Transcript Економско-географске одлике Африке

Проф. Мирослав Маркићевић
Опште одлике привреде Африке
 Африка је економски веома неразвијена, иако је
природним ресурсима веома богата.
 Размештај привреде одредила су два најважнија
чиниоца:
 физичко-географска ограничења (пустиње, паршуме);
 вишевековно владање и експлоатација европских сила.
 Стога просторно-структурне одлике афричке привреде
одговарају колонијалном типу, у коме доминира
производња и извоз тропског воћа, енергенатског и
рудног богатства.
Вода у Африци
 Афричко становништво спада у жеђу најугроженије на
свету.
 Количини падавина и густина речне мреже су
неравномерно просторно распоређени – басен Конга,
зона Гвинејског залива и Језерска висораван су веома
богати, а пустиње Сахара, Намиб и Калахари годинама
без падавина.
 Посебан значај имају воде у пустињама – језеро Чад,
оазе, подземне воде и реке (Нил, делимично Нигер).
Енергетски потенцијал река је недовољно искоришћен.
Контрасти Африке
Река Конго – водом најбогатија река
Африке
Безводна пустиња Сахара
Контрасти Африке
Еколошка катастрофа – језеро Чад
нестаје
Језеро Волта у Гани – највеће по
површини у свету, четврто највеће
по количини воде у свету
Земљиште у Африци
 Плодног земљишта је веома мало.
 Наводњавају се површине у медитеранском
приобаљу и долина Нила.
 У субсахарској Африци становништво
напушта земљиште коме се због
вишегодишње обраде смањи плодност и
премешта се на друго.
 У прашумским пределима обрадиво
земљиште се добија сечом шуме, а када се
оно исцрпи земљорадњом и спирањем,
напушта се и сече се нови део прашуме, док
напуштено земљиште брзо поново прекрије
прашума – ПОЛУСЕДЕЛАЧКА
ПОЉОПРИВРЕДА.
Пољопривреда Африке
Екстензивна
(традиционална)
Интензивна
(комерцијална)
Традиционална (екстензивна) пољопривреда
 Екстензивном, традиционалном пољопривредом се бави домицилно
становништво ради задовољавања само сопствених потреба.
 Заступљена је махом у субсахарској Африци – у средишњим, тропским областима,
сувим степско-полупустињским зонама и суптропским пределима на југу.
 Земљорадња мотичка и плужна.
 Приноси су мали и променљиви.
 Гаје се традиционалне културе – просо, сорго, маниока, сусам, арахиз и у мањој
мери кукуруз и пшеница.
 У травним, степским и саванским областима, гаји се махом ситна стока за вучу,
добијање млека и коже.
 Синоним Африке је камила („пустињска лађа“). Сточни фонд често угрожавају
суше и епидемије сточних болести.
Традиционалне пољопривредне културе
просо
сусам
сорго
арахиз
маниока
кукуруз
Комерцијална (плантажна) пољопривреда
 Интензивну, комерцијалну пољопривреду почеле су да развијају колонијалне
силе за потребе сопственог тржишта у Европи. Данас су многе плантаже у
власништву мултинационалних корпорација.
 На плантажама у медитеранском приобаљу гаје се маслине, винова лоза, урме и
јужно воће. Тропске земље Гвинејског залива карактеристичне су по
производњи и извозу какаа, банана, каучука, кафе, палминог уља. Са Језерске
висоравни и из источне Африке извозе се чај (Кенија), дуван (Зимбабве,
Малави), тропски зачини (Танзанија, Мадагаскар). На Маурицијусу се гаји
шећерна трска, а производња шећера по становнику је највећа у свету („слатко
острво“). По квалитетном памуку позната је долина Нила (Египат, Судан).
Фармерско сточарство је у зачетку, изузимајући ЈАР где има дужу комерцијалну
традицију (нарочито овчарство). Пољопривредни производи највише се извозе
у земље ЕУ и у САД.
Комерцијална (плантажна) пољопривреда
Жене беру чај на плантажи у
Танзанији
Дете бере памук, Египат
Рударство у Африци
 Рудници су отварани у доба колонијализма, а и данас функционишу
захваљујући страном капиталу и извозној оријентацији.
 Највећа концентрација разноврсних рудних богатстава је у ЈАР, која даје
више од 1/2 афричке експлоатације руда антимона, хрома, злата,
платине, гвоздене руде и мангана, а знатно учешће има и у добијању
бакарне руде и дијаманата.
 Водеће место у експлоатацији руде боксита припада Гвинеји, кобалта и
бакра Замбији и ДР Конго (погранична област Шаба или Катанга),
дијаманата ДР Конго и Боцвани, фосфата Мароку и Тунису.
Рудник дијаманта Кимберли,
ЈАР
 Рудник дијаманата Кимберли у ЈАР носи титулу
најдубље бушотину коју је човек ископао. Од 1866
до 1914. године 50.000 рудара је из ових рудника
ископало 2,722 кг дијаманата.
 „Велика рупа“ заузима површину од 17 хектара, а
широка је 463 метра. Дубина је 240 метара. Испод
површине, рудник у Кимберлију се протеже у дубну
још 1097 метара.
Ултрабазична магматска стена
кимберлит богата дијамантима
Енергетика Африке
 Лежишта нафте и гаса налазе се у северној Африци и Гвинејском заливу.
 Највеће утврђене резерве нафте има Либија, али је по производњи испред
ње Нигерија. Алжир даје 75% афричке производње гаса и 15% нафте.
 У експлоатацији енергената велики значај имају још ЈАР (97% афричке
производња угља), те Нигер и Намибија (уранијум). Африка производи
мало електричне енергије због топле климе, неразвијене индустрије и
ниског стандарда становништва. У електро-енергетском билансу
термоенергетика учествује са 80%. Велики хидроенергетски потенцијал
(Конго, Нил, Нигер, Замбези, Лимпопо, Орање...) није довољно
искоришћен за производњу струје.
Нигерија, највећи афрички произвођач нафте
Лице...
... и наличје
Индустрија у Африци
 Индустрија Африке је слабо развијена.
 Углавном доминира екстрактивна индустрија, а само у неколико земаља
развио се већи број индустријских грана.
 Алжир је уложио велики напор да у индустрију привуче страни капитал
(бесцаринске зоне).
 Фабрике су лоциране углавном у приморским градовима (црна
металургија, хемијска, машинска, текстилна, електро идустрија), али и у
унутрашњости (рафинерија у Хаси Месауду).
 Египат има развијену енергетику, црну металургију, текстилну,
петрохемијску и прехрамбену индустрију. Нигерија је приходе од нафте
улагала у индустријализцију читаве земље, али је ипак 70%
концентрисано у зони Лагоса. Најзначајније гране су петрохемија, црна и
обојена металургија, прехрамбена и текстилна индустрија.
Хаси Месауд – највеће супергигантско
лежште нафте у Алжиру
Индустрија ЈАР
 Најразвијенија земља Африке је ЈАР и она има
двоструко већи БДП од држава које је следе
(Нигерија, Египат, Алжир).
 Лоцирана је махом уз богата рудна лежишта на
североистоку земље (шира зона Јоханесбурга),
те у близини лучких градаова Дурбана,
Кејптауна и Порт Елизабета.
 Најразвијеније су црна и обојена металургија,
машиноградња, металска, хемијска,
прехрамбена и текстилна индустрија.
 ЈАР увози нафту, хемијске производе,
индустријску опрему, а извози машине,
дијаманте, племените и остале метале.
Саобраћај у Африци
 Саобраћај је на веома ниском степену развоја, што је резултат физичкогеографских ограничења, колонијализма, савремених граница и сиромаштва.
 Хендикеп великог броја афричких земаља је што се налазе у тешко проходној
пустињској, прашумској или високопланинској унутрашњости и немају излаз на
море. Слабо разуђене обале континента имају мало погодних места за велике луке.
Речни саобраћај ометају водопади, који се често налазе у доњим токовима, недалеко
од ушћа у океане. Железнице су грађене углавном за транспорт природних
богатстава до морских лука и не чине јединствену мрежу.
 У ЈАР се налази 1/4 свих пруга у Африци, али постоје државе које уопште немају
железницу. Савремена друмска мрежа постоји само у ЈАР, медитеранском приобаљу
северноафричких држава и спорадично у другим земљама. Велики значај има
неколико транссахарских путева.
 Најефикаснији у савлађивању афричких пространстава јесте ваздушни саобраћај,
али је он скуп за сиромашну Африку.
Саобраћај у Африци
Лице...
... и наличје
Утицај појединих држава расте
Укупан БДП свих
афричких земаља
одговара БДП-у
једне веће и
развијене земље
света (на пример,
Канаде).
Економски значај Африке у свету - мали
ЈАР успела да уђе у
ред
најпросперитетнијих
економија света и
ушла у састав
групације БРИКС
(Brasil, Russia, India,
China, South Africa).
Крај предавања!