Transcript 2011-07-15-Prezentacija

Др Душко Шњегота
Помоћник министра финансија у Влади Републике Српске
Ресор за рачуноводство и ревизију



одржавање укупне фискалне дисциплине
алокација прикупљених буџетских средстава у
складу са утврђеним приоритетима и
предвиђеном динамиком
промовисање ефикасног пружања јавних услуга,
кроз ефикасно и намјенско коришћење јавних
средстава.
Слајд бр.
2









разумљивост
релевантност
поузданост
фер презентација
упоредивост
значајност
неутралност
потпуност
правовременост ...
Слајд бр.
3
објективно зависе од коришћене основе буџетског
рачуноводства, тј. рачуноводства у јавном сектору
уопште. У том смислу, сврсисходно је разликовати:



говотинску основу
обрачунску основу и
модификовану обрачунску основу буџетског
рачуноводства
Слајд бр.
4





модификована обрачунска основа
одговарајућа организација аналитичког контног
плана
фондовско рачуноводство
прецизно дефинисање извјештајних нивоа од
који се захтијевају финансијски извјештаји
опште намјене и консолидовани финансијски
извјештаји
јединствена главна књига трезора
Слајд бр.
5
Буџетски приходи се признају у обрачунском
периоду у којем су мјерљиви и расположиви, а
буџетски расходи у обрачунском периоду у којем је
настала обавеза за плаћање без обзира на то да ли је
извршено и само плаћање, док се приходи, расходи,
средства и извори средстава за потребе њихове
презентације
у
финансијским
извјештајима
буџетских корисника признају у складу са
одредбама релевантних МРС-ЈС.
Слајд бр.
6
У оквиру прописане економске класификације сви
буџетски расходи и приходи, осим оних код којих се
правила признавања подударају са стандардним
рачуноводственим правилима, јасно су раздвојени
од прихода и расхода заснованих на примјени начела
настанка пословног догађаја.
Слајд бр.
7
Успостављено је укупно пет буџетских фондова:
 општи фонд – буџет
 фонд средстава по посебним прописима
 фонд грантова и помоћи
 фонд средстава приватизације и сукцесије и
 фонд за праћење средстава остварених кроз
међународне пројекте
Слајд бр.
8
Финансијски извјештаји опште намјене и
консолидовани финансијски извјештаји захтијевају
се само од оних извјештајних нивоа на којима такви
извјештаји природно могу да буду припремљени и
презентовани.
Сви остали нивои извјештавају на различитим
мјесечним, кварталним и годишњим извјештајима,
укључујући и периодични, односно годишњи
извјештај о извршењу буџета.
Слајд бр.
9
Трезорско пословање за кориснике буџета
Републике Српске уведено је 2002. године, као дио
USAID-овог Пројекта реформе рачуноводства
јавног сектора у Републици Српској.
ЗАКОН
О ТРЕЗОРУ
ЗАКОН
О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ
Правилници
(контни
план
+
финансијски
извјештаји)
Упутство
за попуњавање трезорских образаца
Слајд бр.
10
У циљу бржег, лакшег и ефикаснијег начина
имплементације
трезорског
пословања
Министарство финансија је:
•на основу члана 30. Закона о трезору
(“Службени гласник РС” бр.16/05) донијело низ
подзаконских аката, објављених у Службеним
гласницима бр. 54/05, 59/05 и 66/05 и
• формирало,
у
оквиру
Одјељења
за
информационе технологије, Одсјек за подршку
(анализира
и
надгледа
рад
трезорске
апликације, свакодневна подршка корисницима
који су у систему трезора ...)




Процјена трошкова опреме и консултантских
услуга за успоставу трезора у преосталих 26
локалних заједница износи око 950.000 КМ.
Локалне заједнице у буџету за 2012. годину
требају планирати средства за локалну мрежу
и закуп линије (око 2.000 КМ по оштини).
У буџету за 2012. годину потребно је
планирати веће износе у односу на претходне
године за путне трошкове, ради обука за
запослене које ће се одржавати у Бања Луци.
Активно учешће запослених у локалним
заједницама и добра организација, предуслов
успјешне имплементације локалних трезора.




Трезорски систем пословања у РС базиран је
на централној апликацији, инсталисаној на
серверу смјештеном у МФ.
Због обима послова и броја корисника
трезорског информационог система потребно
је формирање бекап локације.
У Министарству финансија се планира и
замјена или надоградња комуникационе и
серверске опреме.
Средства за бекап локацију и замјену или
надоградњу комуникационе и серверске
опреме обезбиједиће се у буџету Републике.

Трошкови лиценци (лиценца за унос је око
600 КМ, а за преглед и претраживање око
200 КМ) и трошкови закупа линија
(мјесечни трошак закупа износи око 200 КМ,
односно за годину 1.400 КМ) су трошкови за
које локалне заједнице у сљедећим
годинама требају планирати средства.

Основа за увођење трезорског пословања у
локалним заједницима, осим законске основе је
и одредба тачке 19. алинеја 1. Меморандума о
економским и финансијским политикама ММФ
од 22.07.2005. године:
“ Трезорско пословање ... ћемо проширити
на све општине у року од три године у
циљу лакшег управљања буџетом.”
Слајд бр.
15

2004. године имплементација пилот пројекта у општинама: Приједор,
Дервента, Добој и Брод-Пројекат финансирала Влада РС.

2007. године трезорско пословање је уведено у Граду Бања Лука и
општинама: Бијељина, Лакташи, Челинац, Котор Варош, Шипово, Прњавор,
Козарска Дубица и Нови Град-Пројекат финансирале локалне заједнице.

Од 01. јануара 2009. године трезор је уведен у општинама: Градишка,
Кнежево, Мркоњић Град, Србац, Петрово, Теслић, Костајница, Језеро, Оштра
Лука, Рибник, Власеница, Зворник, Милићи, Угљевик, Модрича, Шамац,
Вукосавље,
Осмаци,
Братунац,
Доњи
Жабар,
Лопаре,
Пелагићево,
Сребреница и Шековићи-Пројекат финансирала Влада РС.
Слајд бр.
16
на
основу
информација
презентованих
у
финансијским извјештајима могу бити везана за:
 систем финансијског извјештавања као такав,
 неспремност јавне управе да своје одлуке заснива
на информацијама генерисаним у том систему
 недовољно
познавање правне и економске
суштине и значаја прикупљених и презентованих
информација ...
Слајд бр.
17
Обрачунска основа рачуноводства у јавном сектору
омогућава интеграцију цјелокупне имовине и
обавеза које припадају држави у њен јединствени
биланс чиме се олакшава креирање дугорочно
одрживе економске политике.
У односу на готовинску основу, њена примјена
обезбјеђује бољу подлогу за одлучивање и
постизање веће ефикасности у алокацији јавних
ресурса.
Слајд бр.
18

јединствена рачуноводствена основа;
јединствене рачуноводствене политике;
 системско рачуноводствено евидентирање;
 јачање надзора и контроле над институцијама
у надлежности, у овом случају ЈЛС;
 контрола стварања обавеза, односно контрола
извршења буџета;
 реалније планирање буџетске потрошње;


јасна овлашћења и одговорности за буџетске
кориснике ...;
Слајд бр.
19