Transcript Inteligencija

Inteligencija
Šta je inteligencija?
 Kako biste svojim rečima opisali inteligentnu
osobu?
 Navedite 5 karakterističnih osobina i poređajte ih
po važnosti
 Koga bi ste naveli kao tipičan primer inteligentne
osobe
 Termin inteligencija je u psihologiju uveo Spenser,
na osnovu Ciceronovog prevoda Aristotelova pojma
„razumevanje”.
 Latinski „intellectus“ ima dva osnovna značenja
„um“ i „moć shvatanja“.
Pitanja koja još traže odgovore
 Šta je inteligencija – struktura
 Jedna sposobnost ili više posebnih?
 Poreklo i individualne razlike
 Uticaj nasleđa i sredine
 Stabilnost sposobnosti. Razvojnost
 Predikcija iz perioda ranog razvoja
 Kako se meri? Postavlja se pitanje da li je moguće
meriti ono što niko ne zna šta je. Pokazalo se da je
lakše pouzdano izmeriti neko saznati šta jeste
Prvo pitanje: Šta je inteligencija?
Šta kažu drugi?
 Robert Sternberg je postavio ovo pitanje nekoliko
stotina laika i više od 100 psihologa koji se bave
inteligencijom. To su eksplicitne i imlicitne teorije
inteligencije
 Sternberg et al. (1981). People's conceptions of
intelligence. Journal of Personalioty and social
Psychology, 41, 37-55
Ekplicitne teorije
Implicitne teorije
teointeligencije
inteligencije
• Formulišu ih psiholozi u
•Zasnovane na uverenjima ljudi
okviru psihologije
šta je inteligencija
inteligencijije
•„Privatne“, lične teorije svakog
•Zasnovane i proveravane na
pojedinca. Postavlja se pitanje
podacima o učinku velikog
čije implicitne teorije uzeti u
broja ososba navelikom broju
razmatranje, kojih pojedinaca.
različitih zadataka čija je
Najčešće su eksperti (koji se
namena da mere intel.
bave inteligencijom) i laici
aktivnost; vrši se analiza učinka •Nisu formalno izložene u vidu
da bi se izolovali izvori
teorije, već neformalno, kroz
intelektualnog ponašanja
svakodnevnu komunikaciju
•Formulisane su formalno u
•Predstavljaju osnovu za
vidu naučne teorije
svakodnevno ponašanje
•Čine osnovu za empirijska
istraživanja
Sternbergovi nalazi:
 Poluotvoren upitnik sakupili listu ponašanja
(250)koje su laici opisali kao inteligentno ponašanje
 Potom su tu listu poslali velikom broju eksperata koji
se bave inteligencijom da označe koliko je svako
ponašanje karakteristično za: inteligentnu,
akademski inteligentnu, svakodnevno inteligentnu o.
 Odgovori se ne razlikuju značajno između laika i
psihologa (korelacija 0,80-0,90), ali svi se grupišu u
tri klase: verbalna inteligencija, veštine
rešavanja problema, praktična inteligencija
 Razlike: E značaj motivacije- L značaj svakodnevnih
aspekata
Šta je inteligencija tj, njena priroda može se
proučavati sa funkcionalnog ili sa strukturalnog
stanovišta.
Funkcionalni pristup:
•Sposobnost adaptacije
•Kapacitet za učenje (brzina učenja, složenost
operacija koje se uče)
•Apstraktno mišljenje (naglašava sposobnost
manipulisanja idejama i simbolima, edukcije relacije
i korelata)
•Sposobnost komunikacije (razumevanje tuđih
emocionalnih stanja i potreba, socijalne veštine,
socijalna inteligencija)
Različite teorije o strukturi sposobnost
 Spirman (G + S)
 Terston (G + 9 posebnih) i Gardner (7 posebnih)
 Gilford 120 posebnih nezavisnih sposobnosti
 Katel (G čine biološki određena + kulturom stečena
spsoobnost)
 Veksler (ključna je verbalna i manipulativna
sposobnost)
Spirmanov G faktor (1927)
Intelektualno funkcionisanje je odraz mentalne
energije, koju u nekom stupnju poseduje svaki
pojedinac, nasledna je i nepodložna obrazovanju.
Osnova za njegovo izvođenje bile su visoke korelacije u
postignuću na različitim testovima sposobnosti, što
implicira postojanje zajedničkog uzroka ili faktora
koji utiče na to postignuće.
Drugi faktor je S – specifične sposobnosti koje
doprinose rešenju konkretnog zadatka. Podložan je
obrazovanju i vežbi
 Danas se većina psihologa slaže da da jedna takva
latentna dimenzija kao što je G faktor učestvuje u
pojavi pozitivne korelacije među svim merama
kognitivnog funkcionisanja.
 Međutim, ne sme se zaboraviti (a često se namerno
zaboravlja) da u pozitivnoj korelaciji učestvuju i
drugi činioci kao što su socio-ekonomski status,
psihičko i fizičko zdravlje, motivacija i sl.
Terston (Luis Thurston, 1938)
 Terston: G faktor + devet nezavisnih intelektualnih
funkcija koje označava kao primarne i time ističe
njihovu ulogu u merenju sposobnosti:









faktor S (spacijalni, prostor)
faktor P (percepcija)
faktor N (broj)
faktor V (verbalni)
faktor W (verbalna fluentnost)
faktor M (memorija)
faktor I (indukcija)
faktor R (rezonovanje)
faktor D (dedukcija)
Gilfordov morfološki model
Navedene tri dimenzije (procesi, sadržaj, produkti) se
ukrštaju i daju model od 120 različitih ljudskih
sposobnosti.
Dobre strane Gilfordovog modela su:
 mogućnost konstruisanja velikog broja različitih testova
(divergentna produkcija, socijalna inteligencija)
 početak izučavanja divergentnog mišljenja ili kreativnosti na
raznovrsnim sadržajima (do tada pretežno ispitivano na
verbalnom materijalu).
Gilfordov morfološki model: operacije (mentalni
procesi) x sadržaji x produkti = 120
evaluacija
konvergentna produkcija
divergentna produkcija
kognicija
memory recording
memory retention
jedinice
klase
relacije
sistemi
transformacije
implikacije
figuralni
simbolički
semantički
bihejvioralni
auditivni
 Katel zastupa stanovište o dve superprimarne sposobnosti koje
grade faktor višeg reda (G):
 fluidnoj inteligenciji (teče kroz razne mentalne aktivnosti) :






meri se testovima brzine,
maksimum sa 14 i pada posle 20 godina
Konstantan među kulturama
Fluktuira tokom dana zbog fizioloških uticaja
Visoko korelira sa učenjem novog materijala
struktuira se u toku individualnog razvoja pod uticajem
neurofiziološke dispozicije organizma i slučajnog učenja)
 kristalizovanoj inteligenciji (konačni produkt iskustva u
određenoj tački razvoja pojedinca):
 Meri se testovima snage;
 Maksimum nakon dvadesete i može dalje da raste
 Zavisi od dužine školovanja
 Varira od kulture do kulture
Fluidna i kristalizovana inteligencija
 Fluidna je neurološki potencijal opšte sposobnosti
stvaranja relacija (uviđanja odnosa) “investira” u
kristalizovanu sposobnost kroz učenje, tj kroz
iskustvo
 U šta će se investirati određuje KULTURA, u
najširem značenju (nekada klasično obrazovanje,
sada informatička pismenost)
 Do 2-3 godine Gf i Gc visoko povezane
Veksler je testove na svojoj skali sposobnosti
podelio na verbalne i neverbalne, pri čemu one
nisu namenjene merenju različitih sposobnosti,
već merenju različitih manifestacija sposobnosti
(inteligencija kao jedinstvena mentalna
operacija).
Gardnerov model multiple inteligencije
 Howard Gardner (1983)
 Ima 7 posebnih vidova inteligencije:
 Jezička
(verbalna)
 Muzička
 Spacijalna
 Logičko-matematička
 telesno- kinestetička
 Interpersonalna
 Intrapersonalna
 Gardner je svoj model bazirao na neurološkim
nalazima o oštećenju mozga. Zaključio da osobe
često budu posebno uspešne u jednoj a manje
uspešne u drugoj sposobnosti
Aspekti inteligencije
 Sternberg (1997)- aspekti uspešnosti
 Analitička inteligencija- rešavanje problema-
jasno definisan problem, jedno rešenje
 Kreativna inteligencija- nove situacije, nove
ideje
 Praktična inteligencija- nedovoljno jasne, česte
situacije sa višestrukim rešenjima
Poreklo i individualne razlike
 Najveći izvor rasprava, debata, sučeljavanja: koji je udeo
nasleđa a koji sredine. Važno pitanje jer ima obrazovne,
političke, ekonomske posledice.
Kako proceniti doprinos jednog i drugog faktora?
 Psiholozi su u pokušaju određivanja uticaja okoline i
naslijeda na kognitivno funkcionisanje nastojali varijansu
uspeha na testovima inteligencije deliti na proporciju
uticaja okoline, odnosno nasleđa tako što su držali
konstantnim jedan faktor, a varirali drugi.
 To znači da se u jednom slučaju drži konstantnim, odnosno
poznatim genetska sličnost ispitanika a varira njihova
okolina, a u drugom slučaju je okolina ista, ali su ispitanici
različitog genetskog sastava.
Studije porodica
 Studije usvojene dece
 Studije blizanaca

Korelacija testovnih rezultata ispitanika različitog
stepena srodstva na osnovu 56 studija
Korelacija između dva
člana datog para
Stepen srodstva
odvojeno
Osobe bez srodstva
zajedno
Roditelj usvojitelj i dete
Roditelj i dete
Braća i sestre
dvojajni
Blizanci
jednojaj
0,09 (-0,03 do 0,31)
0,13 (-0,2 do 0,32)
0,18 (0,16 do 0,39)
0,51 (0,20 do 0,80)
odvojeno 0,47 (0,32 do 0,49)
zajedno 0,50 (0,30 do 0,78)
različiti pol 0,49 (0,37 do 0,66)
isti pol
odvojeno
zajedno
0,56 (0,42 do 0,89)
0,75 (0,61 do 0,89)
0,87 (0,76 do 0,99)
Inteligencija i iskustvo (sredina)
 Studije deprivirane, izolovane dece (ozbiljna
oštećenja, ali donekle nadoknadiva)
 Porodica: trud oko stimulisanja deteta i upotreba
kazni. Ne toliko ukupno vreme koliko fleksibilnost i
senzitivnost roaditelja (majki) s decom
 Struktura porodice: što više odraslih, što više
pametnijih odraslih, što manje dece, uzrasni razmak
među decom (starije dete je starije i podučava)
9. Skorovi na testu inteligencije prediktivni su
za veličinu prihoda
Istraživanja pokazuju da, čak, i u grupi osoba sa istim
nivoom obrazovanja viši nivo inteligencije uzrokuje veću
nedeljnu zaradu. Radnici sa najnižim nivoom sposobnosti
zarade samo 2/3 količine novca koju zarade najsposobniji
radnici. Pošto je faktor nivoa obrazovanja kontrolisan,
dobijene razlike u zaradi uzrokovane su drugim faktorima,
kao što je inteligencija.
10. Inteligencija zavisi od konteksta: neko je
pokazuje u jednom a ne može u drugom
Kontekst u kome se ispituju sposobnosti je veoma značajan.
U jednom istraživanju muškaraca koji često odlaze na trkalište, jedna grupa
pokazala se kao veoma uspešna, dok druga nije. Ono što je razlikovalo
eksperte od ne-eksperata je upotreba složenog mentalnog algoritma za
obradu podataka dobijenih u programima trka koji se prodaju na trkalištu.
Upotreba ovog algoritma nije bila povezana sa visinom njihovog IQ-a. Neki
eksperti su bili radnici u pristaništu sa IQ-om manjim od 80, ali su rezonovali
daleko složenije na trkalištu od ne-eksperata, čak i kada je njihov IQ bio
veći od 120.
Međutim, isti ti eksperti su često bili krajnje neuspešni u
rezonovanju van trkališta, o npr. socijalnim odnosima ili
planiranju penzije.
Činjenica 11. IQ je na uzlaznoj putanji sa
svakom sledećom generacijom
IQ se u proseku poveća za oko 20 jedinica sa svakom
generacijom. Ova pojava naziva se Flinov efekat. Kada bi
skorove osoba koje danas rešavaju testove inteligencije poredili
sa normama koje su važile u vreme njihovih baka i deda, pre 50
godina, više od 90% ušlo bi u kategoriju genijalnih, dok bi naše
dede i bake po današnjim normama u najvećem broju slučajeva
ušli u kategoriju granično mentalno zaostalih.
Povećanje iQ-a pripisivano je brojnim faktorima, kao što su bolja
ishrana, duže pohađanje škole, bolje obrazovanje roditelja i
složeniji sredinski uslovi (pametne igračke i kompjuteri).
Ovo povećanje IQ-a pokazuje da, šta god da je, ono što zaista
mere IQ testovi nije neki inherentni (svojstveni, urođeni) kvalitet
uma.
Činjenica 12. IQ može biti pod uticajem menija
školske menze
Novija istraživanja potvrđuju mudrost naših majki po
pitanju ishrane.
U ispitivanju skoro milion učenika koji pohađaju školski
sistem u Njujorku, istraživači su ispitivali inteligenciju pre i
posle otklanjanja konzervanasa, veštačkih boja i ukusa, i
drugih aditiva iz hrane koju su učenici dobijali za ručak.
Utvrdili su povećanje od 14% po izdvajanju ovih dodataka
za hranu. To povećanje je bilo najizraženije kod učenika sa
najnižim rezultatima. Pre promena u ishrani 120 000
učenika imalo je postignuće dve ili više ocena ispod
proseka. Posle uvedene promene u ishrani, ta cifra pala je
na 50 000.
Kako je sve počelo sa merenjem?
Paris, 1905. Alfred Bine i Teodor Simon, angažuju pariske
školske vlasti da naprave test koji bi se mogao dati deci
koja imaju teškoća u školi
Napravili su veliki broj mogućih ajtema za svoj test posebno
gledajući kako ih rešavaju: deca koja su uspešna i deca
koja imaju loš uspeh u školi a istog školskog uzrasta, kao i
deca istog uzrasta u redovnim školama i u specijalnim
školama i poredili rezultate.
One ajteme koji su diferencirali ove dve grupe, znači da su
akademski uspešna deca bila na njima uspesna a
akademski neuspesna znatno slabije ih rešavala zadržani su
na testu. Sposobnost da se predvidi akademski uspeh dece
je dakle bio prvi kriterijum za uključivanje ajtema u test
inteligencije.
Kao instrument BS skala počiva na pretpostavkama:
 inteligencija se razvija postepeno
 razvoj sposobnosti je stupnjevit
 svakom uzrastu odgovara određeni stupanj razvoja
sposobnosti
Razlike među decom ispoljavaju se u brzini kojom
savladavanja pojedinačnih stupnjeva, kao i u dometu
koji se ostvari na kraju razvoja.
 Postignuće na skali izražavano je kvantitativno, a Bine
je kao meru intelektualnog razvoja tj. meru učinka na
testu koristio sopstveni koncept MENTALNOG
UZRASTA. Mentalni uzrast nekog pojedinca pokazuje
do koje je stepenice u svom intelektualnom razvoju on
stigao.
Štern – umni količnik ili IQ
 Kasnije je, kao meru postignuća na skali, Štern uveo
pojam UMNOG KOLIČNIKA (IQ).
 Umni količnik kao mera predstavlja kombinovanje
mentalnog uzrasta (zbir poena na testu), sa kalendarskim
uzrastom deteta (izraženog u sumi meseci). To znači da
se u vezu dovode dve mere razvoja individue, mera na
testu i mera po kalendaru, jedna individualna i druga
opšta (generička) mera.
 IQ = mentalni uzrast (mu)/kalendarski uzrast(ku) X 100
 Ako dete ima 6 godina i rešilo je zadataka onoliko
koliko prosečno rešavaju osmogodišnjaci.
 Izračunajte njegov IQ
Danas je glavna mera Devijacioni umni
količnik (DUK) (Veksler)
 Vekslerove pretenzije nisu bile tako velike kao
Šternove. Njegov cilj bio je da DUK-om odredi
relativni položaj pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj
pripada (njemu referentnoj grupi), ali ne i da sazna
kakav je njegov položaj u drugim uzrasnim
grupama, odnosno dokle je razvoj stigao.
 U ovoj meri uzima se u obzir prosečnu vrednost
(aritmetičku sredinu), raspršenje (standardnu
devijaciju) one grupe kojoj dete pripada po uzrastu.
Distribucija sposobnosti
Pošto je prosečan IQ skor 100, a standardna
devijacija IQ skale je 15, to znači da:
 50% ljudi ima IQ skor između 90 i 110
 2.5% ljudi ima veoma superiornu inteligenciju
(preko 130)
 2.5% ljudi je intelektualno zaostalo (ispod 70)
 0.5% ljudi je genijalno (preko 140)
 Klasifikacija visokih IQ skorova
 115-124 - Iznad proseka (npr. studenti)
 125-134 - Nadareni (npr. postdiplomci)
 135-144 - Visoko nadareni (npr. intelektualci)
 145-154 - Genijalni (npr. profesori)
 155-164 - Genijalni (npr. dobitnici Nobela)
 165-179 - Visoko genijalni
 180-200 - Najviši nivo genijalnosti
 >200 - "Nemerljiva genijalnost"
 Klasifikacija nivoa mentalne zaostalosti
 50-70 - Blaga mentalna zaostalost (85%)
 35-50 - Umerena mentalna zaostalost (10%)
 20-35 - Teška mentalna zaostalost (4%)
 < 20 - Duboka mentalna zaostalost (1%)
Smernice za tumačenje
 IQ ne određuje "vrednost" osobe.
 IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih
zadataka. Ti zadaci su napravljeni kao pokazatelji opšteg
kvaliteta koji nazivamo inteligencijom
 Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru
inteligencije, već pre kao pokazatelj verovatnog opsega
vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika.
 Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen
greške (tako da je npr. velika verovatnoća da je neko ko je
u trenutku testiranja imao IQ skor od 89 sasvim normalne,
odnosno prosečne inteligencije). Tek razlike od 10 i više
IQ skorova imaju veće značenje i pouzdanost.
Smernice 2...
 Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi
kontekst ispitivanja, npr. uzeta u obzir zajedno sa
posmatranjem ponašanja ili intervjuom.
 Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti
psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i
pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc
procena.
 Da se podsetimo, postoje značajne dileme vezane za
stanovište o postojanju "IQ-a" i njegovog razumevanja
kao skupa subtipova inteligencije, npr. muzičke,
prostorne i drugih inteligencija.
 IQ skorovi nisu tesno povezani sa drugim "poželjnim"
kvalitetima kao što su uspeh u karijeri i sreća.

Zanimljivosti
12 iznenađujućih nalaza o inteligenciji
 Stephan Ceci je pregledom raznovrsnih istraživanja
o inteligenciji sumirao sledeće nalaze
Ceci, S. (2001). IQ Intelligence: The Surprising
Truth. Psychology Today. July
1. Inteligencija je povezana sa nekim
jednostavnim sposobnostima
 Niko prosečne inteligencije nema problema sa
procenjivanjem koja je linija duža ili da li su parovi
slova isti.
 Osobama sa IQ manjim od 70 treba 5 puta više
vremena
2. IQ je pod uticajem redovnosti pohađanja škole
Ne utiče na odluku o napuštanju škole ali samo ostajanje u školi
može povećati IQ. Tačnije, sprečiti da ostane uspavana.
IQ je pod uticajem odloženog školovanja
Istraživanja u Južnoj Africi pokazala su da svaka godina
zakašnjenja u početku školovanja dovodi do pada od 5 IQ
jedinica na testu inteligencije.
IQ je pod uticajem dužeg školovanja i napuštanje škole može
ga smanjiti
Za svaku godinu ranijeg napuštanja škole, IQ skor bio je
u proseku manji za 1.8 jedinica.
Letnji raspust može uticati na IQ
Dolazi do sistematskog opadanja IQ skorova u toku letnjeg
raspusta. To opadanje je veće kod dece čije su aktivnosti u
toku raspusta najmanje akademski orijentisane.
3. Redosled rođenja ne utiče na IQ
Verovanje da su prvorođena deca pametnija i spremnija za
preuzimanje vodećih uloga u društvu od svoje mlađe braće
i sestara.
Međutim, utvrđeno je da je veći broj dece češći kod roditelja
niže inteligencije. Istina je da pametni roditelji najčešće
formiraju male porodice, ali nije mala porodica po sebi ono
što ljude čini pametnima. Prema tome, redosled rođenja
nije dobar prediktor IQ-a i ne postoji kauzalna uloga veličine
porodice u determinisanju detetovog IQ-a.
4. IQ je povezan sa dojenjem majčinim mlekom
Objašnjenja za ovu pojavu pozivala su se na razliku u vremenu
koje majka provede sa detetom u toku dojenja i blizini kontakta
koji se u tom procesu ostvaruje.
Međutim, istraživanja pokazuju, da čak i kada se ovi faktori
kontrolišu, do treće godine života još uvek ostaje razlika od 3 do
8 IQ jedinica u korist dece koja su dojena.
Zašto je to tako, nije još uvek potpuno jasno.
Moguće je da imuni faktori u majčinom mleku sprečavaju
nastanak bolesti koje odvlače energiju i ometaju rano učenje.
Majčino mleko moglo bi takođe uticati na funkcionisanje
nervnog sistema (bogato omega 3 kiselinama koje su gradivno
tkivo membrana nervnih ćelija i od ključnog značaja za efikasno
prenošenje nervnih impulsa).
5. IQ varira sa datumom rođenja
U većini država postoji zakonski regulisan uzrast polaska u
školu i uzrast do kada je obavezno pohađati školu (16 ili 17).
Redovnost pohađanja nastave opada za učenike rođene u
poslednja tri meseca godine, pošto je za njih verovatnije da
će krenuti u školu naredne godine. Kada ovi učenici dosegnu
zakonski regulisanu granicu obaveznog školovanja oni su u
školi proveli godinu dana manje od njihovih nešto starijih
vršnjaka.
Istraživanja su pokazala da za svaku završenu godinu
školovanja postoji dobit od oko 3.5 IQ jedinica. Učenici koji
su rođeni tokom poslednja tri meseca godine, kao grupa,
imaju niži IQ, što se jedino može objasniti dužinom
školovanja.
6. IQ postaje sličniji među srodnicima sa
uzrastom
Inteligencija biološke braće, koju su usvojile dve
različite porodice srednje klase, i čiju inteligenciju
merimo u 5 i 18 godini, biće sličnija u osamnaestoj
godini života.
Uprkos očekivanjima da im je inteligencija sličnija kad
su mali, istraživanja pokazuju da je upravo suprotno.
Po osamostaljivanju njihovi IQ skorovi postaju sličniji.
Očigledan uzrok ovom probližavanju je smanjenje
uticaja njihovih usvojitelja na ispoljavanje njihovih
genotipova. Pošto dele oko 50% zajedničkih gena,
oni će postati sličniji, jer će težiti sličnijim
okruženjima.
7. Inteligencija je višestruka, a ne jednostruka
I pored prihvatanja postojanja i jačine tzv. opšte inteligencije,
istraživači se slažu da postoje statistički nezavisne mentalne
sposobnosti, kao što su spacijalna, verbalna, analitička i
praktična inteligencija.
Robert Sternberg je sa svojim saradnicima utvrdio dokaze o
različitosti praktične i analitičke inteligencije. Pokazali su da su
veštine praktične inteligencije, kao što je zdrav razum,
značajne za predviđanje životnih ishoda, ali nisu povezane sa
analitičkim tipom inteligencije.
Gardner govori o postojanju sedam ili osam različitih vrsta
inteligencije, uključujući interpersonalnu, intrapersonalnu,
lingvističku, motoričku i muzičku inteligenciju.
8. IQ je koreliran sa veličinom glave
Odnos veličine glave i veličine IQ-a dugo je
predmet kontraverzi.
Moderne neurološke tehnike snimanja mozga
govore da je veličina kranijalnog dela povezana sa
IQ skorom.
Dokazi, takođe, potiču iz istraživanja veličine
šlemova pripadnika vojnih službi, čiji je IQ
proveravan u toku obuke. Dobijene korelacije su,
ipak, veoma male.
Inteligencija i pol
 U poslednjih deset godina se na polne razlike gleda iz
tri ugla:
 biološkog (genetski, tj. nasleđivanje vezano uz X Ili Y
hromozom, kao i hormonalni doprinosi biološkim
razlikama);
 Sredinskog ili tzv. socio-kulturnog (rana iskustva i
socijalizacija polnih uloga);
 Neurofiziološkog (prvenstveno razlike u cerebralnoj
lateralizaciji).
:
Na odnos pola i kognitivnog funkcionisanja izrazito
deluju dve grupe moderator varijabli
 uzrast- različita brzina maturacije djevojčica i dečaka, odnosno
u starijem uzrastu ne mora biti jednak tempo fiziološkog
nazadovanja i propadanja kognitivnih funkcija kod žena i
muškaraca;
 socio-ekonomski status (SES)- u nekim je istraživanjima
nađena nešto veća zavisnost kognitivnog razvoja od SES-a kod
dečaka nego kod devojčica. Dok dečaci iz necelovitih porodica
imaju nešto niži IQ od vršnjaka iz celovitih porodica, kod
devojčica nema te razlike. Razlog treba prvenstveno tražiti u
većoj socijabilnosti djevojčica i većoj frekvenciji verbalnog tipa
igara, što im olakšava govorni razvoj i u situaciji necelovite
porodice. Isto, necelovite obitelji su znatno češće tipa
samohrane majke nego samohranog oca. To znači da devojčice
češće od dečaka imaju adekvatan model za identifikaciju.
Stara istraživanja i udžbenici
 Kao najznačajnije razlike navode se u proseci na
testovima inteligencije u terminima Terstonovih
primarnih mentalnih sposobnosti : verbalno
razumevanje (V), verbalna fluentnost (W), neki aspekti
pamćenja (M) i estetski sudovi u korist žena, a
spacijalna sposobnost (S), numeričko rezonovanje (N) i
mehaničke informacije u korist muškaraca. Budući da
su tipične kolekcije testova inteligencije balansirane po
udelu različitih testova, prosječni IQ muškaraca i žena,
izjednačenih po dobi i SES-u, obično, se ne razlikuju
statistički značajno.
Pogledajmo što novija istraživanja govore o
dve najizrazitije razlike
U primarnim sposobnostima: verbalnoj (u korist žena) i
spacijalnoj (u korist muškaraca).
2. Treća najveća razlika - socijalna inteligencija (široko
shvaćena) bolja kod žena. Ova razlika je čak i laicima toliko
očita iz svakodnevnog života da o njoj ne treba posebno pisati.
3. Uzroci mogu biti razni: deca ženskog pola su u proseku
umiljatija i već od najranijeg uzrasta dobijaju više socijalnog
potkrepljenja od muške dece; zatim, žene značajno bolje od
muškaraca uspevaju uspostaviti i održavati dobru
emocionalnu klimu u malim grupama, za što je socijalna
inteligencije neophodan uvjet. Ali, istodobno taj napor
zasigurno doprinosi još bržem razvoju socijalne inteligencije. I
eto jednog lepog pojačavajućeg zatvorenog kruga.
1.
Verbalne razlike
U metaanalizi se pokazalo da ima efekta i godine
objavljivanja: u istraživanjima do 1973. efekat je 0,23, a
nakon 1973. godine iznosi svega 0,10. Znači smanjuje se
 Analizom pojedinih verbalnih sposobnosti dobijeni
sledeći nalazi o vrednostima prosječne veličine efekta
(plusom je označena razlika u korist 2ena):
 l/ za rečnik






d = +0,02
2/ za analogije
d = –0,16
3/ za razumijevanje teksta
d = +0,03
4/ za verbalnu fluentnost
d = +0,33
5/ za pisanje eseja
d = +0,09
6/ za anagrame
d = +0,22
7/ za testove opšte verbalne sposobnosti
d = + 0,20
A spacijalne sposobnosti?
 Sposobnost koja leži u osnovi uključuje 2
sposobnosti: procese prepoznavanja, zadržavanja i
prisećanja konfiguracije u kojoj postoji kretanje
između delova te konfiguracije u dve ili tri dimenzije.
Orijentacija se odnosi na shvatanje rasporeda
elemenata unutar vizualnog sklopa i sposobnost
zadržavanja orijentacije pri promjeni spacijalne
konfiguracije.
Spacijalne sposobnost 2
 Polne razlike u korist muškaraca u spacijalnim
sposobnostima javljaju se već u vreme adolescencije i
zadržavaju se do kraja života.
 Ima dosta dokaza za genetsku determiniranost
spacijalnog faktora, i niz istraživanja pokazuje da je
bolji prosečni uspjeh muškaraca na nekim testovima
inteligencije (posebno pri rješavanju problema koji
traže paralelno procesiranje) posljedica boljeg
spacijalnog faktora muškaraca.
 To bi mogao biti i jedan od uzroka veće uspješnosti
muškaraca u matematici, posebno u geometriji
(Baker, 1987).
Postoje i druge individualne razlike - emocije
 Emocije su jezik našeg unutarnjeg sveta - One nam
saopštavaju kakav značaj lično za nas imaju predmeti, događaji,
odnosi s ljudima, misli. Daju značenje
 Emocije u značajnoj meri predodređuju naše opažanje
okoline – Kad smo veseli, vidimo svet kroz ružičaste naočari i svuda
sa zadovoljstvom nalazimo mir i harmoniju. Kad smo tužni, sve vidimo
u tamnim bojama
 Upravo zahvaljujući emocijama mi opažamo ono što se s
nama događa kao jednu celinu - Inače bi se, na primer,
sastanak kod nas raspadao na pojedine delove - došao, video, rekao,
poklonio cveće, saslušao, odgovorio...
 Emocije regulišu postupke čoveka; sugerišu nam u kom
pravcu da delujemo, utiču na izbor rešenja. Odvratnost prema
bilo kom zadatku ili strah rađa težnju da se svim silama izbegne
neprijatna
Temperament
 U svakodnevnim radostima i nevoljama u životu, treba biti
sangvinik, u važnim događajima melanholik, u odnosu
prema sklonostima koje duboko zadiru u naše interese
kolerik i, konačno, u izvršavanju jednom donetih odluka
flegmatik, govorio je V. Vunt.
 S tačke gledišta savremene psihologije temperament je dat
čoveku od rođenja za ceo život. Već novorođenčad koja
jedino umeju da spavaju, sisaju i plaču, čine to na razne
načine.
 Prolaze godine i na osnovu temperamenta - biološke osnove
ličnosti - izgrađuje se zgrada karaktera: složenog,
neponovljivog, kod nekoga - harmoničnog, kod nekoga
protivurečnog i malo prilagodljivog za život. Ako je
temperament dar prirode i zato ne može biti dobar ili loš,
karakter je – rezultat iskustva, vaspitanja, svesnih napora
čoveka. Temperament je prosto osobina. Karakter - skoro
sudbina
 Veliki grčki iscelitelj Hipokrat (oko 4b0 - oko 370.
god p.n.e.), posmatrajući čoveka u neraskidivom
 jedinstvu njegovog telesnog i duhovnog života, video
je u temperamentu odraz unutrašnje harmonije
sastavnih delova tela. Za četiri osnovne prirodne
stihije - vatra, zemlja, voda, vazduh, koje je uveo
Empedokle (oko 490-430. g.p.n.e) Hipokrat je na Našao analogiju u organizmu čoveka u obliku četiri
osnovne tečnosti, ili životnih sokova. Grčki nazivi
tečnosti: krv (sangvis), žuta žuč (hole), crna žuč
(melajna hole), limfa - (flegma), poslužili su za
označavanje tipova temperamenta koji se sve
 do sada koriste: satvinik, kolerik, malanholik,
flešatik.
 Sve te situacije zahtevaju posebnu psihološku
situaciju, posebne odnose među l.udima. U osnovi
tavih odnosa leži psihološka PODNOŠL.IVOST.
Istraživanja pokazuju da se međusobno najbolje
podnose ljudi suprotnih tipova temperamenta:
kolerik - flegmatik, sangvinik - melanholik.
Flegmatik je, uopšte, univerzalni partner: on se
podnosi sa svim tipovima temperamenta, osim...
sopstvenog. Dva flegmatika se loše slažu.
U razredu
 „Pred učiteljem su četiri temperamenta: kolerik,
melanholik, sangvinik i flegmatik. Kakvim rečima će
im se on obratiti? Ako nije upoznat s učenjem o
temperamentima, najverovatnije će sangviniku reći:
„Zaćuti, makar na trenutak"; melanholiku: „Hrabrije!";
koleriku: „A saduzmi svesku i počni da radiš", a
flegmatiku: „Hajde, požuri". Ali upravo te reči su
najneumesnije."
 U teškim slučajevima, kad su temperamenti
nastavnika i učenika jako izraženi, a dete veoma
zavisi od pedagoga (na primer u osnovnoj školi),
posledice mogu biti žalosne. Nije isljučeno da će
flegmatika smatrati maloumnim, kolerika
huliganom, sangvinika potpuno odbiti od učenja, a
melanholika dovesti do nervnog sloma
Uvek se može naći neko rešenje
 Na primer, na tablu je najbolje prvo izvesti kolerika,
on će brzo rešiti zadatak čak i iz nove lekcije, a
njegove vrlo verovatne greške će ispraviti flegmatik.
 Druželjubivi sangvinik voli da nastupa u javnosti,
ranjivog melanholika je bolje ispitivati u četiri oka ili
mu dati pismeni zadatak
Isto je i u porodici
 mama - kolerik može da opterećuje i čak plaši
nastupima svog raspoloženja dete- melanholika, a
tata-flegmatik, će svoje dete-sangvinika, željno
druženja i izražavanja burnih emocija, držati u
emocionalnoj gladi.
 Ali deca vole tatu i mamu čak i ako oni imaju
„najnepodnošljiviji" temperament. Deca su uvek
sigurna da su njihovi roditelji najbolji, i ne
pokušavaju da ih menjaju
 Temperament se ne bira – s njim se rađa i živi. Svaki
od tipova nervnog sistema ima svoje osobine, svoje
pluseve i minuse i svaki omogućuje da se nađe svoje
mesto u životu, postižu uspesi u učenju, radu,
odnosu s ljudima. Poteškoće nastaju onda kad naš
temperament ne odgovara čoveku od koga mi
zavisimo: načelnika - flegmatika će nervirati
eksplozivne i neuravnotežene reakcije kolerika, a
sangvinika će nervirati melanholici koji se večito
nečega boje i sumnjaju