Transcript Европа - економско-географске одлике

Проф. Мирослав Маркићевић
ЕВРОПА – ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
УВОД
Водећа економска позиција Европе у свету
 Удео у глобалном БДП-у опада
 Недостатак сировина и енергената

ВОДА
Добро искоришћено природно богатство
 Највећи ХЕ потенцијал: реке Скандинавије,
Алпа, Динарида и на Дунаву у Ђердапу
 Највећи пловидбени значај: систем Дунав –
Мајна – Рајна, Рајна, доњи токови атланских
река

СИСТЕМ ДУНАВ – МАЈНА – РАЈНА
ВОДА
Највећа језера – ледничка (Ладога, Оњега),
 Највећи број језера у Скандинавији – Финска
(преко 50000 језера)
 Економски најзначајнија алпска и вештачка
језера

ПОГЛЕД НА КУЈБИШЕВСКО ЈЕЗЕРО, НАЈВЕЋЕ У
ЕВРОПИ
ВОДЕ
ДЕТАЉ СА ЈЕЗЕРА КОМО НА СЕВЕРУ ИТАЛИЈЕ
ПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ




Највише заступљено у Ломбардији, Панонској, Влашкој
Западноевропској и јужном појасу Источноевропске
низије, приморским зонама и долинама великих река
Земљиште Северноевропске равнице садржи доста песка
Степске површине су претворене у обрадиво земљиште
У Холандији већ вековима траје процес „отимања
земљишта од мора“ полдерима
ПОЛДЕР У ХОЛАНДИЈИ
ПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ
СИСТЕМ КАНАЛА, ХОЛАНДИЈА
ПОЉОПРИВРЕДА


Пољопривреда Европе – веома развијена, механизована
и научно-технолошки унапређена, тржишно оријентисана,
али је од глобалне конкуренције и заштићена различитим
економско-административним мерама (квалитет,
количине, цене, финансијска подршка производњи...).
Европа је највећи светски извозник хране (махом
финалних, агроиндустријских производа), али и највећи
светски увозник пољопривредних производа (меса,
тропског воћа, кафе, чаја).
ПОЉОПРИВРЕДА

Пшеница – друга у свету, иза Азије
 Примарни
рејони гајења: Париски басен и
велике европске низије
Кукуруз – у влажнијим равницама и поред
река
 Остале житарице – сточна исхрана и „здрава
храна“

ПОЉОПРИВРЕДА

Повртарство



Кромпир - Северноевропска низија и у брдско-планинским
крајевима широм Европе
Воћарство – развијено у централној и јужној Европи:
јабуке, крушке, трешње, вишње, кајсије, јагодичасто воће,
а на Медитерану агруми, смокве, маслине, винова лоза
Сточарство


Стајско: фарме у Великој Британији, Француској Холандији,
Данској...)
Пашњачко: у планинским пределима (Швајцарска, Аустрија...).
ГОВЕЧЕ ЛИМУЗИН, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
ПОЉОПРИВРЕДА
СТОЧАРСТВО НА АЛПИМА
РУДНО БОГАТСТВО
Скромно и исцрпљено дугом експлоатцијом
 Гвоздена руда: Скандинавско полуострво
(Кируна, Еливара у Шведској), североисток
Француске (Лорен), северозападна Шпанија
(Билбао)
 Оплемењивачи челика: у Португалији, Финској,
Грчкој, Албанији, косовско-метохијском делу
Србије.

РУДНИК У КИРУНИ, ШВЕДСКА
РУДНО БОГАТСТВО
РТБ БОР, РУДНИК ЦЕРОВО, ДЕТАЉ
РУДНО БОГАТСТВО



Боксит: Медитеранска област – Прованса у Француској,
полуострво Монти Гаргано у Италији, Далмација, Црна Гора, Грчка,
источни део Републике Српске, Бакоњска шума у Мађарској
Лежишта бакра: у Пољској, Немачкој, на Пиринејском,
Скандинавском (Шведска, Финска) и Балканском полуострву
(јужна Бугарска, источна Србија)
Олово-цинкана: у Шљонском басену (Пољска, Чешка), у Финској,
Шведској, Шпанији, Грчкој и косовско-метохијском делу Србије
(Трепча је једно од највећих лежишта у Европи)
ЕНЕРГЕТИКА



Рудници каменог угља у централној Енглеској, немачком
Руру и Сару, француском Лорену и пољском Шљонску
Лежишта мрко-лигнитних угљева у Немачкој су најбогатија
на свету, а у косовско-метохијском басену Србије пета у
свету.
Једине веће резерве нафте и гаса су у Северном мору, те
је Европа дефицитарна и високо увозно зависна од Русије
и земаља северне Африке и Персијског залива.
Највеће европске нуклеарне
електране
Најпространијим и
најразвијенијим државама
Европе нуклеарне електране
дају велики део електричне
струје (у Француској 3/4,
Украјини и Шведској 1/2,
Немачкој 1/4)
ИНДУСТРИЈА
Зачела се крајем 18. века у Великој
Британији („фабрика света“) и брзо се
проширила на Француску, Немачку, Шведску,
Русију
 Током 20. века примат преузимају САД
 Западна и централна Европа су индустријски
знатно развијеније од источне и јужне

ЦРНА МЕТАЛУРГИЈА




Црна металургија смештена у рејонима богатим
гвозденом рудом и каменим угљем
Сада се лоцира у лукама
У европској производњи челика водеће су Немачка,
Украјина и Италија, тј. велике компаније British Steel,
Thyssen...
Обојена металургија – производња алуминијума близу
извора јефтине хидроенергије (водећа Норвешка, а за
њом следе Немачка, Француска и Шпанија)
АУТОМОБИЛСКА ИНДУСТРИЈА
Немачка је водећи произвођач аутомобила:
Опел, Мерцедес, БМВ, Фолксваген, а центри
су Келн, Волфсбург, Минхен.
 Следе Француска (Рено, Пежо, Ситроен),
Италија (Фиат, Алфа Ромео), Шпанија (Сеат),
Велика Британија (Ролс Ројс, Морис, Лејланд).

ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА



½ укупне светске производње
Дисперзно је распоређена– од петрохемијске, махом
уз рафинерије у увозним лукама, до фармацеутике и
козметике уз урбано-научне центре.
Светски познате су компаније са веома разноврсном
производњом – BASF, Bayer, Hoechst (Немaчка), Royal
Dutch/Shell (Велика Британија/Холандија), ICI (Велика
Британија)...
ОСТАЛЕ ГРАНЕ ИНДУСТРИЈЕ
Електро-индустрија: производња беле
технике, аудио-визуелне и телекомуникационе
опреме (Siemens, Philips...)
 Прехрамбена индустрија
 Текстилна, дуванска и индустрија обуће сада
се углавном измештају у ваневропске земље
са јефтином сировином и радном снагом

САОБРАЋАЈ


Ауто-путеви су квалитетни, а на пругама се развијају
све веће брзине - на раздаљинама од неколико
стотина километара укупно време путовања возом је
краће од путовања авионом (брзи возови TGV у
Француској, EC и IR у Немачкој...).
Највећи аеродроми: Франкфурт, Хитроу у Лондону,
Шарл де Гол у Паризу, Леонардо да Винчи Фијумићино
у Риму, Елефтериос Венизелос у Атини.
МОСТ РИУ-АНТИРИУ ПРЕКО КОРИНТСКОГ
КАНАЛА
САОБРАЋАЈ
ТУНЕЛ ИСПОД ЛА МАНША, ДЕТАЉ
ТРГОВИНА



Трговина и остале услуге имају далеко веће учешће у
БДП-у и запослености од пољопривреде и индустрије
заједно.
Главни трговински партнери Европе су САД, Кина и
Русија.
Европа са других континента увози сировине, нафту и
гас, аутомобиле, електро-индустријске и
пољопривредне производе, а извози аутомобиле,
хемијску, агро-индустријску, електро-индустријску робу.
ЗАКЉУЧАК
Светски утицај Европе је велики, али слаби
под утицајем динамичнијих земаља и регија
 Велика економска снага није праћена војном
моћи – утицај САД и НАТО
 Ривалитет великих држава (Немачка,
Француска, Велика Британија) отежава брже
интегрисање

Крај предавања!
ХВАЛА НА ПАЖЊИ