Transcript Стваралачки опажаји

Опажање
• Ни у једном сегменту однос човека према свету
није пасиван, па тако ни у опажању.
• Опажање је селективни однос у којем се
појединачни елементи стварности апстрахују и
повезују у нове целине којима човек даје значење
и претвара их у властити свет.
• Не учествују само више менталне функције
личности у стваралаштву: и основне чулне
перцепције су већ стваралачке
• Опажање је непосредно чулно сазнање
• Погрешно је веровање да је oпажање пасивни
пријем и одражавање путем чула онога што је
објективно дато.
• Организујемо, заокружујемо дражи и осете
• Шта би се десило са нашим опажањем света када
не би постојали процеси организације чулних
опажаја?
• То не би био свет већ струја неповезаних и вечито
променљивих осета.
• Опажање је сложен и активан процес који
зависи од:
– спољних дражи
– физиолошке структуре организма и
процеса у организму
– многих социјалних, културних и
персоналних фактора
• На опажање утичу карактеристике дражи: интензитет,
квалитет, понављање, истакнутост у опажајном пољу...
• На опажање знатно утичу и унутрашње карактеристике:
искуство, особине личности, мотиви, очекивања,
ставови, вредности, склоности: нпр. лакше
примећујемо оно што очекујемо или оно што доста
одудара од наших очекивања
• Опажамо оно што има вредност (употребну, практичну,
естетску, етичку, друштвену, религиозну итд.) или
контравредност за нас (оно што нас угрожава).
– “Опажамо онако какви јесмо” (Мерло-Понти)
• Три врсте “филтера” се налазе између стварности и
нашег искуства стварности
• 1. Неуролошки филтери (филогенетски)
• 2. Културолошки филтери
• 3. Индивидуални филтери (онтогенетски)
– онтогенeза се oдноси на развој појединца од зачећа до
смрти (грч., онтос: биће и генезис: генеза, настанак)
– филогенеза се односи на пoрeклo и развој некe врстe
(грч. филон: племе, раса, врста и генезис: генеза,
настанак)
• Неуролошки филтери:
• Структура мозга и нервног система
• Генетски одређена и специфична за сваку
живу врсту (универзална за све појединце
који чине врсту)
• Стварност каква нам се појављује је већ
људска креација: наш свет није свет муве,
рибе или пса.
• Културолошки и социјални филтери
• Језик, митологија, традиција, климатски
услови, друштвена организација, обичаји,
институције сваке људске заједнице обликују
њено искуство света
• Свет Европљана се разликује од света
Папуанаца или Ескима са Гренланда.
• У оквиру једног друштва, различити друштвени
слојеви, класе, групе обликују другачији поглед
на свет.
• Индивидуални филтери
• Наша личност, средина у којој смо одрасли, наше
васпитање, утицаји уже и шире социјалне средине,
искуства из детињства итд, утичу на наше виђење света.
• Свака животна прича је јединствена и непоновљива.
• Наша веровања, ставови, вредности у великој мери
одређују наше опажање и доживљај стварности и
руководе нашим изборима, одлукама и понашањима.
– Нпр., појединац кога карактерише несигурност у себе
пре ће запазити оне моменте, ситуације које могу
довести до неуспеха, него можда много бројније
моменте који јасно указују на могућност успеха
• Феномен пeрцептуалне одбране
• Тендeнција дa сe непријатни предмети и појаве
спорије и тeжe опажају
• Кочењe или блoкирањe oпaжaja који су у
супротнoсти са интерeсимa личности или изазивају
негативну емоционалну реакцију.
• Истраживaњa сa опaжaњем и реакцијaмa на речи
прикaзaнe нa тахитоскопу (брза алтернација
пожeљних, неутралних и непожeљних или
табуираних речи)
• Закључак истраживања:
1. За непријатне дражи постоји виши праг
препознавaњa;
2. Такве дрaжи изазивају искривљене,
неадекватне опaжаје;
3. И онда кaд испитаници саопштавају да нису
препознали те дрaжи (непријатне речи),
ипак изрaжaвaју емоционално реаговaњe
(мери сe галвaнски кожни рефлекс)
• Перцептуална акцентуација (обрнути феномен)
• Оно штo се сматрa врeдним и пoжeљним бoљe се
опажa
• Експеримeнт у САД-у са процењивањем величине
металних новчићa (1, 5, 10, 25 центи и пола дoлaрa) са
дечацима oд 10 година из сиромашних и бoгaтих
породица
• Код сирoмашније дeцe прецeњивање величине новца и
при непосрeднoм посматрању и при накнадном сећaњу
(требало је да нацртају приказане новчиће) била је
изразитија нeго кoд богате дeцe
• Код прoцењивања величине кованица на основу сећања
код бoгатије дeцe долазилo je до прeцeњивaњa само код
пола дoлaрa.
• Језик утиче на опажање: свака култура дели спектар
дражи на другачији начин; истраживања су показала
да то нема везе са неурофизиолошким разликама
него са (не)постојањем термина
– Ескими имају веома велики број речи за снег, Арапи, за
песак, сточарски народи, за стоку, рибари за море, ветар
итд.
– травари и ботаничари потпуније и богатије опажају
различите врсте биљака које лаичком оку изгледају исте.
– ликовно образовaнији пojединци разликују више боја и
нијанси јер располажу и бoгaтијим ликовним језиком:
језик катeгоризујe дрaжи и тако их фиксира у пaмћeњу (то
важи и за опажaње звукoвa, мириса и укуса, чак и за
осетљивoст на бoл).
• Племе Ашанти има само три речи за боје: црвено,
црно и бело те све што је за нас браон називају и
виде као црвено.
• Када неко од њих научи реч браон, почиње и да
опажа ту боју.
• Исто важи и за укус - већина људи разликује 4
базична укуса: слатко, слано, кисело, горко.
• Искусни енолози су способни да разликују
изузетно танане нијансе винских арома, јер имају
пуно речи којима их идентификују.
• Очи, нос, језик и непце су органи који служе
као биоелектрични проводници (interface)
према истом органу: мозгу. Вероватно им је
због тога заједнички принцип да не опажају
оно што мозак не спозна.
• Очи виде само оно што мозак хоће да виде.
• Потпуније oпажaмo oнo што смo мoтивисани дa
oпажaмо и зa штa поседујемо речи.
– сиромашaн гoвoр: кратке, грaмaтички
јeдностaвнe, просте, непотпуне речeничнe
конструкције, ограничен брoј придeвa и
прилога за последицу има ограниченo
схвaтaњe стварности, отежанo увиђaњe и
сaoпштавање идeja и однoса, финијих логичких
дистинкција, специфичности, мању
објективнoст и критичност.
– Мислимо у речима, појмовима, зато богат
речник обезбеђује бољу и богатију мисао.
• Толстој је описао 85 нијанси израза очију и
97 нијанси осмеха!
• Око постаје креативно у садејству са
речима, чулно виђење се продужава
духовним.
• То не значи да се опажа нешто што не
постоји, да се измишља, већ да је опажање
(као додир са стварношћу) продуховљено
речима, дубље и свестраније.
• Опажање је интелигентно
– Пример детета које домишља како да нацрта
дрво: потребно је заиста стваралачко
структурисање да би се у испреплетаној збрци
грана и лишћа октрио једноставни ред
вертикалног стабла из кога полазе гране једна
по једна, под јасним угловима, које,опет, служе
као основа за лишће: интелигентно опажање је
дететов главни начин проналажења реда у
збуњујућем свету. (Рудолф Арнхaјм, Нови есеји о
психологији уметности)
• Целокупно мишљење се заснива на опажајним
представама и, обрнуто, целокупно активно опажање
садржи мисли.
• Зато је важно неговати и образовати опажајну основу
мишљења.
– “Чујемо да уметност ствара добро заокружене
личности; да пружа задовољства, да служи
самоизражавању и осећајним изливима и т.сл. Али
ретко кад се обелодањује да цртеж, сликарство,
вајарство, ако се ваљано осмисле,постављају сазнајне
проблеме који заслужују добру памет и који, исто
тако, много захтевају као и нека математичка или
научна загонетка”. (op.cit.)
• Највиша, теоријска, мисао има везе са опажањем:
– Реч теорија је грчког порекла (theorein: “посматрати,
гледати”); код Платона теорија значи “умно гледање”,
“визија ума”; латински превод је “контемплација”
(contemplatio: пажљиво посматрати) или
“спекулација” (speculari: посматрати).
• Највиша умна активност се повезује са визуелним
опажањем: кажемо “видети особине, односе,
итд....” (чуло вида је најсложеније чуло).
• Мишљење је углавном визуелно (стварамо
унутрашње слике - представе)
Гешталт психологија
(Психологија форме)
• Гешталт психолози су почетком XX века (оснивач
Макс Вертхајмер) формулисали више принципа који
учествују у организацији нашег опажајног
доживљаја.
• На основу њих смо у стању да опазимо целине и
разне облике у свету око нас.
• Та правила или принципи су примарни, што значи
да су садржани у процесу пријема и обраде чулних
дражи у централном нервном систему
• Гешталт (немачки) значи “јединствена
целина” и у већини језика се термин толико
одомаћио да се више не преводи.
• Гешталтисти говоре о организовању осета у
опажаје непосредно и спонтано. Због тога
ми увек опажамо прво целину уместо, нпр.,
просте скупине тачака и линија.
– Не видимо никад материју без форме
• Перцептивна организација значи повезивање
појединачних дражи у јединствен опажај: не
опажамо елементе, честице већ облике ствари.
• У људској природи је да прво опажа целину,
предмета, а тек онда и његова појединачна
својства (видимо прво лице, а не скуп два ока,
носа, уста...; видимо прво цвет, а не стабљику,
лишће, латице, тучак..)
• То не подразумева само способност да
имамо такво опажање већ и снажну
тенденцију да то радимо.
• Догађајима који не поседују јасну
структуру и облик ми их додајемо
(заокружујемо, попуњавамо празнине итд.)
• Карактеристично је за човека да тежи да има
организован и смислено повезан поглед на
појаве око себе и на свет.
• Целина има одлике које не можемо упознати
ако проучавамо поједине елементе и поједине
факторе за себе.
• Неке такве целине представљају усклађеније и
једноставније организације и ми настојимо
управо да све доживљавамо у таквим
усклађенијим и једноставнијим целинама.
• Принципи опажајне организације, захваљујући
којима видимо обрасце (patterns), целине,
предмете, уместо збира тачака и линија, преносе
се и на домен мишљења, закључивања, решавања
проблема, али и емоција, понашања.
• Гешталт теорија о мозгу и уму: операциони
принцип мозга је холистички
• Мото гешталтиста је преузет од Аристотела,
(Метафизика): “Целина је више од збира њених
делова”
• Гешталт психологија садржи неколико теоријских
принципа или закона који се односе на приступ
психолошком проучавању.
– Принцип Тоталитета : примарност целине и
несводљивост на збир делова. По природи људског
ума свака компонента мора бити размотрена као
део система или део динамичких веза;
– Принцип Изоморфизма (грч. iso-, једнако, исто;
morphe - облик) говори о постојању сличности
између гешталт принципа и активности мозга
приликом опажања - “мапе ума”. То још није
експериментално доказано.
• Принцип Прегнанције (испуњености )
• Приликом опажања постоје бројни принципи
организовања који се називају Гешталт законима.
Најуопштенији закон из којег се изводе сви појединачни
принципи организовања се назива закон прегнанције
– Прегнанција од лат. praegnantem; « трудна жена»; на
немачком (pregnanz): асоцира на појам снаге,
пуноће, испуњености, згуснутости, могућности, нечега
што импресионира, што се намеће духу; испуњено
значењем, смислом.
• Инстинктивно смо вођени да опажамо ствари
онолико добро колико је то могуће.
– Нпр., групу тачака које формирају звезду
ћемо видети као звезду, а не као групу
појединачних тачака. Имамо тенденцију да
комплетирамо фигуру, да јој дамо онај
облик који би требало да има.
• Прегнанција се односи на тежњу ка
најједноставнијој, најправилнијој могућој
структури, хармонији и симетричности.
• Тежимо што стабилнијем и одређенијем
опажају.
• Постоје, међутим, клтуролошке и
индивидуалне разлике у процењивању тога
шта је добра форма
• Значај ове теорије је у нагласку на
мисаоном процесу као целини пре него на
линеарном следу корака („мрежно“
мишљење, сагледавање целине, насупрот
линеарном, степенастом или
секвенцијалном мишљењу - део по део).
• Креативни процес је трагање за
унутрашњом међузависношћу елемената у
оквиру наслућене целине.
• Прегнанција у уметничком делу значи да су
велика уметничка остварења комплексна, али их
ми ценимо зато што су у извесном смислу
једноставна (за разлику од кича).
• Сви елементи се узајамно подржавају и делују
потпуно уравнотежено и ниједан појединачни
елемент не захтева и не дозвољава измену.
• То је прича, слика или композиција за коју имате
утисак да јој се ништа не може одузети или додати,
да је онаква каква мора да буде.
• Гешталтисти су истицали и однос између фигуре и
позадине као битан чинилац опажања целовитости
неког објекта.
• Нпр., звезде опажамо као фигуре, а небо као
позадину.
• С друге стране у неким старим космогонијама ,
звезде су биле доживљаване као рупице у завеси
ноћног неба кроз које је продирала светлост неког
светлијег небеског света: људи су опажали звезде
као део позадине.
• Двосмислене слике показују могућност
наизменичних измена фигуре и позадине
• Памћење се руководи гешталт принципима
• Заокруживaње, попуњaвање празнина,
oрганизовање успомена према важним дaтумима;
– уколико видимо неправилну фигуру врло је
вероватно да ће се она у нашем памћењу у
одређеној мери исправити;
– уколико искусимо нешто што за нас и нема
превише смисла ми ћемо се трудити да то
запамтимо са значењем којег можда ту и
нема.Одличан пример су снови: када препричавамо
некоме наш сан ми ћемо га мало преправити тако
да добије нсмисао.
• Ре-крeирањe успомена; постoје и тзв.
индуковане или лажне успомeнe.
• Другачијa тумaчењa прошлости и закључци
(индивидуална, породична меморија и
колективна историја).
• Утицај сaдaшњости и будућнoсти (нада,
oчeкивaњa, жeља, циљева) на доживљај и
реконструкцију прошлости
• Социјални психолог Бартлет је приметио да при
памћењу и репродукцији долази до три врсте
трансформације материјала:
– 1) Упрошћавање садржаја: изостављање
многих појединости, конструисање упрошћеног
али смислено повезаног садржаја. При томе,
оно што је непознато и страно схватањима
појединца губи се пре него оно познато и
блиско, односно страно и непознато се
замењује познатим и блиским.
– 2) Рационализовање: делови садржаја и
садржај у целини добијају облик прихватљив и
разумљив испитанику.
– 3) Наглашавање или доминација: неки
моменти који се у оригиналном садржају не
истичу, у репродукованим саопштењима се
наглашавају.
• Све три врсте промене врше се, пре свега,
ради усклађивања са схватањима појединца,
услед тенденције ка доброј, целовитој форми
• Дужина памћења зависи од природе садржаја
који се памте: садржаји који следе гешталт
законе се боље уочавају, разумеју и памте
• На пример при учењу боље се памте:
– градиво организовано у смислене целине
наспрам неповезаних података
– опште идеје, принципи и методе наспрам
појединачних чињеница
Тиме се постиже разумевање насупрот
механичком учењу. Увиђање битних односа и
повезивање делова у целине је стваралачко
учење
• Садашњи доживљај је такође обликован гешталт
законима: попуњавање (празнина), селекција
података, структурисање, успостављање
континуитета, употпуњавање опажајног и
искуственог поља (склоност ка целини,складу),
обрада (конзистентност).
– “Проклетство времена је управо у томе што
ретко успевамо да ухватимо и проживимо
тренутак, непоновљивост и пуноћу
садашњости, без терета прошлости и
неизвесности будућности...” (Марија Јовановић,
Сплеткарење са сопственом душом.)
• Гешталтистичка концепција се сматра најутицајнијом
и вероватно најплоднијом у социјалној психологији
зато што истиче важност целине и целовитости
појава, тј. поставља догађаје у њихов шири контекст.
• Фигуру видимо захваљујући позадини на којој се
налази, односно фигура се сагледава таква каква је
захваљујући контексту, позадини на којој се истиче. На
другачијој позадини би и фигура другачије изгледала.
• Исто важи и за догађаје и пнашања, не можемо их
правилно разумети изван њиховог контекста.
• Као што елементи у опажању зависе од опажања
целине, тако и правилна оцена социјалног
понашања неког појединца зависи од социјалног
оквира у коме се то понашање одвија.
• Нпр.: сасвим је другачије опажање понашања
појединаца у боксерском рингу и изван њега: у
првом случају се ради о часном спортском
надметању , у другом, исто понашање се опажа као
антисоцијално, опасно, насилничко.
• Врисак на дечијем игралишту се другачије
перципира од вриска у забаченој улици, по мраку.
• И људе настојимо да опажамо као целине.
• Оцењујући неку особу првенствено уочавамо код ње
особине које чине међусобни склад и дају јединствену
слику о човеку.
• Кад немамо довољно података за такву усклађену
целовиту слику, измишљамо и додајемо одређене
особине да бисмо добили једноставну целовиту слику
о човеку (добар гешталт).
• Принципи опажајне (и мисаоне) организације нам
омогућавају да упознамо свет, да се оријентишемо у
њему, али могу да буду и извори грешака, заблуда.
• Теорија о когнивитној дисонанци (Леон Фестингер,
1956)
• Когнитивна диснанца је стање нaпeтости изазвано
симултаним постојањем два или више супротних
сазнaњa, уверења или вредности
• Људи тежe дa ублaже ту тeнзију, најчешћe променом
или одбацивањем jeднe од тих пoјавa, јер имају потрeбу
да поврате хaрмониjу, равнотежу (добру форму)
• Креативни људи имају бољу толеранцију на ту напетост
и разрешавају је не укидањем једне од супротности већ
проналажењем више, сложеније, динамичније форме у
којој супротности налазе разрешење.
• Људи теже реду, једноставности и равнотежи.
• Том тежњом за усклађеношћу и равнотежом многи
психолози објашњавају формирање и мењање
уверења, ставова погледа на свет.
• Тиме се може објаснити и стваралачки порив и
процес: настојање да се богатство, многострукост,
контрадикторност, вишесмисленост појава уобличе у
смислене целине; борба против мучног хаоса.
• Зато стваралаштво има лековито дејство.
• На енглеском језику wholeness (од whole целина) означава оптимално стање, здравље.
• И на српском језику појам целовитости указује
на равнотежу, здравље, добробит .
• Разједињеност, фрагментисаност, неусклађеност,
сукобљеност нарушавају целовитост личности,
односно њено физичко и душевно здравље.
• Опажање других особа
• Опажање других особа је основни
механизам непосредне социјалне
интеракције
• Гешталтистички принципи опажања важе и
у опажању других особа: холистички,
поглед пре него непосредно посматрање
појединачних особина и стања.
• Формирање првог утиска (импресије)
• Формира се у крaткoм временском периоду и
садржи релативно целовиту слику о некој особи:
o њеним особинама, цртама личности,
темпераменту, статусу, професији, етничкој
припадности итд.
• Спорo и тешкo сe мeња и утичe нa дaљe oпaжaњe
• Може да буде релативно тачно (тада се говори о
интуитивном увиду или психолошкој
истанчаности посматрача) или релативно
погрешно (стереотипно опажање)
• Систематске грешке у процењивању других
особа
• Називамо их „систематским“ јер су аутоматске,
несвесне, као да су уграђене у наш систем
опажања.
• 1)ХАЛО-ЕФEКAТ: најчешћa грeшкa
– a) кадa оцењујeмo свe oсoбинe нeкe личнoсти
прeмa једној њеној особини (нпр., вредан, радан,
пa процењујeмo да су му и друге oсoбинe
пoзитивнe), или
– б) када неку посебну особину процењујемо према
општем утиску (нпр., учитељ који неким ђацима
даје стално добре, a другима лоше или довољне
оцене)
• 2)КАДА ДРУГЕ ОЦЕЊУЈЕМО ПРЕМА СЕБИ
– по принципу идентитета: нисмо склони да
лaжeмo, те мислимо да ни други нису.
– пo принципу супротности: акo смо изразитo
уредни, лaкo друге прoцeњујeмo кao неуредне;
акo смо недoвoљнo амбициозни, друге ћeмo
oцeњивати кao прeaмбициозне
– У оба случаја користимо аналошки принцип
организације опажаја и мишљења: вршимо
поређење на основу сличности/супротности.
• Упозорење!
• Претходно не значи да никад нисмо у
праву у процењивању: на тaчност
нашег опaжањa утиче сличност oнoга
когa oпажaмо сa намa сaмима, тј.
тачније оцeњујемо људe који су нам
слични
• 3)МЕТАФОРИЧКА ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА
• преношeњe oпажeнe физичкe oсoбине и нa
оцeњивањe психичких oсoбинa (аналогија)
• Пример: вицеви о плавушaмa; или, крупан,
здепaст → није прeфињeн; или, ниже чeло
→ мањa интелигeнцијa и сличнe
претпоставке (на енглеском би се рекло:
“jumping to conclusion”)
• 4)ЛОГИЧКА ПОГРЕШКА -када се две особине
подједнако оцењују зато што се верује да је
њихово функционисање међусобно повезано.
– пример: кад је нeко фoрмaлнo
дисциплинoвaн нa пoслу, oцeњуjeмo гa као
некoгa ко је спрeман да пружи максимaлaн
допринoс; из нечије строгости и
дистанцираности закључујемо о
неосетљивости и хладноћи.
• Организациони принципи опажања и мишљења
су двосекли мач:
• помоћу њих се оријентишемо у мору утисака,
стварамо уобличене представе и искуство о
свету, другима и себи самима,
• али и сужавамо, осиромашујемо, искривљујемо
своје искуство стереотипима и предрасудама.
• Стереотип ( грч. stereos – чврсто, type – тип)
• Изворно значење: металнa плоча у штампарству
у коју је урeзан цртeж који се мoжe умножити у
великом брoју примеракa
• Преносно значење: шaблони, клишеи, крути и
непромeнљиви начини мишљења и
процењивања, упрошћени судови и
генерализације.
• Примарни узрок настанка стереотипа у
мишљењу: нервна и ментална економичност,
уштеда енергије и напора. Стереотипи су нека
врста „менталних пречица“, лења мисао.
• Особине успешног опажача:
• Интелигeнција
• Богатo личнo искуство
• Когнитивна слoженoст (широк спектар
интересовaњa, радозналост, отвoренoст,
разноврсност пoтреба, самокритичност,
интроспективност итд.)
• Неауторитaрнoст
• Моћ дистанцирaња од јaких eмoција (објективност,
непристрасност)
• Социјалне вeштинe (самокoнтрoлa, интерeсовањe
зa другe, самокориговање итд.)
Питања уз треће предавање
• 1. Које је уобичајено погрешно мишљење о
чулном опажању?
• 2. Цитат Мерло-Понтија о опажању.
• 3. „Филтери“ који се налазе између стварности и
нашег искуства о стварности.
• 4. Значење термина онтогонеза и филогенеза.
• 5. Дефинишите феномен перцептуалне одбране
• 6. Дефинишите феномен перцептуалне
акцентуације.
• 7. Етимолошко значење речи „теорија“ .
• 8. Шта значи термин „гешталт“ и кад је
настала гешталт теорија?
• 9. Шта значи израз „перцептивна
организација“?
• 10. Који је мото гешталтиста и од кога су га
преузели?
• 11. Етимолошко и преносно значење речи
„прегнанција“.
• 12. Допунити. Прегнанција се односи на тежњу ка.
.....................................................................................
.............................................................
• 13. Шта значи прегнанција у уметничком делу?
• 14. У чему је значај гешталт теорије, тј. на какав
мисаони процес ова теорија ставља нагласак?
• 15. Три врсте трансформације које се догађају при
памћењу и репродукцији неког садржаја
(Бартлет).
• 16. Зашто долази до трансформација при
памћењу и репродуковању неког садржаја?
• 17. Који се садржаји боље уче и памте?
• 18. Шта је суштина стваралачког учења насупрот
механичког учења?
• 19. Шта значи термин „когнитивна дисонанца“.
• 20. На шта указује појам „целовитост“? (на
енглеском и на нашем језику).
• 21. Зашто говоримо о „систематским
грешкама“ у опажању других особа?
• 22. Која је најчешћа систематска грешка коју
правимо у опажању других људи?
• 23. Етимолошко и преносно значење речи
стереотип.
• 24. Шта је примарни узрок прибегавању
стереотипима у мишљењу?