Transcript Увод у физичку географију

Проф. Мирослав Маркићевић
Где се налазе почеци развоја
географије?
Географија
 „Геа“, грч. (Земља) + „графеин“ (опис) = ЗЕМЉОПИС
 3. век п.н.е. – Ератостен
Развој географске мисли
Античко доба
 Стари
Индуси,
 Египћани,
 Вавилонци,
 Кинези,
 Грци...
Античка Грчка
 Идеја о лоптастом облику
Земље
 Парменид и Питагора
(6. и 5. век п.н.е.)
 Аристотел – докази о
лоптастом облику Земље


Кружна сенка Земље на
Месецу приликом
помрачења;
Проширивање хоризонта
са повећањем висине на
којој се налази посматрач
Античка Грчка
 Ератостен
 Карта познатог света од Атлантика до Инда
Античка Грчка
 Клаудије Птоломеј
 Геоцентрични систем
 Представљање
Земљине лопте у равни
Период Римског
царства
 Географија се развијала из
практичних разлога
 Описи,
 Страбон – „Географија“ – 17 томова
 Итинерери –карте из римског
доба са путевима, насељима
Средњи век
 „Доба мрачњаштва“ у
Европи
 Путовање Марка Пола
(13. век)
 Арапи
 Идризи (12. век)
 Ибн Батута (14. век)
Велика географска открића
 1492. Мартин Бехајм –
први глобус
 1492. Кристофор
Колумбо
 1519-1522. Ф. Магелан
Крај 16/почетак 17. века
 Развој небеске механике
и астрономије
 Кретање небеских тела
и утицај на Земљу

Хелиоцентрични систем
(Никола Коперник)
 Географија – и даље
опис
Географија – наука
Александар фон Хумболт (1769-1859) –
оснивач научне физичке географије
 Латиноамеричка експедиција:
 Уочио изотермалне линије
 Истраживао брзину пада температуре са




надморском висином
Проучавао је како физички услови утичу на
расподелу биљака и животиња.
Открио да се смањује интензитет земљиног
магнетског поља од полова према екватору.
Геолошки је проучавао вулкане у Латинској
Америци. Открио је да се они појављују у
линеарним групама, настали због великих
подземних расцепа.
Са Геј-Лисаком истраживао закон магнетске
деклинације и састав атмосфере и утицај
притиска на атмосферу.
Српска географија
Јован Цвијић (1865-1927)
 Докторирао у Бечу 1893. – „Das





Karstphänomen“
Оснивач Географског завода 1893
Оснивач СГД 1910.
Покренуо Гласник СГД 1912.
Бавио се крашком морфологијом,
спелеологијом, глациологијом,
лимнологијом, антропогеографијом...
Наследници: Петар С. Јовановић
(геоморфолог), Павле Вујевић
(климатолог, метеоролог, потамолог),
Боривоје Ж. Милојевић (регионални
географ), Војислав С. Радовановић
(антропогеограф), Сима М. Милојевић
(геоморфолог)
Савремена физичка географија
Интердисциплинарност
• У вези је са многим природним наукама (геологијом,
биологијом, физиком, хемијом)
Специјализација
• Поделила се на мноштво научних дисциплина
Модерне методе
• Употреба ГИС-а, даљинске детекције, ГПС-а,
инструменталних метода,...
Применљивост
• У просторном планирању, пољопривреди, рударству,
урбанизму, планирању економског развоја....
Фазе у развоју географије:
Апликативна
фаза (примене)
Експликативна
(научна) фаза
Дескриптина
(описна) фаза
• Просторно
планирање
• Урбанизам
• ГИС...
• Хумболт
• Цвијић
Крај предавања!