Transcript oblik ćelije - WordPress.com

TIPOVI ĆELIJSKE ORGANIZACIJE
Prokariotska ćelija
Eukariotska ćelija
STRUKTURA ŽIVOTINJSKE ĆELIJE
Osnovni strukturni elementi eukariotskih ćelija su
protoplazma i ćelijska ili protoplazmatična
membrana.
Protoplazma je diferencirana na jedro i citoplazmu.
Citoplazmu čine citoplazmatični matriks i ćelijske
organele.
OBLIK ĆELIJE
• Zavisi od niza činilaca:
- nasleđa
- funkcije
- jedra
- mehaničkog dejstva ostalih
ćelija
OBLIK ĆELIJE
VELIČINA ĆELIJE
Veličina ćelija ne zavisi od veličine organizama!
HEMIJSKI SASTAV PROTOPLAZME
Elementarni hemijski sastav
Makroelementi
Ugljenik
Kiseonik
Vodonik
Azot
96%
Mikroelementi
Natrijum
Magnezijum
Kalijum
Kalcijum
Hlor
Fosfor
Sumpor
Jod
3%
Ultramikroelementi
Mangan
Gvožđe
Kobalt
Bakar
Cink
Molibden
1%
Hemijski elementi u ćelijama
se retko javljaju slobodni, već
su većinom vezani u različita
neorganska i organska
jedinjenja.
Neorganska jedinjenja se
javljaju u obliku vode i
mineralnih soli.
ORGANSKE MATERIJE U ĆELIJI
Organske materije se u ćeliji javljaju u obliku ugljenih hidrata,
masnih materija, belančevina i nukleinskih kiselina.
Belančevine i nukleinske kiseline, kao i molekuli nastali
njihovimkombinovanjem sa drugim jedinjenjima, nazivaju se
MAKROMOLEKULI.
U ćelijama mogu imati gradivnu, energetsku, ulogu rezervnih
materija, katalitičku i zaštitnu ulogu.
BIOMOLEKULI se sintetišu u samim ćelijama
UGLJENI HIDRATI
Monosaharidi
Disaharidi
Polisaharidi
MASNE MATERIJE - LIPIDI
Masti su jedinjenja trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih
kiselina. Dele se na tečne (ulja), koje su sastojci biljnih ćelija, i
čvrste, koje ulaze u sastav životinjskih ćelija.
Voskovi se sintetišu u
epidermalnim ćelijama,
a izlučuju se na
površinu epidermalnog
tkiva i imaju zaštitnu
ulogu.
Složene masti (lipoidi) su
jedinjenja masti i drugih
organskih jedinjenja.
fosfolipidi
lipoproteidi
biljni pigmenti
karotinoidi
lipohromi
hromolipidi
BELANČEVINE - PROTEINI
Belančevine imaju gradivnu, katalitičku i retko ulogu rezervnih
materija (aleuronska zrna u ćelijama plodova nekih biljaka).
Prema obliku molekula mogu biti globularne (loptaste) i
fibrilarne (končaste).
Prema strukturi
mogu biti proste i
složene (proteidi).
Proteini koji podstiču
hemijske reakcije
tokom metabolozma
ćelije i utiču da se
one odvijaju brzo i efikasno nazivaju se
enzimi. Sastoje se iz
aktivne jedinice koja
deluje na supstrat
(apoenzim) i prostetične grupe koja je
aktivira (koenzim).
NUKLEINSKE KISELINE
Osnovna strukturna jedinica nukleinskih kiselina je nukleotid.
DNK
dezoksiriboza
RNK
riboza
Purinske baze
adenin i guanin
Pirimidinske baze
citozin, timin i uracil
DNK-helix
Watson, Crick 1953
RNK
Prema strukturi i funkciji postoje informaciona, ribozomalna i
transportna RNK.
DIJELOVI BILJNE ĆELIJE
Tri osnovna dijela:
protoplazma, ćelijski zid, vakuola
Protoplazma ili protoplast:
• živi sadržaj ćelije (sastoji se od citoplazme i jedra)
• citoplazma se sastoji od osnovne citoplazme ( hijaloplazme )
icitoplazmatičnih membrana: plazmaleme i tonoplasta.
 Unutar hijaloplazme nalaze se organele:
• dvomembranske organele: plastidi ( hloroplasti, hromoplasti, leukoplasti )
mitohondriji
• jednomembranske organele: endoplazmatski retikulum (granularni i
agranularni)
Golđijev komplex, lizozomi sferozomi..
• nemembranske organele: ribosomi i mikrotubule