Смиљана Грујић - Подстицање развијања функционалних знања

Download Report

Transcript Смиљана Грујић - Подстицање развијања функционалних знања

Подстицање развијања
фрункционалних знања
Смиљана Грујић
20.11.2012.
Какве ефекте постижемо у
образовању ?
Нажнији исход образовања је функционално
знање ученика
• Функционална писменост
подразумева тумачење контекста у оквиру којег
је дат неки податак, разумевање и довођење
ствари у одређену везу, коришћење наученог знања у
различитим ситуацијама
• Функционална неписменост
подразумева ниво писмености који није довољан да човек
буде делотворан на свом радном месту и у заједници
упркос томе што може иматати формално образовање
Међународни програм процене
образовних постигнућа ученика-PISA
Који ниво функционалне писмености достижу
петнаестогодишњаци у области
• Математике
• Природних наука
• Разумевања прочитаног
Фокус је на припремљености младих за живот у друштву, а
не на савладаности градива које се учи у школи
Шта све наставник/а треба да зна, може, уме?
Невероватне
способности!
ПРОМЕНА
ВАСПИТНЕ И ОБРАЗОВНЕ ПАРАДИГМЕ
од школе која :
подучава
кажњава
бежи од проблема
искључује
затвара се
чека на друге
следи туђе моделе
ка школи која :
учи
подржава
сусреће проблем
укључује
отвара се за другост
покреће, иницира
другима је модел
УЧЕЊЕ ЈЕ ДОБРО КАДА ЈЕ
• Кооперативно
• Активно
• Кумулативно
• Има циљеве
• Процес
• Пропраћено континурианим оцењивањем
и давањем повратне информације
• Подстицајно
•Забавно
metoda
delotvornost
nakon 3 meseca
predavanje
5%
čitanje
10%
audiovizualni prikaz
demonstracija
20%
30%
grupna diskusija
50%
timski rad i projekti
75%
poučavanje drugih i primena 90%
naučenoga
2
Фактори успешног учења
1) Темељи дугорочног памћења
2) Шеме или мапе знања
3) Приче се памте боље од колекције чињеница
4) “Како се то односи на мене”
5) “Речи лете дела остају”
6) Свест о сопственом знању
7) Временски распоред градива за учење
8) Ефекат провере знања и самосталне продукције
знања
9) Емоције и памћење
Према: Ljubica Chatman,
Основни принципи учења
Темељи дугорочног памћења
 Да бисмо формирали дуготрајна знања у процесу
учења најбоља стратегија је разумевања текста уз
повезивање са претходним знањем
• Контекст учења - уколико услови у којима се
учи буду слични условима у којима ће се
презентовати (репродуковати) оно што је
запамћено (учионица) памћење и репродукција
ће бити бољи
• Нове појмове ученицима треба уводити онда
када је најпогодније за повезивање са неким
претходно ученим материјалом и познатим
контекстом
Шеме или мапе знања
• Хијерархијске мапе
• Структуриране мапе
• Мапе ума у ужем смислу
30% ученика су визуелни типови
Хијерархијске мапе
• Пирамида је мапа на којој се види
хијерархијско гранање неке теме
• Пирамидом показујемо важност
података: на врх поставимо
најшири податак, мисао или идеју,
а затим рашчлањујемо на саставне
делове.
• Саставне делове најширег податка
можемо даље рашчлањивати
ГЛАВНА ИДЕЈА
ВАЖНА
ПОЈЕДИНОСТ
Пример или
доказ
ВАЖНА
ПОЈЕДИНОСТ
ВАЖНА
ПОЈЕДИНОСТ
СТРУКТУРИРАНЕ МАПЕ
(табеле, дијаграми, графички прикази)
Венов дијаграм
• Упоређују се карактеристике неког A и
посебности неког Б, и онда се утврђује
пресек њихових сличности
Венов дијаграм – приказ за упоређивање
A
Б
Заједничке особине
Графички прикази
Графички прикази су мапе разних облика с
унапред одређеним местима на која
разврставамо задате типове података
Ко?
Приказ за писање
сажетка
Шта?
Зашто? Како?
Наслов
сажетка
Када?
Где?
Приказ за разумевање узрока
и последице
Шта све знам о томе
Сазнао/сазнала сам
Шта још желим
сазнати
Како да сазнам више
Posle čitanja
Pre čitanja
Приказ за читање некљижевног текста
Мапа ума
•Мапа ума је шарена индивидуална слика
којом цртамо неку тему
• На слици представљамо разне врсте односа
између основне мисли (идеје) и мисли (идеја)
на које се основна мисао рашчлањује
Приче и чињенична стања
• По врсти текст може бити:
Наратив/прича
• Постојање актера приче
• Развој и закључак радње
Експозициони текст
• Дефиниција појма – основне информације
• Употреба повезаних стручних термина
• Зашто се приче лакше памте?
– Људи воле актере и догађаје
– Приче имају толико познате и очекиване шеме
• - увод, заплет, расплет и закључак –
– Кохезивност текста - јасноћа излагања
35% ученик су претежно аудитивни типови
“Како се то односи на мене?”
Самореферентно памћење
• На самом градиву: Повезивање учења са
собом или драгим особама, као и сопственим
искуством потпомажу памћењу
• “Када је знање из овог предмета теби важно и
употребљиво?”
“Речи лете, дела остају”
–
–
–
–
–
–
–
Вежбе
Демонстрације
Експерименти
Драматизације и глума
Лабораторијски задаци
Самостално приказивање (симулација)
Задаци који подразумевају примену
35% ученика кинестетски типови
Свест о сопственом знању
Лична процена сопственог знања је важна,
јер од те процене ученици доносе одлуку
колико још треба да уче
“Оптимистична” процена знања
• Како доћи до реалне процене?
• Запитај се касније колико знаш, а не
одмах после учења јер је процена
тада нереланија
Временски распоред
учења
Учење не зависи само од броја понављања, него
и од тога како су она расподељена у времену
• За једнако време проведено у учењу, неки
материјал ће бити боље научен ако се учи у
више наврата, него ако се учи континуирано
• Дугорочно памћење градива које се учи
распоређено у времену је много боље
Ефекат контролних тестова
Контролни тестови помажу дуготрајном усвајању знања више
него обнављање градива
• Што већа сличност задатака са реалним ситуацијама
• Самостална продукција одговора (решења), уместо бирања
једног од понуђених одговора
• Комплекснија проблемска ситуација са више решења и више
начина доласка до решења
Добре резултате дају
• Контролни тестови са питањима са отвореним
одговрима
• Израда контролног теста уз благовремену
исправку погрешних одговора
Резултате тестирања умањују
• Контролни тестови са питањима са понуђеним
одговорим
• Контролни тестови израђени са много грешака
ученика (опасност да се грешке памте као тачни
одговори)
• Памћење делова градива који нису били на
тесту - слаби
Емоције и памћење
“У главу није ушло ништа што
није прошло кроз срце”
Платон
• Емоције и садржина градива
• Емотивни садржај се лакше памти
• Лакше је сетити се нечега што је у складу са тренутним
расположењем
• ,,златна средина,,