FILOZOFSKE OSNOVE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Milan M.Milosavljević Elektrotehnički fakultet u Beogradu & Univerzitet Singidunum Sadržaj Pojam veštačke inteligencije (VI) O nužnosti pojave VI Slaba i jaka hipoteza VI Hajdegerova fenomenologija.
Download ReportTranscript FILOZOFSKE OSNOVE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Milan M.Milosavljević Elektrotehnički fakultet u Beogradu & Univerzitet Singidunum Sadržaj Pojam veštačke inteligencije (VI) O nužnosti pojave VI Slaba i jaka hipoteza VI Hajdegerova fenomenologija.
FILOZOFSKE OSNOVE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Milan M.Milosavljević Elektrotehnički fakultet u Beogradu & Univerzitet Singidunum Sadržaj Pojam veštačke inteligencije (VI) O nužnosti pojave VI Slaba i jaka hipoteza VI Hajdegerova fenomenologija i VI POJAM VEŠTAČKE INTELIGENCIJE POJAM VEŠTAČKE INTELIGENCIJE I pored poluvekovne istorije VI je i dalje oblast koju je teško precizno definisati Primeri nekih definicija dobijenih dihotomijom u odnosu na dimenzije rezonovanja i ponašanja Kategorije o mogućim pogledima na VI 2 rezonovanje 1 Sistemi koji misle kao ljudi Sistemi koji razmišljaju racionalno 3 4 Sistemi koji deluju kao ljudi Sistemi koji deluju racionalno ponašanje 1 Sistemi koji misle kao ljudi Mašine sa sposobnošću mišljenja u pravom smislu te reči, Haugeland, 1985 Automatizacija aktivnosti koje su asocirane sa ljudskim mišljenjem, Bellman, 1978 2 Sistemi koji razmišljaju racionalno Izučavanje mentalnih svojstava mišljenja pomoću računarskih modela, Chamiak & McDermott, 1985 Izučavanje računarskih sistema koji mogu da opažaju, rezonuju i deluju, Winston, 1985 3 Sistemi koji deluju kao ljudi Veština sinteze sistema koji obavljaju one funkcije koje zahtevaju inteligenciju, kad ih obavljaju ljudi, Kurzweil, 1990 Izučavanje sinteze sistema koji pretenduju da obavljanju poslova u kojima su ljudi za sada bolji, Rich & Knight, 1991 4 Sistemi koji deluju racionalno Račinarska inteligencija je disciplina koja se bavi sintezom inteligentnih agenata, Poole et all., 1998 Veštačka inteligencija se bavi izučavanjem inteligentbog ponašanja veštačkih sistema (artifakta), Nilsson, 1998 Misliti ljudski: kognitivno modelovanje 1960 “kognitivna revolucija": psihologija zasnovana na procesiranju informacija Zahteva teorijsko modelovanje internih aktivnosti ljudskog mozga Kako proveriti ove teorijske modele? To zahteva 1) Predvidjanje i testiranje ponašanja ljudskih ispitanika (top-down), ili 2) Direktna identifikacija na osnovu neuroloških merenja (bottom-up) Oba pristupa (u širem smislu Kognitivna nauka i Kognitivna neuronauka) su danas izvan domena VI Razmišljati racionalno: “zakon mišljenja" Aristotel: šta je korektan proces mišljenja i obrazlaganja? Više Grčkih filozofskih škola je razvilo različite forme logike: označavanje i pravila izvodjenja u rezonovanju Postoji direktna linija preko matematike i filozofije do savremene VI Problemi: 1. Nije svako inteligentno ponašanje odredjeno logičkim mišljenjem. 2. Šta je svrha mišljenja? Koje misli treba da posedujem? Leibniz (1646-1716) universal character Charles Babbage (1791-1871) Analitička mašina David Hilbert 1862 - 1943 Alan Turing (1912-1954) Claud Shannon (1916-2001) Kurt Gödel (1906-1978) O NUŽNOSTI POJAVE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Fysis kriptesthai filei Priroda voli da se sakriva. * Samopokazujuće izrastanje (biće u celini) voli da se krije. ** * Heraklit, Fragment 123, ** Heideger, Uvod u metafiziku Ono suštinsko je ono najranijeono što se najduže krije Vremenski tok Presokratovci Novovekovna nauka Doba veštačke inteligencije φιδιζ ποιήσιξ τεχνή Šta tehnika može naslediti od ποιήσιξ-a Po svojoj suštini, umetnost je sveti oganj i mesto gde stvarnost svaki put iznova poklanja čoveku svoj dotad skriveni sjaj, da bi on u toj jasnosti čistije video i razgovetnije čuo ono što se obraća njegovoj suštini, Hajdeger, Nauka i razmišljanje, 1953 Stupnjevi saznanja po Lajbnicu Claritas (Dekart) Cognitio confusa Cognitio distincta Cognitio intuitiva ili adekvatno saznanje 5 Bitno ili dovršeno saznanje 4 Cognitio intuitiva 3 Cognitio distincta 2 Cognitio confusa 1 Claritas Saznanje u odnosu na nominalno i realno Nominalne definicije ostavljaju otvorenim pitanje da li je stvar koja je definisana može da egzistira Realna i kauzalna definicija u sebi istovremeno uključuje i saznanje mogućnog proizvodjenja stvari. Bitno ili dovršeno saznanje (kauzalno-realno adekvatno saznanje) ono koje je svodivo na elementarne pojmove Naučno-tehničko odredjenje biti prirode U dvema oblastima je uvek bilo saznanja koja u sebi samima sadrže pravilo proizvodjenja stvari: prvo u oblasti onoga što je zgotovila čovekova ruka (techne), a drugo u domenu jedne teorijske nauke - matematike Ako je kauzalna definicija najviši način saznanja uopšte, onda se i saznanje prirode dovršava tek u saznanju zakona prirodnih proiznošenja. Primetimo da po Hajdegeru bit prirode leži u sebesamog-proiznošenju. Naučno-tehničko odredjenje biti prirode Koliko mnogo misao o proizvodjenju vlada shvatanjem prirode, objavljuje još jednom Kant, kada načelo kauzalnosti naziva načelom proizvodjenja Osnovni karakter prirode je dogadjanje. Ono što se dogadja počinje da jeste, tj. ono prelazi iz prethodnog nebitka u bitak. Taj prelazak je proizvodjenje. Znanje koje zna kako da se proiznese ono što treba da se proiznese, jeste techne. Znanje koje u sebe uključuje zakone proizvodjenja predmeta jeste matematika. Naučno-tehničko odredjenje biti prirode U samoj sebi već tehnički odredjena prirodna nauka, stoga, prema svojoj metodi može da bude samo matematička Saznanje prirode je, dakle, kao saznanje zakona proizvodjenja tehničko, a po metodi matematičko Naučno-tehničko odredjenje biti prirode Očigledno da se menja osnovno čovekovo držanje i odnošenje prema svetu uopšte, tako da ono tehničko postavlja čoveku svoj zahtev. Odgovarajući tom zahtevu fizika se menja u matematičku fiziku, a tehničko držanje preuzima vodjstvo nad praksom. Na pragu smo pretvaranja biologije u matematičku biologiju. SLABA I JAKA HIPOTEZA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Slaba i jaka hipoteza veštačke inteligencije Slaba hipoteza veštačke inteligencije: Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne – inteligentne mašine. Jaka hipoteza veštačke inteligencije: Moguće su mašine koje zaista mislite ( za razliku od simulacije mišljenja). Slaba i jaka hipoteza veštačke inteligencije Većina istraživača u domenu VI uzimaju slabu hipotezu VI kao tačnu, i dogod njihovi programi (sistemi) rade, ne interesuje ih da li oni simuliraju inteligenciju ili su zaista inteligentni. Slaba hipteza VI: da li mašine mogu da deluju kao da su inteligentne? Jasno je da odgovor na pitanje da li je VI moguća zavisi od toga kako je definišemo. Sa čisto inženjerskog stanovišta, pitanje inteligentnih mašina je zapravo optimizacioni problem izbora najboljeg softverskog agenta za zadatu arhitekturu Slaba hipteza VI Za svaku zadatu digitalnu računarsku arhitekturu koja se sastoji od k bita memorije, postoji egzaktno samo 2 na k softverskih programa, i jedino što treba uraditi je da ih sve generišemo, testiramo i izaberemo najbolji. Ovo je naravno praktično teško ostvarljivo za veliko k, ali filozofi se uglavnom interesuju za teorijske a ne praktične aspekte problema. Slaba hipteza VI Medjutim, predosećamo da se ovo filozofima nebi dopalo. Osim toga njih ne interesuje digitalna arhitektura sama za sebe. Njih ineresuje poredjenje računarske (mašinske, veštačke) i ljudske (prirodne) arhitekture. Osim toga filozofi svoje pitanje obično formulišu sa Da li mašine mogu da misle? Slaba hipteza VI To je pitanje koje je sa inženjerskog stanovišta slabo zasnovano (ill - defined). Da bi smo se u ovo uverili, postavimo sebi dva pitanja: Da li mašine mogu da lete? Da li mašine mogu da plivaju? Odgovor na prvo pitanje je potvrdan, budući da imamo u vidu avion, ali odgovor na drugo pitanje je po pravilu negativan, iako se brodovi i podmornice kreću po i ispod vode, ali mi to ne nazivamo plivanjem. Slaba hipteza VI Alan Tjuring je u svom famoznom radu iz 1950 godine „Computing Machinery and Intelligence“ sugerisao da se umesto pitanja da li mašine mogu da misle, treba da zapitamo da li mašina pretendent na inteligenciju može da prodje test inteligentnog ponašanja, koji je zatim nazvan Tjuringov test. Tjuringov test Testiranje se sastoji u pisanoj on line konverzaciji ispitivača sa mašinom u trajanju od 5 minuta. Ako 30% vremena mašina uspeva da zavara ispitivača, kažemo da je prošla Tjuringov test. Tjuring je tvrdio da će do 2000 godine računari imati memoriju reda 10 na 9 jedinica i da će se moći napisati program koji prolazi ovaj test. U ovoj proceni je pogrešio. Do sada ni jedan artifakt se nije ni približio granici prolaženja ovog testa. Stoga VI istraživači obraćaju malu pažnju na ovaj test. TJURINGOV TEST Tjuringovi argumenti Interesantno je napomenuti da je Tjuring u svojim razmatranjima ovog problema još daleke 1950 godine razmotrio sve moguće argumente, tako da se do danas nije pojavio ni jedan novi. To su: Argument nesposobnosti Matematički argument Argument neformalnosti Argument svesti Jaka hipteza VI: da li mašine stvarno mogu misle? Većina filozofa smatra da mašine koje prodju Tjuringov test ne bi još uvek zaista mislile, već simulirale mišljenje. Tjuring je ovaj argument nazvao argument svesnosti: mašine moraju biti svesne svojih sopstvenih misli i mentalnih stanja. Geoffry Jefferson kaža: Da bi mašine bile ravne ljudskom mozgu morale bi ne samo da pišu sonete i imaju emocije, nego i da znaju da su ih napisale. Jaka hipteza VI: da li mašine stvarno mogu misle? Ključni argument Jeffersona nije dakle svesnost već fenomenologija, shvaćena kao studije direktnog iskustva. Pojavljuju se i autori i sa drugim fenomenološkim argumentima, kao što je intencionalnost. Mašine bi morale svoja uverenja, želje i ostale predstave zaista vezati za nešto u realnom svetu. Proceduralni sistem zasnovan na pravilima Računarski model ljudskog mišljenja Računar=mozak Kognitivna nauka=reverzni inženjering Dešifrovanje programa daje objašnjenje ljudskog ponašanja mišljenje softver mozak hardver Kognitivna nauka Računarstvo U cilju objašnjenja neke mentalne aktivnosti dovoljno je produkovati algoritam (nivo softverskog opisa) bez spuštanja na nivo fizičkih akrivnosti mozga Kineska soba Mnogi filozofi osećaju odbojnost prema ovom računarskom modelu ljudskog mišljenja i njegovim implikacijama Filozof John Searl je uveo zamišljeni eksperiment koji je dobio naziv “kineska soba” Inspirisan je programom Roger Shenk-a, koji je u stanju da čita priče na engleskom i odgovara na ograničen skup pitanja u vezi sa pročitanim tekstom Kineska soba Da bi nas uverio da Shenk-ov program nije ništa razumeo u vezi datog teksta, Searl je uveo sledeći scenario Čovek koji zna engleski a ne zna ni jednu reč kineskog sedi u izolovanoj sobi zajedno sa skupom kartica na kojima je ispisan niz instrukcija na engleskom. Kroz prorez na vratima čoveku se dostavlja priča na kineskom zajedno sa skupom pitanja Sledeći uputstva sa kartica (manipulacija simbolima) čovek je u stanju da ispiše odgovore na kineskom i dostavi ih van sobe kroz isti prorez. Spoljašnji kontrolor kinez dobija korektne i gramatički ispravne odgovore na kineskom sa punim uverenjem da osaoba unutar sobe zna kineski. Osoba u sobi je samo na osnovu manipulacije simbola, bez poznavanja kineskog davala tačne odgovore bez ikakve mogućnosti da zaista razume dostavljenu priču. Kineska soba Glavni argument Searla dolazi iz polja fenomenologije, a ne kogntivne nauke: intencionalnost Intencionalnost je definisana u funkciji sadržaja, a ne forme. Onaj ko razume informacije (za razliku od čistog procesiranja) mora biti angažovan više od površne manipulacije- informacije za njega moraju da imaju značenje (smisao). Problem sa Searlovim argumentom nastaje kada pokušava da osvetli fenomen intencionalnosti. Za njega je to plod biološke osnove mozga i uzročno je povezana sa biohemijskim procesima u mozgu. HAJDEGEROVA FENOMENOLOGIJA I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA Fenomenologija vs Nauka Po pravilu nauka startuje sa očiglednim, a zatim traga ispod površnog pojavnog za dubljim objašnjenjima Fenomenologija je zasnovana na onom najočiglednijem: iskustvu samog fenomena. Ona je reakcija na Dekartovo i Kantovo traganje za stvarima koje stoje iza percepcije, odnosno identifikovanje geneze fenomena pomoću kategorija uma. Ostati pri stvarima. Fenomenološka destrukcija. Teško je zamisliti pristup toliko tazličit od naučnog. Hajdegerova fenomenologija Bivstvovanje i vreme Deo I započinje rečima: Mi sami smo entitet koji treba analizirati. Ono što sledi je istraživanje ko smo mi analizom naših načina (modova) bivstvovanja Hajdegerova fenomenologija Mišljenje – je obrazlagajući mod Biti-u-svetu Bez obzira koliko je mišljenje važno ono nije primordijalni mod u kome smo mi angažovani u svetu Tradicionalna kognitivna nauka tretira ovaj mod kao primordijalni, i stoga traga za objašnjenjem naših svakodnevnih aktivnosti u funkciji našeg odnosa prema pukim stvarima. Uobičajeno je mišljenje u okviru ove teorije da mi ukoliko opažamo ili interagujemo sa stvarima, moramo imati u našem mozgu neki sadržaj koji odgovara našim znanjima o tim stvarima. Hajdegerova fenomenologija U zakucavanju eksera čekićem (za razliku od razmišljanja o čekiću) mi ne treba da imamo nikakvu eksplicitnu reprezentaciju čekića u našem mozgu. Naša sposobnost da rukujemo čekićem potiče od naše familijarnosti sa upotremom čekiča, a ne od znanja o čekiću Hajdegerova fenomenologija Formiranje sveta Stepen apstrakcije ljudske angažovanosti u svetu Priručnost Predručnost Hajdegerova fenomenologija Vremenski tok-Evolucija Bez sveta (kamen) Siromašni u svetu (pčele) Bića koja formiraju svet (čovek) Hajdegerova fenomenologija Tubivstvovanje (Dasein) Svet se karakteriše svetovnošću kao ontološkim pojmom koji znači strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u- svetu. Jedino tubivstvovanje jeste u svetu i može se karakterisati kao svetsko, dok netubivstveno bivstvujuće (bivstvujuće koje nije čovek) bivstvuje samo unutar sveta i može se nazvati unutarsvetskim. Hajdegerova fenomenologija Unutasvetsko bivstvujuće je ili pribor čiji je način bivstvovanja priručnost, ili puka stvar čiji je način bivstvovanja puko postojanje, predručnost. To znači da treba razlikovati tri modusa bivstvovanja: priručnost, predručnost i svetovnost sveta. Svetovnost sveta je egzistencijalno odredjenje bivstvovanja-u-svetu, tj tubivstvovanje. Hajdegerova fenomenologija Hajdeger ne koristi termin svet za sveprisutni totalitet stvari, već mu daje fenomenološki status. U Fundamentalnim principima metafizike, pojašnjavaju se ove složene kategorije i egzistencijali, komparacijom tri teze: kamenje je bez sveta, životinje su siromašne svetom, a čovek je bivstvujuće koje formira svet. Životinje kao “siromašne u svetu” Skup stvari prema kojima se odnose životinje je mnogo manji od ljudskog Pčela ima svoju košnicu, saće, cveće za kojim traga i ostale pčele iz roja. Pčelinji svet je ograničen i po dostupnosti i veličini. Pčela radilica može da zna cvetni prašnik, ali ne prašnik kao takav, ona ne zna ništa o korenju drveća, o broju prašnika i latica i td. Životinje kao “siromašne u svetu” Nedostatak ovog znanja nije usled neznanja od strane pčele, koje bi se moglo nadopuniti ako bi pčele došle u kontakt sa odgovarajućim fenomenima. U stvari, pčele su “siromašne u svetu” u poredjenju sa čovekom budući da nemaju ni mogućnost upoznavanja ovih fenomena Dok su životinje lišene sveta, kamenje nije u mogućnosti ni da dodje u poziciju da bude lišeno sveta. Životinje kao “siromašne u svetu” Kamenje koje se kotrlja po zemlji ne nosi nikakav odnos prema zemlji, sličan odnosu jednog guštera koji se sunča na toploj steni. Kamenje se jednostavno kotrlja i nema pristup ni jednom bivsvujućem. Za razliku od kamena, gušter koji se sunča na steni je pronašao tu stenu i prilagodio se tom pronalaženju. Ako mu izmaknemo stenu, on neće ležati tu gde se zadesio, već će početi da traži svoju stenu ponovo. Životinje kao “siromašne u svetu” – primer pčela Nema razumevanja, već je u pitanju pobudjena aktivnost, budući da je razumevanje nečega kao nečega oduzeto životinjama. Životinje su siromašne svetom pošto su obuzete stvarima, kao što je sunce, prašnici i td, ali nikada ne doživljavaju bivstvujuće kao bivstvujuće. Umesto pristupa predručnim stvarima, životinje se okružuju sa akivacionim prstenom, koji diktira njihovo ponašanje. SVET PČELA SVET PČELA Odnos nauke i fenomenologije Fenomenologija prethodi nauci Naš zadatak je da upoznamo svet organizama koji nas interesuju, a zatim odatle da tražimo esenciju organizama samih. Egzistencija prethodi esenciji Brooks-ov projekat Allen Perceptualni svet Allen-a odgovara aktivacionim prstenima Hajdegera Fenomenologija Searlove kineske sobe Searlovo objašnjenje zašto Šenkov program ne razume priču se svodi na konstataciju da manipulacija simbolima sama po sebi nema nikakvu intencionalnost. Umesto intencionalnosti ili usmerenosti, možemo se osloniti na Hajdegerove fundamentalnije načine odnošenja bivstvujućih jednih prema drugima: Obuzetost (kao što je pčela obuzeta suncem) Vladanje (kao što se čovek odnosi prema suncu) Fenomenologija Searlove kineske sobe Siromašni u svetu su jedino sposobni za obuzetost, dok je vladanje odlika bivstvujućih koji formiraju svet. Šenkov program je siromašan u svetu, u najboljem slučaju. Kao što je pčela ograničena u svom pčelinjem svetu u kome može da funkcioniše samo u specifičnim uslovima, isto tako je i Šenkov program ograničen u svom sopstvenom svetu. Fenomenologija Searlove kineske sobe Šenkov program je obuzet pojedinim simbolima i nikada se ne može vladati u odnosu na te simbole, odnosno stvari koje oni reprezentuju. Kada je izbačen iz svog predefinisanog domena, ovaj program ne može da radi korektno, na onaj isti način na koji ne može da funkcioniše navigacija pčela kada je sunce zaklonjeno. Fenomenologija Searlove kineske sobe Nemogućnost programa da razume nije usled nedostatka njegove intencionalnosti, već usled toga što je on siromašan u svetu. Šta dalje? Šta nam je potrebno da imamo bivstvujuće koje je u stanju da proizvodi svoj svet? Da li je to biloška osnova? Kakva je razlika izmedju neorganskog i organskog? Šta je organizam? Šta dalje? Organizam je nešto što poseduje organe. Organ potiče od grčke reči οργανον – instrument. Instrument je absorbovan svojom aktivnošću i susreće se kao objekat samo ako nešto u njemu ne funkcioniše. Instrumenti su bez sveta, ali ipak pripadaju svetu. Oni pripadaju ljudskoj aktivnosti i stoga zavise od čovekove sposobnosti formiranja sveta. Akrivnost je uvek prethodni preduslov instrumentima a ovi su uvek kontekstualni. Šta dalje? Ako su organi instrument, tada i biološki organi zavise od kontekstualne aktivnosti: Da li mi možemo da vidimo zato što imamo oči ili imamo oči zato što možemo da vidimo? Potencijalnost vidjenja čini mogućim da imamo oči. (Prednost aktivnosti u odnosu na organe – primer psudopoda) Ali ne sme se gubiti iz vida pripadnost organa organizmu. Šta dalje? Postoji razlika izmedju spremnosti za nešto i kapaciteta da se nešto uradi. Oči ne poseduju kapacitet da vide, osim ako nisu deo organizma. Organizmu pripada kapacitet, a organi pripadaju kapacitetu. Otuda tradicionalan pristup VI kroz visok stepen apstrakcije doživljava neuspehe, budući da um posmatra kao centralni procesor za koga su prikačeni prirodni ili veštački organi. Šta dalje? Stoga je centralno pitanje koja bivstvujuća poseduju kapacitet za zadato ili željeno ponašanje. Ili na drugi način rečeno fizičko se mora objasniti u funkciji fenomenološkog, a ne obrnuto.