Transcript Savremena_skola_SEMINAR

Семинар:
Савремена школа
Каталошки број 909 за школску 2011/12
Сати/бодови: 16
Реализатори: Вера Пајић, Гордана Ковачев, Милорад Гавриловић,
Весна Вуковић
МИСИЈА
Мисија је кратка и јасна изјава о разлозима постојања
организације, њеној улози, функцији коју жели да испуни,
основном кругу клијената и методима помоћу којих
организација намерава да испуни свој циљ.
Основна сврха мисије је да члановима организације усмери
пажњу и размишљање на суштински разлог постојања
организације, као и да им објасни на који је начин то што
они раде део једног вишег и општег циља.
ВИЗИЈА
Визија је идеално стање организације у
будућности и представља резултат
пројекције сопствених жеља и уочених
могућности.
СЛИКА ВОДИЉА
Сликом водиљом школа утврђује свој идентитет. То значи да дефинише
највише, нормативне циљеве школе. Она тиме изражава како припадност
школском систему једне земље тако и њену специфичност у поређењу са
другим понуђачима образовних услуга.
Слика водиља би требало да садржи исказе о следећим аспектима:
Мисија треба да буде тако формулисана, да се из ње могу извести искази /
циљеви који се односе на квалитет услуга.
Визијом школа формулише идеал коме тежи. Из њега мора бити могуће
извести исказе / циљеве за средњерочни и дугорочни развој школе.
Вредности изражавају или нешто чему се тежи или дефинишу границе и
принципе одлучивања и деловања. То су такорећи „банкине“ за сопствено
понашање. Из вредности се изводе критеријуми квалитета за процесе.
Vizija
Vision
+
Strategija
Strategie
+
+
Vizija
Vision
Vizija
Vision
Vizija
Vision
Vizija
Vision
+
+
+
+
Strategija
Strategie
Strategija
Strategie
Strategija
Strategie
+
+
Plan
Plan
+
+
+
+
Bereitschaft
Spremnost
Spremnost
Bereitschaft
Spremnost
Bereitschaft
Spremnost
Bereitschaft
+
+
+
Sposobnost
F ähigkeit
Sposobnost
F ähigkeit
=
=
=
=
Haos
Chaos
Frustracija
Frust
Strah
Angst
Plan
+
Strategija
Strategie
+
+
Plan
Plan
(umeti)
(dürfen)
+
+
Spremnost
Bereitschaft
(wollen)
(hteti)
+
Sposobnost
F ähigkeit
(moći)
(können)
=
Uspeh
Erfolg
F ähigkeit
Sposobnost
=
Orientierungs Zbunjenost
Verwirrung
Dezorijentaciја
losigkeit
+
+
Sposobnost
F ähigkeit
5
Појам циља
Циљ нам омогућава да:
-Опишемо резултат који желимо остварити
-Дефинишемо шта желимо да постанемо и
којим средствима то намеравамо да
учинимо
-Мерљиво искажемо очекивани резултат у
одређеном тренутку у будућности
-Управљамо ка резултату
Одлике доброг циља
Циљ нам омогућава да:
-Опишемо резултат који желимо остварити
-Дефинишемо шта желимо да постанемо и
којим средствима то намеравамо да
учинимо
-Мерљиво искажемо очекивани резултат у
одређеном тренутку у будућности
-Управљамо ка резултату
Добар циљ:
S
…specifično:
( Specific)
M
…merljivo:
(Mesurable)
A
…da su dostižni, ostvarljivi:
(Achievable)
R
…relevantno, realno:
(Realistic)
T
…sa definisanim
rokom:
(Time-limited)
Да ли је резултат ком се тежиконкретно описан?
Да ли се остварење циља може проценити, односно
јасно препознати?
Да ли се циљ може остварити у првом реду на основу
личне иницијативе?
Да ли је циљ важан за постизање виших циљева и да ли
се може остварити уз напор?
Да ли је предвиђен неки датум за остварење циља?
ЦИЉЕВИ - пример
Погрешно дефинисан циљ
• Унапредити имиџ школе
• Побољшати ефикасност
наставе
• Побољшати средњу оцену
на нивоу школе
• Унапредити климу
међуљудских односа
Правилно дефинисан циљ
• Повећати перцепцију школе као
промотера заштите животне
околине, путем испитивања
јавног мњења, за 10% до 1.
06.2012. у односу на стање 1.
06.2011.
• Повећати број наставника
оспособљених за активне
наставне методе за 20% до
1.06.12.
• Повећати средњу оцену школе за
0.20 - 7 % (са 3.00 на 3.20) до
31.08.12.
• Смањити број одсутних са посла
за 10% до 01.06.12.
како
циљ
циљ
циљ
циљ
циљ
циљ
циљ
циљ
где смо
сада
где
желимо
Процеси у школи:
Процеси руковођења, нпр:
• планирање кадрова
• развој и имплементација стратегије
• планирање и обезбеђење материјалних ресурса
Основни/наставни процеси, нпр:
• планирање наставе
• реализација наставе
• развој образовне понуде
Процеси подршке, нпр:
• администрација кадрова, кадровски развој
• финансијска администрација
Скицирање мапе процеса
У мапи процеса сликовито се приказују
процеси и њихово узајамно дејство.
Мапа – карта приказује основни процес наставу као кључну активност и друге процесе
доводи са њима у везу.
Мапа процеса / Преглед процеса
Процеси руковођења
Развој стратегије
Средњерочно
планирање кадрова
Средњерочно
планирање финансија
Систем
менаџмента
Екстерна
партнерства
Комуникација/
сарадња
Контролинг/
извештавање
Основни процеси
Реализација
наставе
Планирање
наставе
Евалуација и
побољшавање
образовне
понуде (развој наставе)
Контролинг/
извештавање
Комуникација/
сарадња
Управљање
ученичким
питањима
Управљање
запосленимa
Управљање
финансијама
Процеси подршке (администрација)
Управљање
непокретностима
Управљање
опремом
Кораци за изградњу управљања процесом
Из постављених циљева можемо извести критеријуме успеха
односно квалитета
за све нивое и све јединице организације школе. То је предуслов
за дефинисање показатеља (индикатора) процеса.
мисија = сврха постојања
(референца за квалитет производа - настава)
визија = идеал ком се тежи
(референца за квалитет развојних процеса)
вредности = обећање интересним групама = правила игре
(референца за квалитет процеса)
Процес је след активности, који од јасно дефинисаних улаза производи
једнако јасно дефинисане исходе и излазе .
Input
Input
Output
Input
• Процес је временски затворен, тј. има временски јасно дефинисан
почетак и јасно дефинисан крај;
• У истој или веома сличној форми се стално изнова спроводи;
• Превазилази организационе јединице и захтева сарадњу више особа
и области.
Процеси су жив организам, који се кроз време
континуирано унапређује и побољшава.
Verbesserung und
Optimierung durch
Veränderungsprojekte
Qualität
Qualität
Standard
Ko
ui
ntin
e rl i
b
Ver
e
ch
er
e ss
Umsetzung durch
Menschen, die die
Verbesserungsmethoden
anwenden
ung
Stabilisierung und
Sicherung der
Veränderung durch
Standardisierung
Zeit
16
За успешно превазилажење и
решавање идентификованих
проблема неопходна је ефикасна
организација школских процеса уз
децентрализацију и делегирање
послова.
VI
Организациона структура школе
• Школа постоји да би реализовала законом предвиђене
задатаке и циљеве образовања. Ти циљеви су начелна
оријентација рада Школе.
• Из нормативних циљева, поштујући све учеснике процеса,
изводе се стратешки циљеви и додатни оперативни
циљеви.
• Да би се циљеви постигли, реализују се процеси. Овим
процесима управљају и за њих су одговорни појединци и
тимови којима су додељена овлашћења и компетенције
за одлучивање.
Пример организационе структуре - органиграм
директор
(Милан Маринковић)
учени
сектор наставе (М. Јовић)
сектор наставе (М.Вуксановић)
чки дом
(К. Бошковић)
Стручни тим
технолози
(М. Ћосовић)
одељенска већа II
и IV разред
Стручни тим
агрономи
(П. Саватијевић)
Стручни тим
природне науке
Стручни тим
друштвене науке
Стручни тим
ветеринари
(С. Бошковић)
(Б. Туцовић)
(Љ. Трајковић)
одељенска већа I
и III разред
Слободне
активности
ученика
Тим васпитача
(В. Пановић)
Служба исхране
економија
(И.Драгутиновић)
Ратарство и
повртарство
(М. Петровић)
Сточарство
(М. Ђурић)
рецеко тим
(В. Вуковић)
Педагог
Секретар
Школско развојно
планирање (ШРП,
ШП, ГПР, ИОР,
ЕТОС)
Тим за заштиту
ученика
Техничка служба
Инклузија
(А. Шумахер)
Самоевалуација
Ванредни ученици
Организација
практичне наставе
Служба
обезбеђења
Воћарство и
заштита биља
(В. Петровић)
одржавање
машина
- Настава и учење
(Б.Чоловић)
- Постигнућа учен.
(Данијела Н.)
- Подршка учен.
(Данијела Н.)
- Ресурси
(Гордана М.С.)
- Руковођење
(Гордана М.С.)
(Б. Чоловић)
Финансијска
служба
Библиотека
Жељено стање
регулатор
тренутно
стање
Повратна
веза
OUTPUT
Регулациони
круг
управљања
процес
Регулационе
мере
INPUT
Редовно проверавање и унапређивање рада
школе значи:
- унапређивање школских процеса;
- успостављање управљања и руковођења
школом које је засновано на постављеним
циљевима и
- развијање организационе структуре школе
Пример тимски и секторски организоване школе
директор
помоћник
директора
руководилац
руководилац
руководилац
сектора
сектора
сектора
тим
тим
тим
тим
тим
тим
сектор
самостални
извршиоци
тим
тим
сектор
тим
сектор
ШТА ЈЕ ТИМ
• Тим је мала група људи (6-8), која ради тако
да достиже више него што би достигао збир
појединаца
• Тим је група у којој појединци имају
заједнички циљ којег достижу зато што се
њихова стручна оспособљеност, вештине и
друге карактеристике слажу међусобно
ТИМОВИ У ШКОЛИ
Законом предвиђени, обавезни тимови:
- Тим за развојно планирање
- Тим за заштиту деце – ученика од насиља
- Тим за евалуацију огледа
- Тим за самовредновање рада школе
- Наставничко веће
- Одељенско веће
- Педагошко веће
- Стручна већа
•
•
•
•
•
•
•
Тим за сарадњу са предузећима
Тим за презентовање занимања
Тим за представљање школе
Тим за уређење животне средине
Тим за стручно усавршавање
Тим за маркетинг
Тим за писање пројеката
Формирање тимова могуће је у свим
сегментима организације рада школе.
Кључни фактор за рад неког тима је
адекватан избор чланова тима.
Фактори који утичу на тимски рад
•
•
•
•
•
•
Величина групе
Друштвеност чланова
Радна околина
Природа посла
Стабилност чланства
Вредновање рада
•
•
•
•
•
Квалитет вођења
Комуникација
Клима
Јасноћа улога
Време које је на
располагању
• Међусобни односи
• Знања, вештине
Шта је партнерство
Израз “партнерство” се односи на идеју повезивања изразито различитих
тела или јединица као партнера који заједно раде (упркос постојећих
разлика) да би се остварио одређени пројекат, сврха или циљ.
У области практичног друштвено-економског развоја, “партнерство”
указује на мисао да сарадња између различитих тела или институција
или територијалних чинилаца може да постигне веома добре
резултате,
те да може побољшати квалитет коришћених процедура, и
поспешити друштвено-економски и територијални развој.
Сарадња или партнерство?
У неким од извора налазимо различите односе термина „партнерство“ и
„сарадња“. У некима се међусекторска сарадња схвата као
шири појам, а партнерство као процес усмерен на остварење одређеног
циља или серије циљева, док су у другим односи тих појмова
другачији,
или чак супротни.
ПАРТНЕРСТВО означава интензивнији однос
укључених актера, у коме постоји заједнички циљ на коме партнери
заједно раде.
Дакле, да би смо један однос могли назвати
партнерством, потребно је да постоји:
· заједнички ЦИЉ
· заједничко АНГАЖОВАЊЕ
· ПОДЕЛА ризика, одговорности,
способности, ресурса и користи.
Ко су социјални партнери
Када је реч о међусекторској сарадњи или међусекторским партнерствима, она
морају укључивати учешће актера из барем два сектора.
Терминологија често непозната представницима пословног, а понекад и јавног
сектора заправо се односи на поделу на три сектора или сегмента друштва
или друштвеног организовања – а то су јавни (као „први“), пословни (као
„други“) и цивилни сектор (врло често називан „трећим“ или „невладиним“
сектором).
I
II
III
I - јавни сектор
II - приватни сектор
III - цивилни сектор
Зашто школи треба социјални
партнер
Циљ образовања јесте да обезбеђује
могућност младима и одраслима да стекну знања, вештине и способности
(радне компетенције) и запошљавање, даље образовање и учење.
Прецизније, образовање треба да омогући:
• васпитање
• развој способности, талената и потенцијала и лично самоиспуњење.
• стицање занимања и квалификација, односно релевантних радних
компетенција, ставова, знања и вештина неопходних за рад у
одређеном подручју рада;
• стицање иницијалног и континуираног стручног образовања и
усавршавања;
• обезбеђивање неопходних предуслова за добијање посла и економску
независност;
Зашто школа мора бити
социјални партнер
Образовање је партнерска делатност и заједничка
одговорност различитих актера различитих интересних група - социјалних
партнера – државе, локалне самоуправе, комора,
струковних удружења, високошколских
институција, научно-истраживачких
организација, невладиних организација, самих
институција васпитања и образовања и
њихових асоцијација, ученичких родитеља и
самих ученика.
Школа у социјалном партнерству
Партнерство се манифестује:
а) на свим нивоима друштвене организације (националном,
регионалном, локалном);
б) у различитим доменима организације и реализације
образовања (политика, планирање и организација система,
креирање планова и програма);
ц) у управљању школама односно институцијама за образовање;
д) у реализацији различитих улога и одговорности појединих
партнера (инвеститора, организатора, корисника и промотера
образовања).
Дакле, социјално партнерство је потребно школи бар колико
је и школа потребна социјалном партнерству.
I
школа
III
II
I јавни сектор
II приватни сектор
III цивилни сектор
ProReKo
Projekt Regionale Kompetenzzentren
ReCeKo
Regionalni Centri Kompetencija
Nemačko iskustvo: stručne škole kao regionalni faktor
Pokrajina Donja Saksonija je školskim oglednim projektom ProReKo
započela reformu stručnih škola.
Razvijanje stručnih škola u centre kvalifikacija u regionima testirano je sa
aspekata veće samostalnosti, sveobuhvatnije ukupne odgovornosti, novog
sistema upravljanja školom i upravljanja kadrovima.
Šta se postiže

Škola je samoodgovorna u planiranju i realizaciji nastave i kreiranju svoje organizacije i administracije

Upravljanje i rukovođenje Školom, iniciranje, koordinacija i praćenje svih radnih procesa u Školi usmerava se prema EFQM modelu

Sa svakim zaposlenim direktor potpisuje sporazum o ciljevima

Odluke u Školi donose se na nivou na kom se odvijaju radni procesi, u skladu sa razvojnim ciljevima Škole, misijom i vizijom

Organizaciona struktura Škole zasniva se na timskoj podeli rada

Timsko povezivanje se vrši po osnovu oblasti rada i strukturisano je po sektorima

U Školi se formira ReCeKo tim, koji je nadležan za implementaciju i razvoj ReCeKo projekta u školi

poslovi, zadaci i odgovornost su jasno i precizno delegirani

svi zaposleni se uključuju u školske procese

kontroling procesa je permanentan

optimalizuje se rad školskih organa

školom se ne upravlja eksterno

svi procesi reforme srednjeg stručnog obrazovanja započeti u školi uključuju se u proces sinteze kroz ReCeKo projekat
škola postaje regionalni centar kompetencija
koji neprekidno merljivo poboljšava kvalitet rada
PROCES RUKOVOĐENJA
DIREKTOR - RUKOVODEĆI TIM
RUKOVODIOCI SEKTORA
RUKOVODIOCI TIMOVA
NASTAVNICI (timovi)
PROCES ODLUČIVANJA
TIMSKA ORGANIZACIONA STRUKTURA
direktor
Rukovodstvo
škole
O
O
B
B
L
SEKTORSKI
A
TIM
S
T
R
O
B
L
SEKTORSKI
A
TIM
A
S
S
T
T
R
A
L
A
A
A
D
D
A
TIM
R
D
TIMOVI
SEKTORSKI
TIMOVI
SEKTORI
A
TIMOVI
Primer: sektor nastave
direktor
RUKOVODEĆI
TIM
Rukovodilac sektora
OSTALI
SEKTORI
timovi od
opšteg
značaja
stručni
timovi
odeljenski
timovi
timovi za
oblasti
SEKTORSKI
TIM:
rukovodilac
sektora i
rukovodioci
timova