Transcript Prezentacija

ПОЉОПРИВРЕДА И ТРГОВИНСКИ
ЛАНЦИ У СРБИЈИ
Мирослав Милетић, потпредседник
Београд, 31. октобар 2012. године
ПИТАЊА
 Да ли је присуство великих страних трговинских ланаца на тржишту Србије помогло пласману домаћих
пољопривредних производа ван граница Србије?
 Који део домаће пољопривредне производње задовољава стандарде квалитета великих светских
трговинских ланаца и њихових робних марки?
 Да ли је један од проблема у пласману домаћих пољопривредних производа у светској мрежи великих
трговинских ланаца и недостатак адекватних количина?
 Који позитивни примери постоје у постојећој пракси великих страних трговинских ланаца и домаће
пољоприведне и прехрамбене индустрије?
 Колико глобални раст цена хране представља подстицајни фактор раста обима сарадње великих
светских трговинских ланаца и домаће пољопривредне индустрије?
ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ У СРБИЈИ
Највећи тржишни удео у Србији имају трговински ланци:
 Delhaize Srbija
 Merkator S
 Idea
 Metro Cash & Carry
 Univerexport
ШТА СЕ ЗАМЕРА ТРГОВИНСКИМ ЛАНЦИМА У СРБИЈИ?
 Мала и средња предузећа (МСП) у Србији морају да плаћају „рекет” како би им се производи нашли на
рафовима великих трговинских ланаца, изјавила је пре годину дана једна висока представница Владе
Републике Србије и уједно упозорила на њихову монополску улогу
 Велики трговински ланци „наплаћују од сваке фирме 150 до 300 евра за улиставање, односно убацивање
производа на своје рафове, за период од неколико месеци”
 Мале фирме, према поменутој представници Владе, не могу да издрже такве намете, а управо од снаге
МСП ће у наредном периоду зависити јачање српске привреде и отварање нових радних места, па
програми за подршку том сектору морају да буду приоритетни
 Мали предузетници се највише жале на неповољан привредни амбијент, разне таксе и парафискална
оптерећења и велики број МСП се тренутно бори за опстанак због неликвидности
ТРЖИШТЕ ХРАНЕ У ЕУ
 Најчешћи облик кршења конкуренције на тржишту хране у ЕУ је формирање картела, фиксирање цена
или подела тржишта између компанија
 Од 2004. до краја 2011. кажњено је 50 картела који су договарали цене хране и размењивали поверљиве
информације. У неким чланицама приметно је да велики трговински ланци не послују са добављачима у
духу добре пословне праксе, што према оценама надлежних не спада у делокруг закона о заштити
конкуренције, али на дужи рок ипак угрожава право потрошача да бирају производе
 У већини земаља доминира неколико великих трговинских ланаца, а улазак „ малих трговаца" на
тржиште нарочито је тежак на локалном нивоу због законских препрека и приватних договора којима се
кочи продаја земље погодне за изградњу продавнице
 Српска Комисија за заштиту конкуренције 2011. је први пут новчано казнила компаније које крше
конкуренцију
ПРИВРЕДНИ АМБИЈЕНТ У СРБИЈИ
 Пољопривредници су у клинчу са супермаркетима
 Пијаце у европским земљама успеле су да преживе трговинску револуцију, у којој су лидерску
позицију преузеле трговинске компаније
 Тим путем требало би да крену и пијаце у Србији уколико желе да се суоче са конкуренцијом великих
трговинских ланаца
 Стратегија развоја пијачне делатности у Србији
 Хипермаркети представљају опасност за пијаце и велетржнице, па би утолико пре држава требалo да
заштити ситне пољопривредне произвођаче
 Оптимизам у погледу будућности пијаца с обзиром на то да су купци у Србији навикли да купују воће и
поврће на пијачним тезгама. "Велетржнице у Европи, Јапану и САД доживљавају ренесансу,
представљају туристичку атракцију, а код нас изумиру”
 Укупан промет робе на пијацама током последњих пет година бележи константан раст, а у промету и
откупу пољопривредних производа у Србији пијаце већ годинама учествују са око 35%
УПОРЕДНА АНАЛИЗА НАЧИНА ПОСЛОВАЊА ТРГОВИНСКИХ ЛАНАЦА У ЕУ
И СРБИЈИ
 Пољопривреда била највећи кредитор трговинских ланаца јер се за испоручену робу плаћање
чекало и 180 дана, без камата
 Дуговања трговинских ланаца су била и 60 милијарди динара
 Закон о ограничавању рока плаћања
 Експанзија трговинских ланаца на уштрб дуговања добављачима
 ДА ЛИ СЕ ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ ИСТО ПОНАШАЈУ У ЕУ?
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА АГРОБИЗНИСА У СРБИЈИ (1/2)
 Пољопривреда у Србији – технички и технолошки заостала, неповољна сетвена структура, ниска свест
пољопривредника о важности осавремењавања, неопредељена и недовољна системска подршка,
запошљава трећину Србије, у првих 8 месци ове године суфицит од преко 800 мил. €
 Један наш фармер храни 15 грађана, а у Немачкој 156, код нас је просечна зарада по хектару тек нешто
већа од 900, а у ЕУ 1.900 €. Све је то последица ниске продуктивности која је у случају сетве житарица у
ЕУ за 50 одсто већа него у Србији, а у производњи млека 2,3 пута већа. Тако је један радник у
пољопривреди у ЕУ у области прераде млека 6,2 пута продуктивнији од млекара у Србији, док ако се,
рецимо поредимо са Немачком, њихова продуктивност 16 пута већа
 Природни потенцијал наше земље у просеку је већи него просек земаља ЕУ, и када би га искористили,
као што то раде Холанђани, уместо садашњих 4,5 милијарди евра вредности пољопривредне
производње, она би могла да буде чак 57 милијарди €, стратегија која би у наредних 10 година подигла
вредност пољопривредне производње на 15 милијарди €, односно на висину данашњег јавног дуга
Србије
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА АГРОБИЗНИСА У СРБИЈИ (2/2)
 У области пољопривреде применом ССП, Србија је дала погодности земљама ЕУ које није дала ниједна
чланица, а од тога српска пољопривреда није имала ни евра користи
 Примена ССП без подршке фондова домаћој привреди
 Измена Закона о генетски модификованим организмима
 Са 4,2 милиона хектара обрадиве земље пољопривреда представља једини сектор у коме Србија може
да произведе више робе која има купаца у целом свету
ДОБРИ ПРИМЕРИ У ПРАКСИ (1/2)
 Пројекат за повећање потенцијала и квалитета независних српских трговина под називом „Моја радња“,
више од 400 независних трговаца у Србији
 METRO Cash & Carry покренуо је 2009. године програм за помоћ трговцима у који је до сада укључено
3.000 малих трговинских радњи са територије целе Србије
 Промет у тим трговинама након укључења у „Моју радњу“ значајно је повећан, купци су добили бољу
услугу, квалитетнији асортиман и повољније цене
 У структури привредних друштава регистованих у Србији са 96% доминирају мала привредна друштва и
у њима је запослено скоро 37% од укупног броја радника, од чега микро привредна друштва, која имају
до десет запослених, чине 88%. Чињеница да се око 50% трговине реализује у малим трговинама и
породично – трговачким радњама
ДОБРИ ПРИМЕРИ У ПРАКСИ (2/2)
 ПКС и регионалне привредне коморе овај пројекат реализоваће у свим регионима Србије, како би мали
привредници стекли нова сазнања о савременим начинима пословања у трговини
 Ова година ће бити кључна за опоравак малих трговина које су у борби са економском кризом и
конкуренцијом великих трговинских ланаца
 Пројекат „Моја радња“ представља снажну подршку трговцима и пун замах постићи ће ове и идуће
године. Сличан пројекат већ је спроведен у неколико европских земаља и свуда је дао добре резултате
 После овог успешног пројекта очекујемо нови пројекат „Моја Пијаца”
ОДГОВОРИ
 Да ли је присуство великих страних трговинских ланаца на тржишту Србије помогло пласману домаћих
пољопривредних производа ван граница Србије? НЕ
 Који део домаће пољопривредне производње задовољава стандарде квалитета великих светских
трговинских ланаца и њихових робних марки? НАЈВЕЋИ ДЕО
 Да ли један од проблема у пласману домаћих пољопривредних производа у светској мрежи великих
трговинских ланаца и недостатак адекватних количина? ИТЕКАКО
 Који позитивни примери постоје у постојећој пракси великих страних трговинских ланаца и домаће
пољоприведне и прехрамбене индустрије? МЕТРО
 Колико глобални раст цена хране представља подстицајни фактор раста обима сарадње великих
светских трговинских ланаца и домаће пољопривредне индустрије? ЗНАЧАЈНО
ЗАКЉУЧЦИ
 Трговински ланци морају пословати у Србији као у свету!
 Трговински ланци имају мисију да уреде тржиште у Србији!
 Трговински ланци треба да уваже специфичности српског тржишта!
 Поред захтева квантитета, квалитета, стандарда и осталих развијених облика понашања, трговински ланци
треба да уведу ЕТИКУ као основни захтев према својим клијентима и да исто траже од њих!
 Трговински ланци у Србији имају највећу перспективу!
 Будућност српске економије је у повезивању на свим нивоима, од даљег повезивања трговинских ланаца,
до доласка мултинационалних произвођача који ће повезати локалне и регионалне произвођаче
прехрамбених производа
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
www.pks.rs