Transcript Културни и животни стандард становништва

Проф. Мирослав Маркићевић
Културни и животни стандард
становништва
 Потреба човека јесте да за собом остави траг свога
постојања.
 У праисторији – цртежи по зидовима пећина,
украшено посуђе, разни уметнички израђени
предмети за свакодневну употребу и фигуре
коришћене за религијске обреде.
 Касније – фасцинантни архитектонски подухвати, од
којих су многи сачувани и представљају заштићену
светску културну баштину.
Пећина Ласко
Абу Симбел, Египат
Налази се на
југу Египта.
Саградио га
фараон Рамзес
II после победе
код Кадеша
Најстарији
цртежи, у
пећини Ласко
на југозападу
Француске
Ангкор Ват, Камбоџа
Ангкор Ват,
престоница
Кмерског
царства, од 9.
до 15. века,
Камбоџа.
Цивилизације
 Цивилизација, по Вилу Дуранту, је друштвени ред који
промовише стварање култура. Конституишу је четири
елемента: економија, политичка организација, морална
традиција и потрага за знањем и уметношћу.
 Савремени свет одликују бројне тековине материјалног и
нематеријалног наслеђа, те изразита етно-културна
разноликост. Народносно, језички, историјски и
нарочито религијски слично становништво и простори у
којима живе творе неколико великих светских
цивилизација.
 Културе и цивилизације се међусобно прожимају, али и
оштро сукобљавају – нарочито у контактним зонама.
Под утицајем најмоћнијих земаља и њихове медијскопропагандне доминације, постоје покушаји културне
унификације света и стварања интегралне глобалне
цивилизације.
Географски размештај савремених светских
културно-цивилизацијских ареала
(према С. Хантингтону)
Писмо
 Људски род на Земљи
карактеристичан је по
јединственом историјском
феномену – међусобном
комуницирању видљивим
системом знакова који се
назива писмо.
Ћирилично писмо
Историјски развој писма
Абецеда
Грчки алфабет
Алфабет
(Феничани)
Клинасто писмо
Хијероглигско
писмо
Пиктограми
Ћирилица
 Ћирилица је настала крајем 9. или почетком 10. века,
вероватно у историјско-географској области
Македонији на југоистоку Европе. Користила се у
старословенском и црквенословенском језику, брзо
потиснувши претечу глагољицу.
 Српска ћирилица (азбука) настала је у 12. веку и током
готово 9 векова постојања се доста трансформисала.
Данас има 30 слова и према Уставу (члан 10.) у Србији је
службено писмо. У Европској унији, која од 2013. године
има 28 чланица и где се користи 24 званична језика,
ћирилица (бугарска) је једно од три званична писма (уз
латиницу и грчки алфабет).
Животни стандард становништва
 Културни напредак немогућ је без стабилног
привредног развоја и економске снаге, тј. без високог
животног стандарда становништва. Објективни
показатељ животног стандарда је годишњи брутодомаћи производ по становнику (БДП/стан.).
 У најразвијенијим земљама света (ЕУ, САД, Јапан,
Аустралија, неке нафтом и гасом богате земље у
Персијском заливу) износи више десетина хиљада
долара по становнику, а у најсиромашнијим државама
Азије, субсахарске Африке и Кариба мање од 500 долара
по становнику.
БДП по становнику у свету
БДП по
становнику у СР
Немачкој
Показатељи животног стандарда
становништва
 потрошња различитих прехрамбених артикала по
становнику годишње (меса, шећера),
 величина стамбеног простора по становнику, број
лекара (специјалиста, стоматолога...) на 100.000
становника,
 број прикључака на водоводну и електро мрежу на
1.000 домаћинстава...
 цена тзв. потрошачке корпе неопходних
намирница и средстава за хигијену за
четворочлану породицу месечно (нарочито важно
за стандард градског становништва).
Показатељи животног стандарда
становништва
 Добар индикатор животног стандарда јесте дневна енергетска
вредност исхране (у калоријама, тј. џулима). Области где
становништво уноси дневно мање од 2.600-2.700 калорија (10.00011.000 џула) имају животни стандард испод „границе глади“.
 Према подацима ФАО (Организација за исхрану и пољопривреду
УН), број гладних у свету се смањује, али их је почетком друге
деценије 21. века и даље било 868 милиона (12,5% светског
становништва или сваки осми човек). Њихова концентрација
највећа је у тзв. појасу глади – у деловима Латинске Америке,
субсахарској Африци, јужној и југоисточној Азији.
 На другој страни, постоји изобиље хране у развијеним земљама
(САД, Европа, Аустралија), која је не само предмет извоза, већ и
масовног уништавања ако јој се смањи цена на светском тржишту.
Те земље се суочавају са другим проблемом – обилном, али
неквалитетном исхраном која изазива гојазност, алергије, болести
крвотока и органа за варење.
Свет гладних и ситих
Показатељи животног стандарда
становништва
 Почетком 21. века показатељи нивоа економског,
научно-технолошког и културног развоја су
модерна средства комуникације.
 Број мобилних телефона у употреби достигао је у
ЕУ 900 милиона (1,8 по становнику), у Кини 650
милиона (0,5 по становнику), у САД 300 милиона (1
по становнику), у Индији 270 милиона (0,2 по
становнику), у Русији 180 милиона (1,3 по
становнику)...
Индекс људског развоја
 Индекс људског развоја, скраћено HDI, (енг. The UN Human
Development Index), је формула којом се мери сиромаштво,
писменост, образовање, животни век, и други фактори за земље
света. Многи преко ове формуле сврставају земље у развијене
(земље првог реда), у развоју (земље другог реда) и треће земље
света. До ове формуле је дишао Пакистански економистa Махбуб
ал Хак, а Програм Уједињених нација за развој је користи од 1993.
године у свом годишњем извештају о развоју.
 ХДИ мери просечна достигнућа у земљама по три основна
параметра у људском развоју:
 Трајање животног века и здравствено стање;
 Знање, мерено пна основу писмености. Такође се узима у обзир
основно, средње образовање, као и постотак уписа.
 Пристојан стандард живота, мерено према БДП-у по становнику,
према ППП-у у америчким доларима.
Крај предавања
Хвала на пажњи!