Transcript Prezentacija 1 - Suština i koncepcije kurikuluma

Суштина и концепције
курикулума
Факултет педагошких наука Универзитета у
Крагујевцу
Темпус пројекат “Хармонизација и
модернизација студија за образовање
учитеља”
Проблеми дефинисања појма “курикулум”
Веома је тешко одредити и усвојити једнозначну дефиницију
курикулума због:
• Постојеће традиције и искустава о улози и значају школе и
образовног система;
• Честих промена у друштвеном, политичком и економском
систему;
• Брзог напретка науке и технологије и сазанања у многим
научним дисциплинама;
• Промена у концепцијама наставних предмета и њиховог односа
према другим предметима;
• Нових сазнања у методологији наставе и проучавања
вредносних и других одредби образовних и наставних циљева;
• Различитих приступа дефинисању и схватању појма
“курикулум”.
Различита одређења курикулума
• Курикулум је наставни план и програм;
• Курикулум чине циљеви учења, садржај поучавања, поступци и
наставни стил рада учитеља;
• Курикулум је систем оптималног припремања, остварења и
евалуације наставе;
• Курикулум је целокупан процес организованог образовања,
учења и наставе;
• Курикулум је детаљна разрада циља и задатака учења, метода
рада и контрола учинака;
• Курикулум је прецизан систем планираног васпитања и
образовања;
• Курикулум представља дидактичко-методичку концепцију
учења, поучавања, васпитања и образовања;
• Курикулум је план остваривања оптималног учења, итд.
У оквиру теорије курикулума, у савременим разматрањима схватања и
одређивања курикулума, постоји неколико концепција (Smith, 2000):
Курикулум као
трансмисија
Курикулум у
контексту
Курикулум као
пракса
Курикулум као
продукт
Курикулум као
процес
1. Курикулум као трансмисија – наставни план и програм
Овако схваћен курикулум у средиште васпитно-образовне делатности школе ставља
садржај дефинисан наставним планом и програмима, које су прописали независни
експерти изван конкретне школе и који само треба да се реализује у пракси. Наставни
садржаји одређени на овакав начин обавезни су за све школе истог нивоа и врсте, за све
наставнике и ученике.
•
•
•
•
Овако схваћен курикулум садржи три битне одренице:
Циљ и задатке образовања
Наставне садржаје
Дидактичко-методичка упутства.
Образовање је, у овом смислу, процес којим се наставни садржаји преносе или предају
ученицима најуспешнијим методама које се могу осмислити. На тај начин нуди се
затворена концепција образовања. Ученицима се нуде чињенице које они треба да науче,
запамте, а потом и промене.
• Овакав приступ теорији и пракси курикулума карактеристичан је за рано таздобље
развоја теорије курикулума, али се одржао и до данашњих дана. Изједначавање
курикулума са наставним планом и програмима ограничава планирање наставе на
садржаје и знања која се желе пренети ученицима.
2. Курикулум као продукт
Ово је доминантна концепција у теорији и пракси курикулума, и углавном
представља курикулум усмерен на исходе које ученици треба да
постигну. Главни заговорници и теоретичари ове концепције били су
Френклин Бобит, Ралф Тајлер и Кристина Мелер.
Централно место у овој концепцији заузима дефинисање исхода
образовања, тако да се садржаји и методе наставе одређују у односу
на резултате који треба да буду процењени. Курикулум се одређује
као програм активности наставника и у ченика усмерених на
остваривање утврђених циљева и исхода образовања.
За разлику од претходне концепције, у којој је акценат стављен на
садржаје образовања, у овој концепцији нагласак је на квалитету
исхода образовања.
Тајлеров модел развијања курикулума
1. Циљ (којим
образовним
циљевима школа
треба да тежи?)
2. Искуство (која
образовна искуства
могу омогућити
постизање тих
циљева?)
4. Евалуација (како
утврдити да ли су
циљеви заиста
постигнути?)
3. Организација (како та
искуства ефикасно
организовати?)
Предности курикулума усмереног на исходе
Постављање исхода у
центар образовног
процеса
Јасно дефинисани и
операционализовани
циљеви и исходи
образовања
Повећана аутономија
школе и наставника
Настава која је
усмерена на
активности и ученика и
наставника
Праћење и
вредновање степена
остварености
дефинисаних исхода
образовања
Недостаци курикулума усмереног на исходе
Процес учења се
потискује у други
план
Рад наставника се
процењује у односу
на постигнуте
резултате
Да ли наставници
заиста реализују
наставу усмерену
ка циљевима?
Евалуација
обухвата углавном
декларативна
знања
Појава
непредвиђених
резултата
3. Курикулум као процес
Курикулум схваћен као процес даје оквирна упутства за рад и оставља
велику слободу у избору и осмишљавању садржаја и начина рада.
Курикулум се тумачи као континуирана интеракција наставника,
ученика и знања.
Више је оријентисан на
методе (како), него на
садржаје рада (шта).
Процес учења и
активности ученика се
стављају у први план.
Учење се посматра као
истраживачки процес
који има лично значење
за ученика, чиме се
развија унутрашња
мотивација. У процесу
учења нагласак је
стављен на процесе
сазанавања, а не на
усвајање чињеница.
Ученик има активну
улогу у конструисању
знања. Наглсак је на
интеракцији и ученик
кроз интеракцију са
другим ученицима и
наставницима
конструише сопствени
модел реалности.
Према мишљењу Стенхауса (Lawrence Stenhouse), минимум који
курикулум треба да испуни је да обезбеди основу за планирање,
емпиријско проучавање и разматрање циља образовног процеса.
Принципи за
планирање
• Избор садржаја, развој стратегије поучавања,
доношење одлука о редоследу секвенци и
индентификовање јаких и слабих страна сваког ученика.
Принципи за
емпиријскко
проучавање процеса
• Проучавање и вредновање напредовања ученика и
наставника, смернице за имплементацију курикулума у
различитим контекстима, информације о променљивости
ефеката у различитим контекстима, као и разумевање
узрока тих варијација.
Принципи за проверу
оправданости
приступа
• Формулисање намере или циља курикулума који је
отворен за критичко преиспитивање.
Ограничења и слабости концепције курикулума као
процеса
Велике разлике у
садржају
курикулума
Квалитет наставе
зависи од
професионалне
компетентности
наставника
• Будући да се свака учионица посматра као
јединствена лабораторија и да се садржаји и
значења развијају кроз интеракцију
наставника и у ченика, наглашавање
јединствености сваког појединачног процеса
наставе може довести до великих разлика у
садржају курикулума.
• Настава се посматра као интерактиван
процес, квалитет наставе зависи од
професионалне компетентности наставника
и захтева његово веће ангажовање, што је
истовремено и снага и слабост ове
концепције.
4. Курикулум као пракса
Наглсак је на сталном
преиспитивању и истраживању
васпитно-образовне праксе.
Одвија се кроз критичко
промишљање у акцији, с циљем
да се постојећа пракса измени.
Курикулум се развија
кроз динамичну
интеракцију акције и
рефлексије
Конструисање знања је процес
који узима у обзир искуство и
наставника и ученика.
Сталним истраживањем праксе
не мења се само пракса, већ и
саме особе укључене у ту праксу.
5. Курикулум у контексту
Курикулум је оно што се реално дешава у
учионици, то је стални социјални процес који
чине интеракције ученика, наставника, знања и
окружења.
Ова концепција је утемељена на схватањима
Дјуиа , Виготског и Брунера.
Ученицима треба омогућити да јасно сагледају у
ком и каквом контексту могу да искористе
знање и способности које су развили.
Одређење појма “курикулум”
• И поред разлика у одређењима, схватањима и
концепцијама, курикулум се може синтетички одредити
као скуп планираних активности које усмеравају
васпитно-образовни процес, заснованих на прецизно
дефинисаним циљевима, садржајима и исходима.
• У курикулуму су изложени и описани задаци школе у
виду организованих целина и делова, постављених тако
да могу утицати на жељена понашања ученика. Од
традиционалних наставних програма курикулум се
разликује својим обимом и усмереношћу на
једнозначне, операционализоване и остварљиве
циљеве и исходе учења и наставе који се могу
евалуирати применом одређених поступака и
инструмената.
Однос између курикулума и наставе
Курикулум
(планирање
васпитно-образовног
процеса)
Настава
(реализација
васпитно образовног
процеса)
Дуалистички модел односа између курикулума и наставе
• Између курикулума и наставе не постоји повезаност.
Процеси који се одвијају у учионици имају мало везе са
оним што је курикулумом планирано да се дешава у
учионици. Састављачи курикулума игноришу наставнике, а
на крају су игнорисани од стране наставника. По овом
моделу, курикулум и наставни процес се могу мењати без
значајног утицаја једног на друго.
курикулум
настава
Преклапајући модел односа између курикулума и наставе
Курикулум
Настава
Концентрични модел односа између курикулума и наставе
курикулум
настава
образовање
Циклични модел односа између курикулума и наставе
• Циклични модел односа курикулума и наставе
наглашава постојање повратне информације.
• Курикулум и настава су одвојени ентитети, у сталном
кружном односу. Курикулум има континуирани утицај
на наставу, и с друге стране, настава има утицај на
курикулум.
• Циклични модел показује да се наставне одлуке доносе
након курикуларних одлука, које се модификују након
што се наставне одлуке имплементирају и евалуирају.
Овај процес је континуиран, понавља се и никад се не
завршава. Евалуација наставних процедура утиче на
следећу рунду доношења курикуларних одлука које се,
касније, примењују у настави.
Циклични модел односа између курикулума и наставе
Курикулум
Настава
Суштина односа између курикулума и наставе
Курикулум и настава су повезани, али различити.
Курикулум и настава се преклапају и међусобно су зависни.
Курикулум и настава се могу проучавати и анализирати као одвојени
ентитети, али не могу функционисати међусобно изоловани.
Литература
• Алексендрић, Б. (2009): Схватања и приступи теорији и
пракси курикулума, Настава и васпитање, бр. 3, 331-347.
• Ђорђевић, Ј. (2003): Схватања о курикулуму и његова улога
у настави, Педагошка стварност, бр. 1-2, 31-46.
• Oliva, P.F. (2001): Developing the curriculum, New York:
Longman.
• Previšić, V, ur. (2007): Kurikulum, Zagreb: Školska knjiga
• Smith, M.K. (2000): Curriculum theory and practice, The
encyclopedia of informal education, www.infed.org/biblio/bcurric.htm.