Transcript Географски елементи карте

КАРТОГРАФСКИ МЕТОД И
ГЕОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ КАРТЕ
Проф. Мирослав Маркићевић
Kартографски метод и географски
елементи карте
 Картографски метод је начин и поступак
представљања географског простора на равној
површини помоћу одређених метода и симбола.
 Стога се картографија сматра „другим језиком
географије“.
Картирани садржај приказује се
методама:
Картографски знаци
 Вињете су
ванразмерни
картографски
знаци којима се на
туристичким
картама приказују
најважније
знаменитости које
привлаче туристе и
могу користити за
оријентацију.
Легенда карте
 Легендом карте објашњавају
се картографски знакови. У
легенди се најчешће не налази
сви, већ само картографски
знакови карактеристични за
конкретну карту.
Приказивање рељефа на картама
Метод боја
 Хипсометријска
(висинска и
дубинска скала)
у легенди карте
Метод изохипси
 Изохипсе – затворене криве линије које спајају
места једнаке надморске висине
 Еквидистанца – вертикално растојање између
две суседне изохипсе (на картама 1:50.000 износи
20 метара)
 Интервал – хоризонтално растојање између две
суседне изохипсе. Мањи интервал, тј. збијеније
изохипсе – стрмији рељеф и обратно.
Метод изохипси
Метод сенки
 На старим картама, данас
се не користи као
самостални метод
 На савременим картама
користи се у илузије
тродимензионалности
рељефа
Метод сенки
Метод шрафа (цртица)
 На старим картама, данас се не користи
 Што су шрафе краће и збијеније, рељеф је стрмији
и виши
Приказивање хидрографије на
картама
 Хидрографија се представља плавом бојом. Нијансама плаве боје
означене су различите дубине океана и мора, а у легенди карте
налази се уоквирена дубинска скала.
 На поморским картама, по правилу, налазе се и изобате – линије
које повезују тачке исте дубине.
 Језера су обично обојена истом плавом нијансом, док су она
пространија и дубља (Каспијско, Бајкалско...) представљена исто
као мора. На картама крупнијег размера и мања језера садрже
изобате.
 Реке су представљене плавом линијом, која постајe шира од
извора према ушћу.
 На картама крупног размера представљени су и мањи природни и
антропогени хидрографски објекти – повремени токови, извори,
чесме, бунари, водоторњеви, канали за наводњавање...
Карта рељефа дна Индијског океана
Карте изолинија
 Метеоролошке и климатолошке карте садрже
изотерме (линије које повезују места са истом
темепературом), изобаре (линије које повезују
места са истим ваздушним притиском),
изохијете (линије које повезују места са истом
количином падавина).
 Изолинијама се приказивати и остали географски
садржаји (саобраћајна приступачност...)
Јануарска температурна карта
Европе
Картограми и картодијаграми
 Картограмима се
представља
распростирање
појаве, а бојом или
шрафуром области са
истим интензитетом.
Картограми и картодијаграми
 Картодијаграми су
дијаграми (стубићи,
квадрати, структурни
кругови...) смештеним на
конкретна места на карти.
Њима се представљају
квантитативна својства
појаве или процеса у
простору – бројно кретање и
структура становништва,
пољопривредна и
индустријска производња,
промет путника и туриста...
Допунски елементи карте
 Наслов карте на јасан начин означава на који
простор и на коју појаву или процес се односи
карта. Аутор(и), издавач, место и година
издања карте су основни подаци о томе ко је
карту научно-стручно осмислио, која
институција, где и када је карту објавила.
 У допунске елементе спада и легенда карте.
Дигитална картографија
 Модерна технологија резултирала је стварањем карата
у електронском облику – дигиталних карата – те
потребом дигитализације раније штампаних карата.
Такве карте омогућују брзу и прецизну промену
садржаја, мерења, симулације и примену у различите
практичне сврхе (просторно планирање,
инфраструктурно пројектовање, експлоатација
природних ресурса, контрола загађења животне
средине...).
ГИС
 Дигитална картографија нераскидиво је повезана са ГИСом (Географским информационим системом). ГИС је
рачунарски систем за управљање подацима о простору.
Чине га четири повезане, међузависне компоненте: а) унос
карата и других просторних података у дигиталном облику;
б) складиштење и позивања података; в) анализа, која
зависе од намене и г) излазни резултат у виду табела,
графикона, скица, карата... Стога се оправдано каже да ГИС
представља „оруђе паметне карте“, која омогућује
интерактивну употребу и пружа информације на различите
упите. Класична картографија све више уступа место
сателитским и орто-фото снимцима, на којима се често
уцртавају додатни географски елементи – границе, насеља,
саобраћајнице, индустријски објекти...
Хвала на пажњи!