Transcript MR Jednakost u zdravlju

Прим. др Мирјана Радовановић
Обука “Здравље је најважније”
Нови Сад, октобар 2012.
Неједнакост у здрављу
Испољава превентабилним разликама у:
• дужини и/или квалитету живота
• оптерећењу болестима/неспособности/смртности
• учесталости повреда
• учесталости насиља
• озбиљности болести
• приступачности здравственим сервисима
• могућностима за достизање оптималног здравља
социјално обесправљених популација
Једнакост у здрављу
• Сваки члан заједнице има могућност да „достигне свој пун
животни потенцијал“, а нико „није онемогућен да достигне
овај потенцијал због социјалне позиције или различитих
социјалних детерминанти“.
 СЗО: „У идеалним околностима сваки човек мора имати
поштену могућност да оствари пун здравствени
потенцијал, тј., нико не сме бити дискриминисан у
остварењу здравственог потенцијала, доступности,
приступачности здравствених услуга“
Једнакост у здрављу
Декларације СЗО
 „Здрави људи у здравом окружењу“
Места на којима људи живе, раде, уче, играју се, требало би
да штите и промовишу здравље и безбедност, посебно оних
чланова заједнице под високим ризиком.
 „Здрави људи 2020“
Kреирање и имлементација превентивних програма на
нивоу заједнице који доприносе постизању једнакости у
здрављу, елиминацији неједнакости и унапређењу
здравља свих популационих група.
CDC
Канцеларија за здравље мањина
 „Будуће здравље нације биће одређено свеуобухватним увидом у
делотворност рада на елиминацији неједнакости у здрављу међу
полупацијама у заједници које имају висок ризик у оптерећењу
болестима, неспособности и смртности“
 Приоритетни циљеви:
 Достижност елиминације неједнакости у здрављу
 Имплементацију закона за превенцију неједнакости
 Имплементација превентивних програма за смањење ЗН у
заједницама виског ризика
 Унапређење науке и праксе о здравственој једнакости
 Сарадња са националним и глобалним партнерима
CDC
Канцеларија за здравље мањина (2)
 Примарни циљ: Обезбеђивање ЗЗ оболелима од ТБ
ТБ контролни план за особе у високом ризику
Административне мере- Фокус на људским/социјалним правима
(контрола средине, поступак са експонираним лицима, ДОТС
сервиси у ПЗЗ, обезбеђивање лекова и опреме, кампање,
волонтерски рад)
ЦИЉ:
 брза детекција инфективних пацијената
 спречавање преношења ваздухом
 здравствени третман особа сумњивих на ТБ инфекцију
Узроци неједнакости у здрављу
Социјалне детерминанте здравља










Сиромаштво
Неједнака приступачност здравственом систему
Индивидуални фактори
Понашање појединца
Неједнакост у образовању
Боравак у групном смештају
Специфичности животног/радног окружења
Важећа легислатива
Културалне, релеигијске, друштвене норме
Стигма /дискриминација
Родно заснована дискриминација
Родна равноправност
Једнакост полова у свим сферама јавног/приватног живота
 Људи се разликују- биолошки по ПОЛУ
културолошки по РОДУ
 Друштвене разлике одређују РОД!
- различити обрасци понашања за мушкарце/жене
- друштвена категорија подложна променама
 Системски процеси у држави
развијање и остваривање родне равноправности
 РОД je кључна варијабла у здрављу!

Родна равноправност
ПОЛ и РОД заједно генеришу:
 ризик и вулнерабилност за болест
 разлике у понашању у болести
 здравствене исходе за жене и мушкарце
ГЛОБАЛ ФОНД:
Стратегија родне једнакости
Стратегија према сексуалној оријентацији и родном идентитету
(жене, хомосексуалци, трансродне особе, корисници наркотика, секс.
радници/клијенти, затвореници, избегли, мигранти, интерно расељени,
особе које живе са ХИВ, деца и млади, лица ометена у развоју, етничке
мањине, сиромашни, сеоска/географски изолована популација...)
Родно детерминисано понашање
у контроли ТБ
 Социјални стресори (родно специфични) утичу на
понашање у:
o
o
o
o
o
тражењу здравствених услуга
прихватању мера дијагностике
започињању терапије
придржавању препоручене терапије
здравственим исходима
Једнакост у здрављу
Студије о роду и ТБ
Усмерене на СДЗ кoje утичу на здравље/понашање у болести
Седам корака:







свест о симптомима
адекватано тражење помоћи
интеракција са здравственом службом
дијагностика
почетак терапије
придржавање препоручене терапије
позитивни исходи
На сваком од ових степена постоје баријере!
Разлози слабијег тражења помоћи
•
•
•
•
•
•
Неповерење у државне здравствене установе
Удаљеност здравствених установа
Цена услуга
Стигма
Непознавање симптома
Непознавање важности адекватне терапије
Дужа изложеност контакту са инфицираном особом!
Разлози слабијег тражења помоћи
Жене
• већа стигма /препреке у заједници
• чешће посећују лекара
• чешће игноришу симптоме/не траже помоћ лекара
• чешће иду код врачева, традиционалних видра,
приватних лекара
Мушкарци
 чешће суочени са отказом на послу
 скривени трошкови (путовање, останак у болници)
Разлози слабијег тражења помоћи
Током истраживања обавезно узети у обзир родне разлике:
 специфичне баријере у здравственом систему
 однос према симптомима
 животни стил
 социјана улога
 ниво едукације
 водичи за клијенте
 комуникација са клијентима
 родна узрочност
 емоционално оптерећење оболелих
ЦКС: Подршка угроженим популацијама у овладавању вештинама
одређивања приоритета у здрављу!
Дијагностиковање ТБ
Започињање третмана
 Одлагање од стране пацијента/лекарско одлагање
(већа учесталост код жена)
Препорука СЗО: Сваког пацијента у дому здравља са кашљем дужим
од три недеље тестирати на плућну ТБ
 Стид одлаже почетак терапије (родно специфичан)
 Слаба опремљеност ЗУ/недовољна едукованост особља
 Високи трошкови путовања, обавезе (кућа, посао, друштво)
Придржавање прописане терапије
Жене се више приджавају терапије и имају боље исходе.
ПРЕПОРУКА МЕРА (оба пола):
 Директна обсервација узимања терапије!
(родна сензитивност)
 Заштита оболелих радника од отпуштања током лечења
 Обезбеђивање бесплатане терапије
 Изјава послодавца о повратку радника на посао после
његовог излечења!
 Сервиси за едукацију и саветовање у заједници
(Принципи поверљивости / приватности!)
Достизање једнакости у здрављу
Расна правда
 Узрок неуспеха промоције здравог понашања и
унапређења окружења у сиромашним заједницама
 Повезана са здравственим исходима и безбедности
расизам, неравнотежа, дискриминација
фактори ризика по здравље
 Смањује могућности и подстрекује конфликт, изазивају
немоћ, подељеност, отуђеност, неповерење, неједнак
однос у јавним институцијама, демотивисаност за
позитивне промене…
Достизање једнакости у здрављу
Запосленост
Сиромашнији раније обољевају/умиру!
 Запосленост, адекватна награђеност, особености локалних
власника имовине, приступачност инвестицијама у
заједници...
 Повећање локалног бизниса удружено са смањењем криминала,
повећањем плата, смањењем стреса, бољим условима становања,
бољом организацијом сервиса и институција у заједници.
 Мотивација власника капитала за локална инвестирања!
 Донације!
Едукација
Безбедност и здравље заједнице!
(ризична понашања/здравствени исходи)
 Писменост: већа примања, бољи здравствени исходи!
 Неписменост = ограничена могућност информисања!
o разумевање перскрипције прописане терапије
o упутстава од стране здравствених радника
o упутстава на паковању лека
o евидентирање/читање термина заказане контроле
o слабије информисање о правима о ЗЗ/ЗО
МЕРЕ:
Едукативне кампање (избор за здравље!)
Једнакост у здрављу
Јавно-здравствени аспект
Усмереност програма
• здравље заједнице
• развој партнерстава у заједници
• идентификовање снага у заједници
• коришћење најповољнијих солуција у решавању проблема
Превенција
• срединске системске стратегије и законодавство
• тимски рад- деловање на факторе ризика
• колективна акција- информисан приступ/научни докази
• одговорност партнера
• заговарање за здравље
• оснаживање заједнице
• прилагођеност особеностима заједнице
Једнакости у здрављу
Јавно-здравствени аспект
 Приоритети ЈЗ су усмерени на СДЗ, унапређење здравља
највише погођених неједнакостима:
 Институције/организације у заједници:
побољшање услова у окружењу, здравствени бенефити за целу
популацију, смањивање нивоа здрав. неједнакости
 Доношење одлука (карактеристике заједнице)
 Одговорност (локални ниво)
 Рутинско прикупљање статистичких података
(географски детерминисани)
Једнакост у здрављу
Јавно-здравствени аспект
Мере усмерене на корене ЗН:
•
•
•
•
•
•
Разумевање корена постојећих разлика
Делотворан ЈЗ приступ за смањење оптерећења болестима
Промоција научника (мањине и јавно-здравље)
Елиминација неједнакости у здрављу
Промоција услова у заједници који воде ка здрављу
Укључивање оних који не живе у осетљивим/угроженим
заједницама и који недовољно разумеју проблем у
решавање конкретних здравстних проблема.
Морамо радити заједно!
Једнакост у здрављу мора постати норма!
Tеорија здравствене праведности
 Неједнакост/Разлике у здрављу:
коришћење и приступачност здравствене заштите
 Здравствена неправедност: Неједнакост са становишта
природног права, доминантног састава вредности, ЈЗ
идеологије, актуелне политике
 Хоризонтална праведност
сличан социјални положај = слични доприноси за ЗЗ/ЗО
 Вертикална праведност
богатији више издвајају
„
Tеорија здравствене праведности
 „Праведна је она здравствена заштита где је
болест
главна одредница ресурса“
 „Разлике у здрављу
које се могу избећи
су неправедне“
Детерминанте неједнакости у здрављу
 Биолошка одступања у здравственом стању
 Ризична понашања по здравље (избор појединца)
 Пролазна здравствена предност једне групе
(усвајање неког здравог понашања)
 Штетно здавствено понашање: ограничена слобода
избора животног стила
 Изложеност нездравим/стресогеним условима
 Неједнак приступ здрав. установама/основним
здравственим услугама
 Негативна социјална мобилност болесних људи повезана
са здравственим стањем
Однос економичности и
праведности у јавном здрављу
• Информациона асиметрија
Корисници немају исте информације и знање за доношење информисане
одлуке o коришћењу здравствених услуга.
ЦКС: Информисање корисника о правима о ЗЗ/ЗО
 Морални ризик
Они који имају државно и приватно ЗО користе ЗУ више него што је потребно
ЦКС: Помоћ за бољу приступачност ЗУ сиромашних грађана!
 Неповољна селекција пацијената
Неконтролисан приватни здрав. сектор користе само богати!
ЦКС: Посредовање за повремене јефтиније услуге за сиромашне
Закључак
 Укупни добитак у здравственом систему мора уважити
здравствену праведност и безбедност!
 Здравље = благостање, слобода, позитивна вредност
Правда = поштење
 Друштво мора осигурати исте темељне слободе у здрављу
свим грађанима
 Дозвољена је неједнакост само у мерама које доносе
корист најмање повлашћеним групацијама!
(стари, деца, болесни, сиромашни, мањине...)
Закључак
Декларације о људским правима УН:
„Сваки човек има право на животни стандард у складу са
личним здрављем и благостањем себе и своје породице у
околностима које су изван његове контроле”
“Смањење
међународних, регионалних, родних, социјалних
неједнакости у здравственој политици и пракси“
Прим. др Мирјана Радовановић
Др Радмила Ћурчић
Обука “Здравље је најважније”
Нови Сад, октобар 2012.
ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ ЛИЧНОСТИ
 Личним правима човека се штите:
 живот
 телесни интегритет (физички и психички)
 здравље
 осећања
 духовни интегритет
 приватни живот
 углед, част, име
 лични записи (...здравствена документација...)
ПРИВАТНОСТ У ЗДРАВЉУ
 Физичка приватност
Откривање података које здравствени радник/сарадник сазна од
пацијента, а који могу открити идентитет пацијента/корисника
 Информацијска приватност
Подаци о здравственом сатњу, медицинском статусу, третману, току
лечења, прогнози, дијагностичком поступку, клиничком испитивању,
породичним приликама , могу довести у питање приватност пацијента.
 Приватност одлучивања
Слободан избор појединца, његову одлуку када, коме, у ком обиму и
како ће саопштити личне и интимне податке о себи и свом приватном
животу
ПРАВО ПАЦИЈЕНТА НА ПОВЕРЉИВОСТ
 Поверење као вредност!
 Однос лекар-пацијент:
Поштовање приватности је услов за успостављање
контакта и развијање односа поверења (поверљивости)
између лекара и пацијента!
Закон о заштити података о личности
 Обезбеђује се сваком физичком лицу, без обзира на држављанство,
пребивалиште, расу, старост, пол, језик, вероисповест, образовање,
политичко/друго уверење, националну припадност, социјални статус,
имовинско стање, друштвени положај, др. лична својства.
 Обрада података
(откривање, ширење, објављивање = чињење
доступним) није дозвољена без пристанка лица или се врши у сврху
различиту од одређене
 Слободно дат пристанак за обраду нарочито осетљивих података
(националност, раса, пол, језик, вероисповест, политичка припадност,
синдикално чланство, здравствено стање, примање социјалне помоћи,
жртва насиља, сексуални живот, кривично дело) даје се у писаном
облику (ознака податка, сврха обраде, начин коришћења)