Transcript Савремена својства светске привреде

Проф. Мирослав Маркићевић
Појам привреде
 Привреда је скуп свих привредних грана
(делатности).
 Сродне привредне гране групишу се у секторе.
 ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА
 Привреда је активност људи ради стварања
материјалних добара за подмиривање економских
потреба појединаца и друштва.
 Натурална привреда је производња материјалних
добара за властите потребе и непосредну размену
производа за производе (робе за робу). Она је
карактеристична за почетне фазе економског развоја.
 Тржишна привреда је производња робе намењене
продаји за новац (између произвођача и потрошача).
Подела привреде на секторе и
делатности
Гранска подела
индустрије
Гранска подела
саобраћаја
Подела саобраћаја
према средини у којој се обавља
ВРСТЕ САОБРАЋАЈА
ВАЗДУШНИ
БЕЖИЧНИ
КОПНЕНИ
ВОДЕНИ
Друмски
Морски
Авионски
Радио
Железнички
Речни
Хеликоптерски
Телевизија
Цевоводни
Каналски
Ракетни
Телекомуникације
Жичани
Језерски
Сателитски
Ширење привредног система
Регионална
приведа
Национална
привреда
Локална
привреда
Глобална
(светска)
привреда
Светска привреда
 Светска привреда обухвата националне привреде
као интензивно повезан, међузависан и уређен
светски систем. Она је резултат међународне
поделе рада и функционише захваљујући
међународном саобраћају и међународној
трговини.
Периодизација развоја светске
привреде
Индустријализација и
модернизација
До Великих
географских
открића
Велика
географска
открића
Од краја ХХ
века
Биполарни
поредак
Периодизација развоја светске
привреде
 Пре Великих географских открића производња и
размена роба ограничених врста и количина била је
физичко-географски ограничена на континенте и
спутана високопланинским и пустињским баријерама,
често прекидана непријатељствима и ратовима, те
одређена неразвијеношћу тадашњих саобраћајних
средства (носачки, каравански, запрежни и приобални
пловни саобраћај).
 Од 16. века она добија прекоокеанска својства. Али,
структуру увоза из колонија била је прилично сведена
(дуван, чај, кафа, зачини, скупоцено дрво...), а
територијална диференцираност ограничена у складу
са квалитетом бродова, контролом поморских путева и
колонијалном поделом Новог света.
Периодизација развоја светске
привреде
 Индустријализација и модернизација саобраћаја. У
међународној подели рада све више су се издвајале:
 европске колонијалне и индустријске силе,
 њихови ваневропски колонијални поседи из којих су се
снабдевали сировинама и
 остале европске силе које без колонија нису могле да буду
конкурентне и које су захтевале промену политичке карте
света.
 Биполарни поредак, подела на капиталистички и
социјалистички свет, а потом и процес деколонизације,
донели су после Другог светског рата промену у
међународној подели рада.
 Постојала је прилична затвореност великих идеолошко-
политичких, економских и војних групација у своје оквире, те
супарништво и борба за примат са противничком страном.
Периодизација развоја светске
привреде
 Крајем 20. века свет се економски готово обједињује,
постаје изразито међузависан и премрежен, како
модернизованим класичним видовима саобраћаја
(копненим, водним и ваздушним), тако и савременим
комуникацијским системима (телекомуникације).
Међународну поделу рада артикулишу једина
глобална силе (САД), неколико најмоћнијих
држава света и мултинационалне компаније. Ствара
се светска привреда са јединственом понудом роба,
капитала, радне снаге и услуга, тј. она постаје
истовремено и узрок и последица глобализације. Али,
то не значи да се државе не боре искључиво за
сопствене економске интересе.
Да ли су висок технолошки ниво, глобална повезаност и развој непроизводних
делатности смањили зависност међународне поделе рада од природних
услова и извора?
Локациони фактори индустрије –
опште
 Локација индустријске производње зависи од: географског положаја,
резерви и доступности сировина.
 Индустријска револуција кренула је из западноевропских земаља богатих
каменим угљем и гвозденом рудом, којих тамо већ давно нема у довољним
количинама.
 Водећу улогу касније су преузели Аустралија, Индија, Бразил..., који рудом
и полупроизводима снабдевају индустрије водећих индустријских сила
света (САД, Јапан, ЕУ).
 Земље које у светској привреди заузимају високо место, а у великој мери
задовољавају потребе сопственим природним богатствима (Русија, САД,
делимично Кина и Индија) – имаће у будућности велику предност у односу
на оне дефицитарне (Јапан, ЕУ). То се првенствено односи на светске
резерве нафте и гаса, које су сконцентрисане у само неколико великих
региона. Географски парадокс је да се најбогатија лежишта налазе у
најнегостољубивијим пределима на Земљи – у врелим пустињама северне
Африке и југозападне Азије, те у сурово хладним областима руског
Арктика и Сибира.
Савремена подела рада и
неравномеран привредни развој
Високоразвијене
државе
Земље у развоју
Неразвијене
земље
Економска карта света – развијене,
неразвијене и земље у развоју
Стопе раста БДП-а 2011. године
Високоразвијене државе
(Нео)колонијализам
Високопрофитабилне
гране
индустрије
Високоразвијене земље
Научнотехнолошки
доминантне
Управљање
глобалним
тржиштем
Неразвијене земље
Аутсајдери у
међ. подели
рада
Спирала
сиромаштва
Богате
различитим
ресурсима, мете
мултинациоланих
компанија
Земље у развоју
Ослобађање од „дужничког ропства“
Национализација природних богатстава.
Брза индустријализација.
Кина, Индија, Бразил, Индонезија, Мексико
Специјализација и кооперација
 У савременим тржишним условима и оштрој
конкуренцији, „сваштарска производња“ показала се
екстензивном, скупом, неефикасном и неквалитетном.
У пољопривреди се газдинства опредељују не само за
једну грану земљорадње или сточарства, већ за сасвим
одређену ратарску производњу (само гајење парадајза,
само виноградарство, само гајење поморанџи...) или
узгој једне врсте стоке (искључиво млечно говедарство,
искључиво гајење кокошака носиља, искључиво
овчарство...).
 Остале пољопривредне потребе задовољавају се
кооперацијом (обезбеђивање механизације,
складиштења, транспорта, ветеринарских услуга...).
 Објасните специјализацију и кооперацију на
примеру из индустрије.
Хвала на пажњи!