Transcript Азија
ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И
ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА СВЕТА
Основни географски подаци
Порекло назива: асирска реч АСУ – излазак Сунца;
исток
Највећи континет:
Број становника: 3.716 милијарди
Површина: 44.5 мил. km2.
Са Европом чини јединствену континенталну
целину: ЕВРОАЗИЈУ
Граница Азије и Европе
Граница Азије и Африке
Географски положај
Континент „Старог света“
Налази се на све четири
Земљине полулопте:
Најсевернија тачка:
полуострво Тајмир
Најјужнија тачка:
индонежанско острво Панама
Најзападнија тачка:
рт Баба у Турској
Најисточнија тачка:
рт Дежњева на Чукотској
Континент изразитих контраста
Регионална подела
Северна Азија
Југозападна Азија (блиски Исток)
Јужна Азија
Југостична Азија
Источна Азија (далеки Исток)
Централна Азија
Југозападна Азија
Медитеран (Левант)
Мала Азија
Кавказ
Арабијско полуострво
Месопотамија
Иранска висија
Југозападна Азија
Медитеранска
Полупустињска
Пустињска регија – простире се око повратника.
Објасните настанак пустиња око повртаника!
Услови за насељавање повољни у низијама на
обалама Средоземног и Црног мора и у
Месопотамији
Јужна Азија
Подела:
Хималаји
Хиндустанске низије
Пустиња Тар
Висораван Декан
Острво Цејлон
Уочите и објасните
контрасте ове регије!
Јужна Азија
Клима:
Монсунска
Пустињска
Планинска
Реке: Инд, Ганг, Брамапутра
Југоисточна Азија
Континентални део:
Полуострво Индокина
Малајско полуострво
Острвски део (Малајски архипелаг)
Великосундска острва: Борнео (Калимантан), Јава,
Суматра, Целебес (Сулавеси)
Малосундска острва
Молучка острва
Филипинска острва
Југоисточна Азија
Ватрени појас Пацифика:
Вулканизам, земљотреси
Цунами
Клима:
Монсунска
Екваторијална
Реке: Меконг, Иравади,
Салвин
Источна Азија
„Далеки Исток“
Граница према Централној Азији: Велики Кинган и
источни венци Тибета
Подела:
Манџурија
Кинеска низија
Полуострво Кореја
Јапанска острва
Источна Азија
Тектонски сложена регија
Ватрени појас Пацифика –
постанак јапанских острва
разламањем и субдукцијом делова
пацифичке плоче
Низије у Кини:
акмулација речног наноса
Клима: монсунска
(специфична у Јапану)
Реке: Јангцекјанг (6300 км),
Хоангхо, Сикјанг
Аутохтон живи свет: панда,
гинкго билоба...
Централна Азија
Најконтиненталнија азијска регија
Западни део (државе настале на
тлу бившег СССР-а):
Казашко побрђе
Плато Устјурт
Пустиње Каракум и Кизилкум
Источни део (на тлу Кине и Монголије):
Синкјанг
Џунгарија
Тјаншан
Пустиња Такла Макан
Тибет
Унутрашња Монголија
Пустиња Гоби
Узроци настанка пустиња у Азији
Југозападна и Јужна Азија – географски положај
око повратника (висок ваздушни притисак због
силазних ваздушних струјања)
Централна Азија – пустиње у умереном појасу –
западни ветрови долазе са Атланског океана и
губе сву влагу далеко од ове регије
Централна Азија
Клима:
степско-континентална
пустињска и
планинска.
Реке: Сир Дарја, Аму Дарја
(уливају се у Аралско језеро), Тарим
Унутрашње одводњавање
Настанак држава
Стари век:
Сумер, Вавилон, Месопотамија, Персија, Кина
Средњи век:
Арапска држава, Турско отоманско царство,
Монголско царство, Индијско царство, Тибет,
Кмерско царство
Од XVI века: колонијални период
Деколонизација: после Другог светског рата
Најмлађа азијска држава: Источни Тимор (ДР
Тимор Лесте) настала 2002. године
Поделе држава
По облику владавине:
Републике
Монархије (царевина, краљевине, султанати,
емирати)
Непал, најмлађа република (од 2008. године)
По државном уређењу:
Унитарне – највећи број
Федеративне: Индија, Малезија, Уједињени арпаски
емирати, Непал, Русија
Највеће државе
По површини: Руска федерација (17 мил. km2, од
чега 12,5 мил. km2 у Азији), Kина (9,6 мил. km2),
Индија (3,3 мил. km2).
По броју становника: Кина (1,29 млрд.), Индија
(1,04 млрд.), Индонезија (213 мил.).
Хвала на пажњи!