Transcript Грађанско право-назив

Академска 2013/14. год.
ГРАЂАНСКО ПРАВО: Увод у
грађанско право
Доц. др Раденко Јотановић
1
Грађанско право: назив
1. Цивилно право (ius civile, од cives:
грђанин),
2. Приватно право (ius privatum v. ius
publicum),
3. Имовинско право,
4. Материјално право,
5. Civil law, Common law.
2
Грађанско право – породица
правних грана
Општа правна норма,
- правна установа (институт): право својине,
хипотека, купопродаја...
- правна грана: стварно, облигационо,
интелектуално, медицинско право...
-породица права (правних грана):
грађанско, кривично, управно право...
- правна област: јавно, приватно,
материјално, процесно право...
- правни круг: европски – континентални,
англосаксонски, шеријатско право...
-
3
Систематика грађанског права
(начин разврставања у
дијелове):
-
Институциона систематика,
Пандектна (пандектистичка) и
Природноправна
(јуснатуралистичка).
4
Грађанско право - систематика
Институциона (Гај - институције,
АГЗ, СГЗ) II-XIX вијек:
- лица (personae),
- ствари (res),
- тужбе (actiones).
•
5
Грађанско право – систематика
Пандектна (Хуго, Савињи и др.)
XIX вијек:
- општи дио,
- стварно право,
- облигационо право,
- породично право,
- насљедно право.
•
6
Грађанско право - систематика
Јуснатуралистичка (природноправна)
систематика (XVII, XVIII и XIX вијек):
1. Право појединаца (статусно, стварно и
облигационо право) и
2. Право друштава/заједница (насљеднодијелом, брачно и породично право).

7
Грађанско право – савремена и
модерна систематика:
•
•
•
•
•
•
општи дио (увод у грађанско право).
стварно право,
облигационо право,
породично право и
насљедно право.
право интелектуалног власништва, право
личности, право осигурања, саобраћајно
право, банкарско право, медицинско
право, медијско право, спортско право,
право потрошача, еколошко право итд.
8
Развој науке грђанског права
-
Рецепција римског права (од 12 в.)
Глосатори (у 12 в.),
Постглосатори (13 – 16 в.),
Елегантна јуриспруденција (16 и 17 в.),
Школа практичара (16 – 18 в.),
Природноправна школа (17 и 18 в.),
Историјскоправна школа (18 в.),
...
9
Грађанско право...
... је породица правних грана које
регулишу имовинске и неимовинске
односе поводом ствари, радњи,
права личности и интелектуалних
права, по начелима аутономије
воље, правне једнакости странака,
преносивости права и обавеза,
имовинске санкције и заштите на
приватни захтјев.
10
Грађанско право-деф.
1.
2.
У објективно смислу: скуп правних
норми које на општи (апстрактан)
начин регулишу имовинске и неке
неимовинске грађанскоправне односе.
У субјективном смислу: овлаштење
које има субјект на основу норми
објективног права.
11
Елементи субјективног
грађанског права:
1.
2.
Овлаштење (тужба у
материјално - правном смислу)
и
Захтјев (тужба у процесно правном смислу).
12
Грађанско право - предмет:
Имовински односи – облигационо,
стварно, насљедно право, ...
 Неимовински односи - право на живот,
физички и духовни интегритет, име, част
и углед, приватност, слободу, глас, ...
 Правни положај субјеката: физичка и
правна лица (статусни дио).

13
Грађанско право – метод
(начин, техника) регулисања:
Начело аутономије воље (ограничење
слободе уговарања),
 Једнакост странака и равноправност
њихових воља,
 Прометљивост (преносивост) гр. права,
 Имовинска санкција,
 Заштита на приватни захтјев.

14
Аутономија воље (слободна
иницијатива, диспозиција):
•
•
•
Слобода заснивања правних послова и
слобода вршења права.
§ 13 СГЗ: “Воља и наредба човечија заступа
закон, а закон накнађа вољу и наредбу
човечију. Но у оном што се тиче јавног
поретка и благонаравија, не може се ништа
изменити вољом или уговором”.
Одступања од начела: стицање и губитак
пословне и деликтне способности, накнада
штете, уговори по приступу, забрана
злоупотребе права, застарјелост и преклузија
итд.
15
Равноправност (једнакост,
координацијa) страна
“Правна” (формална) једнакост.
 Координација и субординација.
 Нису сви учесници у једнаком положају
без обзира на економску снагу, искуство,
стручност, вјештину итд.?!
 Равноправност држављана и страних
физичких и правних лица.
 Одступања од начела: васпитање дјеце,
поступање у самопомоћи итд.
16

Прометљивост (преносивост,
отуђивост, могућност
одрицања) грађанских права
-
-
-
Пренос имовинских (апсолутних и
релативних) права с једног на друго лице
ако нису везана за титулара. Изузетак је
плодоуживање, законско издржавање...
Дјелимично преношење права (послуга,
залог, плодоуживање...).
Неимовинска права (права личности,
уговори intuitu personae, неимовинска
ауторска права, ...) су непреносива.
17
Имовинска санкција
(реална егзекуција)
Спроводи се на имовини дужника, а не
на његовој личности (дужнички затвор).
 Персонална егзекуција – извршење на
личности.
 Није неограничена: важи начело
социјалног поступања (ЗИП).
 Одступања од начела: (јавно) извињење,
присилно удаљење из стана, развод
брака, објава исправке итд.
18

Заштита на приватни захтјев




Ималац права сам одлучује хоће ли тражити
заштиту свог повријеђеног или угроженог
права.
Правна заштита: ex privato (на приватни
захтјев) и ex officio (по служ. дужности).
Захтјев се подноси суду или органима управе.
Одступања: покретање поступка од стране
јавног тужиоца (поништај брака), органа
старатељства (утврђивање очинства), суд
(оставински поступак) и др.
19
Извори грађанског права

Извор права:
1. чиниоци (снага, узрок) који доводе до
настанка права (правне норме) је
материјални извор, а
2. облик, форма у којој се право (правна
норма) испољава је формални извор:
2.1. прописано (писано) право и
2.2. обичајно (неписано) право.
20
Норме грађанског права:
- Императивне и диспозитивне
(према дејству);
- Обавезујуће, забрањујуће и
овлашћујуће (према садржини);
- Опште и појединачне (према
обиму);
- Норме стриктног права (ius
strictum) и норме правичног права
(ius aequm)...
21
Круг извора грађанског права
•
•
Јавни извори: јавна власт (законодавна,
судска, извршна) ствара правне норме
– устав, закон подзаконски акти,
судска пресуда, управни акт и др.
Приватни извори: остали субјекти који
стварају норме – колективни уговори,
општи услови пословања, статути и
оснивачки акти привредних друштава,
трговачки обичаји и узансе ...
22
Уставом оређени извори
•
•
Чл. 108/1 Устава РС: „Закони,
статути, други прописи и
општи акти морају бити у
сагласности са Уставом“.
Чл. 108/2: „Прописи и други
општи акти морају бити у
сагласности са законом“.
23
Хијерархија (колизија) извора
грађанског права
•
•
•
Lex superior derogat legi inferiori:
међународни акти, устав, закон...
Lex posterior derogat legi priori.
Lex specialis derogat legi generali.
24
Кодификација
Грађанска кодификација (codex = књига)
потпуно, систематски, усклађено, заокружено
регулише цјелокупно грађанско право у јеном
законодавном акту: законику (грађански,
цивилни, приватноправни).
- Баварски грађ. законик из 1756. год.; Пруски
грађ. законик из 1794. год.; Француски грађ.
законик из 1804. год.; Аустријски грађ.
законик из 1811. год; БГБ из 1896. год.; СГЗ
из 1844. год: ОИЗ из 1888. год.; Европски ГЗ...
- Декодификација у 20 - том вијеку...
-
25
Унификација
-Унификација
(unus=један и facio,
facere=чинити, радити) је
доношење законских аката који
важе јединствено на подручју
цијеле државе уколико то до тада
није било на тај начин регулисано.
- Хармонизација (право ЕУ).
26
Извори грађанског права:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Закон,
Судска пракса (прецеденти),
Општи услови пословања,
Општа правна начела,
Аутономно право,
Правна наука (доктрина),
(Трговачки) обичаји и узансе,
Морал.
27
Закон као извор грађ. права:
Пруски Ландрехт – 1794 год.,
 Француски грађ. законик – 1804 год.,
 Аустријски грађ. законик – 1811. год.,
 Њемачки грађ. законик – 1900. год.,
 Швајцарски грађ. законик – 1912. год.,
 Грчки грађ. законик – 1940. год.,
 Италијански грађ. законик – 1942. год.,
 Мађарски грађ. законик – 1959. год. ...

28
Грађанска кодификација у
Југославији:
- СГЗ из 1844. године,
- ОИЗ из 1888. године,
- Предоснова грађанског законика
за Краљевину Југославију из 1934.
године.
29
Општи услови пословања као
извор грађанског права:
•
•
•
•
Представљају услове за закључивање истоврсних
уговора које једна страна (банка, осигуравајуће
друштво...) унапред одређује за свакоко лице које са
њом ступа у уговорни однос.
Друга уговорна страна има могућност да прихвати у
цјелости те услове или да уопште не улази у
уговорни однос.
Морају бити у складу са когентним прописима.
Морају бити познати уговорној страни у тренутку
закључења правног посла.
30
Општа правна начела као
извори грађанског права
Примјењују се посредно, посредством
других одређенијих норми које их
конкретизују.
 Начело аутономије воље, слободе
уговарања, равноправности страна, pacta
sunt servanda, правичности, савјесности и
поштења, забране злоупотребе права,
акцесорности заложног права...

31
Судска пракса као извор грађ.
права:




Није формалан извор права.
Судови суде на основу устава, закона и других
општих аката - пресуде их не обавезују. Ипак
одлуке другостепених судова или Врховног
суда РС нижи судови најчешће
прихватају...(фактичка везаност, а не правна).
Правна схватања, начелна правна схватања и
ставови виших судова - нису обавезна за ниже
судове, већ за оне који су их донијела.
Пресуде Европског суда су обавезујуће...
32
Обичај као извор грађ. права




Обичај је устаљен начин понашања који се заснива на
општем увјерењу о правној обавезности тако се
понашати, било да је неписан, било да је писан.
Супсидијарни извор права у односу на закон: правни
(попуњавање правних празнина и тумачење неодређене
опште правне норме) и фактички обичај (када закон на
њега упути).
Узансе (трговински обичаји) настају у привредним
односима између привредних субјеката, а обавезни су
ако је уговорена њихова примјена од страна.
Опште узансе за промет робе из 1954. године и посебне
узансе (у угоститељству, туризму, грађењу ...).
33
Правна наука (доктрина) као
извор грађ. права
Писана сазнања до којих су дошли
правни писци у монографијама,
уџбеницима, чланцима и др. научним
радовима.
 Није извор права у формалном смислу
али својим ауторитетом врши значајан
утицај на законодавство и судску праксу.

34
35
Правни субјекти:





ПРАВНИ СУБЈЕКТИ или субјекти права или лица у праву или имаоници су
физичка и правна лица (лични и нелични имаоници по ОИЗ-у).
То је свако лице коме правни поредак признаје одређена права и обавезе.
Животиње? Нису ствари, али за њих вриједи све што и за ствари (чл. 6/7
ЗСП-а). Закон о заштити и добробити животиња, „Службени гласник БиХ„,
бр. 25/09; Закон о заштити и добробити животиња, „Службени гласник РС“,
бр. 111/08; Закон о ловству „Службени гласник РС“, бр. 60/09 и 50/13.
Животиње су субјекти права sui generis: имају правну способност за лична
права - право на живот, здравље, физички и психички интегритет, али не и за
имовинска; немају пословну и деликтну способност.
Животиње су објекти права sui generis (на животињама постоје имовинска и
друга права).
36
Физичка лица као правни
субјекти:
Правна способност,
 Пословна способност,
 Деликтна способност,
 Лично име,
 Држављанство,
 Пребивалиште и боравиште,
 Регистри: матичне књиге, катастар
непокретности...

37
Правна способност физичких лица
- Појам: сваки човјек има општу (потпуну, универзалну) правну
способност, за разлику од пословне и деликтне способности коју нема
сваки човјек.
- општа, универзална правна способност: људско право загарантовано
Уставом,
- човјек ≠ субјект права.
- услови за стицање (рођење, знаци живота, потиче од мушкарца и
жене),
- nasciturus...,
- престанак (физичка и цивилна/грађанска смрт, проглашење несталог
лица за умрло - посљедице везане за брак и имовину, коморијенти).
38
Услови за проглашење несталог лица
за умрло и доказивање смрти:
Закон о ванпарничном поступку, „Службени гласник РС“,
бр. 36/09 (чл. 61/1/а - г):
а) ако о животу лица нема никаквих вијести за последњих 5
година, а од његовог рођења је протекло 60 год.,
б) ако о животу лица нема никаквих вијести за последњих 5
година, а околности под којим је нестало чине вјероватним да
више није живо,
в) нестало у рату, а нема никаквих вијести 1 год. од
престанка непријатељства и
г) нестало у бродолому, СН-и, пожару, поплави, земљотресу
и сл., а нема никаквих вијести 6 мјесеци од престанка
опасности.

39
Пословна способност физичких лица:
појам: способност својим изјавама воље стицати
права и обавезе.
 врсте:
1. потпуно пословно способна лица (пуна,
неограничена пословна способност),
2. дјелимично (ограничено) пословно способна
лица и
3. потпуно пословно неспособна лица.
- lucida intervalla.

40
Потпуно пословно способна лица:
Стиче се пунољетством, са навршених 18
година (чл. 108 ПЗ).
 Изузетак: закључењем брака са 16
година уз дозволу суда (чл. 64-80 ЗВП-а).
 Ако дође до развода брака прије
навршених 18. година живота лице не
губи пословну способност.

41
Потпуно пословно неспособна лица
То су: 1. Лица до 15 година (млађи малољетници),
2. Пунољетна лица над којима је продужено родитељско право
(чл. 81-85 ЗВП-а) и
3. Лица потпуно лишена пословне способности (чл. 28-43 ЗВП;
чл. 211/1 ПЗ).
 Правни послови које могу обављати:
1. Послови којима се стиче само право (правно корисни послови),
2. Правно неутрални послови и
3. Правни послови мањег значаја (багателни послови).
 Остали правни послови предузети самостално су ништави.
 У име ових лица правне послове закључују њихови законски
заступници: родитељи или стараоци,
 Нотарска форма (чл. 68/1/2 Закона о нотарима РС: Располагање
имовином малољетних и пословно неспособних лица).

42
Ограничено пословно способна лица


1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
То су: 1. лица од 15 до 18 година (старији малољетници),
2. пунољетна лица над којима је продужено родитељско право и
3. лица дјелимично лишена пословне способности.
Правни послови које могу обављати:
Правне послове које могу и млађи малољетници,
Све послове уз сагласност родитеља или старатеља,
Сагласност органа старетељства за послове са непокретним стварима и
покретним стварима веће вриједности,
Радна способност (15 год.) и располагање зарадом (чл. 203/2 ПЗ),
Тестаментарна способност (15 год.),
Признање очинства (16 год., чл. 114 ПЗ),
Пристанак на медицински третман (15 год., чл. 25/3 Закона о здравственој
заштити РС).
Остали правни послови предузети самостално су рушљиви.
Претходна (дозвола) или накнадна (одобрење) сагласност; храмајући
послови
Нотарска форма (чл. 68/1/2 Закона о нотарима РС)
43
Деликтна способност физичких лица:
Појам: способност бити одговоран за проузроковану штету (лица
неспособна за расуђивање: душевна болест, заосталост умног развоја или
лица доведена у стање неспособности за расуђивање: хипнотисана,
дрогирана, опијена лица – чл. 159/1 и 3 ЗОО-а).
- - lucida intervalla: пролазна неспособност за расуђивање – деликтно
способно лице, (чл. 159/2 ЗОО-а); одговорност лица чијом кривицом је
доведено у такво стање.
- Врсте (чл. 160/1-3 ЗОО-а):
1. апсолутно деликтно неспособно лице (до навршене 7 године живота):
одговарају родитељи или стараоци... Изузетак разлог правичности...
2. дјелимично деликтно способно лице (од 7 до 14 година живота):
одговара лице ако је способно за расуђивање и
3. деликтно способно лице (са навршених 14 година живота па до смрти).
-
44
Опште претпоставке одговорности:
Штета,
 Узрочна веза,
 Противправност и
 Основ одговорности: субјективна,
објективна и одговорност за другога.
 Врсте одговорности:
1. деликтна и
2. уговорна одговорност.

45
Опште претпоставке
одговорности: основ одговорности


Одговорност по основу кривице (субјективна
одговорност), одговара сам штетник и
одговорност без кривице: одговорност за
радње другог и одговорност за штету од опасне
ствари и опасне дјелатности (објективна
одговорност).
Искључење (ограничење) одговорности: виша
сила и случај, кривица оштећеног или трећег
лица.
46
Одговорност за другог (по
основу правичности):
Одговорност за душевно болесна или
лица заостала у умном развоју,
 Одговорност за штету коју проузрокују
малољетна лица,
 Одговорност послодавца за штету коју
проузрокују његови радници,
 Одговорност правног лица за штету коју
проузрокује његов орган,
 Одговорност за радње помоћника.
47

Претпоставке одговорности за
другог:
Свако одговара за своје поступке
(субјективна одговорност).
 Међутим, код одговорности за другог
која је објективна одговорност разликују
се штетна радња и одговорно лице.
 Код одговорности за другог оштећени
мора доказати постојање претпоставки за
одговорност, осим кривице одговорног
лица која се претпоставља.

48
Одговорност за другог: лица



Обухвата три лица: оштећеног, штетника и
одговорно лице.
Изводи се из односа који постоји између
штетника и одговорног лица (штетник је лице
које је зависно од одговорног лица или му је
подређено).
Установљена је у корист оштећеног јер
накнаду често не би могао добити од штетника
због лошег имовног стања или због деликтне
неспособности.
49
Атрибути (својства, обиљежја)
физичких лица:
лично име,
 пол (полни идентитет),
 пребивалиште и боравиште,
 држављанство,
 матични број,
 матичне књиге: - рођених,
- држављана,
- вјенчаних и
- умрлих.

50
Лично име
Састоји се од имена и презимена.
 Име и презиме може се састојати од
више ријечи.
 Име дјетета споразумно одређују
родитељи, а презиме добија према
презимену једног или оба родитеља.
 За ново лично име потребан је пристанак
дјетета (усвојеника) старијег од 10
година.

51
Лично име

-
-
-
Неће се одобрити промјена
имена/презимена:
лицу против кога се води крив. поступак
за КД за које се гони по служ. дужности,
лицу које је осуђено за такво КД док
казна није извршена и
лицу које то чини ради избјегавања
законом утврђених обавеза.
52
Пребивалиште и боравиште





Пребивалиште (domicil): мјесто у коме се лице настани
(corpus) с намјером да у њему стално живи (animus).
Боравиште: мјесто у коме се лице привремено задржава,
без намјере да ту трајно остане (хотели, студентски
домови, радилишта предузећа...).
Пријава – одјава (дијете /60 дана)
Евиденције: - централна (Мин. цивилних послова БиХ),
- ентитетска (МУП) и
- локална (надлежни орган).
Агенција за идентификациона документа, евиденцију и
размјену података БиХ: http://www.iddeea.gov.ba
53
Држављанство:

Стицање: - поријеклом,
- рођењем на територији РС,
- усвајањем,
- прирођењем (натурализацијом),
- међународним споразумом.

Престанак: - по сили закона,
- одрицањем,
- отпустом,
- одузимањем и
- међународним споразумом.
54
Матични број
13 цифара сврстаних у 6 група, нпр.
13/09/993/10/345/8
I група (двије цифре): дан рођења,
II група (двије цифре): мјесец рођења,
III група (три цифре): година рођења,
IV група (двије цифре): број регистра ЈМБ,
V група (три цифре): комбинација пола и редног
броја за лица рођена истог дана: М 000-4999,
Ж 500-999,
VI група (једна цифра): контролни број.

55
Законски прописи:








Закон о личном имену, “Службени гласник РС”, бр. 27/93,
Закон о матичним књигама, “Службени гласник РС”, бр. 111/09,
Закон о пребивалишту и боравишту држављана БиХ, “Службени
гласник БиХ”, бр. 32/01; 56/08,
Закон о држављанству РС, “Службени гласник РС”, бр. 35/99;
18/10,
Закон о држављанству БиХ, “Службени гласник БиХ”, бр. 13/99;
6/03; 14/03,
Закон о јединственом матичном броју, “Службени гласник БиХ”,
бр. 32/01; 63/08; 103/11,
Закон о путним исправама, “Службени гласник БиХ”, бр. 4/97,
1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08,
39/08 и 60/13),
Закон о агенцији за идентификационa документa, евиденцију и
размјену података Босне и Херцеговине, “Службени гласник
БиХ”, бр. 56/08.
56
Законски прописи:








Закон о личној карти држављана БиХ, “Службени гласник БиХ”, бр.
32/01; 16/02; 32/07; 53/07; 56/08,
Закон о путним исправама БиХ, “Службени гласник БиХ”, бр. 4/97;
1/99; 9/99; 27/00; 32/00; 19/01; 47/04; 53/07; 33/08; 39/08,
Закон о заштити личних података, “Службени гласник БиХ”, бр. 49/06,
Породични закон, “Службени гласник РС”, бр. 54/02,
Закон о насљеђивању, “Службени гласник РС”, бр. 1/09,
Закон о удружењима и фондацијама, „Службени гласник РС“, бр.
52/01,
Закон о удружењима и фондацијама БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр.
32/01,
Закон о здравственој заштити, „Службени гласник РС“, бр. 106/09.
57
Правна лица као правни
субјекти (деф.):

Правно лице је организација људи која
посједује своју посебну имовину ради
остварења неког друштвено допуштеног
циља и којој правни поредак признаје
својство субјекта права са правима и
обавезама која се разликују од права и
обавеза појединаца који је сачињавају.
58
Организације са својством
правног лица:


1.
2.
3.

Није свака организација правно лице.
Статус правног лица стичу организације које:
јесу правно уређене,
нису забрањена императивним прописима и
правни систем их изричито призна.
То су нпр.: предузећа, банке, болнице, задруге,
општине, универзитети, политичке странке,
удружења грађања, заједнице етажних
власника...
59
Признање правног
субјективитета:


1.
2.
3.
4.
5.
Numerus clausus правних лица (привредна друштва, задужбине,
општине...).
Начини (системи) признања правног субјективитета:
Систем аутопризнања (држава),
Систем пописа (на основу оснивачког акта): посебним законом се
одреди да организација има статус правног лица или се законом
одреди да све организације које испуне услов имају статус правног
лица,
Систем одобрења, концесије (на основу дискреционе оцјене):
државни орган даје одобрење за стицање правног субјективитета,
Систем утврђивања, деклерације: организација стиче правни
субјективитет кад државни орган утврди да испуњава све законом
прописане услове,
Допунски (помоћни) и комбиновани систем: акт уписа у јавни
60
регистар, акт публиковања (објављивање у сл. листу...)...
Начело правне раздвојености и
самосталности

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Правно лице је раздвојено од својих оснивача и учесника
(нпр. привредно друштво):
Права и обавезе друштва се разликују од права и обавеза
оснивча и учесника,
За дуг повјериоцима не одговарају оснивачи и учесници, већ
друштво својом имовином (изузетак...),
Правни послови које предузимају оснивачи и учесници
производе дејства према друштву које заступају,
Као странка пред судом се појављује оснивач и учесник у
име друштва, а не у своје име,
У јавним регистрима права и обавезе се воде на друштво,
Смрт оснивача или учесника не утиче на престанак
61
друштва...
Функције правног лица:
Потпуније остварење трајнијег
постављеног циља,
 Погодније обављање правног промета,
 Већа заштита повјерилаца (гарантна
функција),
 Ограничење одговорности (лимитна
функција).

62
Основна обиљежја (елементи)
правног лица
Уређеност правилима (оснивачки акт,
статут),
 Органи (директор, управни одбор,
надзорни одбор, скупштина),
 Дозвољени циљ (стицање добити или
остварење општекорисних циљева),
 Имовина (стварна пр., облигациона пр.,
интелектуална својина, ауторско право).

63
Идентитет правних лица
Пословно име: НАЗИВ за непрофитна
правна лица, а ФИРМА за профитна
правна лица.
 Сједиште је мјесто гдје се правно лице
налази, мјесто одакле се управља
пословањем правног лица.
 Државна припадност је веза правног
лица с државом.

64
Правна и пословна способност
правних лица

-



1.
2.
Правна способност - разлика у односу на физичка лица и то:
неимовинска правна способност (не може бити носилац права и обавеза
везаних за природу физичког лица, нпр. породична, брачна, права
личности) и
имовинска правна способност (општа и специјална).
Пословна способност: остварује се преко органа (заступника).
Обим пословне способности одређен је обимом правне способности
правног лица (нпр. ако има општу имовинску правну способност имаће
и општу пословну способност), чл. 54/1 ЗОО-а.
Правни послови предузети ван сфере дјелатности (правне и пословне
способности) правних лица:
непрофитна (некомерцијална) правна лица – правни посао је ништав и
профитна (комерцијална) правна лица – правни посао је пуноважан, али
по цијену казне.
65
Деликтна способност правних
лица
Деликтна способност: право правног лица
на накнаду штете и право на обавезу да
штету надокнади.
 Објективна и субјективна одговорност
правних лица.
 Субјективна (деликтна) одговорност
правног лица: деликтне радње оснивача и
учесника рачунају се правном лицу као
његови деликти.

66
Деликтна одговорност
запослених у правном лицу:


Чл. 170/1 ЗОО-а: (Одговорност предузећа, привредних
друштава, субјеката: “За штету коју радник у раду или у
вези са радом проузрокује трећем лицу одговара предузеће
у којем је радник радио у тренутку проузроковања штете,
осим ако докаже да је радник у датим околностима
поступао онако како је требало”.
Чл. 36 Правилника о дисциплинској и материјалној
одговорности запослених на Универзитету, бр. 03/043.825-4/13, од 10.042013. године: „Ако Универзитет
надокнади штету коју је запослени на раду или у вези са
радом проузроковао трећем лицу, запослени је дужан да
износ исплаћене штете надокнади Универзитету, ако је
штету проузроковао намјерно или из крајње непажње“. 67
Деликтна одговорност правног
лица



По правилу правно лице одговара у границама своје правне
и пословне способности које су наведене у оснивачком акту
или статуту и регистоване у суду (теорија ultra vires).
Међутим, оснивачким актом и статутом не може се
ограничити његова деликтна способност, тј. теорија ultra
vires се не примјењује на проузроковање штете.
С тога, правно лице одговара не само за радње у оквиру
његове дјелатности него и у вези са дјелатношћу, ако је
такве радње предузео његов орган, односно одговара и за
рад својих радника (а не само органа).
68
Деликтна одговорност
запослених у др. правном лицу


Чл. 171/1 ЗОО-а: (одговорност других лица,
послодаваца): “Одредбе претходног члана
примјењују се и на друга правна лица
(послодавце) у погледу одговорности за штету
коју радници који код њих раде проузрокују у
раду или у вези с радом”.
“Други послодавац” може бити држава,
јединице локалне самоуправе, јавне службе...,
дакле, сва правна лица ван привреде
дјелатности.
69
Деликтна одговорност државе:


Чл. 17 Устав РС: (Људска права и слободе): “Свако
имо право на накнаду штете коју му незаконитим
или неправилним радом наносе службено лице или
државни орган, односно организација која врши
јавна овлашћења”.
Разликује се одговорност државе по основу
одговорности за другог (службених лица) од
општег режима одговорности правног лица за свог
радника, јер је потребно доказати постојање
незаконитог и неправилног рада службених лица у
вршењу јавних овлашћења (функција).
70
Деликтна одговорност државе




Штета проузрокована трећем лицу (физичко или
правно лице) од стране службених лица
државних органа која врше јавна овлашћења,
Постојање узрочне везе између радње службених
лица и проузроковане штете,
Штета наступила због незаконитог или
неправилног рада службеног лица и
Штета проузрокована у раду (рад на радном
мјесту у оквиру радних функција) или у вези са
радом.
71
Случајеви незаконитог и неправилног
рада државних органа:
Неосновано лишење слободе и
неоправдана осуда,
 Прекомјерна употреба средстава принуде
од стране полицијских органа,
 Присилно узимање узорака крви и
других тјелесних супстанци,
 Утицај на вољу осумњиченог у
кривичном поступку...

72
Врсте правних лица:






Јавноправна и приватноправна,
Профитна и непрофитна (комерцијална и
некомерцијална),
Једносвојинска и мјешовита,
Корпорације (нпр. ДОО, АД) и лична
удружења (нпр. ортачко, командитно
друштво),
Једночлана (нпр. ДОО, АД) и вишечлана (нпр.
ортачко, командитно друштво),
Удружења и фондације.
73
Удружења

-
-
-
Удружење у ширем смислу:
основна сврха није стицање добити већ
остварење заједничког, општег интереса или
циља,
оснивање: три лица (физичка или правна),
настанак: доношењем оснивачког акта, статута
и именовањем органа управљања (скупштина
удружења),
нема својство правног лица, али уписом у
регистар може стећи то својство.
74
Удружења

-
-
Удружење у ужем смислу:
оснива се ради остварења циљева које му
поставе чланови (стицање добити),
то су привредна друштва (АД, ДОО,
ортачко и командитно друштво), јавна
предузећа, банке, друштва за осигурање,
задруге, политичке странке, спортска
удружења, синдикати...
75
Удружења



Удружење од јавног интереса.
Статут овог удружења утврђује Влада РС на
приједлог Министарства управе и локалне
самоуправе.
Остваривање интереса јавности у области:
здравства, науке, социјалне заштите, заштите
околине, цивилно друштво, ратни ветератни,
људска права, права мањина, помоћ
инвалидима, толеранција, култура, вјерске
слободе, удружења потрошача и др.
76
Установе
Немају чланство; дјелују у интересу
корисника (дестинатера), а не оснивача
или запослених;
 Дијеле се на: 1. фондације,
2. задужбине и
3. остале установе;

77
Фондације
Оснивање (уговором, тестаментом, др.
правним актом) од стране једног или
више физичких или правних лица,
 Оснивачки акт и статут,
 Органи: управни одбор, др. органи.

78
Удружења и фондације



Јединствени регистар удружења и фондација
води Министарство управе и локалне
самоуправе РС.
Одредбе Закона о удружењима и фондација
примјењују се и за регистрацију страних или
међународних удружења или фондација или
др. меународне НВО.
Одредбе закона се примјењују и на савезе и др.
облике повезивања удружења и фондација.
79
Друга правна лица
Републички органи управе
(министарства, републичке управе),
 Републичке управне органицације
(агенције, заводи, дирекције),
 Јединице локалне самоуправе (градови,
општине),
 Политичке партије.

80
Законски прописи







Закон о привредним друштвима, “Службени гласник РС”, бр.
127/08, 59/09 и 100/11;
Закон о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској,
“Службени гласник РС”, бр. 67/13.
Закон о јавним предузећима, “Службени гласник РС”, бр. 75/04 и
78/11;
Закон о банкама, “Службени гласник РС”, бр. 44/03, 74/04 и
116/11;
Закон о микрокредитним организацијама, “Службени гласник
РС”, бр. 64/06 и 116/11;
Закон о друштвима за осигурање (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 17/05, 01/06, 64/06 и 74/10).
Општи закон о задругама БиХ, “Службени гласник БиХ”, бр.
18/03 и Закон о пољопривредним задругама РС, “Службени
гласник РС”, бр. 73/08, 116/09 и 78/11.
81
Законски прописи







Закон о републичкој управи РС, “Службени гласник
РС”, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 24/12;
Закон о локалној самоуправи, “Службени гласник РС”,
бр. 101/04 и 118/05;
Закон о политичким организацијама РС, “Службени
гласник РС”, бр. 15/95 и 17/02;
Закон о здравственој заштити, “Службени гласник
РС”, бр. 106/09;
Закон о спорту, “Службени гласник БиХ”, бр. 27/08 и
Закон о спорту Републике Српске, “Службени гласник
РС”, бр. 4/02 и 66/03,
Закон о систему јавних служби, „Службени гласник
РС“, бр. 68/07.
82
Грађанскоправни однос: појам




... је друштвени однос уређен правом, тј. однос између
субјеката права, а поводом објекта права. То су робноновчани (имовински) односи и неимовински односи.
Садржину чине правни субјекти и њихова права и
обавезе.
За настанак, промјену или престанак је потребно
постојање правних норми и одређених правних
чињеница (правно релевантних чињеница).
Неправне (фактичке) чињенице, нпр. вожња
аутомобилом брзином од 100 км/ч иако је ограничење
80 км/ч није грађанскоправна чињеница (јесте за
кривично или прекршајно право) уколико није
проузрокована штета; осигурани случај код уговора о
осигурању...
83
Грађанскоправни однос: садржина


-

ПРАВНА НОРМА + ПРАВНА ЧИЊЕНИЦА = ГРАЂАНСКОПРАВНИ
ОДНОС
Правне чињенице: 1. (људске) радње и
2. природни догађаји.
Радња је остваривање воље човјека у спољном свијету.
Природни догађаји настају без воље човјека или не само вољом човјека, нпр.
зачеће, рођење, раст, смрт,...
Радње: 1. недозвољене (деликти) и
2. дозвољене: а) вољне радње (нпр. правни послови) и
б) радње сагласне праву (нпр. налаз изгубљене ствари).
84
Правне чињенице:


1.
2.
-
-
... су чињенице које производе правно дејство, тј. од којих зависи
настанак, промјена или престанак неких права или обавеза или статуса,
одн. правног дејства.
Врсте:
Познате чињенице,
Правне претпоставке (пресумпције) су оне правне чињенице за које
правна норма у одређеним ситуацијама узима да постоје или не
постоје, без доказивања. Могу бити обориве и необориве:
обориве (praesumptiones iuris tantum) код којих је дозвољено доказивати
супротно (нпр. муж мајке се сматра оцем дјетета) и
необориве (praesumptiones iuris et de iure) које искључују могућност
доказивања супротног (дјеца до 7. год. су неспособна за расуђивање).
85
Фикције
Фикције су правне чињенице које у
стварности не постоје, али се узима (замишља)
да постоје, нпр. фикција рођења (насцитурус),
фикција (не)наступања услова...
 Правне фикције се не могу обарати, за разлику
од претпоставки које су углавном обориве,
тако да је правни режим фикција једнак оном
необоривих претпоставки.

86
Врсте правних чињеница
(наставак):
Позитивне и негативне,
 Просте и сложене,
 Спољашње и унутрашње,
 Радње и догађаји.

87
Виша сила и случај
Vis maior је неизвјесна околност која се
није могла предвидјети, а да се могла
предвидјети, није се могла спријечити.
- несавладивост; спољни догађај;
 Casus је будућа и неизвјесна околност
која би се, да се могла предвидјети,
могла и отклонити.
- непредвидљивост; унутрашњег
карактера;

88
Субјективна грађанска права





Субјективно грађанско право је овлашћење
титулара грађанског права на одређено
понашање које му правни поредак признаје и
обезбјеђује правну заштиту.
Објективно право...
Елементи правног односа су (субјективна)
права и корелативне обавезе.
Елементи субјективног грађанског права:
овлаштење и захтјев.
Одрицање од права; одрицање од захтјева.
89
Субјективно грађанско право и
сродни појмови




-
Правна моћ је право одређеног лица да једностраном изјавом воље створи
правни однос између себе и другог лица, који погађа то лице без његовог
пристанка. Може произићи из закона или уговора (нпр. право прече
куповине, право избора код алтернативних облигација, опозив поклона
због незахвалности поклонопримца...).
Правно стање је правно релевантна чињеница којој недостаје једна или
више чињеница да би настало субјективно грађанско право (нпр. одржај,
тестамент док је оставилац жив...).
Правни статус (положај) је способност или неспособност лица да има
одређена права и обавезе, тј. да буде титулар неког субјективног права
(нпр. правна, пословна, деликтна способност...).
Чињенични скуп – скуп правних чињеница потребних за настанак
правног дејства (нпр. услови за закључење брака, за насљеђивање...).
Разликује се:
Правни основ (iustus titulus, iusta causa) и
Начин стицања (modus auqirendi).
90
Објекти грађанског права:
1.
2.
3.
4.
Ствари – материјални дијелови природе у
људској власти на којима постоји неко
субјективно грађанско право.
интелектуална права (ауторско и сродна
права, патент, индустријски дизајн, жиг,
ознака географско поријекла, топографија
интегрисаног кола, know- how).
права личности (право на живот, здравље,
тјелесни и психички интегритет, слободу,
достојанство, лик, углед, име,...),
људске радње (давање, чињење, нечињење
или трпљење).
91
Ствари





Дејство erga omnes: дужност свих трећих лица да се уздрже од
повреде стварних и других апсолутних права,
Правни положај човјека; леша (умрлог); људских органа, ткива и
ћелија; физичких производа људског тијела (крв, коса, мајчино
млијеко, сперма и сл.) – ствари sui generis; протеза, пејсмејкера,
вјештачких кукова и сл.
Добра од општег интереса (грађевинско, пољопривредно,
шумско земљиште, шуме, биљни и животињски свијет, ствари
од културног историјског и еколошког значаја) могу бити
објекат права својине и др. стварних права (посебни закони).
Јавна добра (јавни путеви, улице, тргови и др.), објекти,
земљиште, новац итд. државних органа и природна богатства
(руде, воде, дивљач, рибе и др.),
Нису објекат права својине општа добра (ваздух, вода у
ријекама, изворима, језерима и мору) па нису ни ствари у смислу
грађанског права.
92
Интелектуална права
... права чији су предмет творевине људског духа и
ума; дејство erga omnes;
1. ауторска и сродна права:
- ауторска морална права (право објављивања,
признања ауторства и поштовања дјела) и
- ауторска имовинска права (право репродуковања,
дистрибуирања, давања у закуп, сопштења јавности,
прераде, аудиовизуелног прилагођавања и превода).
2. индустријска својина (патент, жиг, дизајн, ознака
географског поријекла, know – how)

Институт за интелектуалну својину БиХ:
http://www.ipr.gov.ba

93
94
Ауторско дјело:







Ауторским дјелом сматра се индивидуална духовна творевина из области
књижевности, науке и умјетности без обзира на врсту, начин и облик
изражавања.
Аутор дјела је физичко лице које је створило дјело.
Ауторско право траје за живота аутора и 70 година након његове смрти.
Ауторско право као цјелина је непреносиво.
Аутор не може да пренесе на друго лице ауторска морална права.
Аутор може уговором или другим правним послом да пренесе на друго
лице појединачна имовинска овлашћења (ауторска имовинска права) и
друга права аутора.
Располагање појединачним ауторским имовинским правима или другим
правима аутора на дјелу не утиче на право својине на ствари на којој или
у којој је ауторско дјело фиксирано и обрнуто.
95
Садржина ауторског дјела:



Ауторско право је јединствено право на ауторском дјелу које
садржи искључива лично-правна овлашћења (ауторска
морална права), искључива имовинскоправна овлашћења
(ауторска имовинска права) и друга овлашћења аутора
(друга права аутора).
Ауторска морална права штите аутора у погледу његових
духовних и личних веза са његовим дјелом.
Ауторска имовинска права садрже искључиво овлашћење
аутора да забрани или дозволи искоришћавање свог дјела и
примјерака тог дјела (право репродуковања, право
дистрибуирања, право давања у закуп, право саопштавања
јавности, право прераде, право аудио - визуелног
прилагођавања и право превода).
96
Патент (проналазачко право):








Патент је правно заштићени проналазак који представља ново техничко
рјешење одређеног проблема.
Материјална права носиоца патента обухватају искључива права привредног
искоришћавања проналаска и право располагања њиме.
Проналазач има морално право у статусу проналазача да буде наведен у
пријави патента, свим исправама које се издају за признати патент, те у
одговарајућим регистрима.
Патент се признаје за сваки проналазак из било којег подручја технике који је
нов, који има инвентивни ниво и који се може индустријски примијенити.
Проналазач је лице које је створило проналазак својим стваралачким радом.
Регистар пријаве патената и Регистар патената...
Патент траје 20 година, рачунајући од датума подношења пријаве патента.
Патент може да буде предмет уговора о потпуном или дјелимичном преносу
права, предмет уговора о лиценци, као и предмет заложног права и предмет
пљенидбе.
97
Жиг (заштитни знак, марка):






Жиг је право којим се штити знак који у привредном промету служи за
разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте
или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица. Жигом
се не сматрају печат, штамбиљ и службени знаци за обиљежавање
драгоцјених метала, мјера и слично.
Знак се може састојати нарочито од ријечи, укључујући лична имена,
цртежа, слова, бројева, слика, облика производа или њиховог паковања,
распореда боја, тродимензионалних облика или комбинације тих елемената.
Регистар пријава за признање жига, Регистар жигова и Регистар заступника
за заштиту жигова...
Жиг траје 10 година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се
уз плаћање таксе и трошкова поступка његово важење може продужавати
неограничен број пута.
Пренос жига, односно права кориштења може се извршити на основу
уговора о преносу права, уговора о лиценци или франшизи.
98
Жиг може бити предмет залога.
Индустријски дизајн (узорак, модел):





Индустријски дизајн је искључиво право на спољашњи изглед
производа, а спољашњи изглед производа је укупан визуелни
утисак који производ оставља на информисаног потрошача или
корисника.
Дизајн се штити ако је нов и ако има индивидуални карактер.
Регистар пријава за признање индустријског дизајна, Регистар
индустријског дизајна и Регистар заступника...
Важи 5 година од дана подношења пријаве, с тим да се може још
четири пута продужити за исти период.
Регистровани индустријски дизајн може се преносити на основу
уговора о преносу права, односно може се уступити право
кориштења инд. дизајна уговором о лиценци или франжизи, а
може бити и предмет залоге.
99
Садржина индустријског
дизајна:


Право економског искориштавања индустријског дизајна
(индустријска и занатска израда производа за тржиште,
употреба таквог производа у привредној дјелатности,
складиштење таквог производа ради његовог стављања у
промет, понуда таквог производа ради његовог стављања у
промет, стављање у промет таквог производа и увоз, извоз
или транзит таквог производа.
Морално право аутора дизајна је да његово име буде
наведено у пријави, списима и исправи о индустријском
дизајну.
100
Ознака географског поријекла:


1.
2.
Ознака географског поријекла јесте свака ознака којом се нека земља или
мјесто које се у њој налази, директно или индиректно, означава као земља
или мјесто географског поријекла производа.
Ознаке географског поријекла су:
Име поријекла је географски назив земље, региона или локалитета који
служи да означи производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна
својства искључиво или битно условљени географском средином, која
обухвата природне и људске факторе и чија се производња, прерада и
припрема у цјелини одвијају на одређеном ограниченом подручју и
Географска ознака је ознака која идентификује одређену робу као робу
поријеклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те
територије, гдје се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике
робе суштински могу приписати њеном географском поријеклу.
101
Ознака географског поријекла:
регистри
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Регистар пријава имена поријекла,
Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника имена
поријекла,
Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника географских
ознака,
Регистар имена поријекла,
Регистар географских ознака,
Регистар овлашћених корисника имена поријекла,
Регистар овлашћених корисника географских ознака,
Регистар међународних пријава имена поријекла и
Регистар заступника за заштиту географских ознака и имена поријекла.
102
Ознака географског поријекла:
трајање и пренос


Статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно
географске ознаке, траје 3 године од дана уписивања признатог
статуса у Регистар овлашћених корисника имена поријекла,
односно Регистар овлашћених корисника географских ознака и
може на захтјев овлашћеног корисника, уз подношење доказа о
испуњавању услова прописаних законом и плаћеној прописаној
такси и трошковима поступка, бити обновљен неограничен број
пута, све док траје одговарајуће име поријекла, односно
географска ознака.
Регистровано име поријекла и регистрована географска ознака
не могу бити предмет уговора о преносу права, лиценци,
залогу, франшизи и слично.
103
Топографија интегрисаног
кола: дефиниција


Топографија интегрисаног кола јесте скуп повезаних слика,
забиљежених или кодираних на било који начин, које
представљају тродимензионалну матрицу слојева од којих је
интегрисано коло састављено, при чему свака слика садржи
цјелину или дио матрице полупроводничког производа у свакој
фази његове производње.
Интегрисано коло јесте готов производ или међупроизвод
намијењен за обављање одређене електронске функције, који се
састоји од комада материјала који укључује један или више
повезаних слојева сачињених од интегрисаних елемената, од
којих је бар један елеменат активан.
104
Топографија интегрисаног
кола: трајање и пренос


Рок трајања права заштите топографије почиње од признатог
датума подношења пријаве за регистрацију топографије или од
дана прве комерцијалне употребе топографије било гдје у
свијету, зависно од тога који је дан ранији, а престаје истеком
календарске године у којој се навршава 10 година од дана
почетка рока.
Право заштите топографије може да буде, у цјелини или
дјелимично, предмет преноса на основу уговора о преносу или
на основу насљеђивања, а поједина или сва овлашћења из
права заштите топографије могу, са ограничењима или без
њих, бити предмет уступања на основу уговора о лиценци.
105
Know - how:



Know – how означава техничка знања и стечена
искуства у индустријској или занатској
производњи, све врсте технолошких поступака
и огледа, рецептуре, непатентиране
проналаске, производне и фабричке тајне.
Чл. 686 ЗОО-а у оквиру деф. уговора о
лиценци дефинише да давалац лиценце може
примаоцу лиценце уступити „техничко знање и
искуство“.
Битно обиљежје know- how је његова тајност.
106
Законски прописи










Закон о ауторском и сродним правима, “Службени гласник БиХ”, бр.
63/10,
Закон о колективном остваривању ауторског и сродних права,
“Службени гласник БиХ”, бр. 63/10,
Закон о патенту, “Службени гласник БиХ”, бр. 53/10,
Закон о жигу, “Службени гласник БиХ”, бр. 53/10,
Закон о индустријском дизајну, “Службени гласник БиХ”, бр. 53/10,
Закон о заштити ознака географског поријекла, “Службени гласник БиХ”,
бр. 53/10,
Закон о заштити топографије интегрисаног кола, “Службени гласник
БиХ”, бр. 53/10,
Закон о вину ракији и другим произбодима од грожђа и вина, “Службени
гласник БиХ”, бр. 25/08,
Међународне конвенције и уговори...
Прописи ЕУ из области интелектуалне својине...
107
Права личности




Различити називи: лична права, права на личним
добрима, индивидуална права, право личности, права
на сопственој личности, неимовинска права, лична
неимовинска права, морална права, особна права,
права особности, личносна права...
Релација “права личности – неимовинска штета”.
Концепција права личности у ЗОО (чл. 200/1).
Право на физички интегритет (право на живот,
здравље, тјелесни интегритет, психички интегритет,
полни интегритет, слободу, достојанство, животну
средину), право на углед, част, лик, име, приватност,
тајност писама, преписку... (тзв. секундарна пр.
личности).
108
Права личности:

-
Карактеристике:
апсолутност,
однос субјекта и објекта,
право личности versus права личности,
нематеријални карактер,
непреносивост,
не престају одрицањем и невршењем,
немогућност извршења,
незастаривост.
109
Права личности

-
-
Грађанскоправна заштита:
Тужба за утврђење,
Тужба за пропуштање,
Тужба за уклањање,
Тужба за накнаду материјалне штете (трошкови сахране,
лијечења, изгубљене зараде, изгубљено издржавање и помагање),
Тужба за накнаду нематеријалне штете (накнада за претрпљене
физичке болове, душевне болове: због наружености, смрти
блиског лица, тешког инвалидитета блиског лица, сатисфакција у
посебним случајевима, повреде моралних права аутора, накнада
за страх),
Тужба за накнаду штете због неоснованог лишења слободе или
неоправдане осуде,
Тужба за стицање без основа.
110
Радње (чинидбе, престације)





... су (не)активна понашања на која је дужник обавезан
поврјериоцу на основу неког облигационог односа - то
је предмет обавезе.
Објекат су релативних - облигационих права.
Морају имати имовинскоправни карактер (да се радња
одражава на имовину страна у облигационом односу).
Састоји се у давању (dare), чињењу (facere),
нечињењу, пропуштању (non facere) или трпљењу
(pati).
Предмет, односно радња мора бити могућа (фактички
и правно), допуштена и одређена или одредива (чл. 47
ЗОО-а).
111
Врсте субјективних грађанских
права:



Апсолутна права (стварна права, интелектуална
права и права личности) и релативна
(облигациона) права;
Имовинска (стварна, облигациона, интелектуална
права) и неимовинска права (права личности);
Преносива (имовинска права; изузеци личне
службености, уговори intuitu personae...) и
непреносива (права личности, брачна и породична
права...) права;
112
Карактеристике апсолутних и
релативних права:
Апсолутна права
- Дејство erga omnes и contra
omnes,
- Број обавезних лица није
унапред одређен, а није ни
конкретизован однос између
титулара апсол. пр. и трећих
лица,
- Обавеза свих трећих лица на
уздржавање од радњи којима
се титулар апсол. пр. омета у
вршењу свога права,
- Искључива права,
- Право на тужбу настаје од
момента повреде апсол. пр.,
- Не застарјевају.


-
-
Релативна права
Дејство inter partes, између
повјериоца и дужника,
Овлашћења и обавезе су
унапријед одређене,
Однос корелације између
права и обавеза,
Специфичност објекта пр.
(давање, чињење, нечињење
или уздржавање),
Застарјевају.
113
Врсте правног промета


1.
2.
3.
4.
Правни промет је пренос права са једног лица на друго.
Преносе се апсолутна права путем облигационих права.
Врсте:
Сингуларна (пренос једног или више права са правног
претходника на правног сљедбеника) и универзална
(пренос целокупне имовине са једног на другог
субјекта) сукцесија;
Транслативни (пренос права у цјелини) и
конститутивни (пренос ужег права) пренос;
Деривативно (право сљедбеника се изводи из права
претходника) и оригинално (стицалац своје право не
изводи из права претходика) стицање;
Персонална (промјена правног субјекта) и реална
(промјена објекта права) суброгација;
114
Правни посао: појам
Правни посао је изјава воље која сама или
у вези са другим чињеницама производи
одређено правно дејство, тј. настанак,
промјену или престанак субјективног
грађанског права или обавезе.
 Правна радња је шири појам јер обухвата
и невољне радње (проузроковање штете
непажњом, законско издржавање...).

115
Обиљежја воље

-
-
Да би произвела грађанскоправно дејство воља
мора да има сљедећа обиљежја:
да је изјављена,
да потиче од лица које има потребну пословну
способност,
да је слободна, озбиљна и стварна,
да има основ (каузу) и предмет,
да је дата у потребној форми,
да се односи на нешто што је фактички
(физички) и правно (да није противна правном
поретку) могуће.
116
Изјава воље


-
-
Да би произвела правно дејство воља мора бити изјављена.
Правно релевантна је она воља која садржи свијест о
правним посљедицама предузете правне радње и намјеру
субјекта да закључени правни посао произведе правна
дејства. У супротном ради се само о психолошкој вољи.
Унутрашња и изјављена воља:
теорија воље
теорија изјаве
reservatio mentalis – унутрашња ограда (изјављује се воља да
се нешто жели, али се у себи задржава резерва, ограђује се,
да се то, у ствари, не жели) – мјеродавна је изјављена
воља.
рјешење ЗОО-а: релевантна је изјављена воља, али ако не
одговара унутрашњој вољи због мана воље (заблуда,
превара, пријетња) - мјеродавна је унутрашња воља.
117
Начин изражавања воље





Ријечима (усмено или писано), уобичајеним
знацима или на други начин.
Изричито (директно, непосредно) и прећутно
(индиректно, посредно) – конклудентним
радњама (понашањем).
Активно изражена воља (изричито и прећутно) и
воља изражена пасивним понашањем (ћутањем).
Qui tacet consentire videtur ≠ савремено рјешење.
Изјава воље међу присутним лицима (физичка
присутност, телефонска веза, скајп...) и између
одсутних лица (пошта, факс, смс, имејл...).
118
Слободна, озбиљна и стварна
воља



Слободно изјављена воља је она која није
посљедица заблуде, преваре или принуде (мана
воље: рушљиви правни послови).
Озбиљно изјављена воља је она која је дата у
циљу правног обавезивања изјавиоца (animus
contrahendi), а не у шали, простој жељи и сл.
Стварно изјављена воља је она која није
привидна (симулована). Ако се закључи један
правни посао (симуловани) да би се прикрио
други правни посао (дисимуловани), важи овај
други.
119
Предмет правног посла



Предмет правног посла је оно што се дугује, на
што се дужник обавезује, тј. “оно о чему је
уговор” (чл. 513 ОИЗ-а),
Састоји се у: давању, чињењу и нечињењу или
трпљењу (чл. 46/1 ЗОО).
Мора бити: могућ (фактички и правно;
апсолутно и релативно; почетно и накнадно),
допуштен (у складу с правним поретком;
ствари ван промета и у ограниченом промету)
и одређен или одредив. Ако то није случај
правни посао је ништав (чл. 47 ЗОО).
120
Основ (кауза) правног посла



Основ (кауза) је правни циљ због кога је правни посао
настао (зашто обавеза настаје, због чега се дугује?).
Најчешће је имовинског карактера, али може бити и
неимовинског. Претпоставља се да сваки правни посао
има основ и кад није изражен (чл. 51/3 ЗОО), нпр. то је
случај код апстрактних правних послова.
Мора бити допуштен.
Побуде (поводи, мотиви) закључења правног посла
нису битни за његову пуноважност. Међутим, код
теретних правних послова недопуштена побуда је
разлог за поништење ако је другој страни била
позната, а код доброчиних правних послова
недопуштена побуда увијек доводи до ништавости
правног посла (чл. 53 ЗОО).
121
Састојци правног посла



Битни састојци (essentialia negotii) без којих правни
посао није пуноважан, нпр. предмет и цијена код
уговора о продаји;
Објективно битни састојци (закон) и
Субјективно битни састојци (уговор).
Природни састојци (naturalia negotii) се могу, а не
морају уговорити, а ако се не уговоре важе
диспозитивне законске одредбе (“..., ако се странке
другачије не договоре”) или их утврђује суд;
Случајни, споредни састојци (accidentalia negotii)
које одређују уговорне стране својом вољом, нпр.
услов, рок, уговорна казна, куповина на рате... и нису
услов пуноважности правног посла;
122
Врсте (подјела) правних послова
Према броју изјављених воља:
- једнострани: настају изјавом воље једне стране у
правном послу, нпр. јавно обећање награде,
окупација, сачињавање тестамента...
- двострани: настају сагласним изјавама воља двије
стране, нпр. уговор о продаји, закупу, поклону...
1.
једнострано обавезујући правни послови (уговори),
нпр. поклон и
2.
двострано обавезујући правни послови.
- вишестрани: настају изјавом воље више лица, нпр.
уговор о ортаклуку...

123
Правни послови међу живима и за
случај смрти:

-
-
Према критеријуму времена када производе
правно дејство:
правни послови међу живима (inter vivos)
код којих правно дејство посла наступа за
вријеме живота страна,
правни послови за случај смрти (mortis
causa) код којих правно дејство посла наступа
послије смрти лица које је предузело правни
посао, нпр. тестамент, легат...
124
Теретни и доброчини правни
послови:

-
-
Према критеријуму да ли се за чинидбу
једне стране у правном послу добија
противчинидба од друге стране:
теретни правни послови код којих се
даје надокнада за оно што се добија од
друге стране,
доброчини правни послови код којих
једна страна не даје никакву надокнаду
за оно што од друге стране добија.
125
Формални и неформални правни
послови:

-
-
Према томе да ли се за закључење правног посла захтјева одређена форма
неформални настају простом сагласношћу воља уговорних страна,
формални ако настаје у законској форми или вољом страна.
Врсте форми:
битна (конститутивно дејство за настанак правног посла, услов
пуноважности правног посла) и доказна (доказ о постојању правног посла,
није услов пуноважности правног посла),
законска (која је утврђена законом) и уговорена (која настаје вољом
странака),
Писана (писана потврда правног посла на одређеној исправи са
својеручним потписом странака),
Форма јавна исправе (писана форма+сагласност одређеног државног
органа),
Свечана форма (закључење брака...),
Електронска форма...
126
Каузални и апстрактни правни
послови:

-
-
Према истакнутости каузе:
каузални правни послови код којих је
јасно изражена кауза и садржина обавезе
једне (нпр. поклон) или обје уговорне
стране (нпр. продаја) и
апстрактни правни послови код којих
кауза обавезивања уговорне стране није
изражена, али постоји (нпр. мјеница).
127
Комутативни и алеаторни правни
послови:

-
-
Према томе да ли су престације странака унапред
одређене
комутативни правни послови: престације странака у
моменту закључења правног посла су унапред
одређене, тј. зна се које је дужник, а ко повјерилац
(обично теретни правни послови),
алеаторни правни послови: у тренутку њиховог
закључења се не зна ко ће бити повјерилац, а ко
дужник, нити какав је и колики однос узајамних
односа, јер то зависи од неког неизвјесног догађаја,
нпр. јавно обећање награде, уговор о опклади, игре на
срећу, уговор о осигурању, уговор о доживотном
издржавању.
128
Самостални и акцесорни правни
послови:

-
-
Према томе да ли правно дејство производи
самостално или зависно од неког другог
правног посла
самостални правни посао производи правно
дејство независно од другог правног посла,
нпр. продаја , поклон...
акцесорни правни посао не може постојати
самостално већ зависи од неког другог правног
посла, нпр. хипотека, ручна залога, уговорна
казна, јемство...
129
Важније подјеле уговора:









Именовани и неименовани уговори,
Једнострано и двострано обавезујући уговори,
Дуготрајни и краткотрајни уговори,
Комутативни и алеаторни уговори,
Уговори с обзиром на личност (intuitu personae) и
нелични уговори,
Консензуални и реални уговори,
Индивидуални и колективни уговори,
Генерални и посебни уговори,
Уговори са споразумно одређеном садржином и
уговори по приступу (адхезиони)...
130
Уговор о осигурању-примјер:






Двостранообавезујући,
Теретан,
Алеаторан,
Формалан,
Уговор по приступу (адхезиони),
Сукцесиван (са трајним извршењем
обавеза).
131
Модификација (измјена) правних
послова




1.
2.
3.
…уношење у садржину правног посла састојака којима се
утиче на дејство правног посла тако што се одступа од
редовног тока ствари.
Случајни састојци правног посла (accidentalia negotii).
Правни послови који се не могу модификовати: одрицање
од насљеђа, закључење брака, признање очинства,
одрицање од права својине...
Врсте:
Услов (condicio)
Рок (dies) и
Налог (modus).
132
Услов



... је будућа неизвјесна чињеница или околност од
чијег наступања или ненаступања зависи настанак,
промјена или престанак редовних правних дејстава
правног посла.
Условљено је дејство правног посла, а не сам
правни посао.
Услов мора бити будућа околност - да није
наступио (изузеци...), да није нужан, да је
неизвјестан, да је дозвољен, могућ, без мана воље,
разумљив, да није противрјечан,...
133
Суспензивни и резолутивни
услов:



Према дејству разликујемо:
суспензивни (одложни) услов одлаже дејство
правног посла у одређеном року до испуњења
услова. Ако се услов испуни, правни посао
производи правно дејство од момента
заснивања, а ако се услов не испуни сматра се
да правни посао није ни настао.
резолутивни (раскидни) услов код којег
правни посао производи правна дејства од
момента заснивања, али наступањем услова
правни посао, тј. правно дејство престаје за
убудуће.
134
Дејство суспензивног услова:
вријеме пенденције
док услов не наступи: правно дејство
правног посла уопште не настаје;
 када наступи услов: правни посао
почиње да производи правно дејство
ретроактивно (ex tunc);
 ако услов не наступи: сматра се да
правни посао није ни настао.

135
Дејство резолутивног услова:
вријеме пенденције
Док услов не наступи: правни посао
производи правна дејства као да услов
није ни уговорен;
 Када наступи услов: правни посао
престаје самим наступањем ipso iure
(дејство ex nunc);
 Ако услов не наступи: правни посао
производи дејство као да услов није ни
уговорен.

136
Позитивни и негативни услов:
Према начину на који се остварује услов
може бити:
 позитиван услов је онај чијим наступањем
настаје или престаје правно дејство правног
посла (околност која треба да се догоди) и
 негативни услов је онај услов чијим
ненаступањем настаје или престаје правно
дејство правног посла (околност која треба
да се не догоди).

137
Потестативни, казуални и
мјешовити услов:




Према начину на који настаје услов може бити:
потестативни (вољни) услов када наступање
будуће и неизвјесне околности зависи од воље
страна у правном послу,
казуални (случајни) услов чији настанак
зависи од неког случајног догађаја,
Мјешовити (миксни) услов који зависи
истовремено од воље уговорне стране и радње
трећег лица, односно објективних околности.
138
Фикција (не)испуњења услова:
Сматра се да је услов остварен ако
његово остварење, противно начелу
савјесности и поштења, спречи страна на
чији је терет одређен.
 Сматра се да услов није остварен ако
његово остварење, противно начелу
савјесности и поштења, проузрокује
страна на чију је корист одређен.

139
Рок
... је тренутак у времену или одређени протек
времена чијим наступањем правни посао
настаје или престаје.
 Као и услов и рок је будућа чињеница, али за
разлику од услова, рок је извјесна чињеница
која увијек наступа, вријеме тече независно од
било чије воље или догађаја.
 Одређује се нумерички (бројем), али може и
небројчано, нпр. средином мјесеца, крајем
седмице, доживотно,...
140

Рачунање рокова (компутација)


Цивилно рачунање времена (computatio civilis):
рокови се, по правилу, одређују у данима,
недељама, мјесецима или годинама на основу
календара.
Астрономско рачунање времена (computatio
naturalis): рачунање времена у врменеским
размацима краћим од једног дана, тј. у сатима
и минутама. Нпр. код уписа у катастар
непокретности, регистре појединих облика
индустријске својине итд.
141
Цивилно рачунање времена


Рок одређен у данима почиње тећи првог дана
послије догађаја од кога се рок рачуна, а
завршава се истеком последњег дана рока (у
24.00 или 00.00 часа).
Рок одређен у недељама, мјесецима или
годинама завршава се онога дана који се по
имену и броју поклапа са даном настанка
догађаја од кога рок почиње да тече, а ако
таквог дана нема у последњем мјесецу, крај
рока пада на последњи дан тога мјесеца.
142
Врсте рокова:

1.
2.

1.
2.
Према дејству:
Суспензивни је онај рок чијим протеком правни посао почиње
да производи правна дејства и
Резолутивни је онај рок чијим наступањем правно дејство
правног посла престаје.
Према начину на који су одређени:
Императивни рок који је одређен принудним прописима и не
може се мијењати вољом уговорних страна:
1.1. Рок застарјелости чијим протеком се губи право на
тужбу у материјалноправном смислу и
1.2.
Преклузивни рок чијим протеком се губи субјективно
право у цјелини.
Диспозивини рок је регулисан диспозитивним нормама и може
се промијенити вољом уговорних страна.
143
Врсте рокова:

1.
2.
3.

1.
2.

1.
2.
Према томе ко их одређује:
Законски,
Судски (нпр. парициони рок...) и
Рок одређен правним послом.
Према томе којим правним нормама су одређени:
Материјалноправни и
Процесноправни рок.
Према тренутку почетка рока:
Субјективни рок тече од дана сазнања субјекта права
за неку чињеницу или околност и
Објективни рок тече од настанка неке правно
релевантне чињенице или околности.
144
Протек времена као правна
чињеница:
Застарјелост;
 Преклузија;
 Права ограниченог трајања и
 Одржај.

145
Застарјелост:





Застарјелост потраживања је престанак права повјериоца да захтјева
принудно извршење обавезе дужника након протека одређеног времена у
коме повјерилац није, а могао је вршити своје право, под условом да
дужник уложи приговог застарјелости.
Усљед застарјелости обавеза дужника се претвара у натуралну (природну)
облигацију коју дужник може, а не мора да изврши, јер га повјерилац не
може судским путем натјерати да је изврши, а ако је ипак изврши
добровољно неће се сматрати да се повјерилац неосновано обогатио.
Кад је главно потраживање обезбјеђено заложним правом, онда се
повјерилац може намирити и након протека рока застарјелости, ако ствар
држи у рукама или је заложно право уписано у јавне регистре.
Застарјевају сва облигациона права, осим права на законско издржавање
утврђено законом, право на диобу ствари у сувласништву, насљеђа.
Апсолутна права не застарјевају.
146
Почетак и крај застарјелости

-



Застарјелост почиње тећи:
код позитивне обавезе: првог дана кад је повјерилац имао
право да захтјева њено испуњење;
код негативне обавезе: првог дана кад је дужник поступио
противно обавези;
Застарјелост наступа истеком последњег дана кад је
повјерилац могао захтјевати испуњење обавезе.
Акцесија (прирачунавање) времена застарјелости: у рок
застарјелости се рачуна и вријеме које је протекло у корист
дужниковог претходника.
Дужник се не може унапред (прије наступања) одрећи
застарјелости.
147
Рокови застарјелости:


-
-
-
Општи рок застарјелости је 10 година;
Посебни рокови застарјелости:
у року од 3 год. застарјевају: потраживања накнаде
вануговорне штете, закупнине, повремених давања која
доспијевају годишње или у краћим временским интервалима,
осигуравача из уговора о осигурању,...
у року од 1 год. застарјевају: потраживања накнаде за
испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду за
потребе домаћинства, РТВ таксе, ПТТ-а за употребу телефона,
претплате за публикације...
у року од 5 год. застарјевају потраживања уговорача осигурања
и трећег лица из уговора о животном осигурању...
148
Застој (обустава,
суспензија) застарјелости


Застарјевање потраживања не тече: између брачних супружника,
родитеља и дјеце док траје родитељско право, штићеника и његовог
стараоца док траје старатељство и док не буду положени рачуни,
између лица која живе у ванбрачној заједници, између лица
запослених у туђем домаћинству и послодавца и чланова његове
породице који заједно живе с њим ток траје радни однос, за вријеме
несавладивих препрека (поплава, земљотрес, пожар) и мобилизације,
непосредне ратне опасности и рата за лица на војној дужности.
Правне посљеднице застарјелости: рок престаје да тече док траје
узрок застоја застарјелости, а након престанка узрока наставља да
тече, с тим да се вријеме које је протекло прије застоја (ако је
протекло) урачунава у укупно вријеме потребно за застарјелост.
149
Прекид застарјелости



Застарјевање се прекида радњама дужника кад дужник
призна дуг: изјавом повјериоцу, давањем отплате,
плаћањем камате, давањем обезбјеђења.
Застарјевање се прекида радњама повјериоца пред
судом: подизање тужбе и сваком другом радњом
предузетом ради утврђивања, обезбјеђења или
остварења потраживања.
Правне посљедице прекида застарјелости: рок који је
почео тећи престаје да тече, а након прекида почиње
поново да тече изнова, тако да се претходно вријеме не
урачунава у укупно вријеме потребно за застарјелост.
150
Преклузија


Слично застарјелости и код преклузије се губи
одређено право протеком времена у којем право
није вршено. Међутим, на преклузију суд пази по
службеној дужности (а не приговору туженог),
преклузивни рок тече непрекидно (нема прекида
или застоја), не односи се на облигациона права,
већ на правне моћи, усљед преклузије облигација
престаје (не постаје натурална).
Преклузивни рокови могу бити
материјалноправни и процесноправни;
субјективни и објективни.
151
Права ограниченог трајања
Субјективна грађанска права чије је
трање унапред одређено (ограничено)
законом, при чему вријеме тече
непрекидно (нема прекида или застоја).
 Нпр. ауторско и др. интелектуална права.
 Ауторско право траје за живота аутора и
70 год. након његове смрти.

152
Одржај



За разлику од застарјелости, преклузије и права
ограниченог трајања, код којих се протеком времена губи
одрђено право, код одржаја се протеком времена стиче
одређено право.
Одржајем се не могу стећи права личности, облигациона
и интелектуална права, већ само стварна права,
првенствено право својине и службености.
Поред протека времена, за стицање својине
(службености) одржајем, потребно је да се испуне и
одређене квалификоване околности на страни држаоца:
савјесна и законита државина која није прибављена
силом, пријетњом или злоупотребом повјерења.
153
Налог




... је обавеза или терет који има стицалац
(налогопримац) код доброчиних правних послова
(нпр. легат, поклон и др.) који се састоји у некој
чинидби (давање, чињење, нечињење или трпљење).
То је теретни додатак бестеретном правном послу.
Да би задржао корист налогопримац треба
извршити налог, али не може се на то принудити
(судски или вансудски), већ налогодавац може само
опозвати корист.
Налог мора бити могућ, разумљив, јасан
(непротиврјечан), у складу са правним поретком...
154
Заступање (заступништво)




Лични правни послови (признање очинства, сачињавање
тестамента...) и правни послови предузети путем
заступника.
Заступање је предузимање правних послова у име и за
рачун заступаног физичког или правног лица, на основу
овлашћења за заступање, тако да сва правна дејства из
правног посла прелазе на заступано лице као да га је оно
лично закључило.
Чл. 1022 ОИЗ-а: “Што ко углави по твојој наредби, сам си
углавио”.
Разлози ангажовања заступника: правни (пословна
неспособност дјетета, пунољетних пословно неспособних
лица...) и фактички (боравак у другом мјесту, заузетост,
недостатак знања и искуства...).
155
Заступање

1.
2.
3.

-
-
Лица код заступања:
Заступани – лице у чије име се правни посао закључује,
Заступник – лице које закључује правни посао у име заступаног и
Треће лице – лице са којим заступник закључује правни посао.
Услови за пуноважно заступање:
да постоји овлашћење за заступање,
да је заступник поступао у границама овлашћења,
да је обавијестио треће лице да иступа као заступник или је то трећем
лицу било познато,
да постоји намјера да се правни посао предузме у име и за рачун
заступаног,
пословна способност заступника (законско и на основу одлуке
надлежног органа: пословно способно лице; вољно: може и пословно
неспособно лице, али не и неспособно за расуђивање).
подзаступник (супституција): законска, уговорна и нужна –
подзаступник предузима правне послове за заступаног, а не за
преносиоца овлашћења.
156
Заступање

-

-
Прекорачење граница овлашћење:
Правни посао је пуноважан ако заступани одобри
прекорачење (тзв. ратихабиција или ратификација).
Ако заступани не одобри прекорачење, правни посао
не производи правна дејства, а заступани одговара
солидарно са заступником за штету другој страни,
ако је она савјесна (није знала за прекорачење
овлашћења).
Неовлашћено заступање: лажни заступник, falsus
procurator (без овлашћења, пуномоћ престала и др.),
Правни посао је пуноважан ако га одобри заступани,
Правни посао не производи правна дејста ако га не
одобри заступани, а заступник одговара другој
страни за штету, ако је савјесна (није знала да нема
овлашћења и сл.).
157
Конфликт интереса:
Једно лице не може бити заступник једне
стране, а сам бити друга страна;
 Једно лице не може истовремено бити
заступник обје стране (тзв. уговор са
самим собом).

158
Разграничење:
Заступништво:
 Уговор о комисиону:
- Заступник закључује
- Комисионар
правне послове у име
закључује правне
и за рачун
послове у своје име,
заступаног.
али за туђ рачун.

159
Разграничење:
Заступништво:
- Заступник закључује
правне послове у име
и за рачун
заступаног.

Уговор о
посредовању:
- Посредник се
обавезује на
предузимање
фактичких радњи,
док заступник
предузима правне
радње.

160
Заступање:
Заступништво:
 Незвано вршење
туђих послова:
- Заступник закључује
правне послове у име - Лице предузима и
и за рачун
правне и фактичке
заступаног.
радње, без
овлашћења
господара посла, али
у његовом интересу.

161
Врсте заступања:

1.
2.
3.
4.
У зависности од правног акта у коме је
садржано овлашћење за заступање
разликујемо (чл. 84/2 ЗОО):
Законско заступање,
Заступање на основу одлуке надлежног
органа (суда или органа управе),
Заступање на основу изјаве воље
заступаног (вољно, пуномоћје) и
Статутарно заступништво (статут).
162
Законско заступање





... је предузимање правних радњи на основу закона у име и за
рачун заступаног лица, када оно не може само себи да именује
заступника усљед пословне неспособности.
Нпр. родитељи заступају своју малољетну дјецу (пословно
неспособну и ограничено пословно способну) или
пословодство без налога кад пословођа без налога заступа
господара посла (предузима правне послове).
Законско заступање у ужем смислу (одређен и заступник и
обим овлашћења),
Законско - судско заступање (заступника одређује суд/орган
управе, а обим овлашћења је одређен законом) и
Судско заступање (суд одређује и заступника и обим
овлашћења).
163
Заступање на основу одлуке
надлежног органа




Одлука органа управе или суда.
Заступање одлуком органа управе: када орган
старатељства одлуком (рјешење) ставља под
старатељство одређено лице - старатељство ад hoc
(одсутном лицу непознатог пребивалишта, колизиони
старалац, старалац страних држављана, насцитуруса и
др.); стечајни управник и др.
Судско заступање: парнични суд поставља
привременог заступника туженом лицу у одређеним
случајевима (ако није парнично способан, а нема
законског заступника, колизиони заступник, непознато
боравиште, а нема пуномоћник итд.).
Орган управе или суд одређују заступника, а обим
овлашћења одређује закон.
164
Заступање на основу пуномоћја



Уговор о пуномоћству (у привреди: уговор о налогу)
између властодавца и пуномоћника (заступника) којим
се пуномоћник обавезује да уз накнаду или без накнаде
у име (и за рачун) властодавца предузима одређене
правне послове, тако да они непосредно обавезују
властодавца и другу уговорну страну.
Два правна односа:
1. између властодавца и пуномоћника (унутрашњи
однос);
2. пуномоћника и трећег лица (спољашњи однос);
- трећи правни однос између властодавца и трећег лица.
Форма пуномоћја је иста као и форма правног посла
165
(чл. 90 ЗОО).
Врсте пуномоћја

1.
2.
3.
Према обиму овлашћења:
Опште (генерално) пуномоћје за закључивање оних
правних послова (шири обим) који улазе у оквир
редовног пословања властодавца;
Посебно (специјално) пуномоћје за закључивање
тачно одређених правних послова;
Изванредно пуномоћје (чл. 91/4 ЗОО) за правне
послове од посебног интереса за властодавца и за
сваки случај појединачно, нпр. преузимања мјеничне
обавезе, закључење уговора о јемству, поравнању, о
изабраном суду, одрицање од неког права без
накнаде.
166
Врсте пуномоћја:
У зависности да ли су пуномоћнику дата
упутства или не:
- Неограничена пуномоћ: када властодавац није
дао пуномоћнику упутства (наредбе) како да
постпи у конкретном случају, већ да он то
уради најбоље како зна и умије у његовом
интересу (добар домаћин, привредник).
- Ограничена пуномоћ: када је пуномоћник од
властодавца добио тачно одређена упутства
(наредбе) како да поступи и од којих не може
одступити.

167
Престанак пуномоћја







Опозив од стране властодавца једностраном изјавом
воље без посебне форме; опозив нема дејство према
савјесном трећем лицу, а несавјестан пуномоћник
властодавцу дугује накнаду штете; (чл. 93 ЗОО).
Отказом пуномоћника,
Престанком правног лица, односно смрћу
пуномоћника физичког лица,
Престанком правног лица, односно смрћу физичког
лица као властодавца,
Губитком пословне способности властодавца или
пуномоћника,
Протеком уговореног рока,
Извршењем правног посла или немогућношћу
извршења.
168
Статутарно заступништво

Статутарни заступници су органи
правног лица одређени статутом, др.
општим или оснивачким актом
овлашћени да заступају правно лице
поред његових законских заступника,
нпр. поред директора статутом се може
овластити и др. лице запослено у том
правном лицу као заступник.
169
Посебне врсте заступништва:
прокура







Прокура (чл. 26 - 30 ЗПД) којом привредно друштво овлашћује једно
или више физичких лица за закључивање правних послова и радњи у
вези са дјелатношћу друштва.
Уписује се у судски регистар и депонује се потпис прокуристе.
Може бити појединачна и заједничка;
Непреносива је;
Прокуриста потписује привредно друштво својим пуним имвеном са
назнаком свог својства – „пп“.
Престанак: привредно друштво прокуру може опозвати у свако доба;
не престаје смрћу или престанком јединог члана или акционара.
Правни послови заступника привредног друштва изван дјелатности
друштва обавезују друштво, осим ако се докаже да је треће лице
знало да су ти послови изван дјелатности.
170
Посебне врсте заступништва:



Пуномоћник по запослењу је физичко лице у привредном
друштву које се сматра овлашћеним да предузима правне радње
за властодавца самом чињеницом што обавља одређене послове,
нпр. продавци, угоститељи, шалтерски радници у пошти, банкама
и сл.
Трговински путник је пуномоћник привредног друштва који је
овлашћен да продаје робу и на предузимање само оних правних
послова који произилазе из пуномоћја и то ван сједишта
привредног друштва.
Пословно пуномоћје којим привредно или друго правно и
физичко лице овлашћује пуномоћника на предузимање правних
послова уобичајених у вршењу његове дјелатности.
171
Пуномоћје за заступање у парници


ЗПП, чл. 301: Пуномоћник може бити адвокат,
адвокатско друштво или запослени код службе
за бесплатну правну помоћ, као и, за правна
лица запослена код тог правног лица, а за
физичка лица брачни, односно ванбрачни друг
странке или сродник странке по крви или по
тазбини.
По обиму овлашћења разликује се пуномоћник
адвокат и пуномоћник који није адвокат.
172
Неважност правних послова



Пуноважни (важећи) и непуноважни (неважећи)
правни послови.
Да би правни посао произвео правна дејства
изјава воље мора бити: дата (изјављена),
потицати од лица које има потребну пословну
способност, слободна, озбиљна и стварна, да је
дата у потребној форми, да се односи на нешто
што је фактички (физички) и правно (да није
противна правном поретку) могуће и да постоји
допуштен правни основ и предмет обавезе.
Уколико постоји неки од ових недостатака прави
посао је неважећи.
173
Врсте неважећих правних
послова:
Ништави правни послови (апсолутно
ништави правни послови),
 Рушљиви правни послови (релативно
ништави правни послови) и
 Непостојећи правни послови: нису
регулисани у ЗОО; код њих нису испуњени
битни услови за њихово закључење, нпр.
потпуни недостатак сагласности воља, изјава
воље лица које је постпуно пословно
неспособно, одсуство предмета или каузе...

174
Ништави и рушљиви правни
послови:

Ништави правни
послови:
- ништави правни послови су
они који су противни јавном
поретку.
- не производе никакво правно
дејство и сматра се да нису
ни закључени.
- могу их поништити стране у
правном послу или друга
заинтересована лица или
државни органи ex officio.
- захтјев за поништење не
застарјева.

Рушљиви правни
послови:
- рушљиви правни послови су
они чијим закључењем су
повријеђени појединачни
интереси
- производе одређено правно
дејство.
- могу бити понииштени само
на захтев оних лица чији је
интерес повријеђен.
- на рушљивост се овлашћена
лица могу позивати у
одређеном року.
175
Ништави правни послови




-
-
ОИЗ (чл. 1006): “Што се грбо роди вријеме не исправи”.
Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere.
Посљедице ништавости: поврћај у пређашње стање (свака страна враћа
оно што је примила, а ако то није могуће, даје одговарајућу накнаду у
новцу).
Изузетак:
Ако је забрана или узрок ништавости мањег значаја, а уговор је извршен
(чл. 107/2 ЗОО),
Извршен у цјелини или у претежном дијелу уговор који је ништав због
недостатка форме (чл. 73 ЗОО),
Ако је узрок ништавости правни посао који је противан јавном поретку, а
захтјев подноси несавјесна страна, суд може одбити такав захтјев, а да
друга, савјесна, страна задржи што је добила или да се оно што је дато
одузме у корист државе (општине).
Дјелимична ништавост: ништавост споредних одредби не повлачи
ништавост уговора у цјелини (чл. 105/1 ЗОО), нпр. ништавост одредбе о
уговорној казни не повлачи ништавост цијелог уговора.
176
Конверзија ништавих правних
послова



-
-
Спасавање од ништавог правног посла што се спасити може.
Конверзија (у ужем смислу) је претварање ништавог правног
посла у пуноважан правни посао ex lege, тј. у онај правни
посао који би странке хтјеле да су знале за разлог ништавости.
Услови:
Да је заснован ништав правни посао,
Да такав пр. посао испуњава услове за неки други (пуноважан)
пр. посао,
Да је тај други (пуноважни) пр. посао у сагласности са циљем
који су уговорне стране имале у виду закључујући ништав пр.
посао,
Ако би стране засновале пуноважан пр. посао да су знале за
ништавост пр. посла који су закључиле.
177
Врсте конверзије:
Законска (нпр. уговор о уступању и
расподјели имовине за живота),
 Судска: суд утвђује да ли су у конкретном
случају испуњени општи услови за
конверзију ништавог правног посла и
 Вољна (салваторна клаузула) стране у
правном послу могу, опреза ради, уговорити
да ће важити неки други правни посао ако
онај који је предузет из неког разлога не
важи.
178

Конвалидација ништавих
правних послова


1.
2.
3.
Ништав правни посао може накнадно произвести правно
дејство ако се накнадно оствари одређена правна чињеница.
Сам протек времена није та правна чињеница (“што се грбо
роди...”). Прави посао је тада пуноважан ex tunc.
Врсте:
Конвалидација ратихабицијом – накнадна сагласност за
п.п. предузете без овлашћења или прекорачењем
овлашћења за заступање,
Конвалидација извршењем п.п. који је мањег значаја или
није предузет у битној форми.
Конвалидација уравнотежењем вриједности, нпр. код
зеленашког п.п. смањењем обавезе искориштене стране.
179
Врсте ништавих правних
послова:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Врсте:
Недопуштени правни послови (противзаконити,
забрањени правни послови),
Фиктивни правни послови,
Симуловани правни послови,
Зеленашки правни послови,
Немогући правни послови,
Правни послови потпуно пословно неспособних лица,
Правни послови предузети без овлашћења за заступање
или прекорачењем овлашћења за заступање,
Правни послове којима недостаје потребна форма,
Правни послови непрофитног правног лица предузети
ван оквира правне способности.
180
Рушљиви правни послови


-
Правни послови чијим закључењем су повријеђени
појединачни интереси. Производе правно дејство, али
могу бити поништени у одређеном року на захтјев
стране у чијем је интересу рушљивост установљена, а
у супротно њихово правно дејство је коначно. Важећи
су ако не буду поништени.
Посљедице поништења:
Реституција или накнада у новцу,
Накнада штете (савјесна страна).
181
Конвалидација рушљивих
правних послова





Конвалидирају у одређеном року или буду поништени.
Сам протек времена није довољан, већ је потребно да се оствари одређена
правна чињеница.
Производи дејство и прије истека рока у коме се могла захтјевати:
Ако је рушљив пр. посао извршен у цјелини или претежном дијелу,
Ако конвалидацију предузима страна у чијем интересу је рушљивост
установљена,
Ако је чињеница рушљивости позната странама,
Да изјава о конвалидацији нема мана воље, односно да је не даје
ограничено пословно способно лице.
Није могућа конверзија јер би разлози рушљивости опстали у који год да
се предузети пр. посао преобрати.
Врсте: 1. вољна: ратихабиција и одрицање од права на поништај и
2. законска наступа ex lege протеком рока за поништај.
182
Разлози рушљивости
Првни послови ограничено пословно
способних лица без одобрења законског
заступника,
 Мане воље (заблуда, превара, принуда),
 Прекомјерно оштећење (laesio enormis) и
 Кад је то законом или др. прописом
одређено.

183
Конвалидација ништавних и рушљивих
правних послова (разлика):
Ништави правни послови:





Конвалидирају изузетно;
Нема рока;
Неактивност стране не
доводи до конвалидације;
Дејство ex nunc;
Правни посао постаје
важећи.
Рушљиви правни послови:





Сваки може конвалидира;
Има преклузиван рок;
Неактивност стране
доводи до конвалидације;
Дејство ex tunc;
Правни посао остаје
важећи.
184
Првни послови ограничено пословно способних
лица без одобрења законског заступника

Ограничено пословно способна лица су она која су навршила 15 а
нису 18 година живота, односно лица која су навршила 18 година
али су одлуком суда дјелимично лишена пословне способности.
Ова лица могу закључивати правне послове мањег значаја, као и
доброчине правне послове. За остале правне послове, потребна им
је сагласност родитеља, односно законског заступника.У
супротном ти правни послови су рушљиви. Они могу бити
оснажени накнадном сагласношћу законског заступника.
Сауговарач ограничено пословно способног лица који је са њим
засновао правни посао, може позвати законског заступника да се
изјасни да ли одобрава тај уговор (рок за изјашњавање је 30 дана).
У супротном он има право да тражи поништење таквог правног
посла.
185
Првни послови ограничено пословно способних
лица без одобрења законског заступника
Право да тражи поништење правног посла који је
закључило лице са ограниченом пословном
способношћу може да тражи:
1. сауговарач, односно друга страна у правном послу под
условом: да није знао за ограничену пословну
способност свог сауговарача и да за правни посао
ограничено пословно способног лица није дата
сагласност његовог законског засупника. Рок: 30 дана
од дана сазнања за пословну неспособност друге
стране, односно за недостатак одобрења законског
заступника;
2. ограничено пословно способно лице у року од 3
месеца, по стицању пословне способности,
3. законски заступника ограничено пословно способног
лица.

186
Правни послови ограничено пословно способних
лица без одобрења законског заступника
У случају поништења оваквог правног посла правне посљедице су
различите у зависности:
- ако правни посао није извршен - стране се ослобађају обавезе
извршења,
- ако је нешто било испуњено - треба да се изврши враћање
уколико је могуће у натури, а у супротном у новцу.
- ограничено пословно способно лице има право да захтјева
враћање свега што је дало на име испуњења, а друга уговорна
страна има право да захтева враћање: само оног дијела који се
налази у имовини ограничено пос. способног лица, наканду онога
што је употребљено у његову корист и накнаду оног што је
намјерно уништено или отуђено.
- сауговарач ограничено пословно способног лица има право да
тражи накнаду штете коју је претпело поништењем правног
посла, ако се ограничено пос. способно лице послужило
лукавством да би другу страну увјерило да је пословно способно.

187
Заблуда - појам
Заблуда је нетачно сазнање и представа о некој чињеници
релевантној за пуноважност правног односа (заблуда о
природи правног посла, о личности, о предмету правног
посла, о мотиву, о каузи или циљу правног посла, правна и
стварна заблуда).
 У нашем праву, релевантна је само битна заблуда, а то је она
кад страна не би изјавила вољу да је знала право стање ствари.
 Тако је заблуда битна:
- ако се односи на битна својства предмета,
- на лице са којим се заснива правни посао ако се заснива с
обзиром на то лице (правни послови intuitu personae),
- заблуда о мотиву је битна код доброчиних правних послова,
- као и на околности које се по обичајима у промету или по
намери страна сматрају одлучним, а страна која је у заблуди
не би иначе засновала правни посао такве садржине да је
знала за право стање ствари.
188

Заблуда – услови за поништење
Поништење правног посла (путем суда) закљученог
под заблудом има право да тражи:
- страна која се налази у заблуди и то у року од 1
годину од сазнања за заблуду (субјективни рок), а
најкасније 3 године од закључења правног посла
(објективни рок) – преклузивни рокови.
 Позивање на заблуду иако је она битна није могуће
ако је друга страна спремна да изврши уговор као да
заблуде није ни било.
 Одлука суда је конститутивна и има дејство ex tunc.

189
Заблуда – правне посљедице
поништења




Овај правни посао је рушљив.
Он се поништава на захтев стране која је била
у заблуди.
Правна последица поништења таквог правног
посла је накнада штете. Суд ће приликом
утврђивања ко је дужан да надокнади штету
водити рачуна о савјесности страна.
Уколико се у законом одређеном року овај
правни посао не поништи, конвалидира се
(накнадно оснажење) по сили закона и важи од
закључења (ex tunc), као да мана воље није ни
било.
190
Превара - појам
Превара је намерно изазвана или
одржавана заблуда код једне стране да
би она изјавила одређену вољу. Превара
је увијек разлог рушљивости правног
посла.
 Према ЗОО превара постоји: ако једна
страна изазове заблуду код друге стране
или је одржава у заблуди у намери да је
тиме наведе на закључење уговора.

191
Превара – услови за поништење



Превара је разлог рушљивост правног посла под
условом: да постоји намера једне стране да другу
доведе или одржава у заблуди; да постоји узрочна веза
између преварне радње и закључења правног посла;
превару треба да изврши сауговарач.
Превару може да изврши и треће лице и она ће бити
разлог рушљивости под условом да је другој страни у
време закључења правног посла била или морала бити
позната. Ако је закључен доброчини правни посао,
превара не мора бити позната другој уговорној страни.
Поништење овог правног посла може тражити
уговорна страна која је преварена и то у року од 1
годину од сазнања за превару, односно у року од 3
године од закључења правног посла.
192
Превара – правне посљедице
поништења





Превара је мана воље која има за посљедицу рушљивост правног
посла.
Ако је превару извршила друга уговорна страна: преварена
страна има право да тражи поништење правног посла и право на
накнаду штете коју је претрпјела поништењем правног посла.
Ако је превару изазвало треће лице, а друга уговорна страна је
знала за превару: преварени има право да тражи поништење
правног посла и накнаду штете од друге уговорне стране или од
трећег лица.
Ако је превару изазвало треће лице а друга уговорна страна
није знала за превару: у случају теретног правног посла
преварена страна нема право да тражи поништење, има једино
право на накнаду штете; у случају доброчиног правног посла
преварена страна има право и да тражи поништење и право на
накнаду штете.
Ако се правни посао не поништи у законом одређеном року (1 и 3
године) конвалидира се по сили закона.
193
Принуда - појам




Принуда је забањена - противправна сила која се једној
страни ставља у изглед или се на њој непосредно
примењује да би изјавила одређену вољу.
Принуда може имати два облика: психичку принуду претњу (vis compulsiva) и физичку принуду (vis
absoluta).
Према ЗОО претња постоји, ако је уговорна страна или
неко трећи недопуштеном претњом изазвао оправдани
страх код друге стране тако да је ова због тога
закључила уговор. Друга страна може тражити да се
уговор поништи.
ЗОО не регулише физичку принуду. Став правне
теорије: да у овом случају правни посао и не настаје,
не ради се о мани воље, већ о потпуном одсуству воље.
194
Принуда – услови за поништење



Лице коме се прети има увијек право да тражи
поништење правног посла.
Уколико претња потиче од трећег лица, правни
посао се може поништити без обзира на
савјесност друге уговорне стране.
Рок за поништење: 1 година од сазнања за
претњу, односно од престанка принуде; 3
године од дана закључења правног посла.
195
Принуда – правне посљедице
поништења



Овакав правни посао је рушљив.
Страна којој је прећено, поред права да тражи
поништење правног посла, има право на
накнаду штете коју је претрпјела. Сауговарач
стране којој је прећено има право да тражи
накнаду штете под условом да је био савјестан.
Ако се правни посао закључен под претњом не
поништи у законом одређеном року,
конвалидира се по сили закона.
196
Прекомјерно оштећење - појам
Прекомјерно оштећење постоји:
- ако су уговорне стране закључиле
двострано обавезни уговор;
- кад у вријеме закључења уговора постоји
очигледна несразмјера узајамних
давања;
- уколико оштећена страна у вријеме
закључења уговора за праву вриједност
своје обавезе није знала нити је морала
знати.
197

Прекомјерно оштећење – правне
посљедице поништења


Оштећена страна може захтјевати поништење
правног посла због очигледне несразмјере, ако
у вријеме закључења није знала нити је могла
знати за праву вриједност престације која је
предмет обавезе. Овај уговор може остати на
снази, ако друга уговорна страна понуди
допуну до праве вредности (facultas
alternativa).
Рок: 1 година од дана закључења.
198
Заштита субјективних права



1.
2.
Повреда права настаје ако је радњом
или догађајем титулар спријечен да
врши своје право у потпуности.
Заштита на приватни захтјев.
Заштита права може бити:
Вансудска (самозаштита) и
Судска заштита.
199
Вансудска заштита
Опште претпоставке за самозаштиту:
- постојање права које се судским путем
може остварити (ликвидно право),
- изостанак благовремене и ефикасне
судске заштите,
- да су радње титулара права нужне,
одговарајуће (сразмјерне).

200
Вансудска заштита
Посебни видови самозаштите су:
- самопомоћ - нужно потребна радња титулара права
којим повређује туђе право да би заштитио своје право
или реализовао своје или туђе имовинско право,
- нужна одбрана - је она одбрана која је неопходно
потребна да учинилац од свог добра или добра другога
одбије истовремен противправан напад,
- крајња нужда постоји кад је дјело учињено ради тога да
учинилац отклони од свог добра или добра друога
истовремену нескривљену опасност која се на други
начин није могла отклонити, а при том учињено зло
није већ од зла које је претило.

201
Вансудска заштита

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Услови за нужну одбрану:
Свака радња подобна да повриједи неко
субјективно право нападача,
Штити се своје или туђе добро,
Противправан напад,
Да потиче од човјека,
Напад мора бити актуелан, истовремен са
радњом повређивања,
Одбрана мора бити сразмјерна нападу.
202
Судска заштита
Путем тужбе суду.
 Врсте тужби:
1. кондемнаторне,
2. деклераторне и
3. преображајне.
 Арбитраже...

203