Transcript Vezba 1 - data.sfb.rs

Epidermis lukovice crnog luka (Allium cepa)
Na površini listova, kruničnih i čašičnih listića, stabla monokotila i
jednogodišnjih dikotila, stabla višegodišnjih dikotila u prvoj godini
života nalazi se epidermis.
Epodermis je primarno pokorično tkivo.
Epidermalne ćelije lista su žive, bezbojne, sa jedrom i organelama,
tankih celuloznih zidova.
Bočni zidovi ćelije epidermisa su talasasti, pa su ćelije međusobno
čvrsto spojene.
Najveći deo ćelije zauzima velika vakuola sa bezbojnim ćelijskim
sokom. Ponekada se javlja veći broj manjih vakuola.
Citoplazma sa jedrom i organelama se nalazi uz ćelijski zid ili u
sredini ćelije, ako postoji veći broj vakuola u ćeliji.
Citoplazmatični konci.
jedro
vakuola
citoplazma
ćelijski
zid
STOMIN APARAT
Stoma ili stomin aparat - epidermis listova, epidermis stabla zeljastih
biljaka.
Građa:
2 ćelije zatvaračice pasuljastog oblika
stomin otvor (stomium)– između ćelija zatvaračica
pomoćne ćelije (razlikuju oblikom od epidermskih ćelija).
Stomina duplja – široki intercelularni prostor ispod ćelija zatvaračica,
povezan sa međućelijskim prostorima unutrašnjeg tkiva.
ćelije zatvaračice
pomoćna ćelija
pomoćna ćelija
stomin otvor
Stomine ćelije su žive i u citoplazmi sadrže jedro, sve organele,
uključujući i hloroplaste.
Epistomatični listovi imaju stome samo na epidermisu lica lista.
Hipostomatični listovi imaju stome samo na epidermisu naličja
lista.
Amfistomatični listovi imaju stome i na epidermisu naličja i na
epidermisu lica lista.
Otvorena stoma
Zatvorena stoma
T
U
R
G
O
R
SKROBNA ZRNA (Solanum tuberosum L. )
Rezervna hranljiva mterija biljaka je složeni ugljeni hidrat –
skrob
Skrob se u biljnim ćelijama sintetiše u plastidima – primarni
skrob
Do organa za magacioniranje transportuje se u vidu
tranzitornog skroba
U organima za magacioniranje skrob se nagomilava u vidu
rezervnog skroba
U ćelijama krtole krompira rezervni skrob se javlja u vidu
skrobnih zrna
naraštajne
zone
centar
formiranja
Naraštajne zone skrobnog zrna odaražavaju dnevno-noćnu dinamiku formiranja skroba.
Svetliju slojevi se formiraju u toku noći
Tamniji slojevi se formiraju u toku dana
Skrobna zrna, prema složenosti, se dele na: prosta, polusložena i
složena.
Prosta skrobna zrna imaju jedan centar formiranja, oko kojih se slažu
slojevi skroba.
Polusložena skrobna zrna imaju 2-3 centra formiranja, koja su
obavijena zajedničkim slojevima.
Složena skrobna zrna se sastoje od više centara formiranja i nemaju
zajedničkih slojeva.