Transcript презентација

ПОБОЉШАЊЕ ПОЛОЖАЈА
НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У
СРБИЈИ
Дефиниција појма „невладине
организације“
•
•
•
•
•
Невладине организације су удружења грађана у која се они укључују да
би остварили и задовољили неке своје приватне и опште друштвене
интересе, мотиве и потребе. Та удружења имају статус правног лица
(институционализована су), одвојена су од државе, непрофитног,
некомерцијалног и непартијског су карактера, заснована на
добровољном раду и улагању средстава
Правни основ настанка НВО и њиховог формирања налази се у праву
човека и грађанина на слободу удруживања и деловања са другим
људима, која заједно са основним слободама и правима представља
почетак развоја модерног демократског друштва
Поред појма «невладина организација» користе се и појмови «трећи
сектор», «организације цивилног друштва», «удружење грађана»
Не представљају појаву новијег датума (током историје дале су допринос
афирмацији идеје мира и забране трговином робљем, побољшању
положаја радника и развоју слободне трговине
Члан 78. Повеље УН афирмише сарадњу са невладиним организацијама
Невладине организације у Србији
• Појам „невладина организација“ је у Србији
први пут употребљен 1874. године у
часопису „Глас јавности“
• У периоду социјализма су функционисале
као „владине“ невладине организације
• Деведесетих година 20. века започиње
њихово активно деловање на територији
Србије
Невладине организације у Србији
• Према подацима Савезног завода за
статистику, крајем децембра 1999. у Србији је
било регистровано 19.129 друштвених
организација и удружења грађана
• Демократске промене 2000. године узрокују
експанзију невладиних организација, па је
само у периоду од јануара до јуна 2001.
године основано 800 нових НВО.
• Према подацима Агенције за привредне
регистре (АПР), у Србији је 2013. године било
регистровано 21.463 удружења
Правна регулатива посвећена
невладином сектору
• 2009. донет Закон о удружењима
• Удружење се дефинише као „добровољна и невладина
недобитну
организација
засновану
на
слободи
удруживања више физичких или правних лица, основана
ради остваривања и унапређења одређеног заједничког
или општег циља и интереса, који нису забрањени
Уставом или законом“
• За оснивање удружења неопходна су најмање три члана
(према ранијем законодавству било је неопходно 10
чланова)
• Предвиђена је регистрација удружења код АПР
Правна регулатива посвећена
невладином сектору
• У случају да се удружење не рагиструје, не може
користити погодности које предвиђа Закон
• Важан члан 38. Закона о удружењима који предвиђа
да се средства за подстицање програма или
недостајући део средстава за финансирање
програма које реализују удружења, а који су од
јавног интереса, обезбеђују се у буџету Републике
Србије. Влада, односно надлежно министарство,
врше расподелу предвиђених средстава на основу
спроведеног јавног конкурса и закључује уговоре
којима се одобрени програми реализују
• Под појмом програма од јавног интереса подразумевају се
програми из области „социјалне заштите, борачкоинвалидске заштите, заштите лица са инвалидитетом,
друштвене бриге о деци, заштите интерно расељених
лица са Косова и Метохије и избеглица, подстицање
наталитета, помоћи старима, здравствене заштите,
заштите и промовисања људских и мањинских права,
образовања, науке, културе, информисања, заштите
животне средине, одрживог развоја, заштите животиња,
заштите потрошача, борбе против корупције, као и
хуманитарни програми и други програми у којима
удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе.
• Упоредити са законодавствима држава региона
• Пример законског регулисања положаја НВО у Русији
Правна регулатива посвећена
невладином сектору
• Финансирање и путем Закона о удружењима и
фондацијама и путем Закона о играма на срећу
• Члан 5. Закона о играма на срећу предвиђа да да део
средстава који је приход буџета Републике Србије у
износу од 40% користи се за финансирање
невладиног сектора- пре свега „Организације Црвеног
Крста Србије, организација особа са инвалидитетом, и
других удружења чији је циљ унапређење социјалноекономског и друштвеног положаја особа са
инвалидитетом и лица у стању социјалне потребе,
установа сопцијалне заштите, спорта и омладине,
локалне самоуправе и лечења ретких болести.“
Канцеларија за сарадњу са
цивилним друштвом
• Канцеларија представља главни институционални
механизам за промовисање и развој цивилног
дијалога између Владе РС и НВО
• Иницира доношење правних аката којима се уређује
положај НВО „као темеља изградње демократског,
инклузивног и солидарног друштва“ као и на
успостављању
критетијума
за
транспарентно
финансирање НВО из јавног буџета на националном и
локалном нивоу
• „Смернице за укључивање организација цивилног
друштва у процес доношења прописа“.
Сарадња Владе Републике Србије и
невладиног сектора
• Канцеларија за европске интеграције –
Сектор за планирање, програмирање,
праћење и извештавање о средствима ЕУ и
развојној помоћи
• 2011. године долази до формирања
Секторских организација цивилног
друштва- које учествују у програмирању и
праћењу коришћења средстава ЕУ и друге
међународне помоћи
Сарадња Владе Републике Србије и
невладиног сектора
• 2013. године Влада мења свој „Пословник о раду“ у делу који се
односи на јавна саслушања и јавне расправе. Долази до повећања
броја случајева у којима су јавне расправе и саслушања обавезни.
НВО нису биле задовољне ранијим Пословницима, јер министарства у
највећем броју случајева нису оглашавала јавне расправе.
• Сарадња са НВО у Стратегији борбе против трговине људима у
Републици Србији
• Велики корак за сарадњу државе и НВО започет је израдом
„Националне стратегије за развој цивилног друштва“ од које се
очекује побољшање сарадње државе и невладиног сектора.
• Сарадња НВО и министарства просвете, енергетике, спорта и
омладине...
Сарадња НВО и локалних
самоуправа
• Мали проценат грађана учествује у активностима НВО на
локалном нивоу
• Члан 13 Закона о локалној самоуправи предвиђа
могућност сарадње органа локалне самоуправе са
невладиним организацијама, хуманитарним
организацијама и другим организацијама, у интересу
јединица локалне самоуправе и становника са тог
подручја
• Интензивнија сарадња са НВО углавном у већим
градовима
• Општина Нови Београд- „Протокол о сарадњи са
удружењима грађана и невладиним организацијама“
Закључак
• Ефикасно функционисање НВО је значајно за указивање
на важне проблеме у друштву и скретање пажње држави
на области и питања које запоставља
• Многе од њих располажу стручним кадровима
• Значајне за остваривање „bottom up“ приступа
• Умрежавањем и међусобном сарадњом би оствариле
боље резултате
• Држава мора да обрати пажњу на процес расподеле
средстава из буџета који је намењен финансирању НВО
(годишње се за то издвоји око 90 милиона еура)
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!