 Нефлексибилна организација рада.
 Недостатак времена за директан рад наставника у појединим
разредима.
 Недостатак одговарајуће методичке литературе за наставнике.
 Изолованост, недовољна и неадекватна сарадња са матичном
школом.
 Недовољна опремљеност школе наставним средствима и
техничким уређајима./три табле/
ЛИТЕРАТУРА
 Шпијуновић, К. (2 003), Рационализација рада у комбинованом
одјељењу, Учитељски факултет, Ужице.
 Вуковић, Р. (1951), Рад у неподељеној основној школи и
комбинованом одељењу, Педагошко друштво НР. Србије, Београд.
 Рајлић, И. (
), Иновирање рада у комбинованом одјељењу,
Графид, Бања Лука.
 Јукић,С. и Гајић, О. (2006), Дидактичко-методички аспекти
организације наставе у комбинованим одјељењима, Филозофски
факултет, Нови Сад.