Transcript Геонаслеђе Београда - Геолошки Информациони Систем Србије

ГЕОНАСЛЕЂЕ БЕОГРАДА
др Љупко Рундић, редовни професор
Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет
Департман за историјску и динамичку геологију,
Каменичка 6 (зграда Економског факултета)
[email protected]
Географска позиција Београда
N 44° 49' 14"
E 20° 27' 44"
Знамо ли шта је геолошка историја Београда?
•
•
•
•
Београд је град врло дуге и занимљиве традиције и још више интересантног
положаја……преко 11 векова под овим именом (од 878. г.) а историја иде уназад до III
века п.н.е. када су Келти основали насеобину на овом месту!
Али, то је само делић његове “скорије” историје која обухвата и људске насеобине на
овом простору
Међутим, шта је било давно пре тога? Пре појаве првих људи….
За тим трага геологија….она истражује највећи светски “архив” – стене Земљине
коре! А тих стена у Београду има свакојаких….и правих вулканских!
•Геолошка историја овог простора је доста дуга и разноврсна. Најстарији
наласци потичу из Јурске периоде мезозојске ере! Указују на прави,
правцати океан!!!
•Онда следе докази о некадашњем Панонском језеру али и много чувенијем
Панонском мору које је плавило ове просторе много, много хиљада и
милиона година касније током Терцијара
•Има и остатака који говоре о некадашњем Леденом добу на тадашњој
северној хемисфери и Европи
•Тек након тога, много, много касније постојале су праисторијске насеобине,
винчанска и друге културе,, ….а потом и историјски догађаји……
•Сумирајући све, можемо рећи да данас на територији града Београда,
постоје бројни докази који нас “воде” у давну геолошку прошлост
Да ли је ово питање законски и институционално регулисано у Београду?
•
Основ за издвајање природних појава и објеката геонаслеђа и њиховe
промоцијe и заштитe, налази се у законодавству из домена заштите природе и
заштите животне средине
•
Ко се брине о томе у Београду?
–
–
–
–
–
–
–
1. Градски Секретаријат за заштиту животне средине,
2. Завод за заштиту природе Србије,
3. Природњачки музеј,
4. Рударско-геолошки факултет,
5. Геолошки институт Србије,
6. Друге институционалне и приватне збирке и колекције,
7. Невладин сектор
Где се може прочитати о геонаслеђу Београда?
• Туристичке или геотуристичке мапе….скоро да не постоје
подаци!
• Прикладни панои, информативне табле, плакати, постери,
џепне мапе....само ретко и појединачно!
• Специјализоване електронске адресе и сајтови (Природ.музеј,
Завод за заш.природе, Српско геолошко друштво, РГФ….- све
је то премало)
• Геолошки информациони систем (једини који се озбиљно
“пуни” подацима....) али кад ће бити доступни?
Статус природних геолошких споменика
• Данас (исто као и пре 40 година!!!) су законски заштићена само
три (3) геолошка споменика - природна добра
• Основ заштите: Предлози Завода за заштиту природе
• Правни акт: општинске одлуке из 1968. и 1969.г.
• 1. Ташмајдански спруд
• 2. Машин мајдан (Топчидер)
• 3. Калемегдан, испод Победника
Геолошке појаве и природни феномени
Београда
Прелиминарно регистровано око 50
геолошких објеката и појава
•
•
•
•
•
•
•
Категорије * (6 нивоа):
Светски ниво вредности (2)
Европски ниво (2)
Балкански ниво
Национални ниво
Регионални ниво
Локални ниво – највише
• * у складу са препорукама
Националног комитета за
геонаслеђе и ProGeо-a
• Критеријуми:
• Научни, историјски,
културни, социолошки,
образовни....
Како препознати објекте геонаслеђа Београда?
• Требало би тражити у Вашој (нашој) непосредној околини!
• In situ (природно окружење, природни споменици, феномени и
појаве)
• Ex situ (музеји, изложбе, радионице, предавања, колекције,
филмови...)
Где видети објекте геонаслеђа ех situ?
• Природњачки
музеј (Његошева
51 и Галерија на
Калемегдану)
• Највећа ризница
стена, минерала и
фосила
Уникатни минерали, стене, полудраго камење....
•
Минералошкопетролошка збирка,
Рударско-геолошки
факултет, Студентски
трг/4.спрат
Репрезентативни фосилни остаци...
•
•
•
Палеонтолошка
збирка
Рударскогеолошки
факултет
(зграда
Економског
факултета, лево
крило, приземље
и II и III спрат)
Јединствене и непоновљиве збирке којих више нема…Вишњица
(потопљено ушће потока Рамадан)
Раритетни експонати...
• Оку невидљива
морска
микрофауна…
фораминифере
• Свака индивидуа је
јединствена и
непоновљива
•
•
Позиција заштићених
објеката
Позиција неких од важних
гео-објеката
Ташмајдански миоценски спруд (Панонско море)
• Препознат
као први
природни
споменик од
стране
Општине
Палилула
још 1968!
• (изнад
западне
стране
Стадиона)
• Алгалнобриозојски
“лајтовачки
” кречњак
• Систем
подземних
просторија,
пећина и
канала
Панонско море....Калемегдански спруд
•
•
•
•
•
прошло већ 41
година од прве
заштите?
(1969)
Објекат
геонаслеђа
европског ранга
Осим тога,
изванредан
културни,
историјски,
образовни,
социолошки,
туристички
аспект...
Стотине хиљада
посетилаца...
Питање: где су
обележја, табле,
панои,
мапе....???
Овакве инфотабле сигурно нису скупе….
Спрудни профил вишеструке вредности
Изумрли морски организми уклопљени у стене…
Остаци фосилних организама...алге, бриозое, шкољке, пужеви
Алге, корали, бриозое, фораминифери и други чиниоци
некадашњег спруда у Панонском мору
Објекти геонаслеђа су необновљиви…
Калемегдан није само геологија него и дуга историја…
Градитељство различитих историјских епоха
Реконструкције, рестаурације, инвестиције...
Машин мајдан – Летња позорница
(морски спруд из доба Креде)
Званично заштићен од 1969. г.
Статус 2010?
Потпуно запуштен!
Ружна слика београдског “Шенбруна”
(Топчидерски парк је незаобилазна туристичка станица нашег града)
Где су стараоци? Ко може да зна да је ово под заштитом? Била
некад једна табла…
??
Прокоп, БИП…на нашу срећу још се понешто види
(постепен прелаз из Панонског мора у Панонско језеро)
А дуж Топчидерске реке…другачије, флишно развиће + плитко море…
Кошутњак, Раковица, Миљаковац, Стражевица, Јајинци…
(остаци морских, дубоководних наслага…морски предатори - амонити)
Авала, потенцијална геотуристичка траса
Авала....заштићена још од 1859.г.
• Споменик Незнаном јунаку направљен је од јабланичког
габра
Керсантит -Тешића мајдан, Рипањ
(Фонтана код Старог двора, фасада републичке Скупштине….)
Поток Карагача...
•
•
•
Европски
препознат
локалитет
Типично место
наласка
горњепанонских
наслага у
Европи (језеро
Панон)
Ендемични
фосилни
организми
Бели поток....
• Карактеристичан развој горњег
миоцена (доњи понт) у
некадашњем Панонском језеру
• Специфични фосилни мекушци
Некадашња океанска кора....серпентинисани перидотити Бубањ потока
Стари рудник и остаци рударења на Авали...
Барајево, Губеревац, Бождаревац, Лештане, Винча, Вишњица,
Батајница, Земун...
- остаци језера, мора али и хладних, глацијалних времена..
Сланци, Велико село…
•
Београд под старијим миоценским језером…
Мислођин код Обреновца (десна обала Колубаре)
•
•
Светски препознат
локалитет
Пре скоро 100
година
аустроугарски
палеонтолог
Залањи, открио
бројну и
разноврсну
микрофауну
остракода г.понта
и то је класична
локалност за цео
Панонски простор
ОСТРАКОДСКА ЉУШТУРА
1 ММ
(Ново)београдски, земунски и батајнички лес
•
•
•
•
Представља
интегрални део
лесних профила
Војводине
Лесни одсеци и
сурдуци
Код Батајнице,
висине лесних
профила око 40м!
Сјајни полигони за
проучавање
плеистоцена ЈИ
Европе и узрока
колебања климе,
објашњења процеса
заглечеравања и
препознавања
Миланковићевих
климатских циклуса
итд.
“Подземни” Београд – лагуми, канали, пролази…
•
•
•
•
•
•
•
Неиспитано, “суво благо” града и потенцијална (гео)туристичка атракција
Десетине подземних пролаза, ходника и галерија, мрежа канала и подземних
просторија
Команда ЈИ фронта током II св.рата (генерал Фон Лер, пећина на
Ташмајдану)
Калемегданско “подземље”, Стара барутана, Римски бунар, бројни лагуми,
складишта и вински подруми близу Карађорђеве улице
Подземни тунели од Владе РС до главне железничке станице?
Све то укопано у “суву геологију”: миоценске стене које представљају остатке
некадашњег Панонског мора
Земун је сав саткан од тунела и подземних пролаза укопаних у лесу
Подземни лавиринти у геолошким формацијама
(интригантни, скоро потпуно непознати а изузетно вредни геолошки објекти)
Како то други раде....у непосредном
окружењу
Питање идеје и умећа....купање у сланој води
(Панонско море!!!....Тузла, некадашњи рудник соли)
Рудник соли, Румунија (околина Клужа)
Импресивни “слани” ходници и сводови
Има ли Београд геотуристички потенцијал?
•
•
•
•
Апсолутно, да.
Нису потребна велика улагања (инфотабле, геотуристичке трасе, геотуристичке
мапе, флајери, промотивне брошуре...)
Неопходна је чвршћа “веза” између свих чинилаца који брину о геодиверзитету и
геонаслеђу Београда (Градски Секретаријат за заштиту ж.средине, Завод за
заштиту природе, Природњачки музеј, РГФ, Српско геолошко друштво, Геолошки
институт Србије, Географски факултет, невладин сектор који промовише заштиту
природе и сл.)
Боља комуникација и иницијатива свих поменутих према Туристичкој
организацији Београда (нпр. увести посебне геотуристичке туре при разгледању
града и околине, за почетак мање групе са стручним водичима…)
Како промовисати геонаслеђе? Изложбе, радионице, наменске
манифестације, фестивали науке...
Флајери, брошуре, постери, пригодне мапе...
rs
rs
Закључак
1. Презентација геодиверзитета и геонаслеђа је постала глобална појава и начин да
се промовише природно благо једне земље и одрживост неорганског дела
животне средине
2. Има ли Београд шта да покаже? Свакако, за почетак је довољно мало очистити и
означити пригодним инфотаблама и решити питање стараоца
3. Туристи се све више интересују за овај вид туризма и не жале да потроше новац
на нешто НОВО. Увести факултативне геотуре при ТОБ
4. Значајан је приход од промоције природне баштине и геонаслеђа – Добри
примери су САД (Лас Вегас  Гранд кањон, Јелоустонски парк, и сл.), Италија
(Напуљ, Катања,  вулкани Етна, Везув, Стромболи....)
Ако може Њујорк…
Ератички блокови у Централ парку
Шкриљци у Риверсајд парку
Хвала на пажњи!
П.С. Надамо се да ће до краја 2010.г. изаћи из штампе прва публикација која
ће приказати најзначајније објекте геонаслеђа Београда (аутори професори
РГФ-а: Љ.Рундић, С. Кнежевић, М.Ганић, Н.Бањац, Д. Миловановић, Д.
Рабреновић)