Економско-географске одлике Латинске Америке
Download
Report
Transcript Економско-географске одлике Латинске Америке
Проф. Мирослав Маркићевић
Опште одлике привреде
Латинске Америке
Брз економски
развој
Регионалне
диспропорције
Видљиве
последице
колонијалних
времена
Велика
природна
богатства
Воде – значајни контрасти
Реке богате
водом
Велика
језера
Амазон
Никарагва
Ориноко
Титикака
Уругвај
Сао
Франсиско
Безводне
пустиње
Атакама у
Чилеу
Чивава у
Мексику
Ујуни у
Боливији
Плодно земљиште
простире се у приморским равницама Централне
Америке и Кариба, те у већем делу Јужне Америке
изван Анда, Боливијске висоравни и југа
Патагоније.
Постоје знатне резерве земљишта за потребе
земљорадње.
Самоникла вегетација – велики
природни потенцијал
Селваси
• прашуме Амазоније („плућа Планете“)
Љаноси
• области високих, густих трава у сливу Оринока
Кампоси
• травне области прошаране шумама на
Бразилској висоравни
Пампаси
• области ниских трава у централној Аргентини
са „гаучосима“
Пољопривреда - спратовност
Тierra caliente
• најнижи, најтоплији и највлажнији појас, 0-600 м.н.в.
• банане, шећерна трска, каучуково дрво, кокосова палма, какаовац
Тierra templada
• сувља и свежија зона, 600-1.800 м.н.в.
• најзаступљенија биљна култура је кафа, за чије гајење је потребна
интензивна обрада земље и много радне снаге
Тierra fria
Тierra helada и
Тierra nevada
• хладније висоравни и површине са мањим нагибима, 1.800-4.000 м.н.в.
• најзаступљенији су кукуруз и кромпир, а при врху ове зоне налазе се
највише њиве и насеља на свету
• изнад 4000 м.н.в.
• нема ратарских активности због оштре климе, великих нагиба и
неплодног земљишта
Традиционална пољопривреда
На малим поседима и
помоћу примитивних
средстава, бави се
староседелачко индијанско
становништво. Гајењем
кукуруза и кромпира једва
се задовољавају потребе
становништва које има
висок природни прираштај.
То изазива аграрну
пренасељеност, емиграцију
и социјалне проблеме.
Колонијални тип пољопривреде
Још увек се задржао на
великим поседима који
су у власништву
велепоседника
(хацијенде) или
римокатоличке цркве и
на којима раде
сиромашни сељаци,
беземљаши и индијански
староседеоци као најамна
радна снага.
Планташка пољопривреда
Развила се из колонијалне
пољопривреде. На великим
површинама у власништву
крупних велепоседника и под
контролом мултинационалних
компанија, применом
савремених агротехничких,
агрохемијских и
биотехнолошких мера,
развила се комерцијална
производња различитих
култура са значајним утицајем
на светско тржиште.
Најважније пољопривредне
културе
Кукуруз
Пшеница
Соја
Кафа
банане
• потиче из Мексика, где се и сада гаји на великим површинама; Бразил (најбоље успева
на југоистоку земље) и Аргентина спадају у велике светске произвођаче
• Аргентина је међу највећим светским извозницима, иако огромне количине троши и
за сопствене потребе
• Бразил је други, а Аргентина трећи светски произвођач (већином је генетски
модификована)
• ова култура је симбол Бразила, а у светском врху су Колумбија, Мексико, карипске
земље
• међу пет највећих светских извозника, четири су из Латинске Америке (Еквадор,
Костарика, Колумбија и Гватемала)
Остале пољопривредне културе
Значајни светски произвођачи шећерне трске су
Бразил и карипске земље, дувана Куба и Бразил,
памука и јужног воћа Бразил, меса и вуне
Аргентина и Уругвај; у Колумбији је гајење
пољопривредних култура (кромпира, кафе,
житарица...) у великој мери заменила илегална,
али профитабилнија производња наркотика.
Рудно богатство
Географски размештај резултат је специфичне
геотектонике – западни појас веначних планина и
израженог вулканизма богатији је обојеним и
племенитим металима, а источне области старих
громадних маса имају огромна лежишта гвоздене
руде, оплемењивача челика, дијаманата и угља.
Рудно богатство
Боксит
• међу најбогатије земље света рудом из које се добија прво глиница, а потом
алуминијум, спадају Бразил, Јамајка, Венецуела, Суринам и Гвајана
Бакар
• налази се у „бакарном појасу“ дуж западне подгорине Анда, а Перу и Чиле
спадају у водеће светске произвођаче; у Чукикамати на северу Чилеа налази
се највеће рудно лежиште на свету, а јужно од Сантјага је највећи подземни
рудник на свету Ел Тениенте
Гвожђе
• Бразил је у светском врху по производњи и извозу; најважнија лежишта
су на висоравини Мато Гросо и у савезним државама Минас Жераис и
Пара; богате резерве гвоздене руде су на истоку Венецуеле и у
централном Чилеу
Рудно богатство
Олово, цинк и сребро
Калај и волфрам
Манган и дијаманти
• значајна лежишта су у Мексику, Перуу и у појасу са обе стране
аргентинско-боливијске границе
• Боливијска висија
• источни део Бразила
Никл
• Куба и Доминиканска република
Злато и платина
• Мексико и андски део Колумбије
Рударство...
Од 1980-их година на
североистоку Бразила (држава
Пара) почео је да
функционише рударскометалуршки басен „Велики
Каражас“ заснован на
највећим светским
лежиштима висококвалитетне
руде (површина 4.000 км2; 66%
метала у руди). Ради извоза
изграђено је готово 900 км
железничке пруге до луке Сао
Луис на Атлантику
Енергетика
Нафтом и гасом најбогатија је Венецуела (север земље, а
нарочито залив Маракаибо), чије су резерве међу водећим у свету;
велики произвођач је и Мексико, а лежишта има још у Колумбији,
Еквадору, острву Тринидад, на истоку Бразила и југу Аргентине.
Хидроенергетски потенцијал није довољно искоришћен. У
Бразилу, Парагвају, Уругвају, Колумбији и Боливији из
хидроелектрана се добија више од 60% електричне струје, а у
Перуу, Чилеу, Еквадору, Суринаму и Аргентини више од 40%. На
реци Парани, на граници Бразила и Парагваја, налази се гигантска
ходроелектрана „Итаипу“, која је пре градње кинеске „Три клисуре“
била највећа на свету.
ХЕ „Итаипу“
На реци Парани, на
граници Бразила и
Парагваја
Индустрија
До средине 20. века углавном се развијала прехрамбена, текстилна и
екстрактивна индустрија. Нешто бржи развој и разгранавање индустрије
имао је Мексико, блиско повезан са САД. Тек у последњим деценијама 20.
века у успону су и остале земље.
Напредују индустрија шећера (Куба), прерада житарица (Мексико,
Аргентина), воћа, дрвета, соје и текстилних биљака (Бразил,
Колумбија).
Највећи успон доживљавају прерада нафте (источна обала Мексика,
обала Венецуеле, Холандски Антили, Тринидад, Порторико, зона Сао
Паоло-Сантос-Рио де Жанеиро, приобаље Ла Плате), црна и обојена
металургија (Бразил, Венецуела, Колумбија, Чиле), машинска,
хемијска, аутомобилска и електро-индустрија (Бразил, Аргентина,
Мексико)
Индустрија
Бразил је економски најмоћнија држава Латинске Америке. У његовом БДП-у
индустрија учествује са 28%, услуге са 67% и пољопривреда са 5%. Највећи део
индустрије сконцентрисан је у „бразилском троуглу“ Сао Паоло-Рио де ЖанеироБело Хоризонте. У гранској структури доминирају екстрактивна, црна
металургија, текстилна, прехрамбена, хемијска и аутомобилска индустрија.
Главни трговински партнери Бразила су Кина, САД и Аргентина.
Друга латиноамеричка економија је Мексико, са развијеном пољопривредом,
агроиндустријом, рударством, металургијом, петрохемијом, аутомобилском и
текстилном индустријом. Географски размештај индустрије Месика је
неравномеран јер је више од половине лоцирано у области главног града.
Аргентина је по економској моћи на трећем месту у Латинској Америци. После
великих проблема крајем 20. века, сада представља једну од најбрже растућих
индустрија света.
Економскогеографска карта
Јужне Америке
Фактори саобраћајно-географског положаја
Латинске Америке
планински
венац Анда
острвски
положај
Кариба
Саобраћајногеографски
положај
Централноамеричка
превлака
тешко
проходна
прашума
Амазоније
Саобраћај
На низак степен развијености и географска својства саобраћајне мреже
утицали су колонијализам и опште сиромаштво. Стога је копнени
саобраћај развијен махом дуж океанских обала и тек последњих деценија
почела је градња трансконтиненталних путева и пруга.
Посебан значај имају саобраћајнице које спајају атлантску и
пацифичку обалу (пресецају Амазонију и прелазе Анде) и које повезују
Латинску Америку дуж меридијанског правца (од Мексикалија и
Сиудад Хуареза на граници Мексика и САД, до Пуерто Монта на југу
Чилеа).
Најважнија саобраћајница у Латинској Америци је Панамски канал, који
је прокопан кроз Панамску превлаку и спаја Тихи и Атлантски океан
(Карипско море). Економски и војно-стратегијски је најважнији за САД,
чији бродови чине више од 70% свих бродова који кроз канал пролазе.
Некад и сад
Од банана република...
... до БРИКС-а
Хвала на пажњи!