РЕПУБЛИКА СРПСКА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД

Милоша Обилића 39 Бањалука, Тел/факс 051/430-110, 430-100; e-mail: [email protected]

Савремена настава у комбинованом одјељењу

Инспектор-просвјетни савјетник за разредну наставу, Милица Тителски 26.08. 2013.године

Програм рада

• • • • • Савремени систем образовања – комбинована одјељења Анализа организације рада и остварених резултата учења у комбинованим одјељењима основних школа регије Приједор Дидактичко - методичке специфичности рада у комбинованом одјељењу Иновирање рада у комбинованом одјељењу Радионица

Савремено друштво – савремена школа

•

Школа пролази кроз низ трансформација под утицајем нових захтјева и очекивања, прилагођава се и доживљава промјене у свим сегментима па и у организацији наставног рада.

Савремена настава

Модернизован систем образовања: - савремена наставна технологија, - интерактивни модели наставе, - већи степен индивидуализације у наставном процесу, - остваривање позитивне мотивације, - подстицање потенцијалних способности сваког појединог ученика, - превођење ученика из објекатске у субјекатско – објекатску позицију.

Модели комбиновања разреда

• • • • • Комбинација узрасно ближих разреда (I,II, III, IV,V) Комбинација узрасно удаљенијих разреда ( I,IV) Комбинација два узрасно сусједна разреда ( I,II) Комбинација узрасно наизмјеничних разреда ( I,III, II,IV) Комбинација свих пет разреда („неподијељена настава - школа“)

КОМБИНОВАНА ОДЈЕЉЕЊА

Облик васпитно – образовног рада у којем је настава организована тако да у истој учионици један наставник обучава ученике различитог узраста и различитих образовних могућности.

Настава у оваквом одјељењу је знатно сложенија од организације рада у „чистом“ одјељењу.

Поступак рационализације мреже основних школа.

Разлози: - број ученика у основним школама се смањује из године у годину, миграције становништва из сеоских у градске средине, лоши материјално - технички услови школских објеката, незадовољавајући здравствено- хигијенски услови, неријешено питање снабдијевања питком водом, непостојање мокрих чворовa унутар објеката, гдје дјеца и наставници користе неусловне тоалете и друго.

Закон о основном образовању и васпитању, чл. 9 став 1

„Свако дијете има једнако право приступа и једнаке могућности у основном образовању и васпитању без дискриминације по било којем основу“

Миграције становништва из села у градове доводе до смањења броја дјеце школског узраста и на повећање броја комбинованих одјељења. С обзиром на...

потребе за оваквим одјељењима, потешкоћ ама опстанка малих сеоских школа, специфичностима рада, интересовањем и потребама школске праксе...

...

рад у комбинованом одјељењу је изазов са којим се морамо суочити и захтјева много више пажње.

Како и колико можемо дати свој лични допринос у савладавању ових изазова и препрека?

Да ли су наставници довољно компетентни за специфичност рада у комбинованим одјељењима?

У комбинованим одјељењима раде наставници: - Са врло мало радног искуства, сазнања о раду у комбинованим одјељењима стицали су углавном теориjски. Наставник суочен са изазовом у раду у комбинованом одјељењу, самостално «пече» своја прва искуства једноставним уклапањем -«комбиновањем» онога што му је познато. Рад у комбинованом одјељењу је ситуација коју не прихватамо са одушевљењем, али с обзиром ситуацију која се јавља на тржишту рада, ипак прихватамо.

Недовољна стручност наставника за рад у комбинованом одјељењу своја знања стичу у «чистим » одјељењима . , доводи ученике у неповољнији положај у односу на ученике који

Ради постизање оптималних резултата у реализацији циљева и задатака неопходно је осавремењивање организације васпитно образовног рада у комбинованом одјељењу.

Наставници морају стицати јаче и сигурније компетенције за рад у комбинованим одјељењима. Отежавајућа је околност је и то што у комбинованим одјељењима имамо ученике првог разреда, (шестогодишњаке), са специфичним развојним карактеристикама овог узраста и интегрисаном програмском структуром НПП за први разред, што такође треба квалитетно уклопити у рад комбинованом одјељења.

Узимајући у обзир све ове елемeнте, рад у оваквим одјељењима је веома сложен и традиционални организациони облици рада у комбинованом одјељењу, данас су тешко оствариви. Ово је још један разлог због чега данас раду у комбинованом одјељењу морамо прићи са дужном пажњом, стручно и одговорно.

Анализа организације рада и остварених резултата учења у комбинованим одјељењима основних школа регије Приједор

Циљ анализе: Сагледавање стања у настави у комбинованим одјељењима Регије Приједор, утврђивање остварених резултата и идентификовање проблема и потешкоћа

Регија Приједор - од 31 школе евидентно је да само у пет школе нема комбинованих одјељења : ОШ" Д. Борковић" Градишка, ОШ"В. Чубриловић" Градишка, ОШ “П.Кочић” Н.Топола ОШ “М.Стојановић” Лакташи и ОШ„Б. Ћопић“ Приједор.

Настава се организује у укупно 482 одјељења, од чега је чистих одјељења 321 или 66,59%, а комбинованих одјељења је 161 или 33,40%.

33,40% ученика је обухваћено наставом организованом у

комбинованим одјељењима, а то је трећински дио популације ученика Регије Приједор

•

Осврт на остварене резултате у комбинованим одјељењима Регије Приједор

Подаци су прикупљени путем редовних индивидуалних увида у рад наставника, користећи задатке објективног типа и провјеравајући успјешност остварења исхода учења датих НПП-ом; процјеном квалитета организације рада наставника , односно упоређивањем нивоа постигнућа остварености планираних исхода (НЗП,ННП,СНП,ВНП).

• • Увидом у остварене резултате ученика у 48 „чистих“ одјељења, чиме је обухваћено је 14,95% ових одјељења. Увидом у резултате остварене у 37 комбинованих одјељења, чиме је обухваћено је 22,98% одјељења која остварују комбиновани облик наставног рада.

Постигнућа ученика у „чистим“ одјељењима ниво постигнућа %

2. разред

ВНП 78,65%

3. разред

СНП 72,53%

4. разред

СНП 65,85%

5. разред

СНП 58,37%

Постигнућа ученика у комбинованим одјељењима

ниво постигнућа %

2. разред

ВНП 75,77%

3. разред

СНП 71,06%

4. разред

СНП 61,06%

5. разред

ННП 54,60%

Уочени проблеми и потешкоће реализације наставе у комбинованим одјељењима

Потешкоће у изради распореда часова, (нарочито комбинација са 1. разредом) Дужина трајања активности (комбинација са 1. разредом) Распоред часова мора бити флексибилан У комбинованим одјељењима, гдје нема ученика првог разреда у комбинацији, дневни распоред предмета зависи од начина планирања и припремања наставника Организација наставе у комбинованом одјељењу је сложенија од наставе у „чистим“ одјељењима Неопходна је стручност наставника, искуство у организовању смјене директног и тихог рада Искуство наставника у процесу оспособљавања ученика за самосталан рад

Уочени проблеми и потешкоће реализације наставе у комбинованим одјељењима

- Захтјевније вођење педагошке документације, - Захтјевније планирање и припремање наставног рада - Мали број наставника (приближно 20%) прати савремене стручно теоријске препоруке за рад у комбинованим одјељењима - Наставници за рад у комбинованом одјељењу на учитељским факултетима не стичу довољно компетенција (а 33,40% наставника ради баш у овим одјељењима) Већина младих наставника своје прво радно искуство стиче управо радом у комбинованим одјељењима и углавном самостално траже начине за превазилажење конкретних проблема.

Уочени проблем и потешкоће реализације наставе у комбинованим одјељењима

-20 или 12,42%, комбинованих одјељења на подручју Регије Приједор раде у веома лошим материјално- техничким условима, на граници задовољавајућег, - у 6 одјељења (3,72%) услови рада су изузетно задовољавајући и омогућавају реализацију савремене наставе, - у преосталих 83,86% комбинованих одјељења можемо рећи да су услови рада углавном задовољавајући. Сложеност рада у комбинованом одјељењу најизраженија је у неподјељеним школама (на подручју Регије Приједор их има 4, а то је 2,48% од укупног броја комбинованих одјељења).

Уочени проблем и потешкоће реализације наставе у комбинованим одјељењима

• • Опремљеност је разнолика и у принципу знатно скромнија од матичних школа.

(...лоше гријање , дотрајала електро инсталација, неуређени тоалети, недостатак питке воде, веома скромна опремљеност учионица намјештајем, лоша столарија, лоша опремљењост наставним средствима и помагалима, дотрајали рачунари и слично...) 3,72% подручних одјељења су изузетно добро опремљена и услови рада су задовољавајући.

Дидактичко - методичке специфичности рада у комбинованом одјељењу

За успјешну организацију рада у комбинованом одјељењу потребно је испунити низ педагошко – дидактичких услова: - Довољно стручних компетенција, организационих способности, креативности наставника и спретности за рад.

- Рационализација рада уз уважавање принципа флексибилности, креативности и стручне аутономности наставника. - Развијање индивидуалних способности и самосталности ученика.

Континуирано праћење индивидуалног напретка ученика. - Успјешна хоризонтална и вертикална интеграција предвиђених садржаја и активности.

• •

Максимална ангажованост и активност свих ученика у комбинованом одјељењу остварује се уважавањем принципа: Принцип наставникове креативности и стручне

аутономности -изразита креативност наставника и аутономност у реализацији предвиђених активности. Наставници свој рад морају стваралачки да обликују и организују у складу са условима у којима се школа налази.

Принцип ученичке самоактивности, диференцијације и

индивидуалзације наставног рада - развијање индивидуалне способности ученика уз поштовање међусобних разлика, ради што прецизнијег одређивања облика, метода и темпа рада. У комбинованом одјељењу број ученика је мањи, тако су индивидуалне разлике још више уочљиве, а то изискује диференциран приступ у раду са ученицима.

• •

Принцип континуираног праћења индивидуалног

развоја ученика – прецизније планирање образовно васпитног процеса усклађеног са могућностима и потребама ученика, што омогућава успешније ос т варивања циљева и планираних исхода учења и развоја личности у складу са датим стандардима.

Принцип вертикалне и хоризонталне интеграције у

планирању – вертикална интеграција омогућава проширивање и надоградњу знања стечених у претходном периоду, као и темеље за даље проширивање знања, примјену искуства и формирање ставова. Хоризонталном интеграцијом омогућава се интегрисање садржаја различитих наставних предмета који се међусобно допуњавају, као и интегрисаних циљева и исхода учења.

За успјешност рада у комбинованом одјељењу неопходна је:

- стручна оспособљеност наставника, - умјешност, креативност и способност истовременог ангажовања свих ученика, - методичко-дидактичка поставка (планирања, припремања, израде распореда,) прецизног одређивања нивоа могућности ученика, праћења, вредновања, оцјењивање ученика, усклађивања смјене директног и индиректног рада, израде прилагођених материјала за самосталан рад ученика и др).

• Формирање комбинованог одјељења При формирању одјељења, (у зависности од броја ученика), потребно је обратити пажњу на подједнаку оптерећеност наставника. Било који модел комбинованог рада да је употребљен, наставник је обавезан да ученике у учионици размјести тако да им омогући што боље услове за рад.

Распоред часова у комбинованом одјељењу пожељно је да има црту флексибилности и омогућује вршење измјена у току реализације, због условљености темпа напредовања ученика, природе обрађених садржаја, интересовања ученика, услова рада.

• • Припремање наставника за рад је један од кључних елемената успјешности реализације наставе у комбинованом одјељењу. Основна знања за рад у комбинованим одјељењима наставници стичу на учитељским факултетима, даље стручно усавршавање за овај облик васп.-образовног рада стичу практичним радом и припремањем за организовање и извођење часа. Пуно је дилема са којима се наставници сусрећу на почетку свог рада у комбинованом одјељењу.

(Како размјестити ученике у разреду и разреде у одјељењу? Да ли наставу реализовати у једној смјени, смјени и по или двије смјене?)

Приликом рјешавања ових дилема наставници се морају водити мишљу шта је најбоље за остваривање што бољег успјеха ученика.

• • Ефикасност и рационалност рада наставник може остварити тако што ће за један час имати само једну писану припрему за час. Једино тако написана наставна припрема може остварити сигурну ор и јентацију у организовању часа, дидактичко – методичку сврсисходност и логичку хармоничност часа у цјелини. Техничко рјешење (образац) за писање наставе припреме за час у комбинованом одјељењу може бити различит, важно је да припрема пружи могућност ефикасног запошљавања ученика у свим разредима, како се не би изгубио ни један минут од часа, правилном смјеном директног и тихог рада, индивидуалним приступом ученицима у складу са њиховим могућностима, кориштење расположивих наставних средстава.

• Самосталан рад („тихи рад“) ученика као сегмент рада у комбинованом одјељењу заузима значајно мјесто и има велику педагошку и психолошку вриједност. • • • • • • Самосталним радом ученик постиже: вјежбање, утврђивање, примјену знања, вјештина у свакодневним примјенљивим ситуацијама, стицање нових знања, развијање навика кроз редован самосталан рад, са јасно постављеним циљем, датим расположивим временом за рад, као и одређеним средствима и техникама рада, овакав начин рада омогућава несметани индивидуални напредак сваког појединца, његује систем унутрашње дисциплине, припрема ученике за перманентно учење.

• • • • • Овај облик индивидуалног рада ученика подразумијева педагошко руковођени поступак учења, који ученике доводи у активну улогу кроз самосталан рад, чиме се усавршавају методе и технике учења и развијају радне навике. Овакав рад омогућава несметaно самостално припремање предвиђеног наставног градива за излагање, проширивање и продубљивање знања, без ограничења и притисака са стране. За овакав процес самосталног рада, потребно је ученике постепено оспособити, како би га успјешно примјењивали на свим часовима и у свим разредима и то: кроз самостално постављање циљева и планирање времена рада, самосталан избор редосљеда израде задатака, самосталан одабир средстава и техника рада, самоконтролу урађеног.

За вријеме рада ученик у свако доба може да замоли наставника за помоћ или да помоћ добије од својих другара. Оваквим начином рада системски се изграђују радне навике за самосталан рад. Да би све ово остварио, наставник мора бити спреман да свакодневно припрема задатке за самосталан рад ученика. Зaдатке за самосталан рад наставник мора да прилагоди узрасту ученика, степену оспособљености ученика за самосталан рад, врсти саржаја који је планиран за овакав рад, расположивом времену за рад и облику самосталног рада. ОБЛИЦИ САМОСТАЛНОГ РАДА ИНДИВИДУАЛНИ ОБЛИК РАД У ТАНДЕМУ ГРУПНИ ОБЛИК КОЛЕКТИВНИ ОБЛИК

Оспособљавање ученика за овакав начин самосталног рада и формирања радних навика је дуготрајан процес, који можемо поспијешити кроз учење самосталног обављања одређене активности, упознавање са циљем, редос ли едом операција и условима рада, даљим вјежбањем кроз усавршавање одређене активности, поступке и методе рада и коначно право изграђивање радних навика и механизовање одређених поступака. Како би индивидуални рад био продуктивнији, ученике је неопходно • • • • постепено оспособити за одговарајуће технике рада: Технике рада са писаним и штампаним материјалима (преписивање, прерађивање, обрада теме, сажимање већег текста, слободни састави, читање, анализа, проширивање, интерпретација, памћење,...) Тахника рада са илустрацијама (опис илустрације, објашњавање цјелина и детаља на илустрацији, израда илустрација, ...) Техника рада у посматрању и експериментисању (самостално посматрање и експериментисање), Техника рада у манипулисању и конструисању (манипулисање алатом, прибором, апаратима, уређајима, машинама..)

Од облика самосталног („тихог“) рада поједини аутори наводе: - рад са уџбеником или књигом, - рад са сликом, - рад са географском картом, - задаци за посматрање и експерименти, - самостални писмени састави, - рад са дидактичким материјалом. Уз све ово морамо још навести да у последње вријеме употреба аудио-визуелних наставних средстава обухвата кориштење ТВ пријемника, ДВД плејер и компјутера, што такође доприноси ефикаснијем „тихом“ учењу. Велике су могућности употребе различитих облика, метода и техника рада у комбинованом одјељењу и оне зависе пр иј е свега од креативности наставника.

• Припремање задатака за самосталан рад ученика, пружа наставнику прилику да припрема исте задатке за све ученике или да искористи могућност и примјени задатаке са различитим нивоом сложености. Природа и карактер овог облика рада у настави захтијева специфичне компетентности наставника које би се огледале и у томе да наставници узимајући у обзир наставне садржаје и карактер појединих наставних предмета, узрасне карактеристике ученика, такође морају имати довољно стручних знања, оспособљености за ефикасно подучавање, прецизно планирање и програмирање наставног рада, једном речју довољно кометентности која се стиче током школовања за наставнички позив и након стицања дипломе.

• Дидактички захтјеви правилне организације часа у комбинованом одјељењу

– Један час – једна наставна припрема – Функционална повезаност директног и индиректног рада – Тихи рад обавезно провјерити – Дужи директни рад са млађим ученицима и са разредом у којем се обрађује ново градиво – Што су ученици млађи то су етапе њиховог самосталног рада краће и чешће се смjењују директни и индивидуални рад.

• • • • • • Обавеза је наставника да припреми задатке за самосталан рад и допунске задатке. Дужина директног рада наставника са појединим разредом зависи од узраста ученика, склопа наставних јединица, облика и средстава рада, типова часова, сложености садржаја рада који се обрађује, као и материјала који је наставник припремио за рад. У припреми за час наставник даје оквирно вријеме потребно за директан и индиректан рад (у зависности од ситуације на часу, временски оквир може бити промјенљив). Како се час реализује кроз више фаза, потребно је што више ангажованости ученика у свим фазама. На самом почетку часа наставник директним радом постепено уводи ученике у рад. (Обично у овој фази часа наставник сугерише о ком се предмету ради, старијем узрасту даје задатке за самосталан рад краће или дуже, да потраже наслов лекције, прочитају краћи текст и расмиле...и слично.) Јасним формулисањем циљева – одмах на почетку часа, наставник усмено или писмено (кроз задатке) буди интерес ученика, мотивацију за рад, покреће активност ученика.

• Фазе часа наставник одређује у складу са узрастом ученика и планираним садржајем рада. Ротацијом директног и индиректног рада, наставник уводи ученике у наредну фазу часа. Након сваке фазе самосталног рада, наставник врши контролу урађеног, како би образовни рад имао ефикасност. На крају часа у директном раду наставник провјерава резултате самосталног рада, исправља грешке, оцјењује ученике и објашњава уочене нејасноће. Сваки минут реализације има утицаја на успејешност часа. Повратна информација након самосталног рада обавезна. Без повратне информације ученици би изгубили мотивацију за самосталан рад и не би видjели сврху и корист таквог рада.

• Рад у комбинованом одјељењу је захтјеван облик рада, тражи студиозно припремање наставника, вјешто организовање и извођење часа, јер само тако може оставарити жељене резултате. • Ученике неопходно оспособљавати за самосталан (тихи) рад, у противном знатан дио часа ће остати нерационално искориштен. • Поред посебно поклоњене пажње изради задатака за самосталан рад, оспособљавање ученика за тихи рад пролази кроз три фазе: - први кораци у самосталном раду, - изграђивање вјештина, - изграђивање навика.

• • • • Ученици морају да уоче потребу и интересовање за изграђивање дате навике, да уоче њен значај за себе лично. Избор и дозирање задатака за самосталан рад у многоме утиче на успjешност самосталног рада. Задаци морају да произилазе из претходно обрађеног садржаја, те да самосталним радом ученици само наставе директан рад наставника. Задаци за самосталан рад морају бити примјерени и прилагођени знањима и могућностима ученика. Различитим облицима самосталног рада наставник поспjешује интересовање и мотивацију ученика. Како је број ученика у комбинованим одјељењима мали, често се може примијенити индивидуализована настава са диференцираним садржајима, уз могућност самоконтроле.

Економичност и рационалност наставног часа у комбинованом одјељењу зависи од спремности и сналажљивости наставника да смјеном директног и тихог рада ефикасно ангажује све ученике.

Најчешће потешкоће рада у комбинованом одјељењу су:

• • • • • • • истовремени рад са различитим садржајима и различитим узрастом ученика остварење продуктивности на часу и постизање жељених резултата временско ограничење као отежавајући фактор за равномјерну и симултану комуникацију дневна координација и компензација рада како би се испоштовао распоред часова сложеност послова и поступака рада временски ограничена сарадња наставника са ученицима недостатак простора, материјала и технике.

Предности рада у комбинованом одјељењу:

• • • • • • • • • • • наглашен захтјев за самосталношћу ученика, рационално кориштење извора знања и наставних средстава, оспособљавање ученика са самообразовање, развијање радних навика и стварање основа за перманентно образовање, индивидуализован приступ ученицима омогућава већи степен уважавања разлика, због малог броја ученика олакшан проток повратне информације, тематска интеграција саржаја по нивоима могућности ученика, доминантна активност ученика чиме се м иј ења улога наставника, кооперативан однос старијих ученика и развој одговорности према млађима, стална смјена директног и индиректног рада доприноси динамици и разноврсности наставног рада, могућност оспособљавања ученика за тимски рад, већа могућност индивидуализације.

• •

Иновирање рада у комбинованом одјељењу

Примјена иновација у настави може допринјети квалитету рада у комбинованим одјељењима савремене школе.

* Иновација /новина и промјена/

Иновације представљају оно што се први пут појављује у једној образовној средини, у намјери да се побољшају ефекти наставног рада.

Да би иновацијама дошли до прогресивних промјена морамо ускладити иновације са могућностима школе, интересовањима ученика, компетенцијама наставника и захтјевима датим у Наставном плану и програму. Увођење иновација у наставни процес, трајни је изазов. Иновације покрећу промјене у свим елементима наставе – дефинисању циљева, садржајима рада, начину планирања и припремања, организацији наставе, наставној методологији, изворима знања и наставним средствима, начинима евалуације и процјене успјешности. Пажња наставника усмјерена је на циљ и исходе учења. Одабир метода и техника усмјерен је на функционалност, ефикасност и продуктивност часа.

Kада говоримо о комбинованом одјељењу, онда свакако имамо у виду да у једном одјељењу имамо ученике различитог узраста и различитог нивоа могућности. Када говоримо о „чистом“ одјељењу, онда увијек мислимо да су то ученици истог узраста и просјечно једнаких могућности.

Да ли је то баш тако?

• Савремена настава тражи осјетљивост у погледу процјењивања индивидуалних могућности ученика и прилагођавања наставног рада могућностима појединца ради што успјешнијег постизања планираних исхода учења.

• • •

Настава различитих нивоа сложености представља једно од рјешења.

Одређивањем индивидуалних могућности и разлика у одјељењу, ми организујемо рад са групама ученика различитих могућности, те тако рад у „чистом“ одјељењу све чешће можемо поистовјетити са радом у комбинованом одјељењу. Честе су ситуације да у одјељењу имамо ученике са потешкоћама и проблемима у развоју и напретку, те код тих ученика још прецизније израђујемо прилагођени програм рада у складу са едукативним могућностима ученика. Савремени наставни процес, без обзира да ли се организује у чистом или комбинованом одјељењу, испреплетан је фазама и смјенама директног и индиректног рада.

•

Комбинована одјељења карактерише и мањи број ученика.

Рад у комбинованом одјељењу можемо посматрати као рад двије или више група различитог узраста. Без самосталног („тихог“ или интерактивног) организованог рада, симултани рад група био би неизводљив. Иновирање рада у комбинованом одјељењу можемо сагледати кроз могућност повећања ангажованости и веће мотивације ученика у току интерактивног рада. Наставнику се нуди низ могућности примјене интерактивних облика рада. Интерактивна настава сама по себи јесте интерактивни рад ученика у малим групама, а то је баш оно чиме располажемо у комбинованом одјељењу. Примјеном интерактивног рада постижемо већу ефикасност „тихог“ рада и јачамо групну кооперативност.

Истраживања показују да се наставни задаци брже и успјешније оставарују у групном раду.

• • Интерактивни однос у групи кроз сарадњу, омогућава дјеловање ученика на групу и дјеловање групе на њега, кроз мисаони, вољни и емотивни поступак, те јача могућност социјализације. Овим начином рада умањујемо ривалство и претјеран такмичарски однос у групи и уместо тога кроз заједничку сарадњу и уложени напор у остварењу циљева, постижемо већу мотивацију и активност сваког појединца.

Улога наставника - организаторска и партнерска. Ученик кроз сарадњу и партнерски однос са наставником стиче знања, развија способности и формира људске вриједности, а за све то је неопходна унутрашња мотивација и ангажованост ученика. Наставник својим радом и стилом рада, мора изналазити иновације како би задовољио све аспирације и потребе данашњих ученика и савременог друштва. Иновативног наставника карактеришу: - оригиналност идеја, - истраживачки дух, самокритичност у просуђивању, - стално стручно усавршавање и - примјена савремених методологија.

У класичн им учионицам а све чешће можемо срести савремена наставна средства – компјутере, што нам даје могућност за интеграцију позитивних елемента традиционалне технологије са савременом, чиме се постиже већа активност ученика.

Израдом мултимедијалних софтвера наставници припремају и реализују наставу у складу са индивидуалним способностима и могућностима ученика. Предност примјене савремених мултимедијалних софтвера: - садржај се може програмирати, - настава постиже већу очигледност због примјене слике, звука и видео записа, - дужину трајања презентације могуће је прилагодити по планираним фазама рада., - ангажованост и мотивација ученика је максимална, - повратна информација лакша (самовредновање или вредновање)

Један од основних циљева савремне наставе је увести ученике у процес учења, самоучења, перманентног учења. • • • Учење учења или учити како се учи је компетенција која тек треба да покаже своју вриједност кроз развој генерација. Нико од нас није довољно видовит да тачно предвиди која ће то знања бити неопходна генерацијама које сад завршавају основну школу за 10, 15 или 20 година. Припремићемо их за живот тако што ћемо их научити како да уче. На који начин, из мноштва информација и података ,брзо, једноставно и ефикасно да издвоје оно најбитније – кроз модел учења „одвоји битно од небитног“. Мапа ума кроз природне функције мозга, кроз графички приказ омогућава ученицима да усвоје универзални кључ којим ће повећати властити учинак учења.

Образовне иновације обухватају иновације из више области:

1. Педагошке теорије 2. Стратегије и модели наставе 3. Методе и технике 4. Образовни концепти 5. Вjештине за 21. вијек

Могућности за иновирање наставе су велике и сваким даном их је све више.

• Наставник мора кроз личну креативност и одговоран рад, направити избор иновација које остварују пожељне резултате у раду и комбиновати са методама и техникама које је претходно користио, а све у циљу што успјешнијег остварења циља и планираних исхода учења. Планирање и припремање за рад захтијева прецизност, а организација рада студиозност и промишљеност.

• • • • • • • • •

Литература:

Бранковић, Илић, Милијевић, Гутовић (1999). Педагошко- психолошке и дидактичко методичке основе васпитно- образовног рада. Бања Лука: Друштво педагога Републике Српске.

Продановић, Љ и Лунгиновић, В. (1988). Директан рад са ученицима у комбинованом одјељењу, прилог методици рада у комбинованом одјељењу. Београд: Образовни графички центар „Милић Ракић“.

Продановић, Љ. (2002). Директан рад учитеља са ученицима у комбинованом одјељењу. Београд Стевановић, М. и Ђорђевић, Д. (1981). Организација наставе у комбинованим одјељењима. Горњи Милановац.

Шпијуновић, К. (1998). Организација рада у комбинованом одјељењу. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.

Шпијуновић, К. (2003). Рационализација рада у комбинованом одјељењу. Ужице: Учитељски факултет.

Вуковић, Р. (1954). Рад у комбинованом одјељењу основне школе. Београд.

Вуковић, Р. (1954). Мјесто инспекторске службе у разради проблематике рада у комбинованим одјељењима и неподијељеним основним школама. Београд: Настава и васпитање бр.6.

Спасојевић, П. и Симеуновић, В. Комбинована одјељења – педагошки изазов савременог система образовања (Како сачувати сесоке „патуљасте школе“).УДК 371.311.5, Прегледни чланак

• • • • • • • • • • Спасојевић, П. Патуљасте школе и комбинована одјељења у условима преласка на деветогодишњу основну школу (основне тезе о могућим модалитетима примјене програма првог разреда).

Стевановић, М. и Ђорђевић Д. (1981). Организација наставе у комбинованим одјељењима. Горњи Милановац: Дјечје новине.

Ђођевић, В.(2007).Иновативни модели наставе (Интегративна настава, Пројектна настава и Интерактивна настава. Београд: „Образовна технологија“ 4/2007. УДК: 371.3

Трифуновић, М.(2005). Рад у пару у комбинованом одјељењу. „Образовна технологија 1/2005, УДК: 371.3

Спасојевић, П. Однос савремене и традиционалне наставе.

http://pspsasojevic.blog.spot.com/ 2001/03blog-post_23.html

Поповић, М. Дидактичко – методичке специфичности рада у комбинованом одјељењу – стручно усавршавање.

Поповић, М. (2006). Иновирање рада у комбинованом одјељењу. Бања Лука ИКТ у комбинованом одјељењу. Мајкрософт „Партнер у учењу“. Часопис за наставнике http://piicasopis.wordpress.com

.

Ивков- Џингулски, А. – Интерактивна настава (презентација).

Мандић, Д, Лалић,Н и Банђур, В. Управањање иновацијама у образовању.

www.pfb.unssa.rs.ba/Casopis/Broj910/24MandicLalicBandjur