Transcript рангирање индикатора квалитета система заштите на

РАНГИРАЊЕ ИНДИКАТОРА КВАЛИТЕТА
СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ ПОМОЋУ
„FUZZY AHP“ МЕТОДА
Сузана Савић
Миомир Станковић
Горан Јанаћковић
Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду у Нишу
КОМПЛЕКСАН СИСТЕМ
Kомплексан систем је сваки
систем који садржи велики број
интерактивних елемената
(агената, процеса, итд) који имају
нелинеарно резултујуће понашање
и обично показује хијерархијску
самоорганизацију.
Основни проблем комплексних
система јесте проблем
моделирања и симулације. Због
тога се у њиховом истраживању
често користе методи
вишекритеријумског одлучивања
засновани на експертним оценама.
Извор:http://en.wikipedia.org/wiki/Complex_systems
ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКО ОДЛУЧИВАЊЕ
Карактеристике проблема вишекритеријумског одлучивања су:
 већи број критеријума, односно атрибута, које мора креирати
доносилац одлуке;

конфликт међу критеријумима, као чест случај код реалних
проблема;

неупоредиве јединице мере;

пројектовање или избор, што подразумева да су решења
проблема или пројектовање најбоље акције (алтернативе) или
избор најбоље акције из коначног скупа претходно
дефинисаних акција.


Постоје две групе вишекритеријумског одлучивања:
вишеатрибутивно одлучивање (или вишекритеријумска
анализа) и
вишециљно одлучивање.
ВИШЕАТРИБУТИВНО ОДЛУЧИВАЊЕ
Вишеатрибутивно одлучивање подразумева дефинисање сваког
критеријума помоћу атрибута, на основу којих се бира
одговарајућа алтернатива за реализацију постављеног циља.
Сваки атрибут треба да обезбеди средство оцене (евалуације)
нивоа једног критеријума (циља). По правилу, већи број
атрибута треба да карактерише сваку алтернтиву и они се
бирају на основу скупа критеријума дефинисаног од стране
доносиоца одлуке.
Чести синоними за атрибуте су: параметри, перформансе,
компоненте, фактори, особине, карактеристике, и сл.
У вишеатрибутивном одлучивању ограничења су укључена у
атрибуте.
ВИШЕАТРИБУТИВНО ОДЛУЧИВАЊЕ
1. ТИП
ИНФОРМАЦИЈА
ДОНОСИОЦА
ОДЛУКА
2. БИТНЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ
ИНФОРМАЦИЈА
1.1.1. ДОМИНАЦИЈА
1.1.2. MAXMIN
1.1.3. MAXIMAX
1. БЕЗ
ИНФОРМАЦИЈА
ВИШЕАТИБУТИВНО
ОДЛУЧИВАЊЕ
2.1. СТАНДАРДНИ
НИВО
2.1.1. КОНЈУКТИВНА МЕТОДА
2.1.2. ДИСЈУНКТИВНА МЕТОДА
2.2. РЕДНА
(ОРДИНАЛНА)
2.2.1. ЛЕКСИКОГРАФСКА МЕТОДА
2.2.2. ЕЛИМИНАЦИЈА АСПЕКТИМА
2.2.3. МЕТОД ПЕРМУТАЦИЈА
2.3. ГЛАВНА
(КАРДИНАЛНА)
2.3.1. МЕТОДА ЛИНЕАРНОГ ДОДЕЉИВАЊА
2.3.2. МЕТОДА ЈЕДНОСТАВНИХ АДИТИВНИХ ТЕЖИНА
2.3.3. МЕТОДА ХИЈЕРАРХИЈСИХ АДИТИВНИХ ТЕЖИНА
2.3.4. ELECTRE
2.3.5. TOPSIS
2.4. МАРГИНАЛНИ
ОДНОС ЗАМЕНЕ
2.4.1. ХИЈЕРАРХИЈСКА ЗАМЕНА
3.1. ''УПАРЕНЕ''
ПРЕФЕРЕНЦЕ
3.1.1. LINMAP
3.1.2. ИНТЕРАКТИВНА МЕТОДА
ЈЕДНОСТАВНИХ АДИТИВНИХ ТЕЖИНА
3.2. РЕДОСЛЕД
''УПАРЕНИХ
БЛИЗИНА''
3.2.1. ВИШЕДИМЕНЗИОНАЛНО
РАНГИРАЊЕ СА ИДЕАЛНОМ ТАЧКОМ
2. ИНФОРМАЦИЈА
О АТРИБУТУ
3. ИНФОРМАЦИЈА
О АКЦИЈИ
3. ОСНОВНЕ КЛАСЕ МЕТОДА
Извор: Чупић, М., Сукновић, М. (2010). Одлучивање.
Београд: Факултет организационих наука
ПРОЦЕС ПРИМЕНЕ
ВИШЕАТРИБУТИВНОГ
ОДЛУЧИВАЊА
Извор:
L. Ustinovichius et al.: “Application of a quantitative
multiple criteria decision making (MCDM-1) approach
to the analysis of investments in construction“,
Control and Cybernetics 36(2007) 251–68.
СИСТЕМ ЗАШТИТЕ НА РАДУ-КОМПЛЕКСАН СИСТЕМ




Систем заштите на раду се састоји од разнородних елемената:
запослених (са различитим индивидуалним и групним
понашањем, навикама, културом),
предмета рада (материјала, енергије, информација),
средстава рада (машина, уређаја, алата) и
радног окружења (у коме се формирају материјални и
социјални услови рада).
Различитим интеракцијама елемената на различитим нивоима
формирају се различита понашања система, најчешће
нелинеарна. Стога је систем заштите на раду комплексан
систем.
КВАЛИТЕТ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ




На квалитет система заштите на раду утичу следећи фактори:
технички
људски
организациони
спољашњи
Квалитет система заштите на раду дефинишу перформансе и
индикатори као њихове мере
ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Перформансе заштите на раду су се традиционално мериле
након дешавања штета (нпр. стопа акцидената, стопа
повређивања, трошкови повреда). Такви индикатори
перформанси се називају “lagging” (излазни или последични)
индикатори.
Савремено мерење перформанси укључује индикаторе стања
или догађаја који претходе нежељеном догађају, те самим тим
имају и евалуациони потенцијал. Они се придружују
проактивним активностима којима се идентификују опасности и
процењује, елиминише, смањује или контролише ризик. Ови
индикатори перформанси се називају “leading” (водећи)
индикатори.
ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Технички индикатори
Перформансе
Индикатори
Функционалност
Одржавање
Флексибилност
Трошкови
Број заштитних нивоа
Број контролисаних одступања параметара
процеса
Поузданост
Расположивост
Број отказа техничких система заштите
Број акцидената
Средње време између отказа
Средње време одржавања/оправке
Интензитет одржавања
Трошкови одржавања
Трошкови инфраструктуре
ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Људски индикатори
Перформансе
Индикатори
Знање
Компетентност
Лидерске способности
Могућности преузимања
ризика и решавања проблема
Образовање
Искуство
Индекс креирања резултата коришћењем знања
Индекс вештина запослених
Индекс способности комуникације и извештавања
Ниво тимског рада запослених
Ниво успешности програма обуке
Индекс вероватноће успеха
Број грешака и пропуста
Стопа апсентизма
Стопа повреда на раду
Однос улагање/добит за људски фактор
Индекс задовољства запослених
Проценат запослених који је приступио одговарајућој
обуци за развој вештина
Степен поштовања радних процедура
Примена средстава и опреме за личну заштиту на раду
Степен иновативности запослених
ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Организациони индикатори
Перформансе
Индикатори
Обука
Процедуре, инструкције
Анализа безбедности
посла
Планирање
Координација
Управљање
Пројектовање
Програм превентивног
одржавања
Удео процеса који имају формални систем обуке
Средњи број година искуства запослених
Проценат запослених обучених за БЗНР
Број контрола безбедности рада у пракси
Број часова инспекцијског надзора акцидената
Ефикасност управљања ресурсима заштите
Број радних места са повећаним ризиком
Годишњи просечни број сати обуке запослених за заштиту на раду
Број изгубљених радних дана у години због повреда на раду
Издаци због повреда на раду
Број случајева разбољевања запослених због стреса на радном месту
Број случајева мобинга на радном месту
Број лица оспособљених за пружање прве помоћи
Број доказа о примењеним мерама заштите на средствима и опреми
Број упутстава за заштиту на раду и очување здравља запослених
Број негативних стручних налаза о извршеним прегледима и
испитивањима средстава и опреме за рад, средстава и опреме за личну
ПЕРФОРМАНСЕ И ИНДИКАТОРИ СИСТЕМА
ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Спољашњи индикатори
Перформансе
Индикатори
Законодавство
Стандардизација
Технологија заштите
Друштвено окружење
Конкурентско окружење
Перцепције и вредности
стејкхолдера
Ниво имплементације законске регулативе
Број имплементираних стандарда
Ниво технологије заштите
Број доступних база података о акцидентима
Број доступних фондова
Степен умрежености предузећа
ЕВАЛУАЦИЈА ИНДИКАТОРА


Избор кључних индикатора врши се експертним
оцењивањем.
Сагласност мишљења експерата оцењује се помоћу
коефицијента конкордације.
ЕВАЛУАЦИЈА ИНДИКАТОРА

Коефицијент конкордације за строго рангирање
W

S
Sm
Коефицијент конкордације за слободно рангирање
W
S
S m'
где је:
2
L
m
m(n  1) 2
m2 n(n 2  1) S '  m n(n 2  1)  m ( k (l 3  l )
S   ( rij 
) ; Sm 
; m


k
k
12
12
i

1
k

1
2
12
j 1 i 1
n
m
n – број индикатора; m – број експерата;
rij - ранг ј-тог индикатора додељен од стране i-тог експерта;
- l k - број једнаких рангова у k-тој групи у рангирању i-тог експерта;
Lk - број група једнаких рангова у рангирању i-тог експерта.
“FUZZY AHP” МЕТОД
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Фазе примене метода:
Дефинисање циља
Идентификација критеријума, подкритеријума и алтернатива
Формирање хијерархијске структуре
Парно упоређивање коришћењем фазификоване Сатијеве
евалуационе скале
Одређивање вектора приоритета коришћењем метода
сопствених вредности, проширења фази анализе и принципа
агрегације
Дефазификација методом тоталних интегралних вредности и
коначно рангирање алтернатива
“FUZZY AHP” МЕТОД
1.
2.
Дефинисање циља
Рангирање кључних индикатора квалитета заштите на раду
Идентификација критеријума, подкритеријума и алтернатива
Критеријуми: ризик, трошкови, друштвена одговорност
Подкритеријуми: технички, људски, организациони и
спољашњи фактори
Алтернативе: кључни индикатори перформанси
“FUZZY AHP” МЕТОД
3.
Формирање хијерархијске структуре
South African Journal of Industrial Engineering Mont Year Vol_(_): pp.
“FUZZY AHP” МЕТОД
4.
Парно упоређивање коришћењем фазификоване Сатијеве
евалуационе скале
Реалне
вредности
Опис
Фази
вредности
1
Једнако значајно
(1, 1, 1+δ)
3
Слаба доминација
(3-δ, 3, 3+δ)
5
Строга доминација
(5-δ, 5, 5+δ)
7
Демонстрирана доминација
(7-δ, 7, 7+δ)
9
Апсолутна доминација
(9-δ, 9, 9)
Међувредности
(x-1, x, x+1)
2, 4, 6, 8
“FUZZY AHP” МЕТОД

Парно упоређивање почиње од највишег нивоа (нивоа
критеријума), а завршава се на нивоу алтернатива. Свако
упоређивање се приказује у виду матрице
 
A  a~ij
i , j 1, n
~ фази вредности које означавају релативни значај
где су a
ij
критеријума/подкритеријума/алтернативе i у односу на
~  1 за i=j и
критеријум/подкритеријум/алтернативу j, a
ij
~  1/ a
~ за i≠j.
a
ij
ji
“FUZZY AHP” МЕТОД
5.
Одређивање вектора приоритета коришћењем метода
сопствених вредности, проширења фази анализе и принципа
агрегације
Тежински вектор критеријума:
Wc  (wc1, wc 2 , wc3 )  (wR , wC , wSR )
3
3
3
wci   a~ij  [ a~ij ]1, i  1,2,3
j 1
i 1 j 1
Тежински вектор подкритеријума:
Wsc  X  Wc  (wsc1, wsc 2 , wsc 3 , wsc 4 )  (wTF , wHF , wOF , wEF )
 
X  xij
4 3 ~
~
xij   aij   alj 
j 1
 l 1 j 1 
3
1
“FUZZY AHP” МЕТОД
Тежински вектор алтернатива

Wa  w1 ,, w1 1 , w2 ,, w2 2 , w3 ,...,w3 3 , w4 ,, w4
wk
p
1
m
1
m
1
m
1
m4
mk mk
 mk ~

1
~

   aij  [ aij ]   wsck , k  1,,4, p  1,, mk
i 1 j 1
 j 1


“FUZZY AHP” МЕТОД
6.
Дефазификација методом тоталних интегралних вредности и
коначно рангирање алтернатива
M=(l, m, u) – фази број
IT (M )  0.5(u  m  (1   )l ),  0,1
λ – индекс оптимизма. Вредности 0, 0.5 и 1 репрезентују
песимистички, неутрални и оптимистички поглед доносилаца
одлука.
Ако је IT (M1 )  IT (M 2 ) тада је M1  M 2
Ако је I T (M1 )  I T (M 2 ) тада је M1  M 2
Ако је I T (M1 )  I T (M 2 ) тада је M1  M 2
СТУДИЈА СЛУЧАЈА
Предузеће за путеве “Ниш”

Избор кључних индикатора и парно упоређивање урадили
су процењивачи ризика из Института за квалитет радне и
животне средине “1. мај” Ниш, који су вршили процену
ризика у више предузећа за путеве у Србији, укључујући и
Предузеће за путеве “Ниш”.

Од 48 индикатора са листе 5 експерата је издвојило 20 (по
пет индикатора из сваке групе) који на најбољи начин
презентују стање заштите на раду у овом предузећу.
РЕЗУЛТАТИ
Кључни индикатори перформанси
Технички индикатори (W=0.8316)
1.
Број заштитних нивоа
2.
Број отказа техничких система заштите
3.
Број акцидената
4.
Интензитет одржавања
5.
Трошкови одржавања
Индикатори људског фактора (W=0.7287)
1.
Стопа повреда на раду
2.
Индекс вештина запослених
3.
Степен поштовања радних процедура
4.
Индекс задовољства запослених
5.
Број грешака и пропуста
РЕЗУЛТАТИ
Организациони индикатори (W=0.9270)
1.
Ефикасност управљања ресурсима заштите
2.
Број радних места са повећаним ризиком
3.
Број контрола безбедности рада у пракси
4.
Годишњи просечни број сати обуке запослених за заштиту
на раду
5.
Број упутстава за заштиту на раду и очување здравља
запослених
Индикатори спољашњег окружења (W=1)
1.
Ниво технологије заштите
2.
Ниво имплементације законске регулативе
3.
Број имплементираних добровољних стандарда
4.
Број доступних база података о акцидентима
5.
Број доступних фондова
РЕЗУЛТАТИ
Рангирање критеријума
λ=0,5



λ=1
ризик
0,5779 0,5845
трошкови
0,2431 0,2466
социјална одговорност 0,1789 0,1689
РЕЗУЛТАТИ
Рангирање подкритеријума у односу на критеријуме
λ=0,5 λ=1
У односу на ризик
1.
људски фактори
0.3924 0.3957
2.
организациони фактори
0.3618 0.3586
3.
технички фактори
0.1750 0.1762
4.
спољашњи фактори
0.0708 0.0696
У односу на трошкове
1.
технички фактори
0.4692
0.4656
2.
организациони фактори
0.2390
0.2449
3.
спољашњи фактори
0.2079
0.2069
4.
људски фактори
0.0835
0.0826
У односу на социјалну одговорност
1.
организациони фактори
0.3925 0.3929
2.
спољашњи фактори
0.3467 0.3455
3.
људски фактори
0.1949 0.1960
4.
технички фактори
0.0660 0.0656
РЕЗУЛТАТИ
Резултујући приоритети подкритеријума:




организациони фактори
спољашњи фактори
људски фактори
технички фактори
λ=0,5
λ=1
0.3636
0.3647
0.2524 0.2576
0.2342 0.2318
0.1498 0.1459
РЕЗУЛТАТИ
Рангирање алтернатива/индикатора у односу на
подкритеријуме
технички индикатори
1. број нивоа заштите
људски индикатори
1. ниво поштовања радних процедура
организациони индикатори
1. ефикасност управљања ресурсима заштите
спољашњи индикатори
1. ниво технологије заштите
РЕЗУЛТАТИ
Резултујуће рангирање индикатора:

ефикасност управљања ресурсима заштите (ОФ)

број контрола безбедности у пракси (ОФ)

ниво технологије заштите (СФ)

ниво поштовања радних процедура (ЉФ)
 удео радних места са повећаним ризиком (ОФ)

итд.
ЗАКЉУЧАК
Свих пет прворангираних индикатора заштите на раду
припадају групи “leading” (водећих) индикатора, што указује
на значај превенције и могућност свођења ризика на
прихватљив ниво.
Дефинисање кључних индикатора система заштите на раду,
њихово рангирање применом одговарајућих метода
вишекритеријумског одлучивања, континуално праћење и
побољшање вредности најбоље рангираних индикатора
доприноси побољшању квалитета система заштите на раду,
а тиме и конкурентности организације.