Transcript culni organi iii

ČULNI
ORGANI
Čulni organi otkrivaju promene u spoljašnjoj
sredini-promene elektromagnetne i
mehaničke energije, energije hemijskih agenasa
Ove energije stimulusa receptori pretvaraju u
akcione potencijale koji se putem senzitivnih
neurita prenose do CNS-a gde se obrađuju
i prepoznaju ( ŠIFRE OBELEŽENIH LINIJA )
KOŽA KAO ČULNI ORGAN
TERMORECEPTORI
za hladno-Krauzeova telašca (ispod epidermisa)
toplo-Rufinijeva telašca (u dermisu)
Nadraživanje (ekscitacija) termoreceptora
uključuje promene metabolizma ćelija
receptora pod uticajem promenjene temperature (promena brzine hemijskih reakcija koje
se odvijaju u receptornim ćelijama)
KAKO RAZLIKUJEMO INTENZITET BOLA ?
Na temperaturi oko 40o C reaguju receptori za toplo
Na temperaturi od 20o C reaguju receptori za hladno
Na visokim temperaturama reaguju i receptori
za bol
Termoreceptori se nakon izvesnog vremena
adaptiraju na draž
NOCIOCEPTORI (RECEPTORI ZA BOL)
Slobodni nervni završeci smešteni unutar tela
ili na telu ili pri površini
Registruju bockanje, žarenje, tupi bol
Postoje: mehanosenzitivni receptori za bol,
hemosenzitivni receptori za bol i termosenzitivni
receptori za bol
Ne mogu da se adaptiraju, već ukoliko stimulus
traje duže nastaje povećana osetljivost receptora
za bol -HIPERALGEZIJA, što znači kada nas boli zub
ili uho treba odmah ići lekaru, jer će se bol samo
pojačavati !!!!!
RECEPTORI ZA PRITISAK-PAČINIJEVA TELAŠCA
specifičan nervni završetak koji je okružen
kapsulom ispunjenom tečnošću
povećanjem pritiska oko kapsule signal se
prenosi prvo na tečnost, pa na
nervni završetak koji stvara impuls
Receptor
za bol
Receptor
za hladno
Krauzeovo
telašce
Receptor
za pritisak
Fater-Pačinijevo
telašce
Receptor za toplotu
Rufinijeva telašca
MAJSNEROVA TELAŠCA
Taktilne draži
ČULO UKUSA
grade hemoreceptori koji se nalaze u ustima,
na jeziku, ali i u drugim delovima usne
šupljine i u pojedinim delovima ždrela -farinksa
Hemoreceptori na jeziku su
smešteni u pupoljcima ili kvržicama
osim njih u kvržicama su i ćelije od kojih nastaju
novi receptori (receptori traju 10 dana)
i potporne ćelije
gorko
kiselo
slano
slatko
I nešto za one koji žele više da znaju !
Šta se to dešava na nivou molekula –
jona?
Kako osećamo slano, slatko, kiselo i gorko ?
SLANO
KISELO
GORKO
SLATKO
ČULO MIRISA
Čulni organi za miris-olfaktorni organisadrže hemoreceptore sposobne
da iz atmosfere detektuju prisustvo
različitih isparljivih materija
Hemoreceptori su primarne bipolarne čulne
ćelije, nervne ćelije od kojih se pružaju
mikrovili ili cilije u mukozni mirisni sloj
Između hemoreceptora se nalaze potporne ćelije
Mirisna oblast čoveka ima oko 5 cm2
Nastavci čulnih ćelija su direktno povezani
sa olfaktornim bulbusima
Postoji adapatacija receptora i to je
razlog što nakon izvesnog vremena
ne osećamo svoj parfem !!!!!
Molekuli isparljive
supstance
Receptor na
membrani cilije
Mirisni putevi iz
bulbusa se prenose
do hipotalamusa,
talamusa, hipokampusa
Iz čula ukusa impulsi se
prenose do moždanog stabla,
talamusa i donje ivice
postcentralne vijuge
I nešto za one koji žele više da znaju !
Šta se to dešava na nivou molekula –
jona?
Kako osećamo mirise ?
ČULO SLUHA RAVNOTEŽE
FONORECEPCIJA -sposobnost prijema
informacija nastalih talasnim kretanjem
vazduha ili vode i pretvaranje zvučnih
draži u nervne impulse
Malo zanimljivosti kako čuju insekti ?
Timpanalni organi-proširene traheje sa
jednom ili dve membrane
Diptera i Coleoptera - Džonsonovi oragni
u antenama
Blatoidea- „cerci anales“
Kako čuju :
VODENI KIČMENJACI -bočna linija, koža
i labirint
REPTILI -osetljivi na zvučne frekvencije
od 70-2900 Hz
PTICE I SISARI -čulni organ uho: spoljašnje,
srednje i unutrašnje
UHO ČOVEKA
Ušna školjka
Polukružni kanali
Spoljašnji slušni
kanal
Puž
Eustahijeva
tuba
Bubna opna
Slušne koščice :
čekić, nakovanj i uzengije
GRAĐA PUŽA
+5 mV
+80 mV
+80 mV
+7 mV
Kortijev organ – receptorski deo čula sluha
na bazilarnoj membrani
Sastoji se od unutrašnjih i spoljašnjih ćelija
sa cilijama čije su baze povezane
sa mrežom završetaka slušnog nerva
Iznad ćelija sa cilijama je pokrovna
membrana koja ili direktno naleže
na njih ili je u vezi sa dlačicama preko
želatinozne mase
KAKO ČUJEMO ?
Zbog rezonatnog kretanja bazilarne
membrane cilije receptornih ćelija
Kortijevog organa taru se o pokrovnu
membranu
Savijanje cilija u jednom smeru dovodi
do depolarizacije u ćelijama kojima pripadaju i
nadraživanja završetaka slušnog nerva
Organizmi koji žive u vodi najbolje razlikuju
zvuke niskih frekvencija : ajkule pronalaze
plen koji stvara zvuk između 50 i 500 Hz, raže
ispod 120 Hz pomoću zvučnih receptora kože i
bočne linije
Evolucija organa čula sluha nakon izlaska iz
vode očigledno je tekla u pravcu stvaranja
sposobnosti da se čuju visoke frekvence
Čovek čuje zvučne talase od 20 do 20 000 Hz
Deca 20 000 Hz
Osobe srednje starosne dobi 15 000 Hz
Stare osobe 5 000 Hz – ne čuju visoke
tonove
POLUKRUŽNI
KANALI
ČULO RAVNOTEŽE
AMPULE sa ispupčenjem-kristom i iznad
kupulom od želatinozne mase
KOHLEARNI
NERV
TREM- utrikulus i sakulus sa makulama prekrivenim želatinoznim slojem i
otolitima- kristali CaCO3
Organ ravnoteže kičmenjaka čine trem i tri
tri polukružna kanala
Centri za ravnotežu smešteni u tremu reaguju
na promene položaja tela pri kretanju u
vertikalnoj ravni
U polukružnim kanalima je deo centra za
ravnotežu koji reaguje pri kretanju u odnosu
na horizontalnu ravan
Unutrašnjost polukružnih kanala i trema je
ispunjena endolimfom
Epitel koji ih oblaže čine potporne i čulne
ćelije sa cilijama
TREM
ČULNE ĆELIJE SA CILIJAMA
I POTPORNE ĆELIJE
CILIJARNE ĆELIJE-STEREOCILIJE
STIMULISANE SU PRI SAVIJANJU
KA KINOCILIJI, A INHIBISANE SAVIJANJEM OD NJE
Prilikom pomeranja glave ili tela pomeraju
se otoliti i želatinozna masa i menja se
položaj dlačica čulnih ćelija što dalje
dovodi do promene frekvencije AP
koji se šalju u centre malog mozga i povratnom informacijom do retikularne formacije
moždanog stabla i kičmene moždine i
ukiliko je potrebno dolazi do korekcije
položaja tela ili glave
POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA
PRAVO POSTAVLJENA
KUPULA
KRISTA
POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA
OKRENUTA BOČNO
POLOŽAJ KUPULE
POLOŽAJ ČULNIH DLAČICA KADA JE GLAVA
SAVIJENA NAPRED
POLOŽAJ ŽELATINOZNE MASE I OTOLITA
TREM
ČULO VIDA
Fotoreceptori su primarne ili sekundarne
čilne ćelije koje na elektromagnetne talase
raznih talasnih dužina “odgovaraju“
promenom membranskog potencijala
OKO KIČMENJAKA
NA MREŽNJAČI OKA SE FORMIRA OBRNUT I UMANJEN
LIK
DELJENJE OČNIH NERAVA
I NJIHOVO UKRŠTANJE
SU RAZLOG ŠTO VIDIMO
JEDAN PREDMET A IMAMO
DVA OKA KOJA SAMOSTALNO
FORMIRAJU NJEGOVE SLIKE
IZGLED DELA MREŽNJAČE
Postoje dva tipa čulnih ćelija u mrežnjači oka:
Štapići – omogućavaju viđenje pri niskom
intenzitetu svetlosti
Sadrže vidni pigment-rodopsin izgrađen
od belančevine-opsina i pigmenta retinala
čepić
štapić
Posle apsorpcije svetlosti dolazi do
fotoaktivacije elektrona u retinalu i on se
odovaja od opsina
Zatim se dešava nešto neobično otvaraju
se kanali za K što ne može dovesti do
nastanka AP !!!!
Kako onda vidimo ?
Pretpostavlja se da su se oči kopnenih
organizama razvile od očju vodenih
organizama za koje je stimulus bila senka
grabljivice iznad njih
Evolucija očiju je tekla u drugom pravcu
favorizujući više prisustvo svetlosti nego
njegovo odsustvo
Čepići posreduju u viđenju pri jakoj svetlosti
Sadrže vidni pigment –rodopsin, ali je
razlika u građi opsina u odnosu na šatapiće,
što dovodi i do razlike u funkciji
U čepićima postoje tri različite vrste pigmenta
što omogućava apsorpciju svetlosti u različitim
talasnim dužinama i viđenje u boji
Apsorpcioni spektri pigmenata oka
čoveka