Transcript Nova paradigma učenja

Prof. dr Olivera Gajić
Biljana Lungulov
Pedagoško edukativni centar Odseka za pedagogiju
Filozofski fakultet, Novi Sad
Kompetencije nastavnika za
primenu nove obrazovne
paradigme

Nova obrazovna paradigma






potiče iz grčkog jezika - označava model, teoriju objašnjenje nečeg drugog; percepciju, pretpostavku,
referentni okvir, stanovište...
uzorak, primer, polazište, obrazac, pogled na svet;
mentalni model načina funkcionisanja stvarnog sveta utemeljen na našem iskustvu i informacijama koje
imamo;
naša uverenja, vrednosti i postupci određuju naše
paradigme;
Kada primamo nove informacije naše se paradigme
mogu menjati, a kada se to dogodi, verovatno će se
izmeniti i naš način razmišljanja i naše ponašanje;
To je način na koji “vidimo” svet - ne očima, nego preko
doživljaja, shvatanja, tumačenja.
 Da
li smo spremni da prihvatimo izazov
ispitivanja novih obrazaca u obrazovnom
sistemu, da ih primenujemo, menjamo i
prilagođavamo svim učesnicima procesa
učenja?
 Sistemu
obrazovanja ne treba revolucija
(kako neko možda shvata paradigme) nego
evolucija - svega onoga što je dobro, i što
je već prisutno i što mnogi nastavnici već
primenjuju.
 Svi
mislimo da vidimo stvari onakve kakve
jesu - da smo objektivni. Često nije tako vidimo svet ne onakvim kakav je on, nego
kakvi smo mi.
 Termin
promena paradigmi uveo je Tomas
Kun u svom uticajnom delu “Struktura
naučne revolucije” (1961) - svako značajno
otkriće u nauci najpre znači raskid sa
tradicijom, starim načinima razmišljanja,
starim paradigmama...
 odgovara
brzoj industrijalizaciji 19. i
početakom 20. veka, kada smo studente
etiketirali
grupisali
razvrstavali
 Paradigma
inteligencije - neki su ljudi pametni,
neki prosečno inteligentni, drugi manje
inteligentni …(IQ) To je dovelo do vrlo uske
definicije ljudske inteligencije i potencijala.









obezbeđivanje i predaja
znanja
prenos znanja
atomistički pristup (delovi
pre celine)
konstantnost vremena a
učenje može da varira
nastavnik i grupa studenata
u jednoj učionici
nastavni sadržaji
učenje centrirano i
kontrolisano od strane
nastavnika
kompetitivna klima,
pojedinci koji uče takmičući
se međusobno
Reprodukcija sadržaja









proizvođenje učenja
izazivanje otkrića i
konstrukcija znanja
holistički pristup (celina pre
delova)
vreme varira, a učenje je
konstantno
Nastava se realizuje na
raznim mestima
ishodi nastave
Učenje je centrirano i
kontrolisano od strane
studenta
saradnička klima, manje
grupe studenata koji uče
zajedno, uzajamno se
pomažu i podstiču
Stvaralačka primena znanja
NAJVAŽNIJI IZAZOV ZA NASTAVNIKA JE
DA PROMENI ZAMISAO VEZANU ZA
PARADIGMU ILI MODEL POUČAVANJE UČENJE, NA DRUGAČIJU KONCEPCIJU,
SPOJIVU SA NOVIM PROBLEMIMA,
NOVOG VEKA!
Stvorila je uverenje da je učenje:

Sekvencijalno, da je to individualna aktivnost

Dati ispravan odgovor važnije je nego razumeti
koncepciju koja leži u pozadini nekog problema.


Nastavnici su, prema staroj paradigmi - kvalifikovane
zanatlije - studenti su ulazna vrednost obrazovnog
procesa i treba ih oblikovati prema određenim
specifikacijama - predmet, raspored, nastavni
materijali, ispitivanja, standardizovani testovi, odobreni
udžbenici, da bi postigli - željenu izlaznu vrednost
Nastavnička delotvornost i ishodi učenja računali su
se rezultatima na dekontekstualizovanim testovima.
Paradigma poučavanja sa stanovišta
savremenih shvatanja obrazovanja i učenja se
određuje kao neefektivan način, a postojeća
organizacija univerzitetske nastave u kojoj
nastavnik predaje, dok studenti pasivno
slušaju, suprotna onome čemu težimo. Može
se zaključiti da je u paradigmi poučavanja
misija fakulteta predaja, isporučivanje
nastavnih informacija i gotovih znanja.
“Umne sposobnosti poseduju svi, nisu ekskluzivna
svojina onih na vrhu, a naša gledišta o učenicima
su podložna promeni. Ne samo što sposobnosti
mnogih učenika mogu premašiti naša
očekivanja, nego i naše kulturološke koncepcije
znanja, sposobnosti i umeća, stoga učenje
neizbežno evaluira (ili se barem menja )…
Učenje na svim nivoima uključuje trajno
korišćenje umnih sposobnosti i saradničku
interakciju višestrukih inteligencija i oruđa
koliko i individualno posedovanje informacija .”
(Wolf i saradnici, 1991, str. 49)

Saradnička interakcija

Multipla inteligencija - Gardner

U nekim područjima rada stvaralaštva sposobniji smo nego u
drugim :
•
Logičko - matematička inteligencija
•
Lingvistička
•
Muzička
•
Prostorna
•
Kinestetička
•
interpersonalna
•
intrapersonalna
•
Prirodna (ekološka)
•
egzistencijalistička


Ne radi se više o razvrstavanju ljudi na manje ili više
sposobne nego u razvijanju svih ovih inteligencija.
Sposobnosti studenata nisu fiksne – mogu se menjati,
modifikovati delotvornim poučavanjem pri čemu se tvrdi
da će u novom svetu uspeti ljudi koji poseduju (osim
konvencionalnih znanja, sposobnosti i umeća) sledeće
temeljne sposobnosti :

apstrakcija - sposobnost otkrivanja obrazaca i značenja

sistemsko razmišljanje - sposobnost uočavanja odnosa
među pojavama

rešavanje problema, kritičko mišljenje

tehnološka pismenost

eksperimentisanje - nalaženje vlastitog puta u
trajnom učenju

socijalne sposobnosti - timski rad
 saradnička
interakcija (kooperativna
nastava) - sa isticanjem saradnje, timskog
rada, tolerancije, pozitivne slike o sebi
(samopoštovanja)
 višestruka
(multipla) inteligencija - Gardner
 fleksibilna
(prilagodljiva) kontekstualizovana
nastava u kojoj pomažemo SVIM
studentima da (na)uče
 ocenjivanje
- evaluacija i samoevaluacija

Kako će izgledati budućnost - kako će
izgledati nastava budućnosti?
Temeljna pitanja poučavanja:

Šta je studentima potrebno da nauče i zašto?

Kako znamo kada su naučili?

Kako pomažemo svim studentima da nauče?
 Drugačija
studentska uloga ogleda se najviše
u tome što se postaju stvarni subjekt nastave,
a time i odgovorni za sopstveno učenje i lični
razvoj.
 Studenti
u skladu sa takvim položajem,
preuzimaju inicijativu u određivanju potreba i
ciljeva učenja, u pronalaženju izvora znanja,
odlučuju o tome na koji način će učiti, i
samostalno procenjuju naučeno.
 Govor
je srebro, ćutanje je zlato.
 Pogreške pružaju vrednu povratnu
informaciju iz koje možemo mnogo naučiti.
 Neki će studenti biti neuspešni bez obzira na
to šta se čini.To je jednostavno tako.
 Nastavnik je tu da poučava i ocenjuje, a
student da pokazuje znanje.
 Od previše razgovora u nastavi nema nikakve
koristi.

Stručnost

Komunikacijske kompetencije

Pedagoško-psihološke kompetencije

Didaktičko-metodičke kompetencije

Lična svojstva
Predavač
evaluator
organizator
planer
kreator
strateg
Učesnik
dokumentarista
supervizor
medijator
savetnik
mentor
Model
dijagnostičar
inicijator
lider
inovator
edukator
 Šta
možemo da ponudimo?
 Okruženje za učenje
 Uslovi učenja (raznovrsnost metoda i oblika
rada, didaktička sredstva)
 Klima i amosfera za rad
 Motivacija
 Radni materijali
 Raznovrsni izvori i literatura
 Slikoviti primeri, praktična iskustva

Suštinu “Nastave po novoj paradigmi” –
čine forme interakcije – odnosi podrške
među studentima – putem kooperativnih grupa i
kooperativnih oblika učenja koje se realizuju putem:



Diskusije - koje u kooperativnoj nastavi podstiču kognitivne
sposobnosti, omogućavaju stalno, aktivno ponavljanje
informacija, argumenata, objašnjenja (što doprinosi
smeštanju informacija u dugoročnu memoriju …);
Razmene (suprotstavljnja) mišljenja, ideja, informacija
aktivnim učešćem u kooperativnim, malim heterogenim
grupama - rad u parovima, grupni rad
Aktivnog razgovora prilikom rešavanja zadataka, projektmetoda i drugih modela koji se primenjuju u nastavi.









Znanje primenjivo u realnom životu
Praktična iskustva
Kompetencije i znanja za život
Sposobnost snalaženja, pronalaženja,
istraživanja...
Radoznalost, sumnja...
Odgovornost
Tolerancija, razumevanje drugih
Timski rad
Funkcionalna pismenost
Poznato je da „univerzitetski studij čuva ne
samo strukturu nego i unutrašnju
organizaciju i metode nastavnog i naučnog
rada još od pedesetih godina minulog
stoleća“, a „izuzev deklarativnog zalaganja
za efikasnost i kvalitet visokog obrazovanja,
malo se radi na unutrašnjoj reformi
univerzitetskih studija“ (Ratković, 2004).
Reformi visokog obrazovanja, kao cilj treba
postaviti nastavne inovacije pomoću kojih se
mogu prevazići nedostaci i ograničenja
tradicionalne paradigme poučavanja i kao
imperativ postaviti principe nove paradigme
učenja, jer je kako kaže Šmit „samostalni
misaoni rad studenata najviši kvalitet i
osnovni cilj univerzitetske nastave“.
Hvala na pažnji