Приказ Приручника

ORIGINALAN NAZIV: BETTY VAN WITSEN “PRIRUČNIK ZA UVJEŽBAVANJE PERCEPCIJE” SAVEZ DRUŠTAVA DEFEKTOLOGA JUGOSLAVIJE BEOGRAD, 1973.

1. УВОД Перцепција је интерпретација осета. Пошто се базира на претходном осећајном искуству у интеракцији са околином, дакле научена, то значи да се на њу може деловати учењем. Перцептивно учење може се постићи планираним вежбањем сензорних доживљаја у подручјима вида, слуха, додира, мирса, укуса, и кинестезије или мишићних осета.

Нека деца могу препознати различите врсте осета на “први поглед”, док друга деца постају конфузна кад нешто виде, чују, окусе, омиришу или осете. Један осет не појачава поруку коју преноси други осет, па таква деца не могу да интегришу своја сензорна искуства у свесну перцепцију. Она онда показују чудно понаашање: дезорганизацију, импулсивност, персеверацију, дезинхибицију, дистракцију...

Вежбе које ће бити приказане предложили су учитељи који раде са децом са различитим потешкоћама у учењу и понашању.

У раду са децом је битно да се методе и средства бирају адекватно дечјем узрасту, њиховом искуству и интересовањима, а неке од препоручених вежбица помажу деци да лакше контролишу своје понашање.

2. ПРОБЛЕМИ ПОНАШАЊА 1) ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈА ОПИС: Дете изгледа неспособно да изради задатак или пази на материјал са којим ради. Оно одговара насумце и без смисла. Дете је обично неуредно, несамостално је у планирању и раду са одређеним материјалима или задацима које добија од учитеља.

ТЕХНИКЕ ТРЕНИРАЊА: Потребни су врло конкретни, кратки и потпуно јасни задаци и посебна упутства за сваки корак у процесу учења.

Дете треба да научи да пази и да одбаци неважне стимулусе. Сваки исправан одговор детета треба наградити.

2) ДИСТРАКЦИЈА ПАЖЊЕ: ОПИС: Пажња детета се не може усмерити. Сваки и најмањи стимулус му одвлачи пажњу са задатка.

ТЕХНИКЕ ТРЕНИРАЊА: Д а би се придобила дечја пажња, треба користити јарко обојен инструктивни материјал, који има јасно одређену сврху. Тај материјал се даје у облику једноставног задатка, који кратко траје и мора се уклонити одмах након употребе.

3) ПЕРСЕВЕРАЦИЈА ОПИС: Дете не може променити пажњу нити изменити понашање које више није адекватно. Донекле то изгледа као супротност дистрактивности, али није баш тако, јер дете није заиста концентрисало своју пажњу – оно одговара аутоматски претходно успешним одговором, без обзира што је он сада нетачан.

ТЕХНИКЕ ТРЕНИРАЊА: Треба оградити сваки поједини појам (реч, слику или фигуру), цртом или тракама од картона, јер то помаже детету да дефинише појам. Употреба различитих боја мође подстачи дете да даје разлићите одговоре. Помаже и промена материјала да извуче дете из персеверације. Понекад помаже и промена позиције самог детета у учионици, било да му се преместе сто и столица, било да оно промени позицију: ако стоји, да седне или обрнуто.

4) ДИСОЦИЈАЦИЈА ИЛИ КОНФУЗИЈА У РАЗЛИКОВАЊУ СЛИКЕ И ПОЗАДИНЕ ОПИС: Дете не може да разликује слику од њене позадине. Визуелно, то значи да оно не разуме слику јер га збуњује сама позадина.

Аудитивно, оно не може да да искључи буку од звукова које треба да слуша или који су њему намењени или би их оно желело чути.

ТЕХНИКЕ РАДА: Често помаже снажно подвлачење објекта који се жели приказати на слици. Понекад је ефикасно уоквирити поједине делове слике тракама картона. Употреба слагалице од два или три дела, коју је учитељ припремио, а затим је раставио, па поново саставио, помаже детету да научи да саставља и раставља различите делове слике, најпре физички, а затим у мислима. За проблеме аудитивне конфузије понекад помаже да се детету говори директно у уво помоћу трубице од папира.

5) ИМПУЛСИВНОСТ И ДЕЗИНХИБИЦИЈА ОПИС: Дете испољава неочекиване покрете или његова реакција није адекватна стимулусу. Некада се то зове “појачан моторни одговор”.

Изгледа да је дете вођено сопственом потребом за моторном активношћу, па не прихвата зададатке који се од њега траже.

ТЕХНИКЕ РАДА: Ево материјала који изазива сврсисходне моторне реакције: ексери, кутије за слагање, бојице, глинене посуде које се могу бојити, чачкалице- све то помаже детету да да се уздржи од неодговарајућег моторног понашања. Треба дати специфична упутства за употребу ових материјала, чак ће некада бити потребно детету објаснити како да употреби своје руке кад му се повремено не ради. Важно је уклонити непотребне материјале из дететове близине, а некад чак и из његовог видног поља. Ради контроле ове врсте понашања треба затворити ормане са материјалима који нису у употреби.

6) ХИПЕРАКТИВНОСТ ОПИС: Дете је стално у покрету. Зграби један предмет, па други, па их баца око себе, па опет узме нови. Понекад непрекидно говори, постављајући непрестано питања, а и не очекује одговор. Чини се да дете не може усмерити своју пажњу ни на шта дуже од једне или две секунде.

ТЕХНИКЕ РАДА: Да би могло контролисати своју хиперактивност, треба га усмерити на један радни кутак у коме ће радити тачно одређене задатке. Задаци морају одговарати могућностима детета. Кутак никако не сме бити повезан са кажњавањем и дете у њему не треба да ленчари.

Добро је ако задаци укључују моторне реакције, као нпр. сортирање облика, вучење црта или слагање чачкалица на дасци. Тако се хиперактивност усмерава на корисне и одређене задатке.

3. Поучавање

Учитељи морају добро познавати све принципе поучавања за све стадијуме учења, како оне у вртићима, у редовним и специјалним школама, тако и оне у школама другог степена. Неки од тих принципа односе се на психолошке аспекте људског развоја, а неки на структуру наставног градива. Само учење дефинише се као модификовање понашања преко искустава, укључујући раст као реакцију на стимулансе, а зависи од намере или воље за учење, или од мотивације. Често је разлог неуспеха код деце са тешкоћама у учењу конфузија, негативна слика о себи или страх од учења у школи. Ма колико било тешко вратити детету његову природну жељу за учењем, она се мора успоставити, иначе је немогуће извести васпитно-образовне задатке школе.

На почетку третмана детета са тешкоћама у учењу учитељ треба да ограничи стимулансе како би се дечја пажња усмерила на одређени задатак или предмет. Учитељ мора такође да структурише ситуацију за дете. То значи да циљеви и задаци одређеног предмета морају бити јасно дефиниосани, а процес осмишљен и методички изграђен на постепеном напретку корак по корак. Не може се поћи од претпоставке да дете разуме све захтеве који се од њега траже. Нпр. Кад учитељ нормалном детету каже да склони књигу са стола оно то лако учини. Дете са тешкоћама у учењу то не може. Њему ваља рећи:,,Затвори ову књигу. Сада је остави под клупу“.

На почетку третмана детета са тешкоћама у учењу учитељ треба да ограничи стимулансе како би се дечја пажња усмерила на одређени задатак или предмет. Учитељ мора такође да структурише ситуацију за дете. То значи да циљеви и задаци одређеног предмета морају бити јасно дефиниосани, а процес осмишљен и методички изграђен на постепеном напретку корак по корак. Не може се поћи од претпоставке да дете разуме све захтеве који се од њега траже. Нпр. Кад учитељ нормалном детету каже да склони књигу са стола оно то лако учини. Дете са тешкоћама у учењу то не може. Њему ваља рећи:,,Затвори ову књигу. Сада је остави под клупу“.

На почетку рада, у којима оваква деца учествују, одмах их треба и награђивати, већ у току рада, за успешно одрађене активности. Међутим, сталне похвале могу изгубити своју функцију уколико се у томе претерује. Дакле, треба бити умерен у похвалама да дете схвати да учитељ брине о њему а не само да га хвали понекада и без правог разлога за то.

Е. Фреидус је навела шест аспеката учења, од којих се сваки мора примењивати адекватно детету, ако се жели постићи циљ. Ово може јако пуно користити учитељима који раде са децом са сметњама у учењу.

1. Сензорни стимуланс (Да ли дете добро види, чује), 2. Хотимична пажња (Да ли дете може да одржи пажњу или не може), 3. Разумевање ( Може ли разумети оно што од њега тражимо), 4. Одређен одговор (Да ли оно зна шта се од њега захтева), 5. Организација и извршење (Може ли само да крене да уради и да заврши), и 6. Повратна информација (Може ли оно контролисати и знати да ли је нешто добро одрадило или није).

Не можемо рећи која је метода најбоља, свака је корисна и добра на свој начин, а учитељ одлучује кад ће да примени коју методу у зависности од тога шта и како ради на часу. Оно што је најбитније је да учитељу мора бити сасвим јасно чему жели да научи дете, то градиво да даје у логичком редоследу, да полази од једноставног ка сложеном, да даје детету много вежби у којима оно може уживати и увидети њихову вредност. Када дете научи да има поверења у властите снаге, оно може развијати самопоштовање и веру у себе, а то су управо квалитети који недостају деци са тешкоћама у учењу.

4. ВИЗУЕЛНИ ТРЕНИНГ Гледање је комплексан процес који уључује више него само оштрину слике: Ефикасност вида и давање значаја ономе што се види је смањено ако око не може пратити он о што се жели приказати. Исто тако настају тешкоће ако се око не може покетати лако и брзо с једне тачке на другу, али ако оба ока не могу хармонично радити да фокусирају оно на шта су прављена, или ако очи требају и друга чула, као нпр. прсте за додир, покрете главе или говор, да помогну елементима у видном процесу, како би боље функционисали. Видне способности су углавном моторне вештине, а на њихм, као такве, јако утичу све моторне способности тела .

У вежбе видне прецепсије спадају: вежбе покрета очију и гокусирања, вежбе перципирања форме, вежбе визуелне проекције и вежбе координације око-рука. Нагласак је на функционалном аспекту вида, а не на медицинском.

Покрети очију и фокусирање 1. Треба сести испрет детета са 4 или 5 познатих премета у крилу. Узмите један предмет десном руком и ставите га пред дететову леву страну. Тражите да дете погледа и именује предмет. Док је његова пажња на предмету, узмите дуги предмет левом руком и принесите га дететовој десној страни. Тражите да дете гледа у тај премет и именује га. Поновите то. Промену извршите колико је могуће брже. Након неколико вежби, покушајте извести што бржи покрет ока уз што мањи покрет главе у свим правцима. Предмети које употребљавате у овој вежби треба да су уникати и неупотребљивани у било које сврхе., како би интерес за њих био што већи. За одраслу паметнију децу немојте употребљавати играчке, узмите радије алат, мале аутомобиле, моделе једрилица, слова и бројке (ако их познају), карте с познатим речимна итд. дајући игри двостуку сврху.

2. Додајте ствари детету из разних углова и позиција, тако да оно мора гледати за њима и дохватити их. 3. Округло обликована желатинаста маса и стонотениска лопта. Држите ту масу с лоптицом, тако да се лопта ритмички креће око ње. Дете треба да прати8 лопту, а да не креће главом, по могућности. Повремено мењајте правце лопте.

4. Лоптица са шпагом. Величина лоптице је око 5 cm и кроз њу је провучена шпага. Окачена је за дрво ако је напољу. A. Наместите лопту тако, да је у нивоу дечијих очију кад оно стоји испред лопте. Лопту лагано заљуљајте да се приближи и удаљи од детета. Захтевајте да дете прати лопту како се приближује и уадаљује. У почетку може дете показивати прстом покрете лопте. Б. Заљуљајте лопту с једне стране на другу, а дете нека изведе ову вежбу како је то описано под А.

В. Окачите лопту око 90 цм од пода. Дете треба да легне на леђа директно под њу. Заљуљајте лопту у великом кругу и реците детету нека је прати све док се не умири. Можда ће бити добро да ставите црвену мрљу на лопту да је дете лакше фокусира. 5. Нека дете држи десни и леви кажипрст испед себе у размаку од 28 до 30cm и око 30 cm удаљено од очију. На сваки прст ставите напрстак или лутку за прсте. Нека дете брзо гледа с лева на десно и с дена на лево. Пазите да му очи стигну сваки пут на циљ. Ако има тешкоћа, учитељ можђе својим кажипрстом додиривати дететове прсте , или оловком кврцнути сваки напрстак за слушно појачање, да пожури дечији поглед.

6. Нека дете држи оловку усправљену 12 до 15 cm испред свог носа. Нека прелази погледом од оловке до зида или слике на школској табли и назад до оловке, што је брже могуће. Нека то учини 10 до 15 пута, али пазите да оно сигурно види оба циља јасно и брзо. Тада примакните оловку ближе његовом носу. Ова вежба помаже детету да развије флексибилност фокусирања.

7. Игра џепном светиљком. Учитељ засветли џепном светиљком на школској табли, а дете ухвати светло својом светиљком (батеријом). Учитељ тада помери своје светло, а дете прати и ухвати га својим светлом. Покрећите у почетку кружно, тада хоризонатано, вертикално и обликујте правце. Прекитните сваки пут ваше светло кад видите да је дете фиксирало очи на њемуч. Циљ је да дете брзо прати. Кад су деца упознала ову игру, може је играти двоје деце, тако да јендо прати светло другоме. Прeфињенија верзија овога, за старију децу, биће да учитељ направи само делимичан узорак (кружнице, слова, квадрата и сл.) а онај који прати треба да погоди узорак и да га нацрта. Ово је добро за визуелну меморију и визуелну пројекцију а довољно комликовано да заинтересује старију децу ако се употребе замршени узорци. 8. „Зидни безбол“.Ставите велике обоене кругове на чисти зид собе. Касније они могу бити сви исте боје,м само различито нумерисани, али за потчетак употребите боју. Деца стоје на дургом карају собе, каже им се да гледају боје, именују их, а при том нека не покрећу главу. Након мале вежбе (нпр. кад она знају где је која боја), игра почиње. Ако дечије очи промаше циљ или га прескоче, добија се казнени бод. Три казнена бода и оно испада. Циљ је да се савлада вежба. Учитељ мора контролисати покрете дечијих очију. А. Извођење вежбе: именујте боје овим редом: црвена , плава, жута, црна, зелена, ружичаста, бела, наранџаста, браон. Ако опазите тешкоће, додирните сваку боју најпре показивачем, а затим је именујте. Ако и даље буде тешкоћа, нека дете покаже својом испруженом руком и кажипрстом. Б. Игра „безбола“: Црвено, жуто, бело, браон (два пута) Црвено, жуто, црно, ружичасто, бело, браон (два пута) Црвено, плаво, црно, зелено, бело, наранџасто (два пута) Плаво, жуто , наранџасто, браон (два пута) Плаво, жуто, зелено, ружичасто, наранџасто, браон (два пута) Са четири године већина деце може перципирати круг, квадрат и вертикалну линију пресечену хоризонаталном. Са пет година може перципирати трогугао, са шест ромб, са седам правоугаоник с вертикано-хоризонталним крстом положеним преко косог крста те хоризонталоно смештен робм. Шаблоне некад зову и узорци .

9. Учитељ направи две гарнитуре шаблона, величине око 20 cm: круг , квадрат, једнакостраничи трогугао, правоуганоник у хоризонтаном и вертикалном положају и ромб у хоризонтаном и вертикалном положају. Прва гарнитура треба да се састоји од чврстих облика, а друга гарнитура су оквири из којих су изрезани облици прве гарнитуре. Доњи рубови треба да су црно oбојени, како би се дете лакше оријентисало. Дете копира обе врсте шаблона на табли. Сваком шаблону треба дати значење.

10. Дете употребљава једноставне шаблоне, али само 10 cm величине, и копира их на свом папиру, именујући облике и дајући им значење. 11. Дете боји облике у оквиру шаблона. 12. Дете боји нацртане облике без помоћи шаблона.

13. Два облика се комбинују и томе се даје неко значење на пример: сладолед , кућа. 14. Комбинују се више од два облика и томе се даје неко значење на пример: ауто, кловн. 15. Шаблони на табли. Праћење шаблона на плочи: А. Хоризонтална линија Б. Веритикална линија 9.

Ц. Квадрат Д. Правоуганоник Е. Троугао Ф. Паралелограм Г. Трапез Х. Хексагон И. Октагон Ј. Ромб 15. 10.

К. Крст Л. X М. Звездица

16. Када дете може пратити све обике из 15. Уптребљавајући шаблоне, нека копира једноставне облике без шаблона.

17. Нека копира цртеже комбинованих облика. 18. Нека копира слова.

19, Нека копира више комликованих фигура са значењем.

20. Нека дете прво прстом прелази преко узорка сложених коцака, а касније то црта.

А. Једноставни кавадрат 17,18,19.

Б. Комбинација квадрата, да се добије већи квадрат Ц. Једноставни ромб Д. Комбинација ромба Е. Једноставан троугао 20.

Ф. Комбинација троугла Г. Комбинација два облика Х. Комбинација облика – више него два облика И. Комбинација облика у слику која нешто значи (једрилица, цвет, авион и сл.) Ј. Изоставити боју са слике, само је копирати К. Повући лагане линије између облика Л. Изоставити линије које означавају различите облике. 21. Дете црта симетричне узорке, тако да најпре слаже само коцке, а затим тај узорак копира.

22. Примените функционално нацрте узорака, нпр. нека деца направе омот за књигу, рођенданску честитку, плакат, корице за књигу, папир у који ће замотати поклон итд. У овој вежби може помоћи разредна збирка слика основних облика, тако да деца могу видети примену онога што су научили.

На тим коцкама четири стране су различито бојене, а две стране су подељене на два троугла различитих боја. 23. Дете прецртава сложене узорке: А. Одаберемо једноставну црвену коцку Б. Одаберемо црвену и плаву коцку, хоризонтално сложене Ц. Црвену и плаву, вертикално сложене Д. Црвену плаву и жуту, хоризонтално сложене Е. Црвену, окружену са четири стране жутим коцкама Ф. Црвену плаву и жуту, вертикално смештене Г. Испунити кутију или оквир црвеним коцкама Х. Ред црвених, ред плавих, вертикално И. Црвене и плаве коцке сложити као шаховску таблу Ј. Компликованији узорци једнобојних коцака К. Комбинације коцака на оним страницама где су подељена два троугла Л. Употребити узорке са нацртима.

24. Ставити неколико познатих играчака или предмета на сто иза детета, или нека дете седне за сто окренуто леђима. Детету се каже да гледа предмете неколико секунди, тада се окрене и именује толико премета колико их се сети. Почети са три премета, затим постепено повећати број.

25. На сто се ставе 4 предмета. Дете нека затвори очи, а онда се склони један предмет. Позове се дете да погледа и да каже који предмет је склоњен. Некада, ако именујемо предмете или ако их дете именује пре него што игра почне, то помаже да их се сети. Повећати број предмета. Кад број буде већи од 6, сложите предемете у парове (велика и мала шкољка, нож и виљушка, оловка и креда и сл.) Поучити децу да их удружују према неким ознакама, тако да и8мају неки кључ на шта да при гледању пазе. Кад се уптреби 9 предмета или више настојте да их дете сложи по три. Варијација ове игре је селекција насумице изабраних прдемта и дискусија о томе како би их неко могао сложити – значи шта иде заједно. У почетку бирати једноставне предмете и с врло израженим карактеристикама. То је добра вежба за визуелну меморију и вештину организације. Увежбавајте ову вештину, кад она једном буде постигнута, у другим, апстрактинијим подручјима памћења.

26. Изложи се слика с неколико познатих предмета. Покрије се, а од детета се захтева да каже што више ствари којих се сећа да је видело.

27. Нацртајте једноставан облик или узрок на школску таблу, а дете гледа. Брзо је и потпуно обришите (или покријте), а од детета се тражи да нацрта оно што је видело. 28. Нацртајте комбинације геометријских облика. Томе дајте неко име (види слику): стрела, тегови за дизање, торба за књиге. Уклоните, а дете треба да нацрта по сећању. Касније се изостави именовање облика, дете само један час гледа облик, цртеж се уклони, а дете мора нацртати и именовати. 29. „Тahistoskop“ . Учитељ нацрта на табли мрежу од две водоравне црте прецртану са две усправне црте. Деца то прецртају на своје папире. Учитељ тада стави знак (Х или О) у једну коцкицу. То остаљви две секунде, па покрије. Деца тада ставе знајк на свој узорак, на истом месту. Почети с једнимн знаком, повећати на два, па на три и убрзати време приказивања. 30. Учитељ наниже серију прдмета, слика или играчака на сто. Деца се упозоре да пажљиво прате.л Тада деца затворе очи , а учитељ тада промени место предмету. Деца поглдају и треба да ставе прдмет на претходно место. Касније учитељ може проментити 2 или 3 предмета. Следеће вежбе су вежбе препознавања сличности или разликовања по величини, облику, боји, грађи, позицији и значењу.

31. Дете треба да састави слику исечену на три дела, или један симетричан предмет нпр. флашу или лопту, располовљену или један асиметричан прдмет, нпр. неку животињу расечену на пола.

32. Дете треба да састави слику исечену на неколико делова, пошто је пре тога видело слику у целини. Понекад ће бити потребан дупликат целе слике, у почетку.

33. Употребити врло једноставне слагалице у којима је сваки комад посебан предмет, одвојен од других делова простором. 34. Употребити купљене слагалице у којима се предмети сатоје од неколико делова, а сваки део има логичне границе. Учитељ може сам направити ову врсту слагалице која помаже при стварању слике о себи.

35. Комликованије слагалице у којима нема логике у границама њихових саставних делова.

36.Слагалице за одрасле, које служе у групи као неки облик рекреације. 37. Исецеите геометријске облике различитих боја. Дете нека их слаже према облику, тада према боји, затим према величини. Почети круговима и квадратима, па додавати троуглове, правоугаонике, ромбове, пралелограме, трапезе, хексагоне и октагоне. Нека дете сортира ово, слажући и разбне кутије. Почети с две контрасне форме, па повећати на 4 до 5. 38. Сортирање чврстих предмета који иду заједно: А. сребро, креони, оловке и књиге, Б. папири према величини, Ц. учитељева стална помагала.

39. Слике животиња. Учитељ изнесе три слике животиња, нпр. две мачке и једног пса. Тражи да дете пикаже једну која је различита. Могу се употебити друге класификације као проврће, куће, свеће идр. Постепено повећавати финесе у дистинкцији. 40. Материјал кој је припремио учитељ. Учитељ исече слике из илустрација и монтира их на на зидну таблу. Дете сортира слике узимајући као критеријум функцију. То могу бити слике алата, воћа, играчака, птица, деце итд. 41. Купљени материјал. „Продавница играчака“ и „ Позориште“ су креативне играчке и погодне за ову врсту активности. Исто ће добро доћи игре картама за груписање појомова.

42. Слике домина, купљене или направљене. То могу бити слике животиња или предмета нарочито категорија нпр. хране, цвећа, алата, одеће , прометних средтава или предмета из куће. Варијација овога је прављење карата са симболима. На свакој карти је један облик, а шест на њој приказује тај облик на разне начине. Нпр. карта „круга“ може имати на сехби: слику сунца, лица, лопте, балона, сата и дечије „лизалице“. Или карта „квадрата“ може имати : прозор, кутију, таблу, књигу, кућу и коцку шећера. 43. Употребите велике дечје перле различитих облика. Дете их сортира прво прма облику, затим их ниже пратећи узорак. Кад се привикне на то, може се променити вличина перли, затим се могу узети разни облици макарона, обојени бојом за намирнице. Добра вежба је да дете наведени материјал слаже у кутије према боји, величини или облику (зависно од активности коју је учитељ замислио).

44. Нека дете копира прво слово свога имене, а затим цело име великим штампаним словима. Касније се додају друга слова азбуке и речи. Ако не може копирати, нека прво прстом прелази преко слова. 45. Штампање етикете намештаја, играчака, предмета. Нека детца иду од премета до предмета слажући парове етикета. Почети с јендом или две речи врло различитог изгледа и повећати број. Касније нека прецртавају сваки натпис с етикете предмета. Кад то већ добро раде и упамнте речи, скинути етикете и тражити од детета да напише реч за предмет, тада реч за слику предмета и на кају нека само каже реч. 46. Нека дете црта слике и нека прича о цртежу. 47. Нека дете црта слике да илустује причу.

48. Нека дете исприча причу из свог искуства и направи књижиуцу од те приче. Нека је илустује и „чита“ по сећању. 49. Велики део храстове плоче подељен је на четири (касније на шест квадрата). У сваком квадрату је слика на којој се нешто ради, а то се употпуњује на следећој слици серије. Исте слике налазе си и на малим картама, изрезаним у истом формату као и квадрати на великој карти. Дете узима мале слике и придужује их тако, да оне показују исту причу као и велика слика на плочи. Касније , кад је дете већ вешто томе, нека придужује мале слике да приказују једну причу не гледајући на велику слику.

Визуелна концентруализација

Визуелна концентруализацијам, значи имагинарно или еидетичко мишљење.(Према Енциклопедији Лексикографског завода, издатој у Загребу 1956, тумачи се појам еидетика: 1. У психологији способност деце, млађих лица и уметника да оно што су раније видели, чули, уопште доживели, поново доживе. Израз је први употребио немачки психолог E.R.Jaensch. 2. Koд Husserla, еидетика или еидологија је учење о суштини ствари и њеном посматрању, за разлику од постојања ствари у обичном искуству. Еидетске науке проучавају чисте форме, идеје, нпр. логика и геометрија). Следеће вежбе у имагинативном мишљењу захтевају употребу меморије и визуелне компарације. 50. Опишите нешто и нека дете то именује према вашем опису. (Нпр. „Мислим на нешто велико и жуто са вратима и четири точка и прозорима свуда унаоколо. Тос е упортебљава за кретање“ ). Дете то прво именује. Касније оно може додати своје детаље. Ова игра се може играти у групи. Свако дете додаје описане детаље све док неко не препозна предмет према вербалном опису. 51.Описујте одећу и изглед особе у школи све док дете не погоди ко би то могао бити. Нека дете опише неког, а остала деца нека погађају о коме се ради.

52. Опишите неко место на исти начин као у 51. 53. Нека дете опише посету продавнице са мајком. Питајте и тражите да вам говори о детаљима и продавници и шта све тамо има. Нека остала деца погоде о којој се врсти продавнице ради. 54. Нека дете прича о рекламама на телевизији, а да не именује рекламни производ, него само описује деловање. Остала деца треба да пгоде о ком се производу ради и у којој се продавници он може купити. 55. Нека дете детаљно описује како иде од своје куће до неке одређене куће или нека опише пут аутобусом до школе и назад. Нека наведе где пролази, по каквим путевима атуобус вози, нека наведе детаље итд. 56. „Где је то?“ Дете затвори очи и показује људе и разне предмете у соби кад се они именују. Ако погреши отвара очи.

57. Од детета се тражи да донесе нешто у собу, пре него то учини, опише му се тачно место где се то налази, али не каже се шта (нпр. у фиоци учитељевог стола, са стране у соби, на дну полице и сл.) 58. Излози продавница. Дете се поведе у шетњу, можда са родитљимал. Оно посматра излог неке продавнице. Кад се удаљи, треба да покуша да се сети што више могућих појединости из излога.

59. Проналажење испуштених делова. Учитељ може употребити слике из старих читанки, уџбеника или новина. Делови слике се исеку, а деца треба да нађу изгубљене делове слика.

Нпр. изреже се пртљажник са слике аутомобила или реп са слике коња. Ове вежбе се не препоручују за врло плашљиву децу.

Вежбе око – рука јачају вештине визуелне компарације. Нацртају се тачке на узорку сата, на табли покретима испружене руке. Дете фиксира поглед у центар круга и комадом креде у свакој руци црта линије испруженим рукама.

60. Хоризонтално (ако је лакше, замените бројеве на сату словима. А1 је 9, А2 је 3 итд).

А. десна рука – А2 према центру; лева рука - А1 према центру.

Б. Десна рука – од центра до А2; лева рука - од центра до А1.

Ц. Десна рука – од центра до А2; лева рука – од А1 до центра.

Д. Десна рука – од А2 до центра; лева рука – од центра до А1.

61. Вертикално (Д1 је 12, Д2 је 6 на сату) А. Десна рука – од Д1 до центра; лева рука – од Д2 према центру.

Б. Десна рука – од центра до Д1, лева рука – од центра до Д2.

Ц. Десна рука – од центра до Д1; лева рука – од Д2 према центру.

Д. Десна рука – од Д1 до центра; лева рука – од цента до Д2.

Е. Неке вежбе у којима се промене руке (десна рука од Д2 према центру, итд.) 62. Комбинација дијагоналних тачака. Изводити сличне вежбе употребљавајући позиције Е и Ф.

63. Различите комбинације (изводити сличне вежбе комбиновањем хоризонталних и вертикалних покрета).

А. десна рука – Д позиције; лева рука – А позиције.

Б. Десна рука – А позиције; лева рука – Д позиције. В. Варирање комбинација у дијагоналном и вертикалном смеру. Упозорење: свака комбинација позиција треба да се вежба у разним правцима (према седишту и из седишта), сваку вежбу поновити неколико пута, али немојте променити комбинацију позиција у току вежбе док дете није добро упознало вежбу и адаптирало јој се. Оно може постати врло конфузно и замрзети ове вежбе, које иначе деца воле и које их забављају. 64. Учитељ нацрта тачку на табли. Дете стави креду на њу. Учитељ нацрта другу тачку. Дете повуче из своје тачке равну линију до нове учитељеве тачке. Учитељ пново нацртас тачку, а дете га следи својом кредом . Радите брзо, а покрети нека се изводе целом руком. Након кратке вежбе изводите разнбе облике. Касније нека дете репродукује ове облике. 65. Употреба куповних књига те врсте у којим деца спајају тачке. 66. Дете држи по комад креде у свакој руци. Оно гледа на знак Џ на табли, насупрот свом носу. Црта кружнице с обе руке, пуним покретима руку. А. Кружнице излазе из средишње тачке.

Б. Кружнице иду према средишњој тачки.

В. Обе руке се крећу као казаљке на сату.

Г. Обе руке иду обрнуто од казаљке на сату.

67. Изводите вежбе сличне онима у 66, а уместо кружница употребите троуглове, квадрате, правоуглове, ромбове. 68. Први шаблони треба да су направљени од тврдог картона око 15 cm, ширине. Из тих делова изреже се квадрат од 10 cm, тако да остаје оквир око 5 cm ширине. Дете боји у оквиру. Учитељ треба да пази да буде попуњен цео квадрат. 69. На квадратном оквиру одсртани се јенда страница и добије се шаблон у облику ћириличног слова “с”. Уместо померене странице, нацрта се дебела црна линија. Дете боји унутар квадрата.

70. Скините горњи део шаблона. Он сад има облик слова L, a уместо померене странице повуците дебелу црту. 71. Скините доњу траку, остављајући само таку с леве стране, а дебелом цртом довршите квадрат.

72. Употебити само дебље црте.

73. Употребите једноставне облике, скициране дебљим црним цртама. Касније узмите књижице за бојење. Уверите се да ли дете разуме и зна како мора бојити поједине делове слике, како се не би нпр. догодило да боји један рукав кошуље плаво, а остале делове црвено. Интервенишите у тој конфузији, да правилно заврши. 74. Исећи дебелу равну црту између 2 комада дебелог картона који залепљенби или спојени на папиру. Картон служи као водич маказама.

75. Сећи дебелу равну црту уз помоћ дебљег парчета картона. 76. Сећи дебелу расвну црту без помоћи картона. 77. Исећи геометијске облике, нацртане дебелим цртама (само равним). Промените боју за промењен правац. 78. Сећи дебеле линије и кружнице. 79. Сећи једноставне слике нацртане дебелим црним цртама. 80. Сећи сложениује слике и монтрирати их на прочи. Ово такође помаже перципирању предњег плана и позадине слике. 81. Нека дете следи истачкане црте геометријских фигура и узорака, затим нека добијене слике обји. Употребите једноставније узорке као што су квадрат, круг, ромб, троугао.

82. Нека дете копира цртеже који су овако постепено нацртани, крају се добија слика куће). као нпр. квадрат, па квадрат са троуглом на горњој страни, па се на свакој следећој слици додаје још по један елемент (на

83. „Игра тачака и кружница“. Учитељ даје детету комад папира који има зелени руб с леве стране и много кружница или квадрата или других облика предмета, нацртаних дено од ове ивице. Учитељ каже деци да увек почињу од зеленог руба и ставе тачку у сваку кружницу (или у сваки квадрат). Затим се може дати другачија упутства: ставите тачке у квадрате, кружиће и правоугаонике. 84. „Игре цртама“. Деци се дају папири на којима су нацртане вертикалне црте у разним куповима, по броју.

Тражи се да деца почну код зелене ивице (лево) и повлаће хоризонталне црте кроз средину сваког скупа црта. Морају пазити да не прелазе преко скупова вертикалних црта. Кад учитељ показује, важно је да се ради с лева у дедно. Да се стимулише рад, повремено се могу задаци радити по такту.

85. „Игра миша“. ДСеца добију део папира који је подељен у квадратиће. Каже им се да прате стазу коју мор а прећи мали миш да дође до сира. Стаза је нацртана цртицама, тачкама или кружићима. Уместо тога, касније се може узети дечак са лоптом, змај, кликер итд. 86. „Игра словима“. Деца добијају паоире на којима су велика и мала штампана слобва. Деци се каже да заокруже велика слова или мала. 87. Друге вежбе за јачање вештине у односу око – рука. А. Хватање лопте (почети великом лоптом, па затим редуковати величину).

Б. Бацање и хватање лопте (бацати о зид).

В. Низање пертли.

Г. Слагање коцака.

Д. Игре копљем или стрелом.

Ђ. Игре џепном светиљком (батеријом).

Е. Пресавијање папира или убруса. Једноставн оригами је одличан вежба за кординацију око рука и у њој ужива већина деце. Ж. Лоптице.

З. Кликери И. Моделирање глине или сланог теста.

Ј. Забијање ексера.

К. Кување: мерење, љуштење воћа, мазање маслаца на хлеб, преливање итд. Л. Чачкалице.

Љ. Опшивање: опшивање карата и сложенији бодови.

М. Плетење обичним иглама и на пет игала. Н. Обликовање сапуна. Њ. Везивање пертли на ципелама. О. Писање на компјутеру.

П. Писање.

Р. Бојење. За врло малу децу (испод 4 године) велика четка за боје и чинијица за воду у коју се стави боја. Бојити плочу, или ако су деца напољу онда зид. За старију децу сликање на сликарком сталку темперама.

С. Вежбе на окаченим плочама. Може се купити више врста једноставних плоча. Т. Играчке за констукције – констуктори (коцке, каменчићи, пластичне коцке).

5. ВЕШТИНЕ АУДИТИВНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ИГРЕ СЛУШАЊА Познати звукови

88. „Говор бубња“. Учитељ удара у бубањ у ритму дечијег имена. У почетку изговара учениково име. После то уради тихо, само уснама. Дете треба да дигне руку кад се његово име изговори на бубњу. Онбо се служи визуелним кључем читаљња говор с учитељевих усана. Кад се деца привикну на ову игру, учитељ може изоставити визелни кључ. Касније се употеби дечија моторна активност да им појача аудитивну прецепциују. Они могу ударати свако друго име или речи као нове речи с листе за читање, или неке речи које значе имена празника или шумске животиње. 89. Учитељ удара лотпом о пд. Деца узатворе очи. Кад је прозвано, дете треба рећи колико пута је лопта ударила. У почетку нека то буде 1, 2, 3 и више пута. Ајко дете не зна бројати, оно може опонашати покретима исправан број удараца. 90. Учитељ лагано откуцава оловком по столу и наставља као у 88.

91. Покажите деци два предмета, нпр. кашичцу и шољицу. Нека затворе очи. Мeшати кашиком по шољици и тада позвати дете да каже шта сте радили. Лупкајте по шољици и поновите процес. Изведите и друге јеноставне звукове, као лењиром и оловком , књигом и картом. У тој вежби дете види предмете и треба да идентификује шта се са њима ради према звуку. 92. „Шта је то?“. Деца затворе очи. Учитељ произведе познбати звук и позове дете да га идентификује. У овој вежби деца не виде предмете и морају их познати само према звуку. Ако деца не могу држати очи затворене, учитељ може радити иза завесе.

Звукови који се лако изводе: трљање папира, оштрење оловке , шетање, трчање, пљескање рукама, кијање, кашљање, звецкање новцем, отварање прозора, шушкање картама, звиждање звиждаљком, ударање коцкама, звоњење на звонце, метење и рибање четком, повлачење и спуштање ролетни, листање књиге, кидање комада реде, звецкање кључевима, пуцање гумиа које се стављају на тегле, одбијање лопте, прасак упаљача, куцање на врата, дување у пиштаљку , испуштање предмета, померање стола и столице, пуцкетање прстима, дување носом, отварање и затварање ранца, стругање шмиргл-папиром, цвокотање зубима, затварање новичаника, пуцкетање језиком, гужбање папира, писање по табли, отварање кутије, уздисање, паљење шибица, трљање длановима. Касније може једно дете изведе неки звук, а остали (и учитељ) затворе очи и погађају. Варирање ове игре може бити да се изведу два звука. Тражи се да деца кажу јесу ли исти или различити, а затим да их идентификују. 93. „Шта чујеш?“. Сврха ове игре је да помогне деци како би усмерила своју пажњу на звукове, а не толико на идентификацију. Учитељ требаљ да изводи гласове који се могу чути јасно и лако се идентификују. Вежбу почети тако, да се деца позову да слушају звукове у околини и именују их. Касније учитељ каже: „Сада сви мирно седите, најмирније што можете. Које све гласове можемо чути?“(Ауто пролази, глас учитеља у суседној учионици, куцање сата, кораке, сирену аута, лавеж паса итд.) 94. „Ближе или даље?“. Идентификовати спољашње звуке затвореним очима и рећи јесу ли ближе или даље. 95. Висина гласова. Усмерити дечију пажњу на висину тона изведеног на клавиру, харфи, гитари или ксилофону. Тада одсвирати исти тон октаву више од првог тона. Поновити неколико пута. Кад се одсвира виши тонм, тражи се да дете устане и дигне руке високо, а кад чује дубоки тон, захтева се да деца чучну. Ову вежбу касније проширити „више“, „ниже“, или „исто“.

96. „Гласно и тихо?“. Идентификовати гласне и тихе звукове и играти сличне игре као у 95. Вежбати погађање звука према изгледу предмета, Нпр. велика и мала звона, лењира и чачкалице, покривен лонац и кључ. 97. Учитељ опонаша неку животињу, а деца погађају која је. Касније деца направе два тима. Члан А тима изведе звук неке животиње, а члан Б тима погађа о којој се животињи ради. Потом се редослед измени. 98. Деци се каже да имитирају неке живтотиње. То се може мењати и урадити инресантније ако учитељ тражи посебан квалитет гласа, нпр.: „Ти си мама мачка која зове своју бебу на ручак“ или: „Ти си дечак који се бори са својим братом“. Учитељ треба насотјати да деца имитирају стварне гласове.

99. Звучни ефекти без речи. Нека деца покушају извести звук кише (удаањем прстију), ветра (дувајући у папирнату трубу), галоп коња(ударајући штапићима по кутији), морске валове(кутије напуњене песком лагано померати), горење ватре (пуцкетање целоганом). Учитељ исприча или8 прочита причу, а деца изводе звучне ефекте. 100. Звукови из прича. Деца опонашају гласове живтоиња кад учитељ чита причу. Могу се употребљавати приче за млађу децу.

101. Ударање у бубањ. Деца имитирају пљескањем. Учитељ треба почети једноставним, ударањем у бубањ (један, два или три) и тада прелази на јеноставне ритмове (2/4, 4/4, ¾), а затим комликованије. 102. Бројалице. Несмислене римске – бројалице помажу деци да вежбају осећај за ритам. Оне помажу и у артикулацији: En ten tini Savaraka tini Savaraka tika – taka Bija baja buf!

(Могу послужити и наше разбрајалице)

103. Деца певају ритмички: Врана гаче, Кокош кокодаче, Крава риче, Ћуран пућпуриче.

Гуска гриче, Крмача гуриче, голуб гуче, Мачка мјауче.

Кос звиждука, Кукавица кука, Крешти сврака Од јутра до мрака.

Сви пси лају, Курјаци урлају, Сове хучу А ћукови ћучу.

Кликће жуња, Јасену из гуња, Крекећу жапци, Чаврљају врапци.

Зуји оса Зори око носа, Цврчак свира Усред ноћног мира.

Момчило Тешић

104. Издајте једноставне наредбе, као: „ Дођи код мог стола“, „Отвори врата“, „Погледај! Затим долазе сложенији задаци који се дају у два дела. Додати ознаку начина („иди до врата гласно, а врати се тихо! „). 105. „Мораш“. Деца направе круг око водитеља који издаје наређења. Нека наређења почну са „Мораш“. Деца морају слушати само оне наредбе које почињу са мораш. Тако се може наредити: Шетња напред, скакутање на јеној нози, савијање тела напред, усправно стајање итд. Ова игра може се комбиновати тако, да деца слушају наредбе које почињу са „учини то“, а не кад водитељ каже: „учини оно“. Играјте само једну верзију ове игре у једном дану. Превише комбинација збуњује децу. 106. „Дивови“. Деца направе круг. Водитељ стоји у центру. Кад он каже:“дивови“, деца стану на врхове прстију. Кад каже: „људи“, они стану природно, али врло усправно. Кад викне: „патуљци“!, они се погрбе. Често мењати водитеља. 107. „ Донеси ми“. Учитељ каже групи да пажљиво слуша. Он тада каже да ће позвати једно дете и рећи му: „донеси ми“. Кад он каже нека му донесе нешто што се може донети, дете то мора учинити, али ако он каже да донесе нешто што је немогуће (нпр. донеси ми прозор или донеси ми свој кућу), дете мора мирно стајати на свом месту да се ни не помакне. Ова игра помаже деци да контролишу импулсивне одговоре.

108. „Слушај пажљиво“. Да би могло извршити наређења у овој вежби, свако дете има парче папира и оловке у боји. Учитељ каже: „Слушајте пажљиво и радите само оно што ја кажем“. Он тада поставља три или четири једноставна питања, као: А. Нацртај линују близу врха своје странице.

Б. Нацртај плави цвет близу средине своје странице.

В. узми црну оловку нацртај лопту близу дна своје странице.

У почетку учитељ даје само једн задатак, касније повећава на два, три или четири. Деца не могу радити док учитељ не каже хајде.

109. Рима у говору. Учитељ каже неколико речи које се римују, употребљавајући дечија имена, нпр. „Иво, Иво идеш криво“, „Владо, Владо црна брадо“, „Душка, Душка зрела крушка“. Затим учитељ каже први ред риме и почен други, а деца додају реч која мора да се римује. 110. Игра риме. Учитељ каже: „мислим на нешто што сваки човек има на лицу, а римује се са речју бос“. „Мислим на стабло које је увек зелено , а слаже се се са речју тор“. Деца погађају индивидуално. Свака рима у почетку се броји. Кад деца добро увежбају ову игру, онда се узима као исправна само она реч на коју учитељ мисли. 111. Погешна реч. Учитељ изговори три речи. Две од њих се римују, а јена не (нпр. мир, сто, вир; ћук, лук, бор; зуб, нос, бос). Тражити од деце да кажу које речи се рмују, а коју реч треба избацити. 112. Дечији стихови и риме. Има много дечијих књига са римама, али треба пазити, јер има и оних где риме нису правилне. 113. Речи из породице. Учитељ нацта две куће на табли. У једној кући живи сиромашна породица, а у другој богата. Деца говоре речи које би спадале у сиромашну или у богату породицу, а учитељ пише те речи на прозоре тих кућа. 114. Исто или различито. Учитељ изговори једну реч. Затим изговори исту реч или ону која се врло мало разликује. Од детета се тражи да каже да ли су то исте или различите речи. Ево неколико примера: лук – луг, љут – луд, чин – чим, цев – цел, под – пол, дан – дам, шанац чамац, пас – бас, глас – гас, мост – кост.

115. Ресторан. За ову игу деца припремају различите слике, које треба да су у боји, а на њима је насликан хлеб, комади печеног меса, грашка и друге припремљене хране. Све ове слике се постављају на столу, за којим седи „куварица“. За другим столом седи 3-4 деце. Они су „муштерије“. На њиховом столу могу бити постављени папирнати тањири, ножеви и виљушке. Пре него што седну за свој сто, муштерије погледају шта има испред куварице, затим наручују. „Конобар“ записује њихове наруџбине и одлази код куварице. Наручена јела ставља на послужавник и доноси муштеријама.

116. Учитељ подели таблу на 3 дела. У први део стави слику нечега што почиње словом „П“. Изнад тог дела напише „П“. У други део напише „Т“ и стави слику нечега што почиње тим словом. У трећи део стави само слику нечега што почиње словом „К“, али не напише слово на таблу. Дете треба да узме слику из гомиле и да је стави на таблу, односно на део где припада. 117. Учитељ каже неколико речи које имају исто задње слово на крају речи (лик, празник, бродовласник). Деца треба да пљесну рукама кад чују која реч се завршава на то слово. Учитељ опет говори низ речи, од којих се неке завршавају на К, а неке не. Деца треба да погађају. 118. Учитељ каже: „Слушајте глас „Т“. Да ли се он чује на почетку речи , у средини или на крају? Најпре даје пример у коме је Т на почетку (Тома, торба, топ), у средини (ауто, патка , поток) и на крају (робот, врт, алат). Учитељ тада ређа низ речи, а ученици говоре на ком се месту налази слово Т. 119. „Игра тражења места“. Претходна игра може се драматизовати тако да се деци каже да су „каубоји“ и да морају терати своје поније на одређена места. На табли су нацртане три вертикалне линије, то су простори за почетна места, средња и крајња. Учитељ понови речи које садрже слово у те три колоне. „Каубој“ чији је ред речи које садрже то слово у те три колоне. „Каубој“ чији је ред „хвата ласом“ слово и ставља га на право место. Ако зна да пише, онда уписује реч у тој колони.

120. Прекинута прича. Овде није нагласак на увежбавању читања него на слагању. Употреби се прича врло једноставна, коју деца лако могу сама читати, подели се на неколико делова и залепи на таблу. Учитељ исприча причу. После тога учитељ помеша различите делове приче и даје их деци. Дете које мисли да има први део приче чита га. Остали прате и настављају док се цела прича не заврши.

121. Побркане реченице. Јендоставне реченице поделе се у 3-4 дела, а деца их поново исправно слажу. Почети реченицом као нпр. „ишао сам у продавницу“. Поделити код: „ишао сам“, „у“, „продавница“. Или: „Већ је време да се руча“. Поделити: „већ“, „је време“, „да се руча“. Игрицу треба наставити компликованијим реченицама као: „Јасна је трчала улицом са своји колицима за лутку“. Или: „Моја мајка ће ме позвати ако пада киша“. 122. Учитељ употребљава механички научене низове које деца занају (дани у недељи, месеци у години, слова азбуке, бројеви до 10 и друго). Учитељ ређа један низ, а једну реч изговори на погрешном месту. Када деца примете грешку, дигну руку и исправе. 123. Каже се да прва и задња реч добро познате бројалице, а деца допуне остале речи. („Ен тен...баја буф“). Касније сама деца дају почетне и завршне речи, а остали допуњавају испуштене речи. 124. Хомоними. Нагласите како долазе у контексту вежбе. Деца треба да објасне различита значења исте речи. Ево неколико хомонима: град – град, лук – лук, перо – Перо, пара(новац) – пара(из лонца), пас – пас, лист(папира и купуса), корице(књиге) и корице (хлеба), око (на човеку) и око (куће).

Деца нека направе реченице тако, да употеребе оба занчења хомнонима, нпр: „Узех лук и погодих лук“., „Моје било је било убрзано, „Перо је купио ново перо“ и сл. 125. „Двостуке речи“ су речи кад имненица и глагол имају исти облик. (У енглеском језику је чест случај). Или, две именице различитог значења, а једнако се пишу. Код нас је та појава мнбого ређа нпр. реч „горе“, може бити глагол и прилог или „лепо“ (дете) као придев и као прилог „лепо“ (певати). Речи сличне овима лако могу довести у конфузију. Учитељ може по9чети тако, да изнесе збирку предмета и слика које илуструју оба збначења ове речи. На оваквим речима, као и на хомониминма, базирају се многе шале и вицеви. Ево јос неких: игра (глагол и именица), срце (у телу и од миља), рачун (у математици и намера).

126. Антоними. Деца их могу драматизовати или направити приче од антонима. Учитељ може почети причу, а дете додаје испуштене речи. Нпр.: Била једном једна врло дебела жена и удала се за човека који уопште није био дебео. Он је био врло ___________. Сваког јутра жена је јела обилан доручак, али човек није јео обилан доручак. Он је јео_________ доручак. Једног дана жена рече мужу: „Хајде, да ти купимо нов шешир!“ „Не“, рече супруг. „ Не желим нов шешир. Волим свој ____________. Ево обични антонима: Дођи – иди, ово – оно, све – ништа, пре – после, изгубити – наћи, отворити – затворити, купити – продати, почети – завршити, чист – прљав, смешан – тужан, горе – доле, отвори – затвори, исправно – погрешно итд. Ова игра може бити стваралачка, ако се користе различите могућности језика, финесе говора и само занчење. 127. „Перје и крзно“. Једно дете је вођа. Кад вођа каже: „Перје“ (или „коса“, „крзно“ или „кожа“), остала деца дигну руке и погоде име животиње која има перје. Ако исправно погоде , постају вођа. Нови вођа каже категорију из које ће се сада погађати. У овој игри може се употребити енциклопедија. 128. „Домино речи“. Сврха ове игре је да појача визуелну слику изговорене речи. Могу играти само она деца која добро читају. Изабере се нека категорија (цвеће, градови, храна, имена и друго). Први играч даје једну реч из категорије, а следећи играч каже другу реч која почиње последњим словом управо изговорене рече. Нпр. у категорији хране први играч каже јабука, следећи ананас, па салата итд. 129. Упитне речи. Уводите у употребу увек само једну упитну реч у исто време. Нпр. питање почиње речју „КО“, а у одговору треба бити речено ко је лице. Питање почиње са „ГДЕ“, а у одговору мора бити „које место“; На питање „ЗАШТО“, одговор мора почињати речју „јер“ и дати разлог. „КАКО“ – одговор треба да каже на који начин: „КАДА“ – у одговору треба да стоји које време. Ова вежба помаже деци да пазе како би добили најбољи одговор. Нпр. Ако питате дете: „Куда си ишао јуче после школе?“, дете одговара: „јер ме је мама повела“. Деца одговају индивидуално.

130. Задаци и бројеви. Учитељ даје деци папир и оловку, а затим даје задатке: А. Слушајте ову серију бројева и напишите трећи по реду 5-9-4-2-7 Б. Слушајте овај низ бројева и напишите предзадњи број 3-7-2-9-8-5 Ц. Слушајте ове бројеве и напишите број који је најближи броју три 7-5-0-9-4-6 Д. Слушајте ове бројеве и напишите највећи 6-2-7-5-8-4-7 Е. Слушајте ове бројеве и напишите број мањи од 10 који није споменут 6-2-8-4-9-7-1 131. Запажање апсурдних детаља. Читајте групи деце одломак или причу у којој има контрадикторних или апсурдних детаља. Нпр: Соба је била врло хладна. Термометар је показивао више од 20C.Или: Било је касно у ноћи. Сви су спавали. Сунце је сијало кроз прозор Дамирове собе. Или: Немогуће је добити ауто такси у кишној ноћи у Београду. Чак и онај празан имао је путнике у себи. 132. „Торба моје баке“. Први играч каже: „Спремам торбу своје баке и стављам у њу ананас“ други играч каже: „Спремам торбу своје баке и стављам у њу ананас и банане“. (Понови прву реч и дода реч која почиње на слово Б). Тако редом по азбуци. 133. „Географија“. Ова игра је слична претходној, али овде свако дете именује место и један предмет који почиње истим словом, међутим то се не понавља у следећој реченици. Нпр. „Ишао сам Апатин и купио апарат за ауто“. „Ишао сам у Београд и купио бицикл“.

134. „Категорије“. На таблу се стави листа неких категорија (животиње, цвеће, аутомобили, имена) вертикално. Нека реч од пет слова стави се хоризонтално (нпр. искра). И С К Р А Животиње ирвас срна крава рис антилопа Имена Ивица Саша Катарина Раде Ана 135. Речник досећања. Пред децом се ставе серије слика. Она морају именовати речи које почињу одећеним словом. Грешка преводиоца: Будући да се у нашем језику не слажу слике из оригинала с почетним слопвом, предлажем нов редослед слика и друге почетне сугласнике. Види слику на страни 45.

136. Ближе и даље. Водитељ изабер један пар хомонима, нпр. „листови“ и даје објашњење (два или више значења ове речи). „То има сваки човек на ногама и тога има на дрвећу). Деца погађају која је то реч. За децу која боље познају наш језик следи тежа игра. За време док погађају, деца могу питати „ближе или даље“, али кад дете зна, или мисли да зна одговор оно не одговори, него даље описује. Игра се игра док свако не погоди или се одрекне даље игре. Играч који има тешкоћа може питати да ли је „ближе или даље“ оног ученика који зна реч.

137. Овде се даје листа задатака које је јако тешко пратити. Учитељ мора сам да покуша да реши ове задатке, пре него што их да нпредној деци, како не би изазвао превише непријатељства од стране деце. Нека деца уживају у овој вежби, а нека се осећају угроженим због ње.

Тест наређења Можете ли извршити ове задатке?

Прочитај све пре него што било шта учиниш!

Напиши своје име на врх овог папира!

Заокружи наслов на овом папиру!

Нацртај три мала квадрата у горњем десном углу папира!

Кад дођеш довде, устани и реци гласно своје име!

Нацртај троугао на полеђини овог папира!

Нацртај кружић у сваком углу овог папира!

Ако си заврсио задатке довде, реци гласно: ДА!

Један задатак је погрешно нумерисан. Заокружи погрешан број!

Сад кад си све прочитао, изврши само прва три задатка!

6. ВЕШТИНЕ ТАКТИЛНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ

138. Дајте детету комадић дрвета и комадић памука. Кад их осети, научите га речи тврдо и меко.

139. Нека дете затвори очи. Ставите му у руке неки материјал (памук, глину, тесто...) или тврди материјал (дрво, метал, пластика, керамика...). Када дете опипа треба да каже какав је материјал тврд или мекан.

140. Исту вежбу поновите за појмове:храпав, гладак, топао, хладан, оштар- туп, шиљаст- заобљен.

141. дете затвори очи. Оно нешто осећа додиром и класификује према предходним категоријама.

142. У папирнатој врећици су различити предмети. Дете ставља руку у врећицу и погађа од ког материјала је који предмет направљен, према додиру.

143. Деца саставе листу појединих предмета према врстама материјала. Нпр. могу направити збирку- тврди материјали са подкатегоријама дрво или метал. Друга збирка може бити – храпави материјали подељена у глас-папир, комадић решета итд. Збирке могу бити украшене сликама изрезаним из новина.

144. Покажите детету два разлитича позната облика. Дете затвори очи и прими један део, па други. Мора погодитикоји је. Ако их не може додиром разликовати, погледа. Касније их детет идентификује у папирној кеси. С искуснијим играчима могу се употребити више од два облика. 145. У кеси су познати предмети. Дете стави рука у кесу и идентификује додиром предмете. За ову вежбу су погодни предмети: оловке, коцке, ккликери итд. 146. Учитељ залепи на квадрате картоне различитих облика. Дете их осети и именује отвореним очима. Касније их именује додиром, затворених очију.

147. На квадрате картона учитељ лепком пише слова и посипа песком. Нека дете погледа облике и истовремено лагано пређе прстима преко њих. Касније оно идентификује број или слово само додиром. У почетку учитељ мора бити сигуран да је фигура исправно оријентисана. Касније може само дете оријентисати фигуру затвореним очима. 148. Учитељ припреми шаблоне из којих су изсечени кругови, квадрат, трогугао, ромб и правоугаонбик. Дете опипава облик и тада нацрта лик који је исечен из шаблона.

7. ВЕШТИНЕ ОЛФАКТОРНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПРИСЕЋАЊЕ

149. Учитељ припреми „кутије мириса“ у којима се налазе средства карактеристичног мириса. Деца затворе очи и пробају да препознају редом различите мирисе. Ево неких сугестија: самлевена кафа, чоколада, парфем, лимун, кожа, свеже штампане новине, зубна паста, сапун, тглина, маслиново уље, сир, четине бора, цимет. 150. Учитељ поведе са децом разговор о мирисима који се осећају током дана, као што су карактеристични мириси печења меса, „ауспуха“ аутомобила, свеже покошене траве, мириси мирисног цвећа, мирис паљевине папира, мирис дима идр. 151. Класификовање мириса као: „сладуњаве, оштре. Учитељ подсећа децу да описују карактеристичне мирисе, па се деца сећају: мириса школске учионице, малог штенета, апотеке, парфимерије и др. 152. Стваралачко писање. Деца треба да писмено опишу, а могу и усмено, како су доживела различите мирисе у току дана. У почетку учитељ помаже деци, па каже да почну од јутра, шта су осетили, које све мирисе.

8. ВЕШТИНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ УКУСА

153. Учитељ може припремити активност слину оној у 149. – ове „кутија укуса“. Ове кутије треба да садрже поједине врдте хране с карактеристичним укусом. Треба пазити да не буде јак мирис, јер овде је нагласак на укус. Може се узети: тврд колач, хлеб, кувани кромпир, мекани сир, со, шећер, сирће, уље. 154. Деца идентификују укусом разну познату храну (затворених очију). Ова вежба помаже чулу укуса и мириса, јер много врста хране не можемо идентификовати само укусом (нпр. сиров кромпир има сличан укус као сирова јабука – ако је нос затворен). 155. Покренути дискусију о храни коју деца воле или не воле, описивање оброка хране, меморисање укуса и упоређивање укуса – све у циљу да би се пробудила дететова чула. Поставити питање као: Која је тачна разлика између лубенице и грејпфурта?

156. Вежбање у планируању јеловника да се разликује по укусу и да буде високе хранљиве вредности. Нека деца саставе јеловник за дроучак, нпр. да има нешто слатко, нешто слано, нешто пикантно и нешто кисело. Затим планирати оброк у којем ће бити и нбешто горко (кора наранџе, срце или корен салате, краставац). Већина људи не воли горак укус, али по некад је он угодан контраст врло слатком укусу.

9. ВЕЖБЕ КИНЕСТЕТСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ Израз слика тела (body image) значи свест личности о властитим физичким димензијама и о положају у простору, у поређењу са својом околином. Нпр. дете са сиромашном сликом тела не може проценити колико ниско се мора сагнути испод ограде или да ли се множе сместити у одређени простор. Оно не зна где је у простору. 157. Кипови у снегу. Дете лежи леђима на поду. Ноге су му скупљене, а руке уз тело. Обе руке покреће дуж пода све док нису изнад главе. Кад кажемо два, оно их врати уз тело. У почетку се покрети ногу посебно изводе. Кад бројимо један, дете помери ноге у страну. На два опет их врати назад. Када дете може несметано изводити покрете руку и ногу, онда то комбинујемо. Кад кажемо један, руке и ноге размакне у страну, на два врати их у почетни положај.

158. Дизање тела. Дете лежи потрбушке са стомаком на јастуку. Руке су иза главе обухватајући врат. Подиже тело с пода, ако то не може, у почетку му учитељ држи ноге, док му леђни мишићи не ојачају.

159. Дизање ногу. Дете лежи потрбушке са стомаком на јастуку. Руке су на поду под брадом. Диже по једну ногу колико више може, а да се притом не окрене у страну. Кад може дизати сваку ногу посебно, тада диже обе ноге истовремено.

160. Усправљање. Дете лежи на леђима. Рукама обухвата врат. Седне и опет легне. У почетку се може помоћи петљом која се стави око врата, да дете осети покрет. Ова вежба је лакша ако се ради брзо. Када дете увежба брзо седење, нека покуша да то ради полако и ритмички, дижући се док се броји до четири и спуштајући се исто тако полако. То не ваља превише радити у почетку да се не истегну мишићи.

161. Усправљање савијеним коленима. Дете лежи на леђима. Колена су му савијена, тако да скоро додирују бутине. Учитељ му придржава ноге на доле док се дете усправља. Ова вежба је тежа него обично усправљање. У почетку може учитељ помоћи петљом да се мишићи не истегну превише.

162. Подизање стопала. Дете лежи на леђима са јастуком испод бокова. Оно усправља стопала са испруженим ногама до висине од 25cm изнад пода. У том положају их држи што дуже може, а пожељно је око 10 секунди.

163. Додиривање прстију на нози. Дете стоји скупљених ногу, равно пружених колена. Савије се у боковима. Врховима прстију руку додирне прсте на нози, задржавајући тај положај 3 секунде. Ако то не може учинити нека додирне колена и полако прстима клизи дуж ногу, сваки пут мало даље док не изведе вежбу. Гмизање и пузање Гмизање и пузање је у ствари иста ствар. Неки аутори праве разлику. Гмизање су покрети рукама и коленима, а пузање значи други тип покретања – телом по поду. Има аутора који ове речи употребљавају сасвим супротно. Ми ћемо употребљавати само реч гмизање, мислећи притом на покретање по поду на рукама и коленима.

Вежбе гмизања су на нижем развојном ступњу од ходања. 164. Трке у гмизању. Деца имитирају разне животиње нпр. корњачу, гмижући врло споро, или псе гмижући брже. Она се тркају до циља. 165. Гмизање уз музику. Учитељ свира клавир, удара у бубањ или пусти музику . Деца гмижу по такту. Десна рука иде са левим коленом, лева рука са десним коленом.

166. Гмизање преко препрека. Соба је тако намештена да дете мора ићи испод столова, око столице, преко кутија, дуж ужета или уских дасака, између ознака, уз и низ степеница, напред, по страни и назад. 167. Ходање преко препрека. Овде се ради вежба која је описана у 166, само уместо на рукама и коленима, овде се ради на ногама. Употребљавају се летве положене на под. Дете иде између препрека избацујући при сваком кораку напред руку супротну нози која је у искораку. Главу окреће на ону страну на коју је нога на искораку. 168. Даска за балансирање. Шперплоча од 30 cm ширине и 2 cm дебљине стави се на комадиће дрвета величине 5 х 5 cm и 1,5 cm дебљине. Дете стоји на томе и покушава балансирати. Кад је научило на томе држати равнотежу, потпора се може повисити од 1,5 на 2,5, 3,5 и 5 cm. Када дете држи равнотежу, може да покуша да ухвати лопту, да рецитује песмицу, да понови таблицу множења идр. у том положају.

169. Дете балансира и на глави држи најпре лењир, онда метарски штап и на крају књигу.

170. Дете слаже фигуре са великим коцкама. Нека дете скочи на једну па на другу ногу.

171. Штуле. Код куће се направе штуле од празних лимених конзерви. Оне се пробуше да се могу конопцем везати деци за ноге. У почетку те конзерве треба да буду ниске и широке. 172. Вежбе обручем. Окретање хула – хоп (окретање обруча око бокова, уз ритмичко покретање трупа).

173. Одскочна даска. Даска дугачка 240cm и 20cm широка са које дете скочи на даску и опет скочи са ње. Дрво има у себи природну еластичност и то присиљава дете да нађе своју равнотежу. 174. Скакање. Дете скаће преко ужета, са степеница, са сандука или с одскочне даске. 175. Пењање на шведские мердевине повећава дечију перцепцију простора и праваца јер се оно може пењати у више праваца. 176. Вежбе на рошулама или клизаљкама. 177. Само се љуља. 178. Мајсторије: превртање преко главе, стајање на глави (учитељ му држи ноге), дете хода на својим рукама, а ноге му држи учитељ или друго дете, котрљање по соби или низ брежуљак. То помнаже детету да развије свест о свом телу у простору. 179. Корачање: као да ће избећи пукотину, корачање по својој сенци,м хватање туђе сенке корацима. Ове вежбе помажу контролисању смера. 180. Њихање. Ова вежба захтева балансирање и вежбе ногу. Треба пазити да су на обе стране подеједнаке тежине. 181. Скутер, трицикл и бицикл. Вожња неког од ових средстава захтева и развија грубу моторику за управљање, и одржавање равнотеже.

182. Вежбе за јачање тела, окретности и флексибилности: А. Гурање Б. Трчање у месту В. Унакрсно скакање Г. Скакање раширеним ногама Д. Дубоко савијање колена Ђ. Скакање као раскриљени орао (почети јако савијеним коленима, скочити у вис, стопала широко, а ноге равно. Руке изнад гаве, горе, вратити се на савијена колена). 183. Игре за развој координације: А. Игре лоптом: безбол, фудбал, рукомет, одбојка, кошарка и др. Б. Следити вођу В. Куглање Г. Ходање у врећи Д. Бацање плочице на нумерисану даску Ђ. Бацање кругова или потковица 184. Игре за развој оријентације у простору: А. Игра „слепог миша“ Б. Прелазити препреке затворених очију В. Ухватити реп магарцу Г. Ходање по лавиринту Д. Ходање завезаних очију по познатој соби.

Мнге вежбе за фину моторику сличне су вежбама за визуелно перципирање јер се базирају на интеграцији мотрике. Читалац ће наћи ове вежбе у неким поглављима 4. Дела, нпр: резање, лепљење, писање, забијање ексера и све вежбе за координацију око – рука.

ПРИКАЗ ПРИПРЕМИЛЕ: ДАНИЕЛА БУДИМСКИ, педагог и МАЈА АНТИЋ, педагог