Transcript Египат

Египат
Теодора Ранђеловић I3
Египатска цивилизација
Eгипатска цивилизација настала је у долини Нила.
Окружена пустињом и морем, развијала се
релативно мирно, заштићена од напада страних
освајача.
Унутрашњи сукоби:
• Побуне провинцијског
племства против централне
власти,
• нереди становништва у
годинама глади и
• чести ратни походи на суседне
државе
Долина Нила
Египћани су мешавина народа, који су се вековима
досељавали у плодну долину:
• Либијаци,
• Хамити из Етиопије и Нубије (данашњи Судан) и
• Семити са Блиског истока (најбројнији).
Долина Нила насељена је још у
старијем каменом добу. Први
становници бавили су се ловом и
риболовом, а око 7.000 година пре
н.е. почели су да се баве
земљорадњом.
Херодот:
„Када Нил поплави земљу, цео Египат
постане море и само градови остану изнад
воде и изгледају као острва у Егејском мору."
„Египат је дар Нила".
Долина Нила
Становници Египта су још око 4000 година пре н.е. почели да граде
канале за наводњавање како би добили веће приносе. Сваке године,
све до изградње Асуанске бране 1960, Нил се изливао увек у исто
време - средином јула, после жетве. Тада би на суву и испуцалу
земљу нанео огромне количине плодног муља, богатог минералима са
планина источне Африке.
После повлачења реке у корито било је довољно разбацати семе и
пустити стоку да га утаба. Међутим, како у Египту киша скоро и не
пада, вода која је натопила земљиште у време поплаве била је
довољна само за сетву. Да би је сачували за касније заливање,
Египћани су изградили иригациони систем, којим је вода одвођена до
удаљених њива, и базена где је чувана.
Канали за наводњавање
СИН БОГА СУНЦА - ФАРАОН
Египатски владар носио је титулу фараон, што
значи „велика кућа" или двор. За њега се веровало
да је сам бог, син бога Сунца, који има људски
облик да би могао да управља државом.
Фараон је имао апсолутну власт. Био је врховни
судија, врховни свештеник и врховни заповедник
војске.
Фараон је био власник све земље у држави. Његови
поданици имали су право да на њој живе и да је обрађују под
условом да плаћају пoрез, да одлазе у рат, одржавају мрежу
канала за наводњавање и учествују у јавним радовима.
Слободни сељаци поседовали су мале парцеле земљишта.
Велике поседе имао је везир, високи дворски службеници и
војни заповедници, као и управници провинција, који ће
временом формирати посебну друштвену групу - локално
племство.
Велика имања, на којима је било запослено више хиљада људи,
имали су и храмови, односно свештенство.
СИН БОГА СУНЦА - ФАРАОН
Фараонска власт била је наследна, што значи да је после смрти
владара на престо ступао његов син, кћерка или неки други члан
фамилије.
Египтом је владала 31 династија (од 3000. године п.н.е. до III века п.н.е.)
Фараон је владао уз помоћ везира, највишег државног службеника
који је спроводио све његове одлуке.
Нижи по положају од везира били су управници провинција и нома
на које је Египат био подељен.
Династија - Породица у којој
се власт наслеђује из
генерације у генерацију.
Власт династије се завршавала
ако не би било потомака који би
је наследили или ако би силом
била свргнута са престола.
египатски везир
СТАРО ЦАРСТВО* (2700 - 2200. ГОД. ПРЕ Н.Е)
У III миленијуму пре н.е. власт фараона
простирала се од делте на северу до првог
катаракта Нила на југу. Менес, ујединитељ Египта,
поставио је темеље државе - чиновнички апарат
и попис земљишних поседа.
Нармерова палета
представља уједињење два краљевства
Менес
Око 3 000. године пре н.е. легендарни владар Горњег
Египта, Менес је наметнуо своју власт Доњем Египту,
тако је на простору од Средоземног мора до Асуана настао
јединствени Египат. Менесова престоница био је Мемфис,
у близини данашњег Каира.
нилометар
камена плоче са
урезаним подеоцима,
помоћу којих се пратио
водостај Нила
*Историја египатске државе и њених династија подељена је на три главна периода: Старо, Средње и Ново царство.
СТАРО ЦАРСТВО (2700 - 2200. ГОД. ПРЕ Н.Е)
Египатски војни походи били су усмерени према областима јужно од првог катаракта и према
полуострву Синај, богатом бакром и тиркизом.
Владари су богатство користили за градњу палата и велелепних гробница, симболе своје
моћи. „Синови бога Сунца" подизали су себи вечна пребивалишта у облику пирамида.
Најпознатије пирамиде, једно од седам светских чуда, налазе су у месту Гиза, у близини Каира.
Највиша (146 m), саграђена је око 2700. године пре н.е., за фараона Кеопса, а друге две за
фараоне Кефрена и Микерина. Гробнице владара опремане су скупоценим предметима, који су
покојнику служили у животу после смрти (веровање у загробни живот једно је од основних
обележја египатске религије). Међутим, ништа од тог блага није пронађено, јер су пирамиде давно
опљачкане..
СТАРО ЦАРСТВО (2700 - 2200. ГОД. ПРЕ Н.Е)
Крајем III миленијума пре н.е. власт фараона је ослабила.
Египтом су завладали глад и немаштина услед великих суша, изазваних
ниским водостајем Нила. Народ јер био незадовољан јер је морао и даље
да плаћа порез и одлази на јавне радове. Сиротиња је почела да диже
побуне, а племство у номама да одбија покорност фараону. Земљу је
захватио грађански рат, а нарочито тешко стање било је у делти којом су
загосподарила новопридошла номадска племена „Азијати".
египатски војник
Јединствена држава се распала.
Долином Нила завладали су локални владари, сваки у својој области.
СРЕДЊЕ ЦАРСТВО (2040 - 1730. ГОД. ПРЕ Н.Е.)
Владари града Тебе у Горњем Египту успели су крајем III миленијума пре
н.е. да поново уједине Египат. Престоница државе била је Теба.
Фараони Средњег царства водили су неколико успешних ратова против Нубије и
проширили границе египатске државе на југ. Као ратни плен из новоосвојених области
донели су огромне количине злата, слоноваче, животињских кожа и робова.
Обновили су трговачке везе са Блиским истоком и Месопотамијом и унапредили
рударску производњу на Синају. Такође су исушили неке мочварне области у
Доњем Египту, чиме су добили нове обрадиве површине.
Теба је много векова била главни град старог Египта. Налази се око 725 км од садашњег Каира.
Налази се на подручју Карнака и Луксора.
Име је добила од старих грка, међу којима је била позната и као Диосполис - небески град.
Препуна је старих гробница, споменика, храмова, од којих је најпознатији Храм Амона-Ра.
СРЕДЊЕ ЦАРСТВО (2040 - 1730. ГОД. ПРЕ Н.Е.)
Крајем Средњег царства, међутим, поново је ојачао отпор локалног
племства против централне власти, као и незадовољство сељака због
прекомерних пореза.
Ослабљена изнутра, египатска држава је око 1730. године пре н.е. пала под
власт Хикса, семитског народа који је преко Синаја дошао у Египат.
Хикси су били војно надмоћни јер су користили борне двоколице с упрегнутим
коњима, које Египћани никада пре нису видели и којих су се неописиво плашили.
Око 1550. године пре н.е, господари Тебе повели су рат за ослобођење
Египта од странаца.
НОВО ЦАРСТВО (1550 - 1070. ГОД. ПРЕ Н.Е.)
После протеривања Хикса, владари Тебе су по други пут ујединили
Египат, а затим кренули у нова освајања. Основали су прву стајаћу
војску, састављену од пешадије, стрелаца и возача двоколица.
Највећи освајач из времена Новог царства био је
фараон Тутмес III (XV век пре н.е.). Водио је 17 ратних
похода и освојио читаву источну обалу
Средоземног мора до Еуфрата, на североистоку
и Нубију, на југу.
Египат је постао
водеће царство
старог века, а сам
фараон повратио је
некадашњи
ауторитет и
контролу над свим
египатским
провинцијама.
Тутмес III
НОВО ЦАРСТВО (1550 - 1070. ГОД. ПРЕ Н.Е.)
Време успона није дуго трајало. Фараон Рамзес II морао је да ратује против Хетита
који су угрожавали његову власт на Блиском истоку. У бици код Кадеша око 1300.
године пре н.е. претрпео је пораз и био принуђен да склопи мир, којим се одрекао
свих области северно од Кадеша.
Уговор Рамзеса II и Хатушилиша III,
хетитског владара
•„... Више никада неће бити
непријатељства међу њима (Хетитима и
Египћанима). Моћни владар Хета неће
никада ући у земљу Египћана и узети било
шта из ње. Рамзес, велики господар
Египта неће никада ући у земљу Хетита
и узети било шта из ње.
•... Ако непријатељ крене против земаља
Рамзеса, великог господара Египта, он ће
послати (поруку) моћном владару Хета,
говорећи 'Крени са мном против њега'.
•... Ако неки уважени човек пребегне из
Египта у земљу господара Хета, из ма
ког разлога, господар Хета да му не
дозволи да се настани у његовој земљи,
већ да га врати Рамзесу..."
Око сто година касније уследили су напади „народа са мора", који су означили почетак
Позног периода египатске државе. У VII веку пре н.е. Египат је пао под привремену
власт Асираца. У VI веку пре н.е. освојили су га Персијанци, а у IV веку пре н.е.
Александар Македонски.
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СТАРИХ ЕГИПЋАНА
Живот у Египту зависио је од припадности друштвеном слоју. Сељаци су напорно
радили на земљи или на царским градилиштима. Живели су у скромним округлим
колибама од трске и палминог лишћа облепљеним блатом.
Припадници средњег слоја (писари, занатлије и трговци) живели су претежно у
градовима. Писари су били запослени у државној управи и војсци, на имањима
храмова и велепоседима високих државних службеника. Занатлије су производиле
најразличитије предмете, често изузетне уметничке вредности, о чему сведоче и
налази у гробницама. Египатски трговци представљали су главну везу са спољним
светом. Поморска трговина обухватала је обале Црвеног и Средоземног мора (Крит,
Кипар и јужну Грчку), а копнена Блиски исток, Месопотамију и Нубију.
Богати земљопоседници и дворјани време су проводили у одмору и забави,
свечаним гозбама и лову на дивље птице, нилске коње и крокодиле. Живели су у
богато опремљеним кућама од опеке, са више одаја.
Породица је била стуб египатског друштва. Мушкарац је водио бригу о њеном
издржавању. Жена је васпитавала децу и старала се о кући, али је могла да ради и
друге послове. Припаднице виших слојева често су постаjале лекари и свештенице, а
оне из нижих служавке, дадиље, плесачице, музичарке, акробате, нарикаче; правиле
су парфеме, перике и друго.
Жене су могле да имају личну имовину, одвојену од мужевљеве.
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ СТАРИХ ЕГИПЋАНА
Египћани су били изузетно брижни родитељи. Децу су сматрали божанским даром, а
брак без деце великом казном; усвајање је био раширен обичај код парова без
потомства. Млади су се одмалена спремали за позив својих родитеља. Они из
имућнијих породица похађали су школе при храмовима, где се учило читање, писање
и математика.
Исхрана Египћана била је разноврсна, пошто је у долини Нила, поред житарица,
успевало мноштво различитог воћа и поврћа. Од меса су јели рибу, дивље гуске,
патке, ждралове, затим говеда, овце, козе и антилопе. Свињско месо није коришћено
у исхрани јер је сматрано нечистим.
Египћани су пазили на личну хигијену. Због жарке климе свакодневно купање је
било обичај. Сиротиња се купала у каналима и реци, а богати код куће, у базенима и
купатилима. После прања користили су разна уља и креме. Уљем су мазали и косу да
би уништили вашке. Шминку су користили сви - мушкарци, жене и деца, јер су
веровали да има магијска и лековита својства. Из истих разлога су носили и накит.
Египат је био позната житница Старог света. Жито је чувано по кућама и у посебним
великим спремиштима - силосима, на двору и по храмовима. Због великог броја
мишевa, омиљено домаћа животиња било је мачка, која је у неким номама поштовано
и као света животиња.
ПИСМЕНОСТ И НАУКА
Писмо се у Египту почело користити око 3000. године пре н.е. Састојало се од око 700
знакова (сличица), који су били замена за појмове. Временом су поједини знакови
почели да означавају и групу гласова - слог, а затим само један глас (на пример; слика
сове означавала је глас м). Египћани су имали 24 знака за сугласнике; самогласнике
нису бележили. Они никада нису развили право фонетско (гласовно) писмо јер су
истовремено користили све три врсте знакова — појмовне, слоговне и фонетске.
Жан Франсоа Шамполион
Стари Грци су их звали свети знаци - хијероглифи јер
су њима писани текстови посвећени фараонима и
боговима. Заслуга за дешифровање хијероглифа
припада француском научнику Жан Франсоа
Шамполиону, који је 1822. године одгонетнуо
тајанствене знаке на чувеном „камену из Розете".
Камен из Розете
ПИСМЕНОСТ И НАУКА
У свакодневном животу коришћено је једноставније писмо, тзв.
хијероглифски брзопис. Египћани су писали тршчаним пером и мастилом на
папирусу. Овај мекани материјал, од чијег имена потиче реч папир, правили
су од ткива трске која расте поред Нила. Биљку папирус секли су на уздужне
траке, које су ређали једне до друге. Преко њих су попречно стављали нови
слој трака, које су потом заливали водом и ударали дрветом да би пустиле
сок који ће их слепити. Папирус је сушен на сунцу а затим глачан шкољком
или парчетом слоноваче. Ролне папируса биле су дугачке и до 90 метара.
ПИСМЕНОСТ И НАУКА
Прва систематизована знања из математике настала су из потребе да се
израчуна количина жита коју сељак треба да преда на име пореза и да се
премери земљиште после поплаве.
• нумерички систем заснован на броју 10,
• цели бројеви и разломци
• површина троугла и других геометријских облика.
Архитектура и грађевинарство - пирамиде и храмови.
Египћани су се бавили астрономијом и астрологијом.
Посматрајући небо, приметили су да се звезда Сиријус појављује сваке године уочи
поплаве. Време између два појављивања Сиријуса износи 365 дана. На основу тога
направили су календар од 12 месеци, сваки са по 30 дана. Да би га ускладили са
кретањем сунца, сваке године додавали су још 5 дана, које су проводили у гозбама и
празновању.
Медицина је била нарочито развијена, а египатски лекари важили су за
најбоље у старом веку. Проучавали су структуру мозга, рад срца и пулс.
Знали су да поправљају зубе (користили су пломбе од злата, сребра и
слоноваче) и да постављају дијагнозу болести према изгледу ока.
ЕГИПАТСКА РЕЛИГИЈА
Као и већина народа старог века, и Египћани су веровали у постојање више
богова (политеизам). Поштовали су на десетине божанстава.
Врховни бог Ра
бог Сунца и отац
египатских фараона
Озирис
бог подземног света
Изида
богиња рађања и
стварања у природи
Сет
бог пустиње, мрака,
зла и насиља
Анубис
бог балсамовања
Озирис је првобитно владао на земљи уз помоћ своје сестре Изиде, којом се
касније и оженио. Научио је људе да обрађују земљу, праве хлеб, вино и пиво,
да се лече, зидају куће, производе бакар и злато. Озириса је, у наступу
љубоморе, убио брат Сет, раскомадао његово тело и сахранио у разним
деловима Египта. Изида је сакупила Озирисове остатке и успела да га оживи уз
помоћ Анубиса, бога балсамовања. Озирис је тада постао владар подземног
света. Његов син Хорус победио је Сета и прогнао га у пустињу.
Египатски фараони сматрали су себе Хорусом на земљи.
ЕГИПАТСКА РЕЛИГИЈА
Од времена Средњег царства раширило се веровање у бога Амона,
заштитника Тебе. После освајања на југу, фараони су поклонили велика
богатства Амоновим свештеницима јер су веровали да је Амон омогућио
победе у Нубији. Постепено Амонов култ је толико ојачао да се изједначио са
богом Ра, и поштован је као Амон-Ра.
У исто време, порасла је и моћ Амонових свештеника, који су почели да
се мешају у управљање државом. Због тога је фараон Аменхотеп IV
(XIV век пре н.е.) покушао да уместо култа бога Амон-Ра уведе култ
бога Атона. Атон је требало да буде врховни бог, владар свих богова.
Неки научници сматрају да уздизање Атона представља први корак ка
монотеизму.
Аменхотеп је променио своје име у Ехнатон, „онај који је задовољио
Атона" и изградио нову престоницу којој је дао име Ахетатон, „Атонов
хоризонт" (данашња Тел ел-Амарна). Али дубоко укорењена
политеистичка веровања нису уклоњена. Свештеници бога Амона-Ра
повратили су некадашњу моћ за време Ехнатоновог наследника, дечакакраља Тутанкатона, који је у знак повратка старој вери променио своје
име у Тутанкамон.
Теодора Ранђеловић I3